Natrag

EPS

 

EPS

 

Ministrovala je kratko, ali je bilo slatko

 

Sad' će da nas voza

 

Povodom odlaska Zorane Mihajlović sa mesta ministra za energetiku, na mesto ministra za saobraćaj, insajder Tabloida, iz ovog javnog preduzeća opisuje štetu koja iza nje ostaje i navodi imena ostalih članova organizovane kriminalne grupe koja u EPS-u godinama nekažnjeno hara, pljačka budžet, zaključuje štetne ugovore i bogati se. Oni nisu otišli za Zoranom.

 

Piše: Insajder E - 7

 

Posle promene ministra energetike Srbije, i odlaska Zorane Mihajlović, mogla bi da se napravi analiza njenog boravka na mestu ministra, vezano za oblast elektroenergetike.

Podsećamo na štetne posledice koje je zbog njenog rada pretrpela Elektroprovreda Srbije (EPS). Najveća šteta koju je EPS pretrpeo je negativna medijska slika koju je, lečeći svoje komplekse, ministarka napravila na račun EPS. Poslednji put je to bilo početkom ove godine kada je fabrikujući lažnu aferu oko netačnih računa za struju, naplata EPS-a od krajnjih potrošača pala, kao posledica medijske hajke, na čijem je čelu bila ministar Zorana Mihajlović. Na kraju, posle sprovedene analize, pokazalo se da je broj neispravnih računa bio na nivou proseka za EPS, a to je oko 0,5% neispravnih računa.

 

Udar na Obradovića

 

Po svemu sudeći, Rajoviću, direktoru Elektrodistribucije Beograd je ministarka Mihajlović, želeći da izdejstvuje smenu direktora EPS Aleksandra Obradovića, dala nalog da softverski generiše lažne račune, kako bi mogla da napadne direktora Obradovića. Rajović je Kvrgiću preneo nalog, i problem sa računima je krenuo. Ministarka je, znajući da su loši računi u opticaju, krenula u napad, ali je joj je iz vrha SNS naređeno da stane, a ceh je ni kriv ni dužan platio Dejan Vasić, direktor EPS Snabdevanja, o čemu je Tabloid pisao u broju 304.

Podsećamo i na pisani nalog ministarke Mihajlović iz jeseni 2012. godine da EPS, iako mu nije potrebna, kupi struju od Elektroprivrede Republike Srpske. Nalog je, iako je imao saznanja da je kupovina nepotrebna, sproveo Dragan Vlaisavljević, direktor trgovine EPS-a i ministarkina produžena ruka, čime je načinjena šteta EPS-u u iznosu od najmanje 12 miliona eura, o čemu je Tabloid pisao u broju 275. EPS je tada, pod pritiskom   ministarke Mihajlović, napravio tri greške...Prvo, preplatio je struju koju je kupio, drugo, kupio je energiju i tokom leta, kada mu energija ne treba, i treće, kada je video da cena energije pada, nije otkazao ugovor.

Slično je bilo i oko tendera Elektroprivrede Republike Srpske za 2014. godinu kada je kupio nepotrebne količine energije i izgubio ko 6,5 miliona eura, pošto je potiskivao svoje proizvodne kapacitete i uvozio.

Podsećamo i na gubitak EPS-a iz 2012. godine kada ministarka iz čistog hira nije želela da tokom avgusta meseca 2012. godine da saglasnost EPS-u za interventni uvoz energije, pa je EPS morao da pokrene preskupe Panonske elektrane, čime je izgubio 2,5 miliona eura, o čemu je Tabloid pisao u broju 280.

Zbog svega navedenog je polovinom 2013. godine Mirjana Filipović, pomoćnik ministarke Mihajlović, podnela ostavku. Naime, Mirjana Filipović je na mesto pomoćnika ministra došla iz direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, i nije se slagala sa ponašanjem ministarke Zorane Mihajlović i direktora trgovine EPS Dragana Vlaisavljevića,  koji po nalogu ministarke svoje neuspehe u trgovini električnom energijom predstavlja kao uspehe.

Podsećamo na ugovor Srbije i firme One Giga za izgradnju solarne elektrane snage 1.000MW (ceo EPS ima 8.500MW) koji je potpisala ministarka MIhajlović. U tom ugovoru su bile odredbe za koje se znalo da ne mgu da se ispune u zahtevanom roku, tako da je Srbija sada suočena za zahtevom za odštetu od 160 miliona eura, o čemu je Tabloid pisao u broju 304.

 

Do poslednje dana

 

Ni kraj mandata ministarke Mihajlović nije mogao da prođe bez štete za EPS. Dana 14. marta 2014. godine EPS, koga zastupa direktor Aleksandar Obradović i Republika Srbija, koju zastupa ministarka Zorana Mihajlović, su potpisali Memorandum o razumevanju (MoR) sa švajcarskom trgovačkom firmom ALPIQ. Idejni tvorac tog MoR je Ljubomir Aksentijević, savetnik ministarke Mihajlović, čovek o kome je Tabloid, takođe pisao. Aksentijević je i tast Dušana Živkovića, koji je u EPS-u angažovan na projekta RHE Bistrica. Aksentijević je o ovom sporazumu i javno istupao (U prilogu se nalazi intervju Aksentijevića Privrednom pregledu). Za modeliranje i sprovođenje ovog MoR u EPS-u je bio zadužen uvek prisutan Dragan Vlaisavljević, koji je i parafirao MoR. Ovim sporazumom se, pošto je Vlada Srbije dala saglasnost na njega, omogućava izbegavanje javnih nabavki, odnosno druge javne procedure, i to direktna kupovina struje od ALPIQ, snage do 100 MW (MoR tačka 1.1), avansna prodaja struje ALPIQ bez poštovanja internih procedura EPS-a (Mor, TAČKA 1.2), izgradnja kapaciteta koji nisu u planu EPS-a, kao što je TE Štavalj (MoR, tačka 1.2). Obrazloženje je bilo da se osim ALPIQ niko drugi nije javio EPS, što ne znamo pošto tendera nije ni bilo. Suština MoR je zaobilaženje tenderskih i drugih javnih procedura uz finansijske uslove čiju konkurentnost nije moguće proveriti. Svečanom potpisivanju je prisustvovao i ambasador Švajcarske, koji je tom prilikom naglasio da je Švajcarska preko državne agencije SECO pomagala energetski sektor Srbije. Kakve veze ima zvanična švajcarska pomoć Srbiji, sa netransparentnim sporazumom sa privatnom trgovačkom firmom ALPIQ, nije jasno, ali je sigurno da se na ovaj način baca senka na inače uzornu dugogodišnju saradnju EPS i SECO. Aksentijević, savetnik ministarke Mihajlović je poznati finansijski stručnjak kome putevi novca u offshore zonama nisu tajna.

 

I ona voli šeike

 

Još jedan primer netransparentnog rada ministarke Mihajlović je saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko nabavke brojila. Srbija i UAE su potpisale memorandum o saradnji koji je usvojen u Skupštini Srbije, gde se navodi da se na projekte pod navedenim sporazumom ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Direktna pregovaranja i neprimenjivanje Zakona o javnim nabavkama je prvi i osnovni izvor korupcije. Saglasno međudržavnom sporazumu EPS-a i Amplex Emirates Co decembra 2013. potpisuju Memorandum o razumevanju (MoR), kojim se predviđa zamena svih postojećih brojila za struju u Srbiji, sa takozvanim "pametnim" brojilima, i kojima je predviđen kredit UAE za ovaj projekat. Vrednost posla je 500 miliona dolara, a predviđena je mogućnost isporuke brojila domaćih proizvođača do iznosa 75% od vrednosti posla. Vlada Srbije je, na predlog ministarke Mihajlović, dala saglasnost na ovaj sporazum, čime se širom otvaraju vrata za realizaciju sporazuma.

Odlično, Srbija dobija kredit, menjaju se dotrajala brojila, domaći proizvođači brojila rade . A kada se pogleda naličje dobije se nešto drugačija slika. EPS već tri godine za zamenu brojila ima operativan kredit EBRD banke i EIB banke u iznosu 80 miliona eura, koji se ne koristi, i na čije se nekorišćenje plaćaju penali!

Sada se uzima drugi, veći kredit. Iznos od 500 miliona dolara pokriva potrebe EPS za svim brojilima, pa se postavlja pitanje da li će se već raspoloživi kredit EBRD i EIB otkazati. A o čemu se radi? Naime, dve pomenute banke insistiraju na otvorenim tenderima koji ne odgovaraju ni korumpiranom vrhu EPS-a ni lobiju tzv. domaćih proizvođača brojila. Proteklih godinu i po  mandata, direktor EPS-a Obradović je proveo u izradi raznih studija, od koje treba da pokažu potrebe za odgovarajućim tipovima brojila, a u suštini se kupuje vreme, kako bi se našao način da se izbegne otvoreni tender.

Kreator politike EPS-a u ovoj oblasti je Dragan Jeremić, direktor EPS-a za informacione tehnologije. Navedene aktivnosti Jeremić vodi nezvanično, i njegovo ime ne postoji ni u jednom dokumentu, ali je zato tu kada se dogovara izrada studija, kada se putuje po svetu za pravljenje raznih kombinacija, a specijalnost su mu pregovori sa tzv. domaćim proizvođačima.

Upućeni kažu i da je Jeremić dobar u sprovođenju finansijske realizacije projekata preko niza firmi, od koje se neke nalaze u offshore zonama. Za građane Srbije ovaj sporazum znači ugovaranje kredita po netransparentnim procedurama (što nije slučaj sa postojećim kreditom EBRD i EIB za brojila), znači otkazivanje kredita EBRD i EIB, što će da izazove dalje troškove, narušiće odnose sa ove dve evropski uticajne banke u procesu pregovora Srbije i EU, znači netransparentno kupovanje brojila od domaćih proizvođača (među kojima su i firme koje podržava Zoran Korać - mecena ministarke Mihajlović i direktora Obradovića, i čovek koji ih je doveo na visoke položaje, kao i Vladimir Šekerevski poznati muljator) i znači cenu brojila koja će da bude dobra i za proizvođače i za posrednike, a da li će da bude dobra i za građane Srbije, ostaje da se vidi. Ono što je neobično je da su i direktor EPS Obradović i ministarka Mihajlović, poznati po otvorenoj uzajamnoj netrpeljivosti, sada predano rade na istom zadatku. Da li je ta saradnja posledica uticaja tajkunskih, ili političkih (koalicionih i unutar SNS) uticaja, ostaje da se proceni. Možda je sve je urađeno po zakonu, ali se danas u beskompromisnoj borbi protiv korupcije hapse oni od koji su radili mnogo zakonitije i transparentnije.

 

Na visokom naponu

 

Priča vezana za izgradnju RHE Bistrica, termoelektrane snage 680 MW i vredne preko 600 miliona eura je zanimljiva. Vlada Srbije je sa Kanadom, vezano za RHE Bistrica potpisala sporazum koji je ratifikovan u Skupštini Srbije, što ga čini obavezujućim za primenu. Međutim, od samog početka ovaj projekat je kočen. Imenovana je radna grupa ministarstva  koja ima zanimljiv sastav, i koja pokazuje da u SNS-u niko nikom ne veruje. Predsednik komisije Dejan Trifunović, pomoćnik ministra, koji je produžena ruka ministarke Mihajlović. Tu je i Dušan Živković, koga je ministarstvo samoproklamovalo u šefa projekta, ali je zato zet Ljubomira Aksentijevića ,savetnika ministarke i istaknutog masona (pogledati njegov Facebook profil). 

Uloga Živkovića je da bude lični kontrolor procesa u ime ministarke Mihajlović. Navedena komisija nije ni počela da radi, jer su, u međuvremenu, ministarka Mihajlović i savetnik Aksentijević pokušali da mimo kompanije Lavalin, koji je ispred Kanađana zadužena za ovaj projekat, pregovaraju sa jednim američkim investicionim fondom, i jednim nemačkim proizvođačem opreme za hidroelektrane, koji bi, da mimo tendera, da uđu u ovaj projekat, čak su bili i pred potpisivanjem ugovora.

Kanađani, prema njihovim rečima, nisu podobni, jer su na crnoj listi Svetske banke, ali je zato investicioni fond, čiji je direktor za Evropu general Vesli Klark (komandant NATO koji je bombardovao Srbiju) sasvim prihvatljiv!

Kako je analiza jednog od preskupo plaćenih konsultanata EPS-a pokazala da izgradnja ove elektrane EPS-u energetski nije potrebna, i finansijski nije isplativa, sada se od strane lobističkih grupa, a preko ministarstva energetike za mandata Zorane Mihajlović, finansirala izrada studije koja će da pokaže šta treba da pokaže.

Koordinator u EPS će najverovatnije biti (nije još odlučeno) Dušan Živković, koji svima priča kako je on tvorac ideje o novoj studiji (čitaj njegov tast je tvorac), kao produžena ruka ministarke Mihajlović. Ono što je dobro za EPS je da Živković nije preterano stručan, a još manje sposoban, tako da ostaje nada da će, ako bude morao da nešto progura, u tome biti neefikasan. To što analize već sada jasno pokazuju da je projekat neisplativ nije važno, važno je analizirati dok se ne dođe do željenog cilja.

Dodatnom haosu u poslovanje EPS-a čini posebna komisija Nadzornog odbora.

Petočlani Nadzorni odbor EPS-a ima nameru da operativno rukovodi radom EPS-a, što mu inače nije zadatak. Pošto NO u tome nije stručan (sa izuzetkom predsednika NO, SPS aparatčika, dr Ace Markovića, koji ima cilj da radni vek završi kao što ga je i vodio, a to je bez zameranja) a direktoru Obradoviću i direkcijama EPS-a ne veruju, formirali su petočlanu savetodavnu radnu grupu, čiji je zadatak da NO pred svaku sednicu kaže da li materijalima direktora EPS-a može, ili ne može da se veruje!

 Inicijator ideje je Dejan Trifunović, član NO, tadašnji pomoćnik ministra energetike. Mihajlović, a sadašnji državni sekretar u ministarstvu saobraćaja, opet kod ministarke Mihajlović. Nije teško pogoditi da je cilj ove grupe opstruiranje direktora Obradovića u svom radu, a po liniji naređivanja Zorana Mihajlović - Dejan Trifunović - radna grupa. Trifunović je školski primer sukoba interesa. gde je kao pomoćnik ministra postao član, prvo UO, pa potom i Nadzornog odbora EPS-a, gde se nalazi i sada, kao državni sekretar u ministarstvu, koje nije resorno za EPS.

 

Zorana broj dva

 

Članovi radne grupe su profesinalni marginalci, koji su kroz članstvo u ovoj radnoj grupi videli šansu da najzad postanu nešto u životu. Zorana Stojković je prvi član ove grupe, član SNS-a čiji je osnovni kvalitet to što na njenu krsnu slavu dolazi ko treba. Pre dolaska u EPS je, po rečima okruženja, bila vrhunski advokat, ali je rešila da pomogne EPS-u. Donedavno je bila zamenik predsednika UO EPS-a, gde je insistirala da sedi na čelu stola, zajedno sa predsednikom UO, jer je ona ipak mnogo važnija od drugih. Zorana Stojković sada u direkciji za pravne poslove EPS, gde je zaposlena, izrađuje dokumenta koja idu na Nadzorni odbor, a onda u svojstvu člana NO kritikuje ista. Primećeno je da kada Zorana Stojković diskutuje na NO, njen pretpostavljeni Dragan Veljić, direktor Direkcije za pravne poslove EPS-a, često odlazi u toalet, ili izlazi da telefonira, samo da ne bi bio u prilici da pred prisutnim na sednicama NO odgovara na razne primedbe koje Stojkovićka ima. Zorana je poznata po tome što je na avionskoj liniji Beograd - Brisel izgubljen njen kofer, u kome su se nalazila dokumenta EPS-a, pa je onda EPS podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog pokušaja sabotaže EPS-a. To što se važna dokumenta nose u ručnom prtljagu a ne predaju se u veliki prtljag, nije važno.

Drugi od pet članova je gore pomenuti Dušan Živković, zet Ljubomira Aksentijevića, savetnika ministarke Mihajlović. Ostala tri člana ove neformalne radne grupe, koja radi bez odgovarajućih dokumenata, nisu vredni ni pomena. Učinak navedene radne grupe ne može da bu konstruktivan, jer oni svojim stručnim kvalitetima ne mogu da pariraju stručnim službama EPS.

Dve godine mandata ministarke Mihajlović nisu donele nov kvalitet sektoru elektroenergetike. Ocena, koju je Brisel pre nekoliko meseci dao za energetski sektor Srbije je bila negativna. Ono po čemu će ministarka Mihajlović da bude zapamćena, su izlivi besa, deljenja lekcija svima (uključujući i predsednika Srbije), reagovanje isključivo kao posledica ličnog revanšizma i nanošenje štete celokupnom sektoru. Buka koju je proizvodila, proganjajući prethodnike je bio pokušaj prikrivanja nezakonitosti koje je radila.

Sva pomenuta događanja, u koja je umešano ministarstvo energetike su veliki izazov za novog ministra energetike Antića, naročito imajući u vidu želju prethodne ministarke da i dalje kontroliše sektor, u kombinaciji sa mogućim lobističkim uticajem bivšeg SPS ministra energetike Škundrića, i bivšeg državnog sekretara Mrakića.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane