Natrag
(P)likovi
Aleksandar Vučić i Bogoljub Karić: ljubavi iz interesa ili interes bez ljubavi
Vođino bogoljubljenje
U tranzicionoj Srbiji, tajkun treba političaru a političaru treba tajkun. Mada su po pravilu obojica za hapšenje, to se u nekim slučajevima ne dešava. O otrovnoj sprezi ovde prisutnog Aleksandra Vučića i odbeglog Bogoljuba Karića, kao i ceni njihovog "pakta o nenapadnju", piše Predrag Popović, nekadašnji Vučićev saradnik, glavni urednik nedeljnog izdanja Dnevnog Telegrafa, dnevnog Nacionala i Pravde.
Piše: Predrag Popović
U svom kabinetu u Bagdadu, Bogoljub Karić na zidu drži sliku Aleksandra Vučića. Na njoj vežba gađanje. Pikado-strelicama. Međutim, retko pogađa. Ruka mu zadrhti čim se seti koliko para je dao diktatoru, a za uzvrat nije dobio ništa. Skoro ništa. Supruga mu Milanka i brat Dragomir dobili su poslaničke mandate na listi Srpske napredne stranke. Imaju imunitet i mogućnost da u Skupštini ugošćavaju rodbinu, a to je mnogo manje od dogovorenog.
Kad je, u jesen 2010, pristao da proda dušu đavolu, Bogoljub je tražio i platio da, čim se steknu uslovi, Srbija povuče poternicu preko Interpola i obustavi krivične postupke koji se vode protiv njega.
- Može, daj pare - pristao je Vučić.
I slagao. Uzeo je, prema tvrdnjama jednog od Vučićevih kumova, dva miliona evra. Deo je zaista uložio u kampanju SNS-a, ostalo je zadržao. Od tada je još dva puta, za istu cifru, reketirao Karića.
Pre šest nedelja, početkom avgusta, ispostavio je novi zahtev, zašećeren obećanjem da će Karićima omogućiti da počnu s realizacijom svog megalomanskog plana za izgradnju tzv. Tesla sitija. Umesto Arapa, Karići su u Skupštinu grada Beograda, na prezentaciju svog projekta, doveli predstavnike jedne francuske kompanije. Gradonačelnik Siniša Mali je pohvalio njihov entuzijazam i obećao da će pomoći da se pronađe odgovarajuća lokacija za Tesla siti. Međutim, Vučić o tome nikada ni reč nije javno izgovorio. Uzalud Karići u foto-šopu crtaju to futurističko naselje, ono će ostati samo plod njihove mašte. Dok diktatoru ne plate koliko traži.
Bogoljub je svestan da se neće lako izvući iz kola u koje se uhvatio. Zna s kim ima posla. O Vučiću je oduvek mislio što i ja - da je pohlepan, pokvaren i zao. Zato ga se klonio. Kad je, kao omiljeni Miloševićev tajkun, od BK Kompanije napravio imperiju, najmlađi brat Karić je podmićivao lidere svih stranaka, u meri njihove trenutne vrednosti, koju je sam odmeravao. Vojislavu Šešelju je davao pare na ruke, Tomislavu Nikoliću je 1997. poklonio auto, a Aleksandra Vučića nije zarezivao, tretirao ga je kao običnog potrčka.
Greška, i to opasna. Vučić je vremenom menjao sve što je mogao - saradnike, kumove, prijatelje, žene, ljubavnike, automobile, stanove, saldo na bankovnim računima, sve... Samo mu je karakter ostao isti, uvek jednako osvetoljubiv. Pod Šešeljevim drilom Vučić je naučio da podnosi i najsramnija poniženja, ali ne i da ih oprašta i zaboravlja.
Jedva je dočekao priliku za osvetu, za koju se Karić sam namestio. U proleće 2005. radikalski poslanik Živadin Lekić prešao je u tek osnovani, vanparlamentarni Pokret „Snaga Srbije". Eto povoda za demoliranje Karića.
- Bogoljub Karić je lopov! Karić se hvali time što je lopov jer je lopovluk metod delovanja njegove nepotističke stranke! Kada bi Bogoljub Karić bio premijer, u Srbiji niko ne bi ostao živ, a ne bi bilo smisla ni da ona postoji. Međutim, pošto vlast bira narod, a ne BK Televizija, to se nikada neće dogoditi. Bože sačuvaj! Bogoljub Karić svaki dan uzme po 300.000 evra. Ljudi, ne radi se tu o dinarima već o evrima. Čim pare legnu na račun „Mobtela", istog trenutka idu na račune povezanih firmi „Astra simit", TV BK, „BK Trejda", „Femili turista" i na kraju ostaje da država, suvlasnik „Mobtela", s njima deli po 10.000 evra. To svi znaju, a niko ništa ne preduzima. Zato je borba protiv mafije, korupcije i kriminala najvažnija u ovoj zemlji. Karići su na nezakonit način stekli ogromno bogatstvo - tvrdio je Vučić u policiji, od koje je zahtevao da pokrene istragu protiv Karića zbog krađe mandata.
U to vreme bio sam u vrlo korektnim odnosima s Bogoljubom. Pred svedocima - Aleksandrom Tijanićem i Petrom Tomovićem - predlagao sam mu da ne ulazi u politiku, već da svoj biznis, kao i do tada, štiti na suptilnije načine. Nije me poslušao. Kasnije se pokajao, ali džabe, morao je da pobegne iz Srbije kako ne bi završio u zatvoru. Dok su ga Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić progonili kroz pravosuđe, Vučić je to radio u medijima.
- Karić je pobegao. Njegov strah je lična stvar, ali treba da se stidi zbog posla s Ekremom Lukom. Šokiran sam činjenicom da je Kariću palo na pamet da sklapa ugovor „Mobtela" s Ekremom Lukom. Tvrdnja da je taj ugovor napravio zato što je Luka građanin Srbije koji želi da na Kosovu i Metohiji očuva njene interese je potpuna budalaština, pošto se dobro zna da Ekrem Luka finansira glavnog separatistu Ramuša Haradinaja. Čudno je da je ova Srbija i opstajala pored takvih kao što je Bogoljub Karić, koji su joj radili o glavi - udarao je Vučić po Kariću.
Kao što se sada hvalisa ličnom hrabrošću da prozove izvesnog Kosmajca, kao najvećeg mafijaša u Srbiji, tako se povodom Karića deset godina ranije busao u grudi junačke: „Ja sam jedini političar koji sme da dirne u njegovo veličanstvo -Bogoljuba Karića".
Pošto je znao da o Bogoljubu imam dobro mišljenje, Vučić me iza leđa najprljavije ogovarao, a u lice me „dobronamerno" uveravao da grešim u proceni Karićevog lika i dela.
- Milka Forcan mi je rekla da ti je Bogoljub dao pare da kupiš stan... - rekao mi je jednom prilikom.
- Nažalost, lažete ti i Milka. Da mi je Bogoljub dao pare, tetovirao bih njegov lik na ramenu, sve s brkovi. Ali, nije - odgovorio sam i ponudio njemu i Forcanki da mi urade nešto intimno, za šta znam da bi se svidelo bar jednom od njih dvoje.
- Ma, daj, brate, ni ja ne verujem u to - snuždio se Vučić i nastavio - ali moram da ti kažem da se distanciraš od Karića. Njegove pare su krvave. Prvo je pljačkao preko „Zajma za Srbiju". Milošević mu je dao ogromnu sumu da na Kosovu gradi infrastrukturu i fabrike. Ništa nije napravio, samo je izlio nekoliko temelja i sve pare oprao preko fantomskih firmi. Kasnije se bogatio šticovanjem deviza i na sve druge načine. Karić ne zaslužuje tvoju podršku, njemu je mesto u zatvoru.
Vučićeve optužbe su, verovatno, bile osnovane, ali to nije uticalo na moj stav o Kariću. S uverenjem da su svi tajkuni i političari u suštini isti, obične štetočine koje uništavaju državu i građane, odnose s njima gradio sam na osnovu ličnih afiniteta. S Bogoljubom sam se dobro razumeo. Nekoliko puta smo se dogovarali da pravimo novine. Uvek bismo sve lepo utanačili, rukovali se i izljubili, znajući da od toga nema ništa. Nisam mu to zamerao, kao ni on meni sve one tekstove kojima sam ga nervirao.
U proleće 2006, istog dana, u razmaku od samo nekoliko sati, da pravimo novine ponudili su mi i, tada već odbegli, Karić i Vučić. Izbor je bio lak. Između kriminalca u bekstvu, čija imperija se nezaustavljivo raspada pod udarom režima, i mladog političara u usponu, koji najozbiljnije pretenduje na vladarski tron, bez mnogo kolebanja izabrao sam Karića. Nažalost, tada sam upoznao njegove rođake i saradnike, po svemu nalike na vučićevce. Kad se ta avantura završila, Vučić me pozvao da preuzmem funkciju glavnog urednika „Pravde", njegovih dnevnih novina.
Povremeno sam, iz profesionalnih razloga, održavao kontakte s Dragomirom Karićem, Bogoljubovim bratom koji je preuzeo vođstvo u poslovima i političkim potezima pećke dinastije. Neposredno pred predsedničke izbore u januaru 2008, Karići su procenili da im je bolje da podrže radikale nego da se večno neuspešno udvaraju Borisu Tadiću. S pretpostavkom da su se stekli uslovi za smenu vlasti, Dragomir Karić se ponudio da učestvuje na poslednjem radikalskom mitingu u Areni.
- Možeš li da mi pomogneš da dođem do Vučića? - pitao me Karić. - Hteo bih da večeras nastupim na mitingu, samo u nekoliko rečenica da kažem kako podržavamo Nikolića za predsednika. O tome sam razgovarao s Tomom, a on me uputio na Vučića, da se s njim dogovorim. Međutim, Vučić mi se ne javlja na poziv, ni ne odgovara na poruke. Možeš li da mu preneseš moju molbu da se javi.
Mogao sam. Bolje da nisam.
Kad sam rekao Vučiću zašto ga Karić traži, reagovao je mlako, uzdržano. Deset minuta kasnije, posle razgovora s Karićem, javio mi se sav pomamljen od besa.
- Je l' vidiš da su svi Karići običan ološ? Zamisli kakvo je to đubre, zvao me sto puta, poslao mi isto toliko ljubavnih poruka, a onda, kad mu se javim, on se folira. Kao, ne bi baš on lično došao na miting, video je da među govornicima ima i onih koji nisu njegov nivo. Pa, niko nije njegov nivo, niko nije tako jadan i bedan. Video je da imamo šansu za pobedu, pa bi hteo da se šlepuje, ali plaši se da će mu se Tadić, ako pobedi, osvetiti. Kaže, bolje da ispred njegovog nepostojećeg Pokreta govori neki advokat Panjević, a ne on... Ljubazno sam mu se zahvalio na podršci i otkačio ga. Veruj mi, kad-tad jebaću im... - urlao je Vučić.
Jednako se na kukavnog Dragomira Karića obrušio u februaru 2009, povodom nastupa u „Piramidi" na „Pinku". U emisiji su se za naklonost publike takmičili Karić, Vučić i Aleksandar Vulin. Vučić je Karića optužio da je namestio glasanje SMS-porukama.
- U Srbiji ima samo 15 ljudi koji podržavaju Karićevu stranku i s njihovih telefona je stiglo 20.000 poruka. Neka radi tako, samo neka me ne ubeđuje kako je pošten i ispravan. Pred početak emisije kurtoazno sam ga pozdravio i pitao kako je namestio glasanje. Ponovio sam to pitanje deset puta. Nijednom nije rekao da nije, već je počeo da nešto petlja, laže... Plašio se da ću ga javno napasti, pa je počeo sa sitnim prevarantskim forama kako me mnogo voli. To mi je bilo toliko nepodnošljivo da sam mu rekao: „Alo, ja sam rastao na asfaltu, ne možeš ti meni da prodaješ te fore". Nisam hteo da se s njim pozdravim posle emisije. Zašto bih se pozdravio s nekim ko je prevarant? Mada, kad bih ga danas sreo na ulici, ipak bih ga pozdravio. Smejao bih mu se, ali dobro bih pazio šta radi, pošto je očigledno spreman da mi ukrade i mobilni telefon. Uvek ću da mu pružim ruku ali ću da vodim računa šta mi je u džepu - tvrdio je Vučić.
Godinu i po dana kasnije svečano je potpisao koalicioni ugovor između SNS-a i nepostojećeg Pokreta „Snaga Srbije". Rukovao se i s Milankom i s Dragomirom. Nije morao da se plaši krađe, znao je da je upravo on najveći lopov u tom društvu.
Vučić je optuživao Karića da je lopov, mafijaš, pljačkaš, a da Pokret „Snaga Srbije" ima podršku samo 15 glasača u Srbiji. Postoje samo dva moguća objašnjenja zašto je, ipak, pristao na koaliciju. Ili je Karić naprasno postao poštenjačina, a stranka mu se neverovatno razvila, ili je odbegli tajkun skupo platio ulazak u naprednjački kartel.
U jesen 2011. Bogoljub mi je ponudio da napišem njegovu biografiju. Napisan je ugovor, sve s utvrđenim solidnim honorarom. Posle mesec dana zavlačenja, Ljubica Vukotić, direktorka Karićeve firme u Beogradu, pozvala me na sastanak u njihove poslovne prostorije na Terazijama. Umesto da isplati avans, ta Ćićolina obavestila me da je „predsednik" odložio projekat. Ljut kao Vučić kad čita „Tabloid", na stepeništu sam sreo Dragomira Karića, koji je prvo tvrdio da je neobavešten, da bi mi na kraju priznao o čemu se radi.
- Peco, izvini...Ti znaš koliko te Bogoljub ceni...Ne znam ko mu je poslao tvoju knjigu o Vučiću, ali danima mi je naglas čitao delove - rekao mi je Dragomir. - Međutim, Vučić je pobesneo kad je saznao da Bogoljub hoće s tobom da sarađuje. Nažalost, morali smo da odustanemo, znaš i sam da ne smemo protiv Vučića.
Znao sam, a to me nije sprečilo da malo psujem i Vučića i sve Kariće. Isto veče javio mi se jedan Bogoljub saradnik od poverenja.
- Nemoj da se ljutiš na „predsednika - rekao je. - Vučić mu je tražio milion evra za pokretanje dnevnih novina. Bogoljub je pristao i, onako naivan, odmah mu predložio da angažuje tebe za glavnog urednika. Vučić je planuo. Rekao je da će urednik biti Dragan Vučićević...
Nekoliko meseci kasnije na kioscima se pojavio list „Informer". Iako je nesrećni Vučićević tvrdio da je u taj biznis uložio samo svoje pare, čaršijom su se pronele glasine da su osnivački ulog obezbedili braća Mile i Momo Dragić. Ni to nije isključeno. Ne bi me iznenadilo da je Vučić pare za pokretanje novina uzeo od Karića i stavio ih u svoj sef u vinskom podrumu. To je već radio u „Pravdi". Kad je od „Future" Caneta Subotića naplatio dug, pare je zadržao za sebe, ne mareći za novinare i štampare.
Kako god bilo, „Informer" je postao glavna močuga kojom Vučić, između ostalog, preti Kariću. U leto prošle godine, kad se Bogoljub unervozio zbog toga što Vučić ništa nije preduzeo kako bi ukinuo Interpolovu poternicu, opomena je stigla na naslovnoj strani „Informera", gde je objavljeno da Karić finansira puč protiv Vučića. Usput, javnost je obaveštena da je Bogoljub Karić prao pare preko 43 firme u zemlji i inostranstvu, čime je Srbiju oštetio za više milijardi dinara. Pljačka se odvijala kroz fiktivne ugovore ili na osnovu odluka mimo pravilnika poslovanja, i to sa firmama u čistom vlasništvu najčešće Karića, za usluge koje nikada nisu ostvarene. Čak su i sume za nepostojeće poslove bile i po nekoliko puta više od stvarne cene. Osim usluga koje su te firme navodno radile za „'Mobtel"', šira porodica Karić dolazila je do novca uplaćujući samima sebi - kupovinom časopisa, CD-ova koje je izdavala, plaćanjem školarina ili stipendija svojoj deci i deci svojih direktora.
- Daj mi Vučićev telefon - istog dana me pitao Karićev saradnik od poverenja.
- Piši: 666-999, važi za sve mreže - rekao sam, ali čovek, sav usplahiren, nije shvatio šalu.
Malo kasnije javio se, s istom molbom, još jedan uticajni karićevac.
- Pa, vi ste u koaliciji s Vučićem, Mara i Dragan su poslanici, kako je moguće da ne možete da dođete do vladara... - pitao sam.
- Zvali smo ga, ostavljali poruke preko deset njegovih ljudi, ali ništa...
Izgleda da su ga ipak našli. Izgleda i da je Bogoljub shvatio da ne sme da se gica, pa je pristao da plati dva miliona evra. Ritualno, opet preko „Informera", javno je poljubio ruku don Aleku. Na naslovnoj strani je iskazao ljubav prema diktatoru koji mu isisava svaki evro: „Podržavam Vučića i Tomu, znam da samo njih dvojica nisu umešani u kriminal". Dirljivo i duhovito.
Kao prošlog, tako je i ovog leta Vučić zatražio novi reket. Da li će Karić bespogovorno izvršiti naređenje saznaćemo preko „Informera", „Kurira" ili nekog trećeg nezvaničnog biltena naprednjačkog kartela. Karić će, verujem, opet platiti caru carevo, iako i sam zna da neće dobiti ništa više od pustih obećanja i prazne nade.
Evropski parlament je početkom 2012. usvojio Rezoluciju kojom je istakao „ozbiljnu zabrinutost zbog člana 359 Krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja"... Pozivajući se na taj dokument, Karić traži od Vučića da spornu odredbu izbaci iz zakona i ukine poternicu i sve optužnice koje se na njemu zasnivaju. Naravno, od toga nema ništa. Vlast, dakle Vučić, zaista će prihvatiti zahteve Evropskog parlamenta, ali neće odustati od progona optuženih, samo će prekvalifikovati inkriminisana dela koja su obuhvaćena famoznim članom 359.
Da je hteo da pomogne Kariću, Vučić bi to uradio. Stanko Subotić Cane bio je takođe optužen za zloupotrebu službenog položaja, pa nije čekao promenu Krivičnog zakonika. Tražio je i dobio oslobađajuću presudu. Ali, jedno je Cane, drugo Bogi. Vučić je i o Canetu govorio sve najgore, da je „kralj duvanske mafije", da švercuje drogu, pa i da je ubio policijskog generala Radovana Stojičića Badžu. I u tim optužbama Vučić je ozbiljnije tretirao Caneta nego Bogoljuba, običnog lopova i lakrdijaša koji se frlja s padeži. Kad se izjašnjavao o suđenju Subotiću, Vučić je isticao da „ima poverenja u srpsko pravosuđe" i da je „ubeđen da će presuda biti poštena i pravedna".
S Karićem igra drugačiju igru. Čim se u medijima pojavi najava njegovog povratka u Srbiju, Vučić javno, na konferenciji za novinare, uz podrugljiv osmeh odbacuje takve spekulacije: „Aman, ljudi, nemojte da izmišljate, to je takva izmišljotina da ne želim ni da je demantujem". Može mu se. Zna da je Karić, za razliku od Subotića, bezopasan. S druge strane, Karić, iako to ne voli, spreman je da ga podmićuje. Za utehu mu je što ne daje zarađene, nego pare ukradene od građana Srbije.
Vučić je danas apsolutni gospodar života i smrti. Karić je kriminalac u bekstvu, koji, kako sam tvrdi, uspešno posluje u Rusiji, Tatarstanu, Iraku i uživa u rodnoj Peći, zaštićen od svojih albanskih drugara. Srbija neće imati pravo na budućnost dok ta koalicija zla i prevare ne padne s vlasti i ne snosi odgovornost za sva zlodela. Zato se nadam da će obojica, što pre, završiti u zatvoru, može i u istoj ćeliji. Priznajem, Kariću ću slati cigarete. Kakav god da je, bolji je od Vučića.
A 1.
Ruganje mrtvoj deci
U predsedničkoj kampanji 2004, Bogoljub Karić je šokirao javnost tvrdnjom da je njegova supruga Milanka ostala trudna u 47. godini. Nekoliko nedelja kasnije, izdao je šturo obaveštenje da je Milanka imala spontani pobačaj.
- Je l' vidiš kakav je to lažov? - smejao se Vučić. - Hteo je da pokaže kako je potentan, opasni mačo, pravi decu i u 50. godini. Valjda mu je neko pametan rekao da ne pravi budalu od sebe, pa je sad izmislio da mu je baba Mara abortirala nepostojeće dete. Sram ga bilo, i smrt, makar lažnu, vlastitog deteta koristi u političke svrhe.
Deset godina kasnije, podrugljivi Vučić se tajno razveo od Ksenije i još tajnije venčao s trudnom Tamarom Đukanović. Četiri meseca posle svadbe na dva internet portala plasirana je vest da je Vučićeva nova supruga, samo tri dana pre porođaja, izgubila dete, devojčicu koja je trebalo da se zove Neva. Karić je među prvima izrazio saučešće porodici Vučić, kao što sam i ja izrazio saučešće porodicama svih žrtava Vučićevih političkih, ratnih i diktatorskih avantura.
KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702