Razaranja

Šta se sve krije iza zaostavštine svetski poznate slikarke Milene Pavlović Barilli

Slon u porcelanskoj radnji

Kako je sistematski kompromitovana Fondacija Milenin Dom. Za koje je navodne zasluge od 2006. godine na njenom čelu totalni autodidakt Rade Stanojević. Po kojoj je liniji Stanojević uopšte zalutao u muzeologiju. Koje je sve projekte Stanojević neuspešno minirao, gde je završio najveći deo tiraža monografskog kataloga iz 2009. godine. Ko je platio troškove izložbe u Zagrebu. Zbog čega je isečena Milenina trešnja. Kakve se sve skaredne manifestacije održavaju u Galeriji. Ko je zamislio da bude njen doživotni upravnik. Zašto je obustavljena dogradnja Galerije. Da li je Galerija pretvorena u neformalni klub Crljenčana.

Stanislav Živkov

Milena Pavlović-Barilli (1909. Požarevac - 1945. Njujork) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Studirala je slikarstvo u Beogradu (1922-1926) i Minhenu (1926-1928), a uzor joj postaje slikar De Kiriko. U Beogradu izlaže 1928. godine, a 1930. napušta Jugoslaviju i narednu deceniju provodi u Španiji, Rimu, Parizu i Londonu, gde se družila i izlagala sa evropskom umetničkom elitom (Žan Kokto, Andre Breton). Tada ulazi u novu, prerafaelitsku, u stvari romantičarsku školu, okrenuta više prošlosti nego sadašnjosti, te postaje predstavnik nadrealističkog ili matafizičkog romantizma.

U Londonu izlaže 1931, a u Parizu i Rimu 1932. Avgusta 1939. odlazi za Njujork, gde je živela sve do svoje iznenadne i prerane smrti 1945. U SAD je pored slikarstva radila na komercijalnom dizajnu za modne žurnale. Za života je uradila preko 1000 radova, puno skica i crteža. Mnoga platna su joj u kući-muzeju u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu. Galerija Milene Pavlović Barilli koja sada ima status zadužbine,osnovana 1961. godine na osnovu Ugovora o poklonu sklopljenog između darodavca, Milenine majke Danice Pavlović Barilli i Opštine Požarevac, smeštena je u njenoj rodnoj kući i pruža mogućnost posetiocima da razgledajući njene slike upoznaju ovu izuzetnu ženu, slikara, pesnika nadrealizma, između dva rata, jednu od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope tog perioda.

Osoba najzaslužnija za sistematsko istraživanje života i dela Milene Pavlović Barilli, koja je tokom svoje duge i bogate naučne karijere priredila veliki broj izložbi i organizovala prikupljanje njenih slika raspršenih po celom svetu, svakako je muzejski savetnik u penziji Jelica Milojković pod čijom je upravom sve do 2006. godine galerija, odnosno sada zadužbina Milenin dom u svakom pogledu napredovala. Tokom svoje plodonosne karijere Jelica Milojković je stekla najviše zvanje muzejske savetnice, objavila je preko 170 bibliografskih jedinica: predgovore svih kataloga izložbi Milene Pavlović Barilli u Parizu, Bukureštu, Bratislavi, Pragu, Brnu, Rimu,Briselu,Rijeci, Trstu, Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Vršcu, Nišu kao i brojne studije objavljene u naučnim časopisima, te nekoliko monografija o Mileni Pavlović Barilli, među kojima je krunu njenog višedecenijskog rada predstavljao monografski katalog "Zvezdanim tragom - Milena Pavlović Barilli - sto godina od rođenja" (Galerija SANU, 2009.) koji je fondacija objavila povodom otvaranja istoimene izložbe u najeminentnijoj beogradskoj galeriji

Ima Rade svoga tića, druga Miloševića

Na žalost je taj napredak naprasno prekinut imenovanjem totalnog anonimusa Radeta Stanojevića na mesto upravnika. Od tada traje sistematska destrukcija same zadužbine i kompromitovanje imena i dela Milene Pavlović Barili. Nikada nikome normalnom nije bilo jasno po kom kriterijumu negativne selekcije je iskopan Stanojević, kao ni čemu i kome je bilo od interesa da se rad Fondacija doslovce urniše, ali, ako se zna da je Stanojevićev drug iz detinjstva veči gradski odbornik sa liste SPS-a u Požarevcu, izvesni Miodrag Miloševića-Tiće, onda stvari postaju daleko jasnije.

O tome kakav je muzeološki kapacitet Stanojević najbolje govori njegova biografija iz koje saznajemo da je nakon završene učiteljske škole 1975. godine diplomirao srpski jezik i književnost, a potom par godina radio kao učitelj u rodnom Crljencu. Od 1978-1982 radio u Teritorijalnoj odbrani PMRZ Smederevo, pa kao sekretar gimnazije "Jovan Šerbanović" i profesor u požarevačkoj Gimnaziji, gde je 1995. bio po SPS listi imenovan na mesto direktora. Nakon smene, radi kao profesor u požarevačkoj gimnaziji.

Ukratko, on sa umentošću, kulturom slikarstvom i muzeologijom nikada nije imao nikakve veze. Za nepoznate zasluge nagrađen je mestom upravnika Fondacije Milenin dom u Požarevcu 1. Jula 2006. godine, a 23 aprila 2010. je bez raspisanog konkursa ponovno imenovan na isto radno mesto na kome bi očito hteo da dočeka "zasluženu" penzijicu. Statut Fondacije je, međutim, prekršen neposredno po stupanju Radoslava Stanojevića na dužnost novog upravnika.

Kao profesor srpskog jezika, bez ikakvog poznavanja muzejskog kodeksa i delatnosti zaštite kulturne baštine, bez nepozvavanja zakona koji regulišu ovu materiju i bez poznavanja razlike između ustanova i zadužbina "hrabro" je krenuo u realizaciju vlastitih planova i ideja, ignorišući zakone i normativna akta Fondacije, nipodaštavajući rad stručnih službi.

Svoje štetočinstvo, Stanojević je započeo odmah po dolasku u Galeriju, i to tako što je najpre posekao trešnju koju je zasadila majka Milene Pavlović Barilli kako bi njegovi bivši umetnici na kalkanu susedne zgrade namolovali totalni kič „mural" koji Stanojević redovno stavlja kao novogodišnju čestitku u lokalnom listu „Reč naroda".

Kao totalni diletant i autodidakt, Stanojević je odmah po stupanju na dužnost stopirao svaki rad na pripremi ilustrovane knjige poezije Milene Pavlović Barili, a dve godine pripremanu izložbu u Češkoj ( Prag i Brno ) otkazao je tri dana uoči transporta, da bi, posle žučnih rasprava s odgovornim osobama u Ministarstvu spoljnih poslova, ambasadi u Pragu i Ministarstvu kulture, nevoljko dao pristanak da izložba krene.

Dabar u Moravi

Kako bi sebi osigurao lojalne saradnike Stanojević je svojedobno bez konkursa primio radnicu sa završenom Višom mašinskom školom koja je radila kao organizator marketinga poslova , da bi je nedavno zamenila snajka sadašnjeg gradonačelnika Ivana Ilić.

Inače po Sistematizaciji radnih mesta koju je Stanojević progurao 2006.godine poslovi koje je Stanojević izmislio za ovo radno mesto , nemaju osnova ni u Uredbi Vlade, ni u muzejskoj praksi, jer je za poslove marketinga potrebno poznavanje muzejske delatnosti i položen stručni ispit (VII stepen).

Pošto se par godina kasnije zaleteo i probio dogovoreni budžet Stanojević je najavio da će linearno smanjiti plate svim zaposlenima. Osim ovoga Stanojević se proslavio još nekim kapitalnim kadrovskim obogaćivanjima Fondacije pa je tako u njoj osvanuo izvesni Ranko Milinković sa završenom gimnazijom koji amaterski i diletantski priprema kvazi projekte ( Ulica kulture , Bijenale "U svetlosti Milene"), organizuje i vodi konferencije za medije, a glavne reference su mu prethodni staž u Ergeli u Ljubičevu, a bavio se i prodajom stanove GIK STIG - a).

Malo je poznato da je Milinković svojedobno kao suvlasnik PP "Zdrav kao dren" ostao dužan pozamašnu svotu Upravi prihoda čiji su ga inspektori godinama jurili i tražili u Galeriji da bi mu na kraju bila zaplenjena radna knjižica. Milinković je u Fondaciju navodno došao na insistiranje tadašnje vladajuće koalicije (čitaj PSS ), a primljen je bez javnog oglašavanja i elementarne dokumentacije!

Neposredno po stupanju na dužnost, Stanojević je pokušao da Fondaciju uvede u indirektne proračunske korisnike deponovanjem potpisa u trezoru i gašenjem računa kod poslovnih banaka. Ovaj potez, sračunat na dobivanje većih sredstava iz budžeta, nije mogao da se odmah realizuje jer su zadužbine kao neprofitne, registrovane u Ministarstvu kulture RS, a ne u Privrednom sudu, tako da je od svog osnivanja Fondacija Milenin dom imala račune kod Komercijalne i Inteza banke.

Iz Budžeta Požarevca, Fondacija je dobivala skromne dotacije, dok je preko 70% sredstava osiguravala iz vlastitih izvora prihoda. Međutim, već posle sveg dva meseca, na insistiranje političkih struktura, Stanojević je u Trezoru otvorio račun i deponovao potpis i to bez Rešenja Privrednog suda o registraciji. Pozatvarao je sve račune kod komercijalnih banaka.

Zahvaljujući ovoj akrobaciji od početka 2007. godine, Fondacija postaje budžetski korisnik, a novac se, osim za plate, izdvaja i za uglavnom nepotrebne investicije preko kojih se zapravo stalno prao novac a sve mahinacije i nenamensko trošenje su prikrivani fiktivnim računima, a podjednako benevolentno se raspolagalo i sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture. O tome govori čuveni "slučaj" Bijenala iz 2007. godine, kada su navodne administrativne usluge i putni troškovi žirija plaćeni 270.000 dinara, dok je sama manifestacija prema komentara gostiju iz Beograda u najmanju ruku ličila na cirkus!

Umesto da je produžio postojeće ugovore koji su po Zakonu o atorskim pravim Galeriji godišnje donosili oko 500. 000 dinara, Stanojević se zadovoljio dotacijama iz budžeta i sredstvima od zakupa lokala! Tako recimo, iako Fondacija ima s PP Rubin Ugovor o ustupanju korištenja autorskih prava na ime proizvodnje i prodaje likera s imenom i reprodukcijama slika Milene Pavlović Barili, ova prava u toku 2007. godine i 2008. godine nisu iskorištena, tako da je Rubin i dalje neovlašteno proizvodio i prodavao likere, bez ikakve naknade Fondaciji. Stanojević je takođe naneo znatnu štetu Fondaciji prihvatanjem velikih dugovanja od oko 200.000 dinara bivšeg zakupca , PP Dabar prema Elektromoravi, iako je prethodni upravnik sa direktorom Elektromorave već postigao dogovor da Elektromorava ova sredstva potražuje od PP Dabar sudskim putem . Velika šteta naneta je i sklapanjem štetnih ugovora sa muzejima u Srbiji pri čemu je sve troškove transporta i osiguranja preuzeo na Fondaciju iako je svuda praksa da je to obaveza muzeja koji prihvata izložbu!

Izložbu je platio onaj ko nije morao

Nemilice su arčena sredstva na ime reprezentacije i naknade za rad 7 članova Upravnog odbora bez ijednog člana iz reda zaposlenih tako da je samo tokom 2007.godine članovima upravnog i nadzornog odbora isplaćeno 662,350 dinara . Osim toga Stanojević i pojedini članovi Upravnog odbora vikendom su uzimali robu za vlastite potrebe iz samousluge na Starom korzou, ne potpisujući otpremnice, koje je kasnije, na zahtev Stanojevića potpisivao pomoćni radnik. Takođe je Stanojević na račun Fondacije kupovao i kompletna odela u prodavnici Afrodita u Požarevcu!

Čitavo ovo vreme, Stanojević je zapravo parazitirao stavljajući sebi u zaslugu sva dostignuća i sve uspehe u zemlji i svetu koje je zapravo postigla Jelica Milojković a u poslednje vreme, kako bi zabašurio svoju totalnu nesposobnost i svoje štetočinstvo Stanojević se "proslavio" kićenjem tuđim perjem. Tako je, mrtav hladan izjavio kako je zadužbina Milene Pavlović Barilli nedavno imala i navodnu inovaciju misleći pri tome na navodno iznenadan poziv za izložbu Mileninih slika u Zagrebu, u drugoj polovini prošle godine, koja je imala zapaženu posetu, zaboravljajući pri tome da je isti taj Stanojević, podjednako uspešno kao neurohirurg koji sam sebi operiše mozak, učinio apsolutno sve kako bi to gostovanje po svaku cenu onemogućio! Kao da je izložba u Zagrebu inicirana nedelju dana pre otvaranja, a ne godinu i po dana ranije.

Pričica o takozvanom iznenadnom pozivu za izložbu Mileninih slika u Zagrebu (10. novembra 2013.), zapravo je samo maska kojom se po svaku cenu pokušalo sakriti mnogo toga a pre svega činjenica da je Izložbu u elitnoj galeriji „Klovićevi dvori" u Zagrebu, zapravo zvanično inicirala Ambasada R. Srbije u Hrvatskoj, još 9. aprila 2012. godine, dakle godinu i po dana se radilo na njoj! Projekat je miniran tako što finansijska sredstva uopšte nisu blagovremeno obezbeđena, jer upravnik Stanojević nije dozvolio da se Ministarstvu kulture Srbije oktobra 2012. godine pošalje prijava na konkurs za finansiranje projekata od značaja za Republiku za 2013. godinu.

Naša ambasada je morala da traži sponzore u Zagrebu, kako bi se projekat uopšte realizovao, pri čemu je sve troškove puta i boravka Jelici Milojković i kustosu Violeti Tomić moralo da plati Srpsko nacionalno vijeće (SNV), iako ono nije ni planiralo da finansira izložbu!

Autor izložbe J . Milojković je boravila u Zagrebu na temelju službenog poziva domaćina Galerije "Klovićevi dvori" i molbe Radoslava Pavlovića, savetnika za kulturu predsednika R.Srbije. Uprkos tome, R. Stanojević se oglušio o zvaničan poziv domaćina i molbu savetnika predsednika, ne izdavši putni nalog za autorku izložbe, te je J . Milojković morala vlastitim sredstvima platiti putne i boravišne troškove posete Zagrebu. SNV je platilo petodnevne hotelske troškove za autora izložbe J . Milojković i V . Tomić, kao i po pet pripadajućih dnevnica, sve u skladu s hrvatskim propisima s obzirom da je reč o organizaciji registriranoj u Hrvatskoj.

Naravno, pošto mu sistematsko podrivačko delovanje nije uspelo, Stanojević očito zbog duboke žalosti nije došao na otvaranje izložbe koja se održavala pod visokim pokroviteljstvom predsednika R.Srbije.

Malterom po glavi posetilaca

Posebna je priča miniranje izložbe Milene Pavlović Barilli u Galeriji SANU u Beogradu, koju je videlo 93.588 posetioca. Naravno, ovo je jako zasmetalo direktoru-štetočini Stanojeviću koji je najpre dogovoreni tiraž od 1000 primeraka kataloga-monografije prepolovio na 500, a potom je za prodaju poslao najpre 30, potom 20, i na kraju 50 primeraka publikacije. Tako mnogi nisi mogli da publikaciju kupe u Beogradu, dolazili u Požarevac.

Međutim, iako su u Galeriji bili kamarisani paketi s monografijom, posetioci su odlazili bez publikacije, ogorčeni i gnevni, jer Stanojević nije dozvolio prodaju monografije. Umesto toga, posetioce je dočekao raskupusan primerak kataloga kao i broj mobilnog telefona Stanojevića koji je distribuciju kataloga pretvorio u privatan biznis pri čemu se nikada nije saznalo gde je završilo oko 2.500.000 dinara koliko je zarađeno prodajom tiraža od 500 primeraka po ceni od 5.000 dinara!

U isto to vreme, Stanojević se naokolo jadao i kukao kako nema para, izmišljao izgradnju "upravne zgrade" made in Ivanjica (i to samo za neupućenu javnost kako bi se oprao, jer ništa nije ni radio u dva mandata, već je u Galeriji držao sastanke SPS-a i uz rakijicu "ćućorio" sa svojim Crljenčanima (seljacima iz okoline Petrovca na Mlavi).

Za skoro osam godina, Galerija je postala obična „porodična" kuća - na to i liči, jer je Stanojević zatvorio za javnost memorijalnu sobu, pošto u njoj radi nova istoričarka umentosti Violeta Tomić koju je izbacio iz nekadašnje zajedničke kancelarije u kojoj se sada sam baškari. Kancelarija u koju se ulazi u slikarski depo i sanitarni čvor, ima skupo plaćenu opremu i uređaje.

Ali, pošto mu očito smetaju, Stanojević ih tamo drži sakrivene u vlažnom i prljavom podrumu. Tu se nalazi televizor koji je služio za video projekcije, frižider, kompletna oprema za ozvučenje sa skupom miksetom i zvučnicima, video-projektor, stilske stolice plaćene 200. 000 dinara, tepisi i veliki itison iz izložbene sale, panoi za vešanje slika...U podrumu stoje i baštenske alatke a zimi se unose i saksije sa vrtnim biljkama. Prilikom godišnjih popisa, popis, Stanojević ne dozvoljava komisiji da sve ovo unese u zapisnike.

Kada je reč o investicionim radovima, to je tema koja možda ne privlači pažnju šire javnosti, dok se ne desi nešto, okom običnog građanina, vidljivo. Do tada se tiče samo onog ko ima preke potrebe za dodatnim ulaganjima i uređenju postojećeg. Međutim, Fondacija Milenin dom, već nekoliko godina muči muku sa izvođenjem radova na novoj upravnoj zgradi, za koju i dalje nema para u budžetu grada Požarevca.

Fondacija poseduje građevinsku dozvolu više od dve godine za projekat za izgradnju upravne zgrade. Stanojević tvrdi kako Ideja postoji skoro četiri godine, a upravnom zgradom bi se rešio problem smeštaja zaposlenih čime bi se omogućio veći prostor za galerijski depo.

Time bi se kulturna dobra koja su od velikog značaja, ne samo za Galeriju, nego i za grad, stavila pod adekvatnu zaštitu, što bi, na kraju krajeva, poboljšalo i uslove rada zaposlenih, zaboravljajući pri tome da je projektom zapravo predviđena gradnja najobičnije montažne zgrade!

Umesto da Stanojeviću prioritet u radu bude osiguranje boljih radnih uslova i proširenje izložbenog prostora, za šta već postoji Idejni projekat i dobiveni Akt o urbanističkim uslovima, svi poslovi su stopirani. Stanojević se zabavlja sređivanjem dvorišta, pretvaranjem memorijalne sobe u " saloon " za političke i privatne razgovore.

Tako je 800.000 dinara iz budžeta straćeno na za zidanje česme i ograde i diletantski izvedenu rekonstrukciju rasvete u kancelarijama i podrumu nakon čega je došlo do iskrenja u instalacijama a potom u u velikoj izložbenoj dvorani usled čega je stalno dolazilo do iskakanja sklopke. Početkom 2008. godine, trajali su zanatsko - građevinskih radovi tako da je mesec dana trajalo švajsovanje, gletovanje i krečenje prostora, dok su slike iz postavke samo privremeno prenete u memorijalnu sobu i prekrivene folijom.

Po završetku radova , čitava Galerija uveliko je podsećala na Pompeju jer je sav inventar, kompjuteri i druga oprema bili prekriveni debelom slojem prašinčine. 2008. godine iz Budžeta je dodeljeno milion dinara za sasvim nepotrebnu rekonstrukciju krova u dvorišnom krilu zgrade iako je postojeća krovna konstrukcija bila u dobrom stanju i nije ničim ugrožavala objekt, kako je to plasirano novinarima.

Radovi su na silu izvedeni usred sezone ekskurzija, bez ikakve zaštite i postavljanja table s oznakom opasnosti. Tako je , osim što je čitavih mesec dana nesnosna buka ometala normalan rad zaposlenih, dolazilo i do otkidanja čitavih komada cigala i maltera, a jednom prilikom učenika je komad maltera udario po leđima, posle čega je Galerija odmah zatvorena za posete.

Osim toga, već prvog dana po skidanju crepa došlo je do velikog pljuska, tako da je izvođač radova krov pokrivao plastičnom folijom koja je tu ostala dva dana, potpuno nezaštićen od eventualne provale. U međuvremenu, Stanojević je stalno kršio Zakon o javnim nabavkama jer za projekte i izvođenje radova nije objavljivao konkurse!

Noćni fajront u Zadužbini

Očito je da je Stanojević zamislio da doživotno treba da bude nezamenljiv direktor fondacije pa je zato raspisan skaredni konkurs za imenovanje direktora i to po Statutu Fondacije koji je donet još 2009. godine i koji do danas uopšte nije usaglašen sa Zakonom o zadžbinama i fondacijama.

U tekstu Konkursa je naveden Statut br. 102-3,od 11.05.2009. godine, što znači da nije usaglašen ni sa zakonom o kulturi ni sa zakonom o zadužbinama i fondacijama. Zbog toga ga i nema u službenim glasnicima grada Požarevca, jer Skupština grada nikada nije razmatrala i dala saglasnost na novi Statut.

Konkursni uslovi zaista predstavljaju prirodnu retkost, pošto se kao tražena stručna sprema navodi najidealniji konglomerat baba i žaba: diplomirani istoričar umetnosti, diplomirani odnosno akademski slikar, diplomirani slikar primenjenog slikarstva, profesor likovne kulture, profesor srpskog jezika i književnosti, menadžer kulture i umetnosti, diplomirani ekonomista, diplomirani pravnik stečeno visoko obrazovanje na akademiji nauka i umetnosti. Kao uslov nije stavljen ni položen stručni ispit. Sam po sebi tekst Konkursa za upravnika je, najpre nepismen, što se odmah uočava, jer se ne razlikuju zvanja, stručna sprema i radna mesta. Akademija nauka i umetnosti nije obrazovna ustanova tako da je ova rečenica besmislena.

No, ono što je najvažnije, na osnovu čl.36 Zakona o zadužbinama i fondacijama, upravnika imenuje i razrešava upravni odbor a ne Skupština. Ako je novim Statutom Fondacije predviđeno da osnivač daje saglasnost, to je nešto drugo, ali Statut mora da bude usaglašen sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama. Do danas ni u jednom službenom glasniku Požarevca nije pronađeno rešenje o davanju saglasnosti na Statut koji je trebalo da bude donet posle usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama ( donet 23.11.2010, a počeo da se primenjuje istekom roka od tri meseca,odnosno 01.marta 2011).

Zahvaljujući Stanojeviću, Galerija, koja je memorijalni muzej, totalno je srozana organizovanjem stupidnih predavanja, promocija knjiga a pre svega slikarskim izložbi amatera, i to ispred slika Milene Pavlović Barilli! Njena delatnost je spala na nivo seoskog doma kulture, dok Stanojević i nova šefica marketinga iznose u medijima dezinformacije i hvalospeve o sopstvenom radu.

O trenutnom ugledu Fondacije, najbolje govori činjenica da se u njoj bespotrebno dežura do 22 sata, tako da su tokom dežurstva u večernjim satima često navraćali problematični posetioci, verovatno da popiju po jednu u galeriji, Mileni u čast!