Natrag

Špijunaža

Oružje novog svetskog poretka: krađa informacija uz bombardovanje informacijama

Zarobljavanje zdravog razuma

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton, koja je u Berlinu predstavila svoju knjigu "Teški izbori", izvinila se 7. jula 2014. nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zbog američke afere prisluškivanja u kojoj ni Merkelova nije bila pošteđena. Klintonova je u intervjuu magazinu „Špigl" na pitanje nije li Merkelova zaslužila izvinjenje odgovorila da je, koliko ona zna, američki predsednik Obama sa Merkelovom više puta razgovarao, a na konstataciju novinara da se on, pri tom, nije javno izvinio, izrazila žaljenje zbog afere. „Ja nisam više u vladi, ali žao mi je", rekla je Klintonova i još jednom priznala pred čovečanstvom beskrupuloznost sistema u kojem živi. O licemernom odnosu američke administracije prema savezničkim državama i vladama, ali i o špijunskom nasilju kojim ova posrnula imperija pokušava očajnički da zadrži nekadašnje pozicije u svetu, piše prof. dr Svetozar Radišić, penzionisani pukovnik i nekadašnji portparol Vojske Jugoslavije i autor više knjiga iz oblasti teorije ratovanja

Pukovnik prof. dr Svetozar Radišić

„NSA je napravila infrastrukturu koja omogućava da se sve presretne. Ako želim da vidim vaš e-mail ili poruke na telefonu vaše supruge mogu to učiniti. Mogu doći do e-mailova, šifri, podataka sa telefona, kreditnih kartica. Ne želim da živim u društvu u kome se događaju takve stvari, u kome se snima sve što kažem", istakao je Edvard Snouden, učesnik u tajnom projektu Agencije za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.

Zanimljivo je da je Velika Britanija uz SAD najangažovanija država u kreiranju „novog svetskog poretka", od usvajanja deklaracije pod nazivom „Atlantska povelja", koju su na Atlantiku potpisali Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil 14. avgusta 1941. do početka trećeg milenijuma. Ne treba zaboraviti da je Vinston Čerčil 6. septembra 1943, pozvao anglofile sa Harvarda (SAD) u „mentalno osvajanje sveta", a isto tako, da je sadržaj navedene „demokratske povelje" ušao u „Deklaraciju o oslobođenoj Evropi" koju su potpisali u Jalti 14. februara 1945. Ruzvelt, Čerčil i Staljin.

Ideja o sadašnjem svetskom poretku nastavljena je i u najavi „hladnog rata". Poznato je da je tu najavu dao u Fultonu, 5. marta 1946. ne slučajno, neumoljivi britanski diplomata, Vinston Čerčil.

Zar na spregu SAD i Velike Britanije nisu podsećala skoro svakodnevna zajednička bombardovanja Iraka? Poznato je da Velika Britanija i SAD preko satelitskog sistema „Ešelon" prisluškuju privatnu i poslovnu komunikaciju građana i kompanija zemalja Evropske unije. Sistemom „Ešelon", koji služi za presretanje svih vrsta telekomunikacija (telefon, elektronska pošta, faks) rukovodi američka tajna služba - Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA). U sistemu „Ešelon" su osim SAD i Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland (američki zavisnici i saradnici - saveznici). Nelson Mandela je 5. aprila 2000, s razlogom izjavio: „SAD i Velika Britanija unose haos u svetske odnose: njihovo ignorisanje pravila u međunarodnim odnosima i ponižavanje UN najveća su pretnja miru u svetu".

Posle 11. septembra 2001. u Kancelariji značajnih informacija, u okviru Agencije za unapređivanje istraživačkih projekata DARPA (Defence Advanced Research Projects), nastao je projekat na osnovu kojeg bi trebalo da se zaštite privatni podaci i pomogne u prikupljanju i obradi podataka o potencijalnim teroristima. Za taj projekat, pod nazivom „Totalna informaciona budnost", zadužen je Džon Poindekster, osmunjičen u vreme vladavine Ronalda Regana za krađe i uništavanja kompjuterskih podataka.

Kada je predstavio navedeni program u Enhejmu u Kaliforniji rekao je: „Obaveštajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljade ljudi čiji identitet i kretanje ne znamo... Dva programa (TIDES i EARS) automatski pronalaze, prevode i konvertuju tekstove sa bilo kog jezika. To znači da svaka strana reč, presretnuta u telefonskom razgovoru, može da se odmah identifikuje i prevede na engleski jezik. Program obuhvata oko 1.000 jezika i omogućava praćenje svih vidova transakcija preko Interneta, telefona, imejlova, faks linija... Prostor za obradu je čitav svet, jer su teroristi svuda... Programi omogućavaju i inteligentne analize ogromne količine podataka... To je najbolji način da se SAD suprotstave eventualnim asimetričnim operacijama..."

Ukoliko se pristupi njegovom ostvarenju, projektom bi se obuhvatio i program Džonatona Filipsa „Humana identifikacija sa daljine - human ID", što podrazumeva primenu biometrijske RFID tehnologije. Centralna baza, preko programa GENISYS, koji je razvio Dag Dajer, sakuplja podatke iz totalnih baza raspoređenih širom sveta, koje mogu da čitaju samo „ovlašćena lica". Projekat je kritikovan u javnosti zbog mogućnosti da se zloupotrebi kao uvod za društvo totalnog nadzora, te je odlukom Kongresa 2003. godine skinut sa budžeta. Nepoznato je da li je neko drugi preuzeo njegovo finansiranje.

Zloupotreba informacija

Na šta liče demokratske Sjedinjene Države, najbolje znaju Amerikanci. Jedan od njih je uspeo da dočara svoj izvikani patriotski svet u nekoliko rečenica: „...Evo sada i po prvi put javno mnjenje uviđa da nešto nije normalno i u redu s Amerikom, Bušom i politikom. Mnogi to znaju i ćute. Znaju, ali ne žele da ljuljaju čamac. Familija!? Posao !? Kuća !? Deca!? Sve moraju da rizikuju. Ali, sve više i više prepoznaju istinu. Nema uličnih protesta kao 70-tih godina. Devedeset pet odsto Amerikanaca su u kreditnom dugu. O stanju u državi priča se više preko radio stanica - manje na TV kanalima. U ponoć većina ljudi spava, a milioni ljudi sluša. Ubili su Viljema Kupera. Bio je veliki američki patriota. Treba čitati o njemu. Napisao je jednu patriotsku knjigu. Kada sam je našao, tražili su mi vozačku dozvolu. Registruju ko čita. Njegove knjige drže u 'podrumima', umesto na stalažama. Uspeo sam da nabavim jedan primerak knjige. Kupio sam je bez dozvole, jer sam nekako zbunio prodavca. Znam da dolazi loše doba za čovečanstvo".

Ništa manji problem je bombardovanje informacijama. Teško je reći da li za ljudski mozak veći problem predstavlja učestalost, značaj ili zasićenost informacijama. Jer, on ima određenu propusnu moć u jedinici vremena, koja je „usko grlo" za namerno upućene i proračunate „snopove" i „pakete" informacija. Zato je profesor strateških studija Iliot A. Koen upozorio: „...Informacije o borbi sve više dobijaju oblik apstraktnog prikazivanja stvarnosti... Budući ratnici mogu se paradoksalno izgubiti među njima, kada se stvarni svet pokaže drugačijim od vizije koju su stvorili na osnovu dobijenih podataka".

Napadnut garniranim informacijama čovek može da zameni objektivnu i virtuelnu stvarnost. Pilot u pravovremeno planiranoj misiji, posle uvežbavanja na savremenim simulatorima s vernim slikama ambijenta, može na momenat da izgubi orijentaciju da li je u avionu, u simulatoru, ili za kompjuterom s virtuelnim programom. Kada primi veći broj podataka nego što može da obradi u jedinici vremena, postoji mogućnost da se ponaša kao da nije primio informaciju, da bude dekoncentrisan - svestan da ne zna pravo stanje, da posumnja u ispravnost instrumenata itd.

Skoro je sigurno da čovekov mozak, svestan postojanja „informacionog jaza", nastalog zbog mogućnosti da mu se uputi mnogo više vitalnih informacija nego što može da prihvati i shvati, po pravilu, kreira i doživljava stres, anksioznost, blokade ili paniku. Gotovo jednaka anksioznost prisutna je kod ljudi koji drže prst na dugmetu za aktiviranje tzv. nuklearnog odbrambenog sistema i kod ljudi koji pokušavaju da ljudsku inteligenciju zamene veštačkom, jer nikad ne znaju da li je program potpuno korektan, šta sve može inicirati sistem, da nije već ugrađen neki virusni program itd.

Diplomirani matematičar i poznati kriptolog Aleksandar Trifoni u knjizi „Obaveštajne službe i prisluškivanje" naveo je dokaze da su u Windows ubačeni programi koji nisu pod kontrolom korisnika: „Prema tvrđenjima stručnjaka i proizvođača NSA je uspela da ugradi, u sve verzije operativnih sistema Windows-a posebne kodove pristupa. Postavlja se pitanje kome to sve treba!? Odgovor je jednostavan - Sjedinjenim Američkim Državama... Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA) određuje norme firmama koje proizvode uređaje za šifrovanje bez obzira da li su američke ili nekih drugih država. Ukoliko ne prihvate te norme, firme bivaju isključene sa dela tržišta koje kontrolišu SAD, a to znači više od tri četvrtine svetskog tržišta...".

To znači samo da su operativni sistemi svih kompjutera pod kontrolom i da samo „kontrolori" znaju šta se sve može dogoditi sa kompjuterima i pre svega, informacijama.

Međutim, intelektualni problemi izazvani informatičkim fenomenima, po svemu sudeći, tek predstoje, jer nova tehnika s tzv. korisničkim programima umrtvljuje um i ne zahteva normalno, a kamoli dublje razmišljanje. Problem bi mogao biti i veći ukoliko se pokaže da je profesor Ričard Lajn u pravu kada na osnovu svojih istraživanja tvrdi da će ljudska inteligencija u sledećem veku opadati.

Jasno je da Velika Britanija i Sjedinjene Države i njihovi pohlepni bankari moraju da šire svoj uticaj i da na najlicemerniji način opljačkaju preostale planetarne resurse, ali, čija je ideja da ljudi budu sve manje slobodni na pragu nanotehnološke ere? Kako to da čovečanstvo klizi nazad u budućnost? Čini se da neko povlači konce iz turobne tame i da su svi ljudi samo krute „lutke na koncu". Da li već postoji planetarna vlada, ili će je svet tek dobiti?

Eto kako se završava informatička era - bezumno i nehumano - zloupotrebom informacija.

Kontrola uma

Upravljanje ljudima stiče svakodnevno sve veći legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavljene uvođenjem BAR-koda, u zemljama Evropske unije uveden je i EKAM-kod, koji je utisnut na šengenske pasoše u vidu magnetne trake. Reč je o matičnom broju osobe, tekovini totalitarnih i militantnih sistema, koji pojednostavljuje administrativno poslovanje. Međutim, podmukliji inicijatori već više decenija insistiraju da se ta šifra ugradi u tela građana, odnosno da se utisne u desnu ruku ili na čelo. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiče na nervni sistem čoveka uključenog u mrežu i da se, ako to neko odluči, u dobroj ili lošoj nameri, usporava ili ubrzava rad njegovog srca.

No, prema objavljenim podacima, za koje autori tvrde da su „procureli" iz tajnih dosijea CIA-e, u američkim eksperimentima in vivo već je ostvaren elektronski uticaj na ljudski mozak ugrađivanjem mikročipova. U izveštajima bivših agenata potvrđeno je da CIA ubrizgava kompjuterske čipove u krvotok „pacijenata". Skoro nevidljivi čipovi, čiju „nevidljivost" omogućava nanotehnologija, stižu do mozga, gde se kače o neuronske završetke i počinju da emituju unapred programiran kod.

Očigledna, beskrupulozna legalizacija nehumanih rešenja nagoveštava postojanje tajnih područja, ali i institucija, u kojima su moguće i veće zloupotrebe. Stoga Čeril Velš, predsednica Udruženja građana za zaštitu od zloupotrebe ljudskih prava upotrebom elektromagnetnog i neurološkog oružja, pokušava, uz pomoć bivših „ljudskih zamorčića" iz Bugarske, Nemačke i Japana, sa Novog Zelanda, iz Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, da dokaže da Cija eksperimentiše na ljudima, bez njihovog znanja, ugrađujući im u mozak „transmitere".

Zanimljivo je da se, prema navodima gospođe Velš, žrtvama ugrađuju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa ili uha. Kao najdrastičnije, navela je slučajeve Šveđanina Roberta Neslunda i ukrajinske porodice Kec.

Posle organizovanja Udruženja žrtava, gospođi Velš se svakog meseca javljaju dve-tri nove žrtve tehnologije kojom se mozak tretira kao svojevrstan kompjuter koji oslobađa elektromagnetne talase. Žrtve tvrde da se promenom dužine, intenziteta i snage signala može uticati na čovekov um i psihu. Među najugroženijima su ljudi iz zemalja Istočne Evrope.

Instalirani „moždani transmiteri" (predajnici) mogu da se prate globalnim pozicionim sistemima (GPS) iz satelita, uz pomoć superkompjutera. Rezultat primene navedenog metoda je donekle kontrolisano ponašanje objekta, odnosno (zlo)upotrebljenog čoveka. Ishodi delovanja radio-signala mogu da budu umrtvljene sinapse (veza između dve nervne ćelije) ili elektronsko poništavanje memorije. Reč je o posledicama nakon primene poznate RIC-EDOM tenike, koju odavno koristi CIA, a koju je otkrio i prvi upotrebio Linkoln Lorens.

Najpoznatije žrtve „kontrole uma" su osobe koje su preživele torturu u projektu „Monarh". Keti O'Brajen napisala je knjigu "Transformacija Amerike", a Brajs Tejlor je svoj slučaj opisala u knjizi "Sjaj zvezda". U brojnim knjigama i napisima one su primeri za programirano pretvaranje žena u „robinje seksa". Zanimljivo je da je Keti O'Brajen imala brutalni sado-mazohistički odnos sa Dikom Čejnijem u „Kožnoj sobi" Bohemijanskog kluba. Čejni je bio sekretar odbrane SAD za vreme Džordža Buša Seniora a kasnije i potpredsednik SAD, kao zamenik Džordža Buša Juniora i njegov "naftni partner".

Žrtve kontrole uma ne nalaze se samo u Sjedinjenim Državama i Švedskoj. Ronald Stenli, američki javni tužilac, upozorio je svet da Rusija poseduje leptonsko superoružje za kontrolu ljudi. U svom obraćanju javnosti, u septembru 1995, naveo je da se leptonsko oružje serijski proizvodi od 1980. godine i da je u Moskvi formiran centar za registraciju građana koji su stradali zbog primene te vrste psihotronskog oružja. Zanimljivo je da, prema njegovim rečima, operateri psihotronske stanice koja koristi leptonsko polje mogu sa udaljenosti do 100 kilometara detaljno da fiksiraju sve nijanse misli odabrane osobe. Pri dugotrajnoj kontroli, oni su sposobni da ovladaju celokupnim sećanjem žrtve: mogu saznati i najintimnije podatke, menjati ponašanje i, čak, razboleti žrtvu.

Najnovija naučna postignuća surovo potvrđuju da je ljudski mozak sve ugroženiji. Adam Mandelbaum, bivši službenik Vojne obaveštajne službe, a zatim i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji se profesionalno bavio tumačenjem tarota i proricanjem budućnosti za vojne potrebe, u knjizi "Senke rata" naveo je da je donedavno CIA koristila sujeverje u borbi protiv buntovnika u Kongu, proučavala mogućnosti kontrole uma hipnozom i drogama i, čak, razmatrala primenu metoda za izmenu svesti radi uticaja na njihovo ponašanje.

„Neubojno oružje" koristi se za uticaj na psihu, um i duh ljudi. Dženet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vašingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivših zamenika direktora CIA-e izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustične psiho-korekcije. Ona očekuje upotrebu novog „neubojnog metoda" za „gušenje pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisanje ili onemogućavanje neprijateljevih snaga i povećanje mogućnosti timova prijateljskih specijalnih operativaca". Gospođa Moris je upozorila da „pešadija rizikuje da se izloži specifičnom zvuku, koji proizvodi poseban uređaj, a ne može se neutralisati pomoću zaštitne opreme i pomoću bilo kakvih čepova za uši".

A 1.

Čovek i dugme

Poznato je sa koliko brava je zaštićeno „atomsko dugme" i kolika je doza svetske strepnje prisutna zbog nedovoljnog poverenja u psihu čoveka i najsavremeniju elektroniku. Isto tako, poznato je da se policijski kompjuter u teksaškom gradu Fort Vort pod nerazjašnjenim okolnostima aktivirao i za dva sata usred ponoći okrenuo 1.300 telefonskih brojeva upućujući dan ranije telefonske pozive za kongres policajaca. U oba slučaja potpuno je svejedno da li je greška u softveru ili hardveru i što se iza oba slučaja nalazi čovek.

O autoru

Prof. dr Svetozar Đ. Radišić završio je (1972. godine) Vojnu akademiju protivvazdušne odbrane u Zadru. Komandno-štabnu akademiju KoV JNA (1983), poslediplomske studije (1990) i doktorat o temi "Upravljanje sistemom za izgradnju borbene gotovosti" (1994) u Centru visokih vojnih škola OS "Maršal Tito" u Beogradu. Bio je portparol Vojske Jugoslavije. Obavljao je visoke funkcije u Gardijskoj motorizovanoj brigadi, u Kabinetu SSNO, zatim u Upravi za obuku i školstvo, Upravi za informisanje i moral Generalštaba Vojske Jugoslavije i Upravi za strategijske studije Saveznog ministarstva odbrane. Bio je više godina glavni i odgovorni urednik opštevojnog teorijskog časopisa "Vojno delo".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane