Natrag

Tabloid je pozvan

Pozadina slučaja akumulacione brane Rovni kod Valjeva

I manastir postao javno preduzeće

Akumulaciona brana „Rovni" kod Valjeva, nikada nije završena, mada je u nju do sada uloženo više od 70 miliona evra i gradnja traje još od 1988. godine. U strašnom majskom potopu ove godine, problematična brana je popustila pod teretom vode. Naime, popustio je improvizovani zatvarač na njoj, jer godinama nije imao ko da ga opravi. Tako je krenulo skoro tri miliona kubika koja su se sjurila u reku Kolubaru, rušeći sve pred sobom, od Valjeva pa sve do Obrenovca koji je i bio najveća žrtva. Neviđenoj vodenoj stihiji pridružilo se još trinaest pritoka- Gradac, Tamnava, Turija, Jablanica, Sušica, Ubača i druge rečice i vododerine...Niko još od odgovornih lokalnih i državnih funkcionera se ne oglašava ovim povodom. Brana Rovni nije problem od juče. Već godinama traje pravna bitka oko ovog opasnog i megalomanskog projekta u koji je uključena i Srpska pravoslavna crkva i neki njeni sveštenici. Tabloidov izvor iz Valjeva piše o detaljima ovog skandala koji najširoj javnosti do sada nisu bili poznati.

Insajder-V 2

Pred Osnovnim sudom u Valjevu u toku je spor protiv JP Rovni za oglašenje ništavim ugovora između SPC - Episkopa Lavrentija i tog javnog preduzeća.

Suština spora i osnov tužbe je takav da bi svakom laiku bilo jasno, samo kada mu se hronološki izloži kakav je imovinsko-pravni status manastira Gračanica i kako je taj status zakonom regulisan s jedne, a šta je ugovoreno tim ugovorom, s druge strane.

Ugovorom su se obe strane sporazumele da se izvrši trampa - razmena manastira Gračanica za novi crkveni kompleks koji u trenutku overe ugovora 2002. godine nije postojao, a koji je do danas izgrađen (!).

Ovakva trampa je zabranjena Zakonom o kulturnim dobrima, ali i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama i najzad, Ustavom SPC koji su sudovi i drugi državni organi dužni da primenjuju, kada odlučuju o crkvenoj imovini.

Naime, manastir Gračanica se od 1997. godine nalazi na spisku zaštićene kulturne baštine Srbije, i ne može nikako biti nepokretnost u prometu, ni pod kojim uslovom - osim eksproprijacijom u cilju očuvanja kulturnog dobra, kada se država obavezuje da na sebe preuzme održavanje tog kulturnog dobra.

Osim toga, zabranjen je Zakonom o crkvama i verskim zajednicama promet nepokretnom imovinom koja predstavlja bogoslužbeno mesto svake registrovane konfesije na teritoriji Srbije, a Gračanica jeste bogoslužbeno mesto SPC.

Sankcija za ovakvo nezakonito ponašanje ugovorača jeste apsolutna ništavost takvog ugovora na koju sud pazi po službenoj dužnosti.

Pravo da zahteva od suda da takav ugovor oglasi apsolutno ništavim ima svako ko ima interesa i saznanja o tome, što se u praksi može izjednačiti sa obavezom građana da prijave izvršenje krivičnog dela. Tužilac u ovom sporu je Dragan Davidović iz Valjeva, javnosti poznatiji kao monah Antonije, kome na sudu niko nije mogao osporiti legitimaciju da ovakav spor povede protiv JP Rovni i SPC koji su tuženici po toj tužbi, jer mu Zakon o obligacionim odnosima garantuje pravo i daje mogućnost da podnese takvu tužbu. Ovo upravo iz razloga što je apsolutna ništavost najviši stepen ugrožavanja pravnog prometa, pa je građanima pružena najšire moguće ovlašćenje da ovakve pojave iznesu pred sud, jer je i sam sud bio dužan da ih sankcioniše po službenoj dužnosti, dakle bez da mu stranke na to skreću pažnju.

Tužbom je tražena i privremena mera - da sud zabrani tuženiku JP Rovni i neparničaru Zavodu za zaštitu spomenika Valjevo da na parceli manastira Gračanice, na monaškom groblju pored nje, i u unutrašnjosti crkve vrše raskopavanje i odnošenje moštiju i monaških tela na nepoznate lokacije, i sve to bez prisustva i blagoslova sadašnjeg Vladike Milutina, bez čije saglasnosti ovakva ispitivanja ni u kom slučaju ne bi smela biti preduzeta.

Ova privremena mera za sud znači predmet u kom je sud obavezan da hitno postupa. I pored svega ovoga, Osnovni sud u Valjevu je tužbeni zahtev prema JP Rovni odbio, uz obrazloženje da je brana Rovni opšti interes. Ovu terminologiju, odnosno ovakav izuzetak, ne poznaje nijedan od zakona koji zabranjuju promet na kulturnom dobru, odnosno bogoslužbenom mestu.

Ekskluzivno za potrebe ovog spora je prvostepeni sud takav izuzetak izmislio. U odnosu na SPC je prvostepeni sud tužbu odbacio, uz neverovatno obrazloženje da je tuženik morala biti Eparhija valjevska, koja uopšte nije ni postojala, niti je bila ugovorač, previdevši da se u spor upustila i da je odgovor na tužbu dala sama Patrijaršija SPC koja jeste i može biti strana u sporu, jer ko može više - može i manje, a Patrijaršija je svakako telo iznad svih episkopija.

Kako god nakaradno prvostepeni sud odlučio, makar je doneo odluku za relativno kratko vreme. Zato Apelacioni sud u Beogradu nije u stanju da po žalbi tužioca na prvostepenu presudu reši blizu godinu i po dana!

A zašto bi i rešavao - kada u ovom trenutku u Beogradu po apelacionim pravosudnim organima sedi sasvim dovoljno valjevaca (u sudu Marina Jakić, Ivan Negić..., u Apelacionom tužilaštvu Milan Radivojević), čiji lični interesi nikako ne dozvoljavaju da se i oni sukobe sa stvarnim i jedinim doživotnim vladarom Valjeva - gospodinom Dušanom Mihailovićem, čije je čedo i san brana Rovni.

Na njoj su se bogatile mnoge generacije njegovih regruta koji su dalje napredovali po svim institucijama u Beogradu, za trideset godina koliko gospodin Mihailović vlada iz senke Valjevom, i razgranala se čitava mreža njegovih doživotnih dužnika koja je uvek spremna da postupi po naređenju velikog šefa.

Od 1986. godine kada je započet projekat brane Rovni, Valjevci o njoj znaju samo jedno: da će se morati raseljavati iz Valjeva kada bude napunjena i da je ona najveća perionica para na Balkanu. Progutala je do sada toliko novca iz budžeta, da se od tih para moglo još tri Valjeva sagraditi. Vizija sa tom branom nije bila vodoprivredna, tvrde mnogi stari Valjevci. Pravi cilj brane su titoistički snovi - da iznad Valjeva naprave svoje privatne Brione, pa je bilo godina kada se u valjevskom urbanizmu govorilo o akva-parku na budućem veštačkom jezeru Stubo-Rovni.

Možda je ovaj spor poslednja zakonita prilika da se Valjevo oslobodi odnosa prema Dušanu Mihailoviću i Rotari klubu, koji ovde godinama mešetari, a u čijem centru sedi gospodin Mihailović. Upravo se tako i došlo u situaciju da kriminalnoj konstrukciji brane Rovni nema ko da stane na put.

Nemaju odjeka u Valjevu vapaji stručnjaka iz oblasti geologije i hidro-geologije da je brana nešto što će pogubno uticati na svo stanovništvo ovde.

Prema studiji nekadašnjeg Vojno-bezbednosnog instituta u Beogradu, koja najstrožije upućuje na prekid investicije brane Rovni, ova brana nema nikakvu šansu da zadrži akumulaciju za koju je predviđena i ne postoji nikakva tehnička mogućnost da se Valjevo evakuiše u slučaju njenog izlivanja. koje je izvesno, jer vodena masa stiže do grada za slovom i brojem trinaest minuta.

Za manje od 15 minuta ljudi iz grada ne mogu nigde da se sklone od stihije. Razlog zbog koga je nemoguće da brana zadrži vodenu masu akumulacije nije u samoj brani - čvrstina brane je najmanji problem.

Pravi problem predstavljaju okolna brda, između kojih je brana i zemljište pod branom. S jedne i druge strane brane nalaze se brda čiji je geološki sastav različit, pa se logično pod branom spajaju dve ploče različitog sastava. Taj spoj pod branom uvek može pokrenuti zemljotres ili klizište. S druge strane - desno brdo gledano iz pravca Valjeva koje treba da nosi akumulaciju je poroznog, pretežno krečnjačkog sastava i jednostavno će se odroniti pod pritiskom vode, a onda nam sledi scenario sa manje od 15 minuta za bežaniju. Tvrdi predsednik komore hidrologa da će se taj talas na Valjevo sručiti kao cunami i da će pred sobom poravnati sve do Ibarske magistrale. Nećemo stići da registrujemo šta nas je ubilo.

I sve je ovo bilo poznato svim valjevskim vlastima od 1986. godine do danas, pa se postavlja pitanje - kome je to u interesu da se ovaj grad isprazni? Ili je ova agonija posledica stravične srpske nepismenosti, zainteresovanosti samo za svoj džep i sitan interes, kao i višedecenijske vladavine polupismenih malih politikantskih ljigavaca od kojih se izgleda nikada nećemo osloboditi.

A 1.

Nisu poštedeli bi bogoslužbena mesta

Za svo vreme dok traje ovaj spor pred Osnovnim sudom u Valjevu, trajao je nevidjen pritisak gradskih vlasti na čelu sa direktorom JP Rovni i bivšim načelnikom PU Valjevo Predragom Djajićem na Vladiku valjevskog Milutina da potpiše aneks tog ugovora između JP Rovni i Lavrentija, kojim će prihvatiti u svojinu novoizgrađeni crkveni kompleks u zamenu za manastir Gračanicu. Ovaj aneks je bio uslov da se JP Rovni uknjiže pred Katastrom Valjevo kao vlasnik na Gračanici, imajući u vidu da je taj Katastar to dugi niz godina odbijao da učini. I pored toga sto je Vladika Milutin odbio svaku saradnju s JP Rovni, odmah po donošenju prvostepene presude koja se danas nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu, po žalbi, o kojoj taj sud kao da nema nameru da rešava, ministar Velimir Ilić je naložio Katastru Valjevo da izvrši prenos svojine po ugovoru koji su JP Rovni zaključile sa starim episkopom Lavrentijem, i preko svih navedenih zakonskih zabrana. Kriminalu ovde izgleda da nema kraja.

Danas je na manastiru Gračanica uknjiženi vlasnik JP Rovni - Kolubara iz Valjeva, što je presedan u pravnoj praksi, kakav ni komunisti nisu pravili u posleratno vreme, kada su oduzimanjem od crkve umeli da poštede bogoslužbena mesta.

Epilog teške saobraćajne nesreće koju je doživeo valjevski Episkop Milutin 3. juna prošle godine na autoputu, koji su mediji najavljivali nikada nije stigao, ne samo iz medija, nego ni iz suda u Smederevu, koji ni posle godinu dana od te nesreće nikada i ničim nije ni javnost, ni Eparhiju valjevsku obavestio o uzroku te nesreće, čime su ostala otvorena vrata za najrazličitije sumnje kod valjevaca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane