Natrag
Stav
PROIZVODNJA
Branko Dragaš
PROIZVODNJA - Ideolozi neoliberalizma u Srbiji, profesori univerziteta koji su prepisivali propale ekonomske koncepte iz vašingtonskog konsensusa, zasnovane na strategiji da bogati budu još bogatiji a siromašniji još siromašniji, profesori koji su presipali iz šupljeg u prazno i tako sticali svoje akademske titule, zalagali su se, nakon pada despotskog režima, da ukinemo domaću proizvodnju. Šta će nam proizvodnja kada možemo da uvozimo?
Pokušavamo sam da objasnim tim nadobudnim estradnim gnjavatorima, koji nikada u životu nisu zaradili jedan evro na tržištu, koji ne znaju kako se prave pare na izvozu, koji nikada nisu bili u proizvodnji i nikada nijednog radnika nisu zaposlili, da je takva politika pogubna za našu državu i građane.
Uzalud! Niko nije hteo da me sasluša. Bili su ufurani u nove fore i fazone ekonomskih ubica iz čikaške škole za likvidiranje nacionalnih ekonomija. Malograđani u ponašanju, kukavice u duši, neznalice u struci i pohlepni da ukradu preko noći prvi milion evra, beskarakterni lupeži i prevaranti, dobili su priliku da rasprodaju i unište našu privredu. Kada su zgrnuli prvi milion evra na svoje račune van Srbije, izašli su sa marketinškom parolom da se ne pita za prvi zarađeni milion. Naravno, niko ne pita za Đokovićev zarađen prvi milion, jer smo svi svedoci kako je do toga došlo, ali za političke skotove, bandite tajkune i dripce profesore, moramo da pitamo i sve ispitamo, jer znamo da su pre petooktobarske kontrarevolucije bili golje, činovnici i grebatori bez dinara u džepu.
Novac koji danas poseduju je na prevaru otet od države i građana. Sprovođenjem nametnutog koncepta rasprodaj, potroši i uzmi proviziju, oni su za svega nekoliko godina postali tranzicioni profiteri, koji su se razlikovali od ratnih profitera samo u tome što su imali akademske diplome. Operacija bez anestezije i šok terapija su potpuno uništili našu, sankcijama i bombama uzdrmanu, domaću proizvodnju, dok su stabilan devizni kurs, liberalizacija uvoza i ukidanje carina odnele iz siromašne Srbije u bogati svet 70 milijardi evra.
Danas je mnogo lakše pisati o tome, jer je sve propalo u privredi i novim zakonom o privatizaciji se konačno uništavaju i poslednji nacionalni resursi. Većina građana se budi i shvata da je situacija krajnje dramatična, jer sve teže mogu da izdrže narastajuće troškove i sve skuplji život. Nezaposlenost, siromaštvo, beda, bolest, bekstvo sposobnih i mladih iz zemlje, apatija i beznađe, to se danas zametnulo u Srbiji. Tonemo svakoga dana sve dublje i dublje, uz demagoške laži režima o uspesima i svetloj budućnosti u EU.
Zadužujemo se sve više i režim Ace Dramosera nas je od 2012. godine dodatno opteretio sa 6,5 milijardi novih kredita. Proizvodnja je u padu. Deficiti budžeta se uvećavaju i ove godine će preći 2,6 milijardi evra. Konsolidovani budžetski deficit je preko 7,3 milijarde evra. Spoljnotrgovinski deficit će standardno na kraju godine preći 5 milijardi evra.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku naša industrijska proizvodnja je 46% proizvodnje u 1989. godini. Aca Dramoser se hvali kako nećemo imati minus u privrednom rastu, nego ćemo imati veliku stopu rasta od 0,5%. To znači, da ćemo za 200 godina uspeti da stignemo u 1989. godinu. Pošto svake godine 35.000 ljudi više umire nego što se rađa, to znači da ćemo za tih dva veka nestati kao narod, jer nas ima svega 7,1 milion u Srbiji. Kada ovo znate, onda morate biti zabrinuti za sudbinu Srbije. Sva ostala pitanja su nevažna. Sudbonosno je pitanje samo jedno - kako da opstanemo? Decenija nudim isti odgovor - duhovni i ekonomski preobražaj nam treba.
Duhovni da doživimo katarzu i umornoj komercijalnoj civilizaciji pokažemo put spasenja. Ekonomski, da pokrenemo domaću proizvodnju. Ne može se živeti bez proizvodnje. Zapamtite to dobro, gospodo drugovi! Proizvodnja, proizvodnja i proizvodnja! To je naš spas. Sve ostalo je palamuđenje. Propaganda o tercijalnim delatnostima su uništile SAD. Podatak da se u špekulativnom i prevarantskom londonskom Sitiju stvara preko 70% BDP Engleske, slično je u SAD sa Vol Stritom, samo je dokaz propasti neoliberalnog koncepta.
Mi moramo da odmah odbacimo taj koncept. Sadašnji režim ga je kritikovao dok su bili u opoziciji, ali, kada su došli na vlast, postali su najgori tržišni fundamentalisti. Srbije ima sve preduslove za privredni razvoj. Mi smo toliko propali da naše stope razvoja moraju da budu dvocifrene. Sve kapacitete za ubrzani razvoj imamo: milion ljudi je nezaposleno i možemo ih uposliti, preko 500.000 ljudi koji danas prazne budžet treba prekvalifikovati i zaposliti na tržištu da prave pare i pune budžet, moramo zaposliti ukupno 2,8 miliona ljudi u proizvodnji koji će podići BDP sa sadašnjih 15 milijardi na 230 milijardi evra. Izlaz iz siromaštva je pokretanje proizvodnje. Imamo pametne naučnike, pronalazaće i inovatore. Imamo patriotsku i sposobnu elitu u rasejanju. Njih treba uključiti u privredni preobražaj.
Živimo u elektronskom dobu. Potpuno je nevažno gde se fizički nalazite. Važno je da pratite tempo nove igre, da razumete igru i da ste dobro umreženi. O nacionalnim resursima za pokretanje proizvodnje sam sve napisao. Nemamo vremena za gubljenje. Srbiji treba menadžerska elita sposobnih privrednika koji znaju da prave pare na svetskom tržištu. Zato sam predložio da premijer vlade Nacionalnog spasa radi na proviziju od povećanja BDP. To je najpoštenije. Neka se bogati, dok pokreće proizvodnju i zapošljava ljude na tržištu. Neka se bogati rastom domaće proizvodnje i izvoza. To je jedini način da izađemo sami iz sadašnjeg siromaštva. Niko nam ništa neće pokloniti. Pokušaće da nam otmu i ovo malo što nam je preostalo. Na nama je da se borimo. Borba tek počinje.
BORBA - Vidim da su se mnogi umorili. Naročito oni koji su nas opljačkali. Njima odgovara da se ništa ne menja. Podržavaju sve političare na vlasti, koji ne menjaju strukturu totalitarnog režima. Rušenjem totalitarnog režima, ruše se privilegije političkog ološa i tajkuna. Moje zalaganje za digitalnu direktnu demokratiju i politiku bez profesionalnih političara dovodi političare do stanja šoka. Njima najviše odgovara da nas Kurta i Murta jašu. Malo jedan, pa onda drugi.
Vreme pred nama, tako procenjujem, traži nove političke ideje i nove ljude. Trenutna demagogija prenemaganja totalitarnog satrapa Dramosera je završetak jednog propalog doba i jedne pogrešne i sulude politike.Nastaje novo političko doba i novo poimanje politike. To je izvanredna prilika za sve ljude koji imaju ideje i koji žele da menjaju svet oko sebe da se angažuju. Mladi ljudi treba prirodno da budu pogonsko gorivo za duhovni i nacionalni preporod. Stariji i iskusniji ljudi treba da im pomognu da brzo uspeju. Doba pred nama će biti izuzetno dramatično i dinamično. Nemojte da čekate da vam pokuca na vrata. Pokrenite se i iskoračite. Krenite u susret tom dobu. Nemojte da vas zatekne na spavanju. Budite budni. Život je većita borba i uživajte u stvaranju.
NASILJE - Kada pišem o borbi za slobodu i pravdu porobljenog čovečanstva, onda zagovaram organizovanuo delovanje svih gubitnika tranzicije protiv zlikovaca koji su ih pokrali. Danas se Srbija deli na većinu koja je pokradena i voli Srbiju i mali broj privilegovanih skotova , koji su pokrali siromašne i koji ne vole Srbiju. E, ta većina mora da se organizuje. Mora da zajednički deluje u interesu svih gubitnika tranzicije. Njihov cilj delovanja je veći i značajniji od manjine koja manipuliše i preti, pa oni moraju da se udruže kako bi stvorili društvo za sebe. Sve je vrlo jasno. Uspavana i uplašena većina mora da se probudi, obrazuje i pripremi za upravljanje državom. Decenijama uporno radim na tom prosvećivanju. Bistrenju uma. Ohrabrivanju. Buđenju. Teško ide, ali napredujemo. To je dugačak i trajan proces.
Da li ćemo ga završiti za naša života? Bilo bi dobro za Srbiju da uspemo u tome. Ako ne uspemo, nastaviće nove generacije. Neko mora to da uradi. To je sasvim sigurno. I neko će to uraditi. Problem o kome pišem se odnosi na one koji prizivaju nasilje. To su one kukavice koje nemaju petlju da se na društvenim mrežama muški potpišu, nego se kriju iza lažnih profila i pozivaju na državne udare, ubijanje i nasilje. Agresivni su i isključivi, jer su beznačajni i ništavni.
Nemaju hrabrosti da se suoče za realnim političkim stanjem i doslednom borbom za moralne principe, nego traže da se skraćenim putem ostvare njihove ideje. Tu se otvaraju dva ključna problema. Prvi, zašto predlažete nešto u čemu ne želite da učestvujete? Da le ćete vi izvršiti državni udar? Kako? Kojim snagama? A ko treba da ga izvrši, ako to niste vi? Ko su ti nepoznati ljudi? Zašto bi se oni žrtvovali umesto vas? Poslušajte moj savet, nikada ne predlažite nikome ništa ukoliko vi sami, lično, niste spremni da to primenite. To je prva lekcija uvođenja u moral. Drugi problem, ako postoji takva grupa avanturista koja će ubrzati društvene procese i ako se vi nalazite među njima, koja je garancija da vi niste novi totalitaristi i da jedan režim samo menjamo drugim režimom? Kako da se zaštitimo od plaćenih revolucionara koji pojedu svoju revoluciju? Svedoci smo da oni koji su nosili i lepili plakate, koji su lupali u šerpe i duvali u pištaljke i koji su ponekad napisali neku kritiku despotskog režima, nakon njegovog pada su zloupotrebili vlast i sve prigrabili za sebe.
Šta će tek da rade oni avanturisti revolucionari koji izvrše državni udar? Njihov rizik je toliko veliki, a ulog njihovog angažmana je sam život, pa postaje potpuno logično da oni prigrabe sve za sebe. Umesto da dobijemo demokratsko društvo oslobođeno političkih zloupotreba i parlamentarnih mahinacija, mi sami sebi namećemo novi jaram na vrat. Revolucionari moraju da naplate sve svoje rizike. Na taj način se ubija demokratija u društvu.
Znači, da zaključim, najljubaznije molim te internet anonimne nasrtljivce da prestanu da se iživljavaju i siluju javnost, da svoje komplekse leče na drugom mestu i da ne zagađuju javni prostor , stvarajući nepotrebnu papazjaniju, jer to umanjuje i ruši demokratski potencijal za neophodne promene. Vremena su jako opasna. Treba meriti svaku izgovorenu reč. Nemamo pravo na greške. Naše generacije moraju da izvedu preobražaj. Verujem u mogućnost mirnog organizovanja i pobede izdajničkog režima na izborima. Na tome treba raditi stalno.
ZADUŽIVANJE AVGUST 2014 - Režim je nastavio da se zadužuje. Izdavanjem državnih papira, sa kamatama od 6,8% do 10,80%, u mesecu avgustu zadužili su se preko 227 miliona evra. Manji iznos zaduženosti u ovo mesecu je zbog prispeća arapskog kredita od milijardu dolara. Kako se hvalio premijer, kao da smo kredit dobili na poklon, leglo je milijardu dolara za plate i penzije ili 761,730 miliona evra. To znači da je u avgustu bila rekordna zaduženost od 988,73 miliona evra. Jesen će izgleda da bude mirna. Čekamo neizvesnu zimu.