Natrag

(P)likovi

Aleksandar Vučić: porodična saga s pevanjem i pucanjem

Vođine volje i nevolje

O nepoznatim detaljima iz ličnog života samoproglašenog gospodara Srbije, piše ugledni novinar Predrag Popović, nekadašnji bliski saradnik Aleksandra Vučića, bivši glavni urednik dnevnih listova "Nacional" i "Pravda", urednik dnevnog "Telegrafa", autor nekoliko publicističkih knjiga i najbolji poznavalac "presvučenih" radikala.

Predrag Popović

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka poremećena liči na Vučićevu. Danas, kad su na vrhu, sve izgleda idilično.

Familija Vučić ima apsolutnu vlast, neograničenu moć i isti takav apetit. Otac i dva sina upravljaju sudbinom svih građana, po svojoj volji raspolažu državnim budžetom, kontrolišu medije, zloupotrebljavaju policiju i pravosuđe za progon političkih protivnika i zaštitu svojih sponzora, strahom i nasiljem celu Srbiju drže u vanrednom stanju. Sve je njihovo, sve im se može.

Za uspon „klana Vučić" najzaslužniji je, naravno, porodični alfa-mužjak Aleksandar. Sve što sada poseduju, stvoreno je njegovim lažima i prevarama. Kvadratura njihovih stanova i kuća tek je malo manja od kvadrature grobova dece ubijene NATO bombama, koje je Alek don Vučić prizivao, braneći sveto srpsko Kosovo. Svaki put kad sednu u neku limuzinu, svoju ili državnu, pod rotacionim svetlima priviđaju im se senke izbeglica koje na traktorima beže sa svojih vekovnih ognjišta. Tajkune, kojima prete hapšenjem ako ne budu kooperativni, postrojavaju kao nekada četničke odrede koje je mladi radikalski jurišnik upućivao na zapadnu granicu od Karlobaga do Virovitice. Svaki njihov bankovni račun podvučen je krvavim tragom Alekovih ratnih avantura, kojima je unesrećio sve narode bivše Jugoslavije, Srbe najviše i najteže.

Kroz sve to vreme, uništavajući tuđe, Alek je svoju porodicu uzdizao u nebesa. Svakoga ko bi kritikovao bilo koji njegov politički potez optuživao je da mu napada porodicu, vređa roditelje, brata, a posebno ženu i decu. Bez ikakvih moralnih dilema satanizovao je porodice svih političkih protivnika, od Ćuruvije do Šešelja, a istovremeno se, lažima i najprimitivnijom patetikom, skrivao iza Danila i Milice.

U „Vučićevom rečniku", mojoj prvoj knjizi o njemu, napisao sam da, pored Šešelja, mrzi još sam dve osobe: suprugu Kseniju i mene. Gostujući na B92 Vučić je sat i po kukao kako sam mu time „žestoko izvređao porodicu". Tekst o Vučićevim mladim stranačkim saradnicima i njihovim pikantnim sklonostima, koji je ilustrovan, između ostalog, fotografijama iz njegovog kabineta, na kojima je bio i prestolonaslednik Danilo, diktator je patološki predstavio kao tvrdnju da ima „homoseksualni incestuidni odnos sa sinom". Konzilijum psihologa ne bi uspeo da utvrdi kako je došao do tog zaključka, ali nema veze, njemu se, iz nekog bolesnog razloga, svidelo da tako kleveće medije koje nema pod kontrolom.

Najprljavijim lažima branio je porodičnu čast i ugled. A, ima i šta da brani. Iza propagandnih oblandi kojima dve decenije puni medije krije se odličan sinopsis španske serije. Kao da je Kasandrina bliznakinja, kod Aleka ima svega: iznuđenih brakova, vanbračne dece, tajnih razvoda i venčanja, švalerskih avantura, porodičnih konflikata, pa čak i iskrenih, toplih emocija.

Sumnjivo poreklo

Saga o Vučićima počinje u Čipuljiću, selu pored Bugojna. Tokom Drugog svetskog rata ustaše su izvršile pokolj nad Vučićima, više od 20 članova familije ubijeno je u Jasenovcu. Krajem 2008, u svojoj prvoj poseti Hrvatskoj otkako je postao naprednjak, Vučić se pred kamerama HTV-a čudio što na spisku stradalih u Jasenovcu nema nijednog imena njegovih rođaka. Pogrom je preživela samo njegova baka, koja je, trudna, pobegla u Srbiju, gde je rodila Anđelka. Tu tragičnu priču Alek ponavlja dve decenije, samo s malim varijacijama. Ponekad pomene kako mu je otac rođen u Beogradu, nekad u Vojvodini, a najčešće u vagonu.

Možda u njegovim rečima ima i istine, iako je Ljubiša Petković, bivši potpredsednik Srpske radikalne stranke i dugogodišnji poslanik, u knjizi „Haške muke" objavio bitno drugačije činjenice o sudbini porodice Vučić.

- Niko iz porodice Vučić nije stradao u Jasenovcu. Posedujem dokument od 19. rujna (septembar) 1941. iz koga se vidi da su se Vučići izjašnjavali kao rimokatolička obitelj (porodica). Porodice Kadijević, Lukić, Praljak i Vučić prešle su iz pravoslavne u rimokatoličku veru septembra 1941. Glava porodice je bio Anđelko Vučić, Aleksandrov deda. O Anđelkovoj supruzi nemam mnogo podataka, budući da je u relativno kratkom roku nakon pristupanja rimokatoličkoj veri, napustila Bugojno i preselila se u Vojvodinu, u Kikindu, gde se i rodio otac Aleksandra Vučića, Anđelko Vučić. Anđelko stariji imao je četvoro dece. Najstariji sin Antonije imao je nadimak Braco, drugi po starosti bio je Kojo, a najmlađi Anđelko. Uz tri sina imao je i ćerku čije ime nisam uspeo da saznam. Stari Anđelko je bio jedina žrtva Vučića u Drugom svetskom ratu, ali ni on nije stradao od ustaša. Naime, deda Aleksandra Vučića preminuo je od zadobijenih povreda posle jedne kafanske tuče u Banja Luci. On se bavio trgovinom, odnosno švercom. Pošto je bio u stalnim dugovima, osnovano se sumnja da je u pitanju osveta za nenaplaćena potraživanja. Po njemu je dato ime njegovom najmlađem sinu, odnosno ocu Aleksandra Vučića. Antonije-Braco Vučić umro je u Beogradu 1991. godine od posledica čira. Drugi Aleksandrov stric, Kojo, umro je u Bugojnu od posledica alkoholizma. Aleksandrova tetka je takođe preminula krajem osamdesetih godina prirodnom smrću. Zato na spomen-ploči u Jasenovcu nema nijednog Vučića. Naravno da ih nema kada se dobro zna da je porodica Vučić promenila veru za večeru i da su svi preživeli Drugi svetski rat. A kako i ne bi kada je porodica Vučić bila tesno povezana sa ustaškom organizacijom. Aleksandrov stric Braco bio je oženjen ćerkom iz poznate ustaške porodice Tomas. Ljubo Tomas je jedan od najozloglašenijih ustaša, isticao se nezapamćenim zverstvima nad srpskim narodom. Braco ima dvoje dece, ćerku i sina Sinišu, koji je po struci stomatolog, ali i vlasnik jednog kafića. I drugi stric Aleksandra Vučića ima dvoje dece, sina Rajka i ćerku Dobrinku - naveo je Petković, koji je u svojoj knjizi objavio i faksimil s potpisom fratra Mije Filipovića, koji je izjavio da su Vučići 1941. prihvatili rimokatoličku veru.

Lično, baš me briga za verska, seksualna, ideološka i druga uverenja Aleksandra Vučića, to je njegova privatna stvar. Ipak, priznajem da me ne bi iznenadilo kad bi Petkovićeva priča bila istinita. Uostalom, Vučić je na najkonkretniji način, transformacijom iz veslikosrpskog radikalskog viteza u evro-atlantskog fanatika, dokazao sklonost ka izdaji.

Tata, mama i Fahrija

Anđelko i Angelina Vučić, Alekovi roditelji, verujem, nisu krivi što je on ovakav. Radikali, ovo malo njih što je ostalo verno Šešelju, danas o Anđelku, zvanom Bata, iznose mnogo tračeva. Kažu da je uvek bio alav, da je na sitno ali često koristio prednosti sinovljeve pozicije. Ne verujem. U nekoliko susreta, Bata je ostavio vrlo pozitivan utisak. Tih i nenametljiv, ali vrlo oprezan i ozbiljan. Nikada se nije suprotstavljao Alekovim agresivnim postupcima i stavovima, ali nije ih ni doživljavao kao aksiome. Jednom prilikom, pred desetak saradnika, Aleksandar mi je detaljno opisivao kako je Darko Lilić, sin bivšeg predsednika Jugoslavije, pucao u nekog dečaka samo zato što je nosio Zvezdin dres. Dok je Alek gromoglasno vapio za osvetom, makar medijskom, Bata je ćutao. Javio mi se čim sam napustio sastanak. Pozvao me i rekao da se ne zalećem s pisanjem teksta, nije sve baš tako kako je Alek tvrdio. Tim gestom uverio me da je korektan čovek i, još važnije, da zna ko je i kakav mu je sin.

S Angelinom, izuzev pozdrava, nikada ni reč nisam razmenio. Uvek je bila odmerena, otmena i, sa svojih skoro dva metra, potpuno nevidljiva. Naravno, i nju je Vučić zloupotrebljavao u propagandne svrhe. U vreme bombardovanja, kad je u zgradi RTS-a ubijeno 16 radnika, kao tadašnji ministar protiv informisanja, Vučić je NATO zlikovce optužio da su hteli da mu ubiju mamu. U jednoj od njegovih verzija tog događaja, Angelina je, kao iskusni skupštinski izveštač državne televizije, te noći bila dežurna. Imala je sreće, zgradu u Aberdarevoj napustila je pola sata pre udara rakete. Kao novinar RTS-a, Angelina nije dobila vizu za odlazak u Nemačku, pa je njen sin i to srpskoj javnosti prikazivao kao napad na porodicu Vučić, na Zapadu ozloglašenu zbog beskompromisne odbrane kosovske kolevke srpstva.

Vučići nisu odbranili Kosovo, ali, uspeli su da oslobode nekoliko stotina dobro parketiranog stambenog prostora u Beogradu. Aleksandar je od vlade, neposredno pred bombardovanje, dobio stan u Ju biznis centru, a tata i mama su nekom čudnom transakcijom uspeli da prodaju stančić u bloku 45 i, za iste pare, kupe nekoliko puta skuplju stančugu na Vračaru. Rat se, očigledno, herojskom klanu Vučić mnogo više isplatio nego nesrećnicima koji su pobijeni, obogaljeni ili rasterani s Kosova.

Vučići, posebno Angelina, imaju još jednu vezu s Kosovom. Odnosno, s Fahri Muslijuom, bivšim Angelinim kolegom s Televizije Beograd. O toj temi čitaoci Tabloida znaju više od mene, ja sam video samo njegove fotografije i, moram priznati, zaista liči na Aleka!

Doduše, kako čujem, i Bata sve više liči na svog sina. Iz senke, daleko od medija, utiče na sve političke odluke, izbor i smenu ministara, direktora i Alekovih saradnika. Možda mu se vlast omilila, a možda je prinuđen da sluša sina, aktuelnog diktatora.

Braća po materi

Ne sumnjam da su Bata i Angelina imali dobre namere, kojima su popločali Alekov put do moći i para. Nije im bilo lako. Aleksandra su dobili 1970, a tri godine kasnije i Andreja. Bata je radio u Narodnoj banci Jugoslavije, Angelina na TVB. Sa solidnim primanjima mogli su da sinovima omoguće bezbrižno detinjstvo. Odrastanje u surovim novobeogradskim blokovima ulepšavali su letnjim posetama zavičaju u Bosni.

Aleksandar je bio energično dete, ali stalno su ga sputavale razne bolesti. Iskompleksiran time što je morao da nosi medicinske naočari, s jednim staklom prekrivenim gazom, nikada se nije rešio potrebe da se predstavlja jačim i čvršćim nego što jeste. Detinjstvo i momačke dane ulepšavao je mačo-pričama o teškim fizičkim izazovima. U Čipuljiću je kosio, mešao malter, zidao, čak je radio i kao drvoseča. Nedostajalo je samo da pojede kuvanu svinjsku glavu, pa da bude isti Tito.

Umesto svinjske, često je pričao legende o svojoj glavi.

- Dok me je majka Angelina dojila iskliznuo sam joj iz naručja i slepoočnicom udario u špic fotelje. Kažu da sam bio krvav do kolena! Sve je uhvatila panika, jer su pomislili da je sa mnom gotovo! Kao što vidite sve se završilo na najbolji način - govorio je Alek, uveren da pad na glavu nije ostavio posledice.

Problem s glavom imao je i Andrej. Prošle godine, kao potpredsednik i vatreni navijač Crvene zvezde, proslavljajući jedan koš, skočio je iz stolice i glavom udario u betonski stub. U nesvesnom stanju odneli su ga u bolnicu, lekari su ga pregledali i zaključili da je sve u redu. Za sve Vučiće, Zvezdu i vaskoliko srpstvo ispalo je dobro što je Andrej zveknuo glavu, mogao je da povredi neki vitalni organ.

Aleksandar i Andrej su vrlo emotivno upućeni jedan na drugog. Jednom vrlo dirljivom prilikom, u sitne sate, Andrej me pozvao i pitao da li sam se te večeri čuo s Alekom.

- Ne. Šta se dešava?

- Ne znam. Gostovao je na Pinku, emisija se završila pre dva sata, a on još nije uključio mobilni. To mu se nikada ne dešava - rekao je Andrej.

- Ne brini. Kakav je, nema šanse da mu se desi nešto loše...

- Pusti to...Baš sam se zabrinuo...

Naravno, bio sam u pravu, nije bilo razloga za brigu.

Istog karaktera i morala, Alek i Andrej razlikuju se samo po temperamentu. Dok stariji samo glumi spremnost na fizičku konfrontaciju, mlađi Vučić u takvim situacijama uživa. O čemu postoje policijski i medijski izveštaji. Navodno, Andrej je nekoliko puta učestvovao u uličnim tučama, najčešće s političkim protivnicima.

- Demokratska stranka je saopštila da je Andrej izašao iz džipa i pretukao nekoliko njihovih aktivista koji su lepili plakate. Jel' vidiš kako lažu? Ja im smetam, zato mi napadaju porodicu - pomamio se Alek jedno veče, dok je još bio radikal.

Pola sata mi je objašnjavao kako je njegov brat divan, pitom i tolerantan, nikada ne bi nasrnuo na nekoga, da bi mi onda, uz glasan smeh, opisao scenu iz „Sport kafea", gde je Andrej maltretirao Srđu Popovića. Mladi demokrata je sedeo za stolom s nekim svojim društvom. Andrej nije bio lenj. Izašao je, na kiosku kupio čokoladu „Milku", vratio se za svoj sto, izlomio je i kockicama počeo da gađa Srđu.

- Nije nasilje ako nekoga gađaš slatkišima - smejao se Alek.

Koliko je pažljiv prema bratu, dokazao je na mom primeru. Andrej se oženio u leto 2009. Pošto sam odbio da idem na svadbu - ne trpim Cakanu i slične narodnjake - Andrej je potpuno prekinuo komunikaciju sa mnom, a Alek me nekoliko meseci, za kaznu, nije pozvao na sastanak, sve dogovore oko „Pravde" obavljali smo telefonom.

Braća funkcionišu kao odlično uigran tandem, Alek je dobar, Andrej loš pandur. Prvi sve svakome obećava, drugi izigrava strogoću. Kopirajući Skorcezeov „Kum", za koji tvrdi da mu je omiljeni film, Aleksandar se uživeo u ulogu Majkla, a Andreju je zapao lik Sonija Korleonea. U tom rotoru svojevremeno se našao i Brana Crnčević. Ljut što mu je otkazana saradnja u „Pravdi", od Aleka je tražio ogromnu otpremninu. Dobio je Alekovo obećanje. I Andrejevo odbijanje.

- Kakvi su to igrači! - šokirao se Crnčević. - Znam im roditelje, fini ljudi. A njih dvojica... Oni su dokaz da i priroda nekad uzme generaciju-dve da se odmori...

Od udara „klana Vučić" danas nemaju vremena da se odmore mnogi građani Srbiji, pogotovo bogatiji.

Tajne ženidbe i razvodi

Aleksandar Vučić se prvi put oženio 1997. godine. Nije hteo, ali morao je. Kao pravi radikal nije koristio zapadnjačke antisrpske izume poput „Dureksa", pa je Ksenija Janković, jedna od novinarki oko kojih je obletao, ostala u drugom stanju.

- Ako hoćeš da se ozbiljno baviš politikom, ne smeš da imaš vanbračnu decu. Oženi se, izdrži u braku koliko možeš, a onda, ako ne ide, razvedi se - poučio ga je Vojislav Šešelj.

Ksenijinu prosidbu bi Alek lako odbio, ali kako Šešelju da kaže - ne!?

Svadba je, daleko od medija, održana u Novom Sadu. Mlada sa stomakom, a mladoženja s mučninom u stomaku. Ne samo zbog venčanja, nego i zbog kajgane. Sa specifičnim hercegovačkim smislom za humor, Šešelj je Vučića naterao da pojede kajganu od 30 jaja, kao što je običaj na četničkim svadbama. Vučić je izdržao do 16. Kad mu se smučilo, pojurio je u toalet, ali jaja su bila brža, eto ih preko ruzmarina i tri broja prevelikog sakoa.

Nekoliko meseci kasnije Vučići su dobili prestolonaslednika Danila. Sreća se osmehnula Aleku. Posle sina, dobio je ministarski mandat i ono njemu najlepše i najprofitabilnije - rat. Dok su drugi ginuli, on se preseljavao iz podstanarske garsonjere u novi, luksuzni stan.

Posle bombardovanja, narod je revolucijom zbacio s vlasti crno-crvenu koaliciju, ali Vučić je zadržao poslanički imunitet i „ognjište". U njemu je 2002. godine organizovao proslavu rođenja princeze Milice.

U to vreme uređivao sam dnevni list „Nacional" u kome sam objavljivao i Vučićevu kolumnu. Jedne večeri on me pozvao da hitno dođem u „Crvenkapu", stiže i Šešelj, koji hoće nešto da sa mnom razgovara. Kad sam tamo stigao, zaista sam zatekao Šešelja. I gomilu drugih radikala. Neki su imali harmonike i gusle, a Petar Jojić pištolj, iz koga je, kroz prozor, ali otvoren, ispalio par metaka-neka komšije znaju da se slavi u kući časnih Vučića. Šešelj je, za neverovati, odlično otpevao dve-tri četničke pesme, a srećni tata je, da bi dokazao velikosrpsku doslednost i prkos okupatoru, s ponosom objavio da je ćerki dao ime Milica, u spomen na Milicu Rakić, trogodišnju žrtvu NATO zlikovaca.

Vremenom, Danilo i Milica postali su značajni faktori u Vučićevim izbornim kampanjama. Nezainteresovan za zakon o sprečavanju zloupotrebe dece u političke svrhe, Vučić je sina i ćerku maksimalno eksploatisao u medijima, pokušavajući da se predstavi kao uzoran otac, pa i muž.

- Još se sećam kada sam svoje dete držao prvi put. On majušan, a ja ogroman. I znate da nema nazad, da ste sada odgovorni za jedan mali život. Milica se rodila 2002. i ona je tatina princeza, šefica. Njoj je sve dozvoljeno. Danilovo rođenje je promenilo moj život, ali je Mica unela nešto posebno. Ne daj bože da se neko loše izražava o nekoj ženi u mom društvu, odmah skočim i pitam ga, imaš li ti majku, sestru, ćerku... - tvrdio je Vučić u intervjuima.

I, zaista, u njegovom društvu samo on se loše izražavao o ženama. Najčešće o svojoj. Nekoliko puta sam bio svedok njegovih agresivnih ispada prema Kseniji.

- Vučiću, nemoj tako da se ponašaš. Nemoj makar preda mnom. Ako ona hoće da to trpi, neka trpi, ja neću - jednom sam prekinuo takvu scenu i krenuo iz njihovog stana.

- Brate, ne znaš ti šta mi je ona napravila - rekao mi je, prateći me kroz hodnik.

Znam na šta je mislio, ali to nije bitno. Ni Kseniju nisam smatrao ništa boljom osobom od Aleksandra, ali s njom sam imao korektan odnos. Nisam se obazirao na tračeve koje ni ovom prilikom neću da citiram. Njihov život - njihova stvar. Ipak, zbog prirode posla, bio sam prinuđen da posredno učestvujem u tom haosu.

- Na proslavu godišnjice „Pravde" doći ću sa Ksenijom, reci fotoreporterima da i nju snimaju, ali nemoj da u novinama objaviš njene slike - rekao bi i natovario mi na leđa svoj privatni teret.

Kad je magazin „Svet" objavio vest o Vučićevoj romansi s jednom televizijskom voditeljkom, on je, u prisustvu Ksenije, održao bučan monolog:

- Eto na šta je spreman Tadić. Kako ga nije sramota? On da pušta priče o tuđim švalerkama, on koji ima i vanbračnu decu... Meni ne može da nađe ništa drugo, ništa nisam ukrao, ništa oteo... Zato sad plasira priču da se švalerišem s tom devojkom. Da, pa šta? Da, volim je i kakve to veze ima!?

Ksenija je to mirno saslušala, a sutradan je dala intervju „Presu" s naslovom: „Neće me Boris Tadić razvoditi od Aleksandra".

Bila je u pravu. Nije Tadić, razvela ju je Tamara Đukanović. Možda ni ona to ne bi htela ili ne bi mogla da uradi, da nije ostala trudna. Iz istog razloga, Vučić je opet primoran na ženidbu. S neograničenom moći, organizovao je ekspresni razvod i novu tajnu svadbu.

Šta o tome misli, Ksenija je objavila na Tviteru. U medijima nije ni mogla, svi su poštovali patološki zahtev mračnog mladoženje da sve ostane u domenu misterije. Tek nekoliko meseci kasnije, preko svog biltena „Informer", obavestio je javnost da se oženio i pokazao kako izgleda nova privremena gazdarica Srbije. Preko internet portala „Blica" i „Kurira" plasirao je informaciju da mu je tri dana pre rođenja umrla ćerka Neva. Na društvenim mrežama mnogi su izražavali saučešće porodici Vučić.

Politički nekorektan, ja sam izrazio saučešće porodicama svih bivših i budućih žrtava Vučićevih političkih avantura. S Vučićima na vlasti, građani Srbije ionako imaju samo jednu jedinu mogućnost - da budu taoci njihove pohlepe, laži i prevara.

(KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA TELEFON 063/123-2702)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane