Natrag

Preko pune linije

Vučić i Vučićevići: Srbijom hara vlastodržac koji je zaljubljen u haos i vanredne situacije

Preko pune linije

Vučić i Vučićevići: Srbijom hara vlastodržac koji je zaljubljen u haos i vanredne situacije

Svaki mu dan-sudnji dan

Za dve godine vladavine Srbijom (najpre kao takozvani prvi potpredsednik Vlade Srbije, a sada i kao njen predsednik), Aleksandar Vučić je preko svog privatnog biltena "Informer", svakodnevno objavljivao senzacionalna "otkrića" o "pljačkama veka", najavljivao spektakularna hapšenja "krupnih zveri" i redovno izveštavao o svim vrstama političkih, medijskih i drugih izmišljenih "atentata" na njegovu ličnost, koje je, nekim čudom, preživeo. Istovremeno, još nijedna "pljačka veka" nije istražena niti su počinioci pronađeni i optuženi. Nijedan sud u Srbiji nije osudio neke od "krupnih zveri" koje je Vučićev bilten svakodnevno "hapsio". Svi glavni izvođači demokratske pljačke danas su ili njegovi savetnici, ili ministri "u senci" i pod njegovom zaštitom. Građani Srbije postali su taoci Vučićevog ludila i njegovih paranoičnih ispada. Teror nad javnošću koji sprovodi ovih dana i nedelja dostiže svoj vrhunac. Na sceni je potpuna kontrola svačije misli i svačijeg života, svakodnevno "čišćenje" društvenih mreža od "nepoželjnih" sadržaja, pozivanje građana na informativne razgovore u policiju, strahovlada u državnim i nasilje nad privatnim medijima.

Nikola Vlahović

Na predizbornoj konvenciji Srpske napredne stranke, 11. marta 2014. godine, Aleksandar Vučić, u svojstvu predsednika stranke i takozvanog prvog potpredsednika Vlade Srbije, izgovara bez ikakvog povoda sledeću rečenicu: "...Oni koji žele ukrajinski scenario u Srbiji moraju da znaju da je pred njima bedem koji ne mogu da preskoče. U Srbiji neće upotrebiti motke i oružje, nećemo dozvoliti da izazivaju haos na ulicama".

Na prvi pogled, ovo je tipičan Vučićev scenario, po konceptu njegovog dugogodišnje arhiučitelja Vojislava Šešelja (koga je izdao, čim mu se pružila prilika): ako nema rata, a ti ga izmisli, i proglasi sebe potencijalnom žrtvom!

Sve do tog momenta, mogao je da računa na naivne i zavedene članove stranke, koji su tek izašli iz dve decenije radikalskog mraka, još uvek uvereni da je ceo svet zaveren protiv njihovih vođa. Ali, od 11. marta ove godine, i poslednjoj naivčini je jasno da je Aleksandar Vučić čovek koji ima samo jednog istinskog neprijatelja: samog sebe!

Ne može Vučić protiv svojih mentalnih devijacija, bolesne sujete i neskrivene agresije koju ispoljava, čim ga neko popreko pogleda ili mu postavi pitanje "sa kojim se on ne slaže".

Ne može Vučić da živi bez priča o zaverama protiv njega i bez javnih obračuna sa tajnim, tačnije, nepostojećim neprijateljima.

Sa druge strane, njegov "obračun" sa pljačkašima iz bivšeg režima završio je tako što su mnogi od njih postali njegovi savetnici, državni sekretari u ministarstvima, šefovi kabineta ili "čuvari" javnih preduzeća. Najbolji dokaz Vučićevih prevara je i slučaj Siniše Malog, nekadašnjeg bliskog saradnika (i savetnika) Mirka Cvetkovića, koji je doslovno opljačkao Srbiju. Njega je Vučić najpre uzeo za svog savetnika, a nedavno ga je postavio i za gradonačelnika Beograda, kako bi gradsku kasu držao pod svojom kontrolom.

Cvetkovićev "mali" spada u rang najopasnijih hohštaplera koji su harali postkomunističkom Srbijom. Ne postoji nijedan tender kome se on približio, a da se nije "ugradio", da nije namestio pljačku i da nije oštetio državu za desetine i stotine miliona.

Uzgred, Mirko Cvetković nikada, za dve godine koliko Vučić hara Srbijom, nije pozvan ni na informativni razgovor povodom nezapamćenog kriminala kome je on kumovao (najpre u konsultantskoj kući Ces Mekon, gde je upropasti preko osamdeset privatizacija, a kasnije i kao premijer, gde je bio otac i majka svih pljački od kojih se Srbija neće skoro oporaviti).

Drugi dobar primer je i slučaj Ivice Kojića, koji je određen da rukovodi Vučićevim kabinetom. Reč je o čoveku koji je obavljao isti posao i za Mlađana Dinkića, u vreme kad je vodio Ministarstvo ekonomije! Važio je za "čoveka od poverenja". Na izborima 2012. godine bio je 11. na listi URS-a, a nakon formiranja vlade Ivice Dačića postao je državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, koje je vodio Dinkić. Ostavku na tu funkciju podneo je u septembru 2013, kada je URS izbačen iz rekonstruisane vlade. I Mlađan Dinkić je, umesto u zatvor, postao ključni Vučićev čovek za saradnju sa Ujedinjenim arapskim emiratima. Divna uloga, odlična zavetrina. Neće biti ni investicija ni milijardi, ali će biti da je jedna važna glava bivšeg režima spašena.

O Šariću, sve znao i ništa nije znao...

Naravno, dugo bi trajalo nabrajanje svih iz bivšeg režima koje je Vučić sačuvao od odgovornosti i kojima je podelio značajne uloge u okrilju vlasti koju on predstavlja.

Ali, bez obzira na to što pod svojom kontrolom drži svaki izvor finansiranja države, što je sačuvao sve Tadićeve ljude (i njega lično), što kontroliše sve medije i što su mu je apsolutno podređena celokupna srpska obaveštajna zajednica, on i dalje izmišlja da je proganjan, da mu se sprema "sudnji dan", da su se protiv njega urotili svi: tajkuni, "otuđeni centri moći", "podivljale policijske frakcije"...

Ipak, činjenice govore nešto drugo. Vučić je sve njih angažovao da mu budu doglavnici, savetnici, izvršioci prljavih poslova i jurišnici koji nemilosrdno gaze svakoga ko mu stane na put. Već dve godine, uporno, Vučić ne smenjuje direktora policije Milorada Veljovića koji je na toj funkciji od kada i postoji institucija direktora policije. Istovremeno, punih dve godine, Vučić optužuje "vrh policije" da mu radi o glavi, da se povezao sa mafijom i da se pretvorio u mafiju.

Naravno, sve sa ciljem da sruši Ivicu Dačića i Socijalističku partiju Srbije, koju mu predstavljaju najveću smetnju. Razlog je više nego jasan: socijalisti su dvadeset godina bili politički "tutor" Srpskoj radikalnoj stranci, i Vučićevi kompleksi iz tih vremena ostali su neizlečivi.

Imena svojih neprijatelja Vučić nikada ne pominje. To su uvek neke tajanstvene ličnosti iza kojih stoje još tajanstvenije grupe ili organizacije. Važno je zaplašiti javnost i držati je u nekoj vrsti vanrednog stanja. Vučiću je to sve do nedavno polazilo za rukom. Sve dok nije počeo da optužuje građane Srbije "za širenje panike" povodom poplava, mada je on bio prvi čovek koji je istinsku dramu učinio još većom, svakodnevno "umirući od straha i brige" na TV ekranima.

Pune dve godine, Vučić je zastrašivao Srbiju hapšenjem Darka Šarića, stvarajući atmosferu kolektivne krivice zbog obračuna sa čovekom koji je, sada je to jasno, bio u najbliskijim poslovnim odnosima sa vrhom prethodne vlasti koji su i sada, direktno ili indirektno, vlast.

Tek kada je Tabloid počeo da objavljuje činjenice o pravoj ulozi pokojnog Miodraga Rakića (bivšeg šefa Tadićevog kabineta i koordinatora svih službi bezbednosti), ali i o ulozi specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića i bivše ministarke pravde Snežane Malović, koja je čak i u zemljačkim i u rodbinskim odnosima sa Šarićem, Vučić je počeo da se pravda kako je bio prevaren i "ništa nije znao". Ali, uprkos tome što ima pred sobom jasnu sliku o "demokratskim prijateljima" Darka Šarića, svi "korisnici" njegovog "budžeta", danas su pod zaštitom naprednjačkog režima. Mnogi od njih imaju dvadesetčetvoročasovno policijsko obezbeđenje.

Sprema se napad na vođu!

Da bi se njegov glas što dalje čuo, Vučić je vezao svog medijskog kera, Dragana J. Vučićevića na dva mesta istovremeno. Naime, osim u vođinom dnevnom biltenu "Informer", Vučićević laje i sa televizije "Pink", u emisiji specijalno posvećenoj proslavi vođinih uspeha i šikaniranju svakoga ko drukčije misli i govori. Vrhunac ludila koje proizveo dvojac Vučić-Vučićević, desio se samo dan uoči predizborne konvencije Srpske napredne stranke (10. marta 2014. godine). Prema unapred dogovorenom scenariju, "Informer" tog dana na naslovnoj strani objavio "senzacionalnu vest" da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nedavno dostavila najvišim državnim rukovodiocima izveštaj u kojem se upozorava da postoji plan za izazivanje nemira u Srbiji!

Pozivajući se, po običaju, na "neimenovani izvor iz vrha bezbednosnih službi", Vučićev medijski ker zalajao je do nebesa, pa je utvrdio da "tajkuni, stranci i ekstremisti planiraju da najkasnije na jesen u Srbiji izazovu spontane nemire koji bi doveli do sukoba i nasilne promene vlasti". Prema tim navodima, "operativci BIA-e su raspolagali dokazima da se u Srbiji s više strana sprema 'crni scenario".

"Ne radi se tu o jednoj velikoj zavereničkoj grupi, već o više njih koji imaju zajednički interes. Oni žarko žele da ova vlast, koja će pobediti i na izborima 16. marta, što pre bude srušena. Tajkuni, od kojih je Mišković samo jedan, spremni su da plate koliko god treba, neke strane službe bi rado ponovo videle Srbiju na kolenima, a domaći politički ekstremisti jedva čekaju novi Peti oktobar", naveo je tajanstveni izvor.

Vučićev medijski pas, Dragan J. Vučićević, glasno je zalajao: "ovo je jako opasna situacija, a procena je ekstremista da će na jesen 2014. sazreti situacija za široki socijalni bunt".

Ali, ko je "duboko grlo" u gnezdu nepoznatih ekstremista, tačnije, ko je taj ko dodaje lopte "Informeru", postalo je jasno već sutradan, 11. marta, na predizbornoj konvenciji naprednjaka, kada je Aleksandar Vučić od reči do reči ponovio "vest" iz "Informera", tvrdeći da neće dozvoliti "ukrajinski scenario u Srbiji". Smisao cele ove cirkusijade bio je da strani (zapadni) posmatrači njegovih (ne)dela shvate kako je on okrenut prema Briselu i Vašingtonu, a ne prema Rusiji, koja, eto, stvara pometnju u Ukrajini.

Ovako providnu priču razumeli su i evroatlanski analitičari, pa se nisu mnogo trudili da ga komentarišu. U pomoć je pristigao samo jedan mali lobista NATO pakta u Srbiji, takozvani vojno-strateški analitičar Zoran Dragišić, koji zamalo nije urinirao od sreće pred onolikom masom, zbog neviđene prilike da nešto kaže. A, rekao je: "...Oni koji napadaju Vučića nisu bezopasni i naivni. Oni u svojim rukama drže veliki kapital. Oni već prete ukrajinskim scenarijem. Aleksandra će napasti i narko demokrate i narko patriote. Granitna stena mora biti narod da se ti napadi odbiju jer Vučić neće moći sam!".

Ljubomoran na Dragišića, Vučićević u Vučićevom biltenu "Informer" ne prenosi ovu "stratešku" misao. Šef mu je to naredio.

Mnogo ranije, još u oktobru mesecu 2012. godine, Aleksandar Vučić lamentuje nad svojom vladarskom sudbinom, pa kaže kako se na njega "sprema napad". Ne bilo kakav. Njegovi biltenčići odmah su požurili da zaplaše javnost kako je reč "o veoma opasnim ljudima koji ne štede ni vreme ni novac kako bi sprečili Vučića u nameri da ih uhapsi, čime bi ostali i bez imovine i bez biznisa koji im je donosio stotine miliona evra. Oni su spremili medijski udar na Vučića, a imaju i razrađen plan i ako to ne uspe."

Vučić odmah dodaje ulje na pripremljenu medijsku vatru pa kaže: "...Očekujem da će se na mene i SNS intenzivirati napadi od onih kojima ne odgovara obračun s korupcijom. Očekujem još žešće napade i ne mislim da će se skoro završiti, jer malo kome odgovara da se konačno neke stvari u Srbiji otvore".

Milioni ljudi koji su čekali da taj njegov obračun krene, uzalud su čekali. Vučić je sve ključne ličnosti koje su unakazile ekonomiju Srbije sačuvao ili postavio za svoje najbliže saradnike. Šta on zaista misli o žrtvama kriminalne privatizacije, najbolje govori i slučaj 1400 radnika preduzeća "Kolubara Usluga" kojima je on lično pred izbore obećao prelazak u stalni radni odonos u okviru "Rudarskog basena Kolubara" (RB), kako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda i kako ne bi više radili najteže poslove za 25.000 dinara mesečno. To se, naravno, nije desilo. Lazarevac i Kolubara mu to pamte. Oni nisu nikakav "unutrašnji neprijatelj" niti su ekstremisti koji žele loše Srbiji.

U međuvremenu, dok se Vučić u poslednjih dve godine bavio svojim "unutrašnjim neprijateljima", i "napadima" na njegovu osetljivu ličnost, onaj pravi, realni, spoljni neprijatelj, uspeo je da odvoji Kosovo od Srbije, da uvede režim apsolutne poslušnosti prema administracijama u Briselu i Vašingtonu, kako u pogledu bezbednosti (koje više nema, jer je Srbija razoružana i poražena), tako i u pogledu svakog drugog aspekta života. Zato je odgovornost Aleksandra Vučića istorijska, jer niko u istoriji pre njega na ovako brutalan, zao i podmukao način nije predao suverenitet sopstvene zemlje i pretvorio je u najsiromašniju koloniju savremene evropske civilizacije. Jednom rukom je bacao narodu prašinu u oči, a drugom ga vukao za nos, nudeći mu lažne afere i hapšenja bez pokrića.

A 1.

Vučićeve prevare platiće građani

Najozbiljniju opoziciju u skoro jednostranačkom parlamentu Srbije, čini usamljeni glas Borislava Stefanovića, poslanika Demokratske stranke, čoveka koji se nije ustezao da kaže šta misli o ekonomskoj katastrofi koju je proizveo Aleksandar Vučić. "Umesto obećanog kredita od tri milijarde evra, dobili smo najavu kredita od jedne milijarde dolara, sa uslovima koji su duplo lošiji nego što je prethodna vlada dobijala od Svetske banke", - rekao je Stefanović, i dodao da su prevare Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića dostigle vrhunac, "a njihovu cenu će ponovo plaćati građani".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane