Kijev

 

Pripreme za predsedničke izbore u Ukrajini protiču u senci masovnih ubistava mirnih građana na jugoistoku zemlje

 

Američka vlada-ekspert za haos

 

Predsednički izbori u Ukrajini održaće se 25. maja. Pripreme za ovaj važan događaj teško mogu da se nazovu dostojanstvenim. Pre bi se moglo reći da su ličile na jezivu i čak krvavu manifestaciju nacizma, nego na demokratsku utakmicu političkih protivnika. Rezultat svega toga bio je da su žitelji dve istočne oblasti (Donjecke i Luganske) odbili da učestvuju u izborima za šefa države, jer više ne smatraju Ukrajinu svojom državom. Oni su 11. maja glasno objavili svoju nezavisnost. Na referendum je izašlo od 75 do 90% birača. Ljudi su išli na glasačka mesta pod mecima i granatama. Nekoliko njih je i poginulo. A kaznena operacija na jugoistoku, u kojoj učestvuju vojska, strani najamnici i borci-nacisti, ni do ovog trenutka nije prestala. Sa lica mesta se javlja se dopisnik Tabloida Viktor Hlistun

 

 Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)

 

Kako zaustaviti nasilje? Kako spasti Ukrajinu od raspada? Izgleda da ni nove vlasti, ni kandidati za predsednika to ne znaju.

 

Crni agitatori

 

Podsećam  da je po sporazumu od 21. februara između opozicije i predsednika države Viktora Janukoviča, koji su potpisali i ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske, prevremeni izbori trebalo da se održe u decembru 2014. godine. Ali, već drugog dana ovaj sporazum je prekršen.

A u sledećih nekoliko dana u Kijevu, na Trgu nezavisnosti (odnosno na Majdanu), svi su videli veliki broj agresivnih ljudi u crnim uniformama i sa crnim maskama na licima. Borci Desnog sektora, najradikalnijeg krila nacističkih organizacija, „predstavili su se" zauzimanjem zgrada, pucnjavom po nenaoružanim policajcima, paljevinom, pljačkama i ubistvima. Ustvari, na bajonetima ovih neonacista (čitaj: neofašista) na vlast su i došli sadašnji vladari Ukrajine. (A ko su oni, opisao sam u prošlom broju Tabloida).

 Jasno je da glavna podrška vlasti nisu postali demokratski nastrojeni građani, da to nije bio narod koji je u početku protesta i ispunio Majdan, da bi protestovao protiv korupcije Janukovičevog klana, već otvoreni nacisti. Liderima nacista nije bilo potrebno samo da smene starog predsednika, Janukoviča, već i da u zemlji postave svoj, nacistički poredak, sa idejom, koja odatle potiče, o nadmoći ukrajinske nacije nad svim drugima, a najvažnije, nad ruskom.

Takva ideja se pokazala veoma traženom u Zapadnoj Evropi i SAD. Da bi obezbedili uspeh neofašizacije Ukrajine, bilo je potrebno, kao minimum, vlast pretvoriti ne u privremenu, već u stalnu i legitimnu. Malo ko je, čak i na Zapadu, smatrao i smatra današnje vlasti u Kijevu zakonitim. Zato se u glavama pokrovitelja ukrajinskih nacista u SAD i EU, rodila ideja da se izbori od decembra, kako je bilo zapisano u sporazumu od 21. februara, pomere za kraj maja. Taj datum, uveren sam, suflirali su američki „eksperti za haos".

Krajem maja odražvaju se izbori za Evropski parlament. Verovatno će američki lakeji, poput visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja mrzi Rusiju i spremna je da učini sve da joj nanese štetu, otići sa scene. Sa novim činovnicima EU treba uspostaviti kontakte, a za to je potrebno vreme. A vreme nije samo novac. Vreme daje mogućnost jednostavnim, zdravim ljudima da shvate kuda ih vode predstavnici vlasti, i njihovi pokrovitelji.

Stanovnici Krima su gotovo odmah shvatili da su na vlast u Ukrajini došli nacisti i sproveli su referendum. Sada se Krimljani raduju i govore: kako je divno što smo otišli iz fašističke Ukrajine, tamo nas je čekao genocid. I to je, zaista, istina.

Došavši sebi, nakon krimskog šoka, američke specijalne službe su sve napore preusmerile na jugoistok Ukrajine gde su ljudi sve upornije, na mitinzima, tražili referendum o statusu regiona, o dobijanju samostalnosti i o priznanju ruskog jezika kao drugog jezika u državi. Dobili su hapšenja i otmice aktivista i pristalica federativnog ustrojstva države (o tome je Tabloid takođe pisao).

Ukrajinska armija koja je bila angažovana za smirivanje ljudi koji su mitingovali, nije opravdala nade novih vlasti. Vojnici nisu hteli da idu na ljude tenkovima, da pucaju na mirne građane iz automata, pušaka, mitraljeza, minobacača

Zato su tu od koristi bili razbojnici (koljači) sa Majdana. Pred borce u crnom postavljen je jasan zadatak: zastrašiti ljude toliko da prestanu i da razmišljaju o nekakvoj federaciji, nekakvom priznanju ruskog jezika itd.

Nacisti predvođeni svojim liderom, Dmitrijem Jarošem, koji je u to vreme već bio kandidat za predsednika Ukrajine, znali su samo jedan način za ubeđivanje protivnika nacizma: ko ne razume - ubiti ga. Eto, tako je sprovedena predizborna kampanja. Zapad i SAD nisu je samo podržali i odobrili, već su pomogli i u njenoj organizaciji, pa su čak i poslali svoje razbojnike (koljače). Nekoliko novina, i to ne ruskih, već evropskih (nemačkih) javilo je o učestvovanju 400 američkih najamnika u kaznenoj operaciji protiv stanovništva na jugoistoku Ukrajine.

 

 

Klanica u Odesi

 

 

U prelepom i miroljubivom gradu Odesi, 2. maja su „crni agitatori" isprovocirali napad navijača na naselje od šatora, u kome su aktivisti skupljali potpise pristalica sprovođenja referenduma o državnom ustrojstvu Ukrajine. Šatori su zapaljeni, a ljude koji su bili u njima, kao i sve koji su se našli na tom trgu po imenu Kulikovo polje, kao stado su poterali u zgradu Doma sindikata i zapalili pomoću „Molotovljevih koktela" (flaše sa upaljenom smesom). A pre požara su u zgradi isključili vodu i zatvorili nekoliko vrata, kako ljudi ne bi mogli da se spasu. Neki su bili otrovani nekim gasom.

Na mestu zločina pronađene su ampule, ali vlasti se nisu udostojile ni da provere šta je u njima bilo. Oni koji su mogli da iskoče iz vatre, pretučeni su gvozdenim palicama ili su na njih pucali iz blizine. Jednu trudnu ženu je neki sadista ugušio telefonskim kablom. Rulja u crnoj odeći i sa maskama, nije dozvolila vatrogascima da ugase požar. Policija se nije mešala. Za tri-četiri sata poginulo je, kako saopštavaju nezavisni istražitelji, više od 300 ljudi. Zvanične vlasti su saopštile cifru od 48 poginulih. Oni koji su uspeli da se spasu, uhapšeni su kao separatisti.

Iskreno: nemam hrabrosti da vam opišem monstruozni masakr „crnih agitatora" nad ljudima koji se ne slažu sa potezima novih kijevskih vlasti i koji su na grudima nosili „Georgijevske lente" - simbol pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Odesa, taj grad-heroj, spremala se za obeležavanje Dana pobede, 9. maja. Lente su nacisti posebno mrzeli; one i neofašiste podsećaju na poraz njihovih idejnih vođa - Hitlera, Bandere i drugih fašista iz doba Drugog svetskog rata. Spaljivanje živih ljudi nije ništa novo. Ali, čini mi se da iza varvarstva u Odesi ne stoje ljudi, već stvorenja gora od zveri. I još nešto. Masakr u Odesi nije bio sproveden samo radi zastrašivanja protivnika sadašnje vlasti. Prenosim vam priču očevica ovog događaja i njegovo lično mišljenje o tragediji u Odesi, sa kojim se umnogome slažem.

 

 

Balkanski scenario

 

 

Kijevske vlasti su požurile da objave da su pogrom i ubistva građana u Domu sindikata učinili navijači. Ali, elementarna analiza te prekomerne okrutnosti kojom su ubijali ljude u Domu sindikata, nesumnjivo govori da tamo nije bilo nikakve brutalne omladine. Zar svaki normalan, nespreman na zlodela, građanin, može da napravi nešto tako? Njemu bi se utroba izvrnula već u prvoj sekundi. Ne, navijače, koji su počeli nerede neko je mobilisao kako bi odvukli pažnju, njih su iskoristili kao poslušne idiote. A sekli su, silovali, palili, gušili, pravi sadisti - profesionalni, pripremljeni, naoštreni za ovakve kaznene akcije. To su - eskadroni smrti, utrenirani za ovakve masakre.

Jasno je kome je potrebna i korisna eskalacija konflikta u Ukrajini. Amerikancima! Samo njima i nikome više.

Ali, imam drugo pitanje: ko je i zašto dozvolio da saznamo, i to sa takvim detaljnim dokazima, istinu o masakru u Odesi? Zašto, na primer, o onima koji su palili kuće, pucali na policiju u Kijevu na Majdanu, o misterioznim snajperistima koji su ubijali sve redom kako bi isprovocirali nerede, do sada ništa nismo saznali? A ovde su nam sve lepo i detaljno ispričali i pokazali. Pogledajte na internetu i videćete sva ta zverstva. Zašto? Masakr je potreban onima koji glasno govore o tome da je vreme da se u Rusiji organizuje Vijetnam, na njenoj teritoriji ili pored nje, i da to traje mnogo godina.

Dešavanja u Odesi su klasična provokacija po jugoslovenskom receptu, a sve je zakuvala - CIA.

Ako su na Balkanu posvađali Hrvate i Srbe i nahuškali ih jedne na druge, zašto onda jednostavno ne posvađati Ruse i Ukrajince, napraviti od njih krvne neprijatelje. Eto zašto je bila potrebna zverska surovost, uz neoborive dokaze,  da je nedelo izvršila suprotna strana. U Odesi nije bilo borbe koja je slučajno prerasla u masakr. To nije, kako mnogi smatraju, ni provokacija, usmerena na to da Putin pošalje vojsku u Ukrajinu. Stvar je mnogo ozbiljnija. To je idealan način da se pocepaju zavađeni delovi naroda i da se za dugo, dugo godina bace u krvavi bezdan nepomirljivog neprijateljstva.

U Odesi je to urađeno da bi u besu uzavrela krv i udarila u mozak svakog normalnog, do juče mirnog čoveka, a danas spremnog da seče, puca i veša.

Akcija je odlično pripremljena, jasno dokumentovana, sa masom dokaza koje su napravili upravo zapadnjaci i upravo protiv proruski raspoležnih građana Odese.

Da li ste se zapitali odakle su stigli video snimci i kvalitetne fotografije svih trenutaka maskara? To nije bilo razmetanje hrabrošću maloletnog ološa opijenog masovnim ubistvima. To je bila hladnokrvna procena i rad pravih neprijatelja čovečanstva. I ja se ne bih začudio kada bi se odjednom pojavile nove fotografije zverstava, na primer, ruskih kozaka koji su rasporili ukrajinsku ženu, ili nešto još strašnije. Šta ja to pretpostavljam?! U Kijevu, jasno, uz pomoć Amerikanaca (sami se ne bi setili) vlasti pričaju o tome kakve zločine čine proruski „separatisti" u Donjecku i Lugansku. Ako se ispuni plan, razrađen sa druge strane okeana, doći će do krvavog pira, strašnijeg od prošlog građanskog „klasnog" rata. Majstorski posvađati narode, to smo već videli u jugoslovenskom ratu, a preko kog okeana žive ti majstori, i to takođe znamo. Ali, lično se nadam da će Rusi imati mudrosti da sačekaju da prođe đavolsko vreme koje trenutno vlada u Ukrajini.

Priči mog poznanika mogu samo da dodam da je istraga koju su nove vlasti povele o slučaju u Odesi, zaključila da je „požar mogao nastati na višim spratovima i raširiti se po trgu" gde su ljudi i poginuli. Iz toga proizilazi da su oni koji su se sakrili u Dom sindikata od divljih napadača - sami sebe zapalili. Ostalo je još da proglase da su neki ljudi sami sebi pucali u kičmu i poginuli. Zanimljivo je da su ovakvi rezultati istrage tragedije u Odesi potpuno zadovoljili evropske i američke političare.

 

 

Ko je ko

 

 

Takvo objašnjenje uzroka požara (sami sebe zapalili, znači sami su krivi!) prihvatili su i skoro svi predsednički kandidati. A neki su čak pokušali da postanu „pi arovi" maskara u Odesi. Julija Timošenko, na primer, pričala je po kuloarima da je veoma srećna zbog tragedije, jer će to sprečiti praznovanje Dana pobede, 9. maja. To se i desilo: prvi put posle mnogo godina u Odesi nisu proslavili Dan pobede, nisu pozdravili veterane Drugog svetskog rata, nisu im uručili poklone. A u Kijevu, vladajuća hunta je ukinula praznik u celoj Ukrajini.

Još jedan kandidat za predsednika, oligarh koji se obogatio na proizvodnji poslastica (zovu ga „kralj čokolade"), Pjotr Porošenko izjavio je povodom kaznene operacije na jugoistoku da je konačno video čvrstu ruku koja je počela da uvodi red u zemlji.

Treći predsednički kandidat i lider nacističke partije Sloboda, Oleg Tjaginbok je u tv debatama sa osmehom govorio da se ruski jezik može koristiti u svakodnevnom životu, na primer u kuhinji, i da treba biti srećan zbog toga. Jedan od kandidata, nekakav Zorjan Škirjak pozvao je da se kao drugi zvanični jezik u zemlje uvede - engleski. Četvrti kandidat, čitaocima već poznati lider nacista, Dmitrij Jaroš svoju predizbornu kampanju premestio je na jugoistok i sam je došao u Dnjepropetrovsk, kako bi komandovao borcima Desnog sektora. On je i izdao naredbu da se 9. maja u Mariupolju ubije oko 30 policajaca koji nisu želeli da pucaju u mirne građane koji su se skupili kako bi obeležili Dan pobede. Na sam dan referenduma o nezavisnosti, 11. maja, u gradu Krasnoarmejsk, Donjecke oblasti, Jaroševi borci iz odreda Dnjepar -1 pokušali su da zaustave proces, oduzimanjem listića za glasanje. Pucali su na nenaoružane ljude, dvoje su ubili. Ali, dok se pucalo, žene su uspele da unesu izborni materijal na izborno mesto, i referendum je mogao da se održi.

Referendumi u Lugansku i Donjecku su pokazali ne samo jedinstvo ljudi, već i to koliko su se oni umorili od novih vlasti i koliko jako ne žele da im na vrata zakucaju fašisti. U Luganskoj oblasti, 96% je glasalo za nezavisnost, u Donjeckoj - 89%. Takvi brojevi su već razjarili kijevske vlasti. Kaznene mere protiv nepokornih stanovnika Istoka se nastavljaju sa novom snagom.

 

 

Umesto zaključka

 

 

Što se tiče izbora za predsednika Ukrajine koji će se održati za 25. maja, tu ima nekoliko pitanja. Neću pokušati da na njih odgovorim. Svako treba sam da odluči da li je moguće, na primer, smatrati izbore za predsednika Ukrajine zakonitim i legitimnim, ako se uzme u obzir u kakvim uslovima su se pripremali i u kakvim uslovima će se sprovoditi? Unapred mogu da kažem: većina zapadnih političara i prekookeanskih organizatora „trijumfa demokratije" u Ukrajini priznaju izbore za zakonite, a novog predsednika za legitimnog, izabranog od celog ukrajinskog naroda, uključujući i građane istočnih republika.

U SAD planiraju da za predsednika postave proameričkog političara i biznismena, „kralja čokolade" Pjotra Porošenka. Ali, da li će ovaj prekookeanski postavljenik prekinuti nasilje i krvoproliće u Ukrajini?

 

 

Činjenice za razmišljanje

 

 

Na zvaničnom sajtu kompanije Metinvest grupacija koja je u vlasništvu najbogatijeg čoveka u Ukrajini, Rinata Ahmetova, objavljeno je saopštenje: „Dešavanja u Mariupolju još jednom su pokazala da od borbi na teritoriji na kojoj žive i rade mirni ljudi, strada, pre svega, stanovništvo. Pozivamo da se prestane sa praksom uvođenja mirnih gradova Donbasa u borbe velikih razmera, sa primenom oružane sile, teškog naoružanja i tehnike. Smatramo da je ukrajinska vojska, kao i drugi naoružani ljudi, dužna da odmah izađe iz gradova. Još nisu iscrpljene sve mogućnosti za mirne pregovore vlasti u Kijevu i rukovodstva Donbasa. Za održavanje reda u Mariupolju, Metinvest grupacija, zajedno sa loklanom policijom, stvara narodne grupe od radnika metalurških kombinata. Grupe će patrolirati gradovima Donbasa i štititi mirne građane od pljačkaša i kriminlaca."

Ugledni američki časopis Nation koji je ranije objavio materijal o sedamdesetogodišnjoj tajnoj istoriji savezništva Bele kuće i saučesnika Bandere, objavio je novi materijal kojim je razotkrio tajne pregovore koje je Vašington poslednjih meseci vodio sa liderima Desnog sektora. Njih je vodila predstavnica Stejt departmenta Viktorija Nuland sa delegacijom Desnog sektora koju je predvodio jedan od njenih koordinatora Andrej Artemenko. Prema svedočenju pouzdanih izvora, Amerikacni su predložili Artemenku finansijsku i informativnu pomoć u pretvaranju Desnog sektora u pravu političku partiju. SAD su predložile formiranje, od ukrajinskih radikala-neonacista, partije sa političkom platformom, partijskom strukturom i razvijenom mrežom ogranaka na teritoriji cele Ukrajine. Finansijska pomoć bi iznosila oko 10 miliona dolara, a Viktorija Nuland je zauzvrat zatražila od lidera Desnog sektora sprovođenje potpune demilitarizacije pokreta, ali tek posle predsedničkih izbora.

Jaroš je odbio takav predlog i ponuđeni novac.

 

 

A 1.

 

Putinova Rusija u brojkama...

 

Za 12 godina Vladimir Putin je povećao budžet Rusije 22 puta, vojne rashode 30 puta, BDP - 12 puta (Rusija je sa 36-og mesta po veličini BDP skočila na šesto),

• Povećao je zlatne i devizne rezerve zemlje 48 puta!

• Povratio je 256 nalazišta plemenitih ruda pod rusku jurisdikciju  (ostalo mu je da vrati još samo tri!).

• Raskinuo je najropskije „liberalne" sporazume o podeli proizvodnje  ikada zabeležene u istoriji.

• Nacionalizovao je 65 odsto naftne industrije i  95 odsto gasne i drugih oblasti nacionalne privrede.

• Podigao je industriju i poljoprivredu  (Rusija već 5 godina zaredom zauzima u svetu 2 ili 3 mesto po proizvodnji žitarica. Time je pretekla SAD koje se nalaze na 4 mestu).

• Povećao je prosečne plate u budžetskoj sferi 18,5 puta za 12 godina, a prosečne penzije 14 puta.

• I još sitnica: Putin (upravo on) smanjio je razliku između mortaliteta i fertiliteta  stanovnika u Rusiji sa 1,5 miliona godišnje u 1999. godini na 21 hiljadu ljudi u 2011. godini, to jest za 71,5 puta.

• Osim toga Putin je ukinuo Hasavjurtski sporazum - čime je odbranio teritorijalni integritet Rusije, proglasio je nevladine organizacije, koje se finansiraju iz inostranstva petom kolonom, zabranio da deputati imaju račune u inostranstvu, odbranio je Siriju i prekinuo rat u Čečeniji.

Likvidirao je ogromni spoljni dug koji je iznosio oko 400 milijardi dolara.

Održao je najbolju pobedničku Olimpijadu u svetskoj istoriji.

A, i Krim je vratio!