Natrag

Francuska

Opasan život na Zapadu: duvanska mafija pali i žari i u najbogatijim zemljama Evropske unije

Smrt donosi najbolji profit

Jedna emisija na francuskoj televiziji je razgalila dušu svim nemoćnim i beznačajnim ljudima, onima koji se ni o čemu ne pitaju i koji ama baš ništa ne mogu da promene u sistemu. Reportaža pod naslovom Duvanska Industrija - velika manipulacija je svakako jedna od najsmelijih novinarskih reportaža koju je kanal Fr 2 emitovao prošlog utorka i to u udarnom terminu. Dva sata istine za koju je trebalo godinu dana hrabrosti, upornosti i pomalo ludosti. Rizično bunarenje po podzemlju duvanske mafije je delo jedne poznate i vrlo angažovane TV spikerke Elise Lucet.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Danas se Evropa sukobila sa novom avetima koje prete da joj totalno promene način života. U Francuskoj je napetost posebno zategnuta. Pored nezaposlenosti i opasnosti od socijalnih nereda zbog ekonomske krize, vlada sve veći strah od atentata i osvete mudžahedina sa kojima je država slobode u ratnim odnosima. Povrh svih ovih tradicionalnih opasnosti, sada je stigla i nova avet, virus Ebole koji je na putu da prepliva Sredozemno more i da nas sve podavi, bar kako misle neizlečivi paničari.

Panika je vidljiva u celoj državi koju je svetska zdravstvena organizacija stavila na prvo mesto kao zemlju sa najvećim rizikom u celoj Evropi. U obrazloženju ovako crne perspektive navode se: veliki broj afričkih emigranata i česte avionske i pomorske veze između grada svetlosti i crnog kontinenta. Za sada Ebola nije počinila veliki zulum u samoj Francuskoj ali je mobilizacija na nivou i država tvrdi da je sve spremno u slučaju epidemije, bolnice, lekari i eksperimentalni lekovi.

Malo ko veruje u realnost ovakvih tvrdnji jer niko više ne laže od političara pogotovo kada je u pitanju zataškavanje opasnosti kao lek protiv panike. Jedini koji veruju su baš oni koji su nepoželjni, zaražena sirotinja Afrike koja bi po svaku cenu isprobala te lekove koji leče bele ljude a nema ih dosta i za ostalu raju. O ostalim opasnostima koje ubijaju na duge staze, gotovo nikom ne pada na pamet da se bori.

Na primer, pušenje duvana u nikotinu sa smolama je zadovoljstvo, strast i porok u isto vreme kojima treba tridesetak godina da obori čoveka u horizontalu. Pa čak i podatak da svake godine žar cigare "ohladi" oko 700.000 ljudi u Evropi ne utiče mnogo na nove pristalice duvanisanja. Samo u Francuskoj pušenje je odgovorno za 70.000 usmrćenih u mukama. Ako treba da se dodatno zaplaše pušači onda se pominje pravi danak u krvi od šest miliona žrtava koje podlegnu svake godine svojoj strasti da bi najvećoj svetskoj mafiji za to isto vreme uteralo benefit od 40 milijardi evra, što je više nego ukupni benefit tri najpoznatije multinacionale zajedno: Mekdonalda, Koka-Kole i Majkrosofta.

Dugo mi je bilo čudno i često sam postavljao pitanje- zbog čega se vodi pravi rat protiv pušača i kome je u interesu da stalno smišlja nove zakone, zabranjuje reklame i podiže cene cigareta? Zašto država ubija koku koja joj nosi zlatna jaja? Svi znaju da države zbog ubiranja poreza, i zbog korupcije političara, puštaju duvansku industriju da truje narod. Neke čak organizuju na najvišem nivou šverc i nadgledaju dilere. Svetska zdravstvena organizacija se kao fol bori protiv duvanske industrije putem raznih amandmana i međunarodnih zakona i to na istom oprobanom principu sukoba silnih i bednih. Nepušači upozoravaju da svakih sedam sekundi ode jedna glava zbog trovanja nikotinom i naglašavaju da za to isto vreme od 7 sekundi u kasu duvandžija kapne 14 miliona evra. To je, brale, mafija a ne koza nostra, Jakuze i ostali amateri koji se ubijaju međusobno.

Ovi biznismeni ubijaju javno i uz pomoć onih koje ste birali da vas štite od ratnih opasnosti i zaraznih bolesti ali ne i od samoubistva iz zasede, kako je neko nazvao dugogodišnje trovanje u mikro dozama.

Istina je trgovina cigaretama donese Francuskoj u obliku PDVa preko 14 milijardi evra prihoda, ali zato socijalno osiguranje pojede 47 milijardi da bi lečilo bolesne od raka. Zbog svega toga u Francuskoj je izglasan novi zakon koji stupa na snagu od nove godine i koji treba da zada jak udarac duvanskoj industriji. Po ugledu na Australiju u Francuskoj će takođe paketi cigareta biti ukrašeni slikama sa raznih obdukcija raka na plućima ili debelom crevu, bezubnim desnima i rupom na grlu, tek koliko da se obeshrabre novi kandidati za put na dva metra ispod zemlje. Nedavno je jedna reportaža na francuskoj televiziji obelodanila sve skrivene šeme i tajne veze koje postoje između EU i duvanske mafije.

Tajni tefter duvanske mafije

Sve je počelo slučajnim otkrićem jednog tajnog dokumenta od 600 stranica koga je duvanski gigant Filip Moris zagubio, a novinari ga nekim slučajem dobili i pokrenuli istragu. Florans Berteleti, Loran Richar i Elise Lucet su tako napravili neverovatnu emisiju u stilu Džems Bonda i zapanjili francusku javnost.

Priručnik za lobiste Marllbora o kome je ovde reč počinje uputstvom kako onemogućiti ili bar usporiti Evropski savet da donese nove direktive, ili prostije rečeno EU zakone koji idu na štetu Filipu Morisu. Za taj zadatak zaposleno je 160 lobista kojima su podeljene liste svih 754 evropskih deputata sa njihovim adresama, pušačkim navikama, intimnim željama, realnim mogućnostima, vidljivim slabostima i ostalim opisnim pridevima. Podeljeni u dve klase, crveni, koje treba nadgledati i ubediti, pa čak i odstraniti iz fotelje, i zeleni, koji su na strani duvanske mafije i koje treba paziti, maziti.

U Francuskoj radi 25 agenata Filipa Morisa koji se bave lobiranjem političara od Jelisejske palate do ministarstva zdravlja, ekonomije ili spoljnih poslova. Veliku pomoć im pružaju mnogi bivši političari koji nakon političke karijere radni vek završavaju kao savetnici u kompanijama duvanske mafije. Nekima je dovoljno da se obeća da ih takvo mesto čeka nakon političke karijere, a ima ih i koji rado primaju bakšiš jer im je nezgodno da odbiju u ovo krizno doba, tako bar tvrdi jedna od lobistkinja duvanske industrije.

Jean Pierre Audy je bivši francuski deputat u Briselu koji je zeleno obojen u tefteru i priznaje da je često predlagao amandmane koji su mu zapravo bili sažvakani i otkucani u kancelariji lobista Filipa Morisa. On svoj stav opravdava nepodnošljivošću bilo koje zabrane a pogotovo ne ove koja je deo ljudskog zadovoljstva. Njegov kolega Gaston Franko često radi sa lobistima kao sa bilo kojim trgovačkim putnikom, kako se izrazio. Biznis je biznis a zakone ne donose deputati nego realna ekonomija. Mi smo tu da branimo globalne interese a ne samo onih koji su nas izabrali, tvrdi Gaston, ozbiljan kao da je izmislio rupu na saksiji.

Tomazo di Đovani (Tomaso di Giovanni) je pristao da odgovori na pitanja novinara o pravim namerama kompanije za trovanje naroda i ostao bez teksta na sva pitanja koja se tiču kompromitujećeg dokumenta. Duvanska mafija upotrebljava sve načine da zaobiđe direktive i zakone koji se pripremaju i koji treba da odbiju mlade od ove zaraze. Kada je nemoguće da spreče izglasavanje nove direktive, oni organizuju štrajkove i manifestacije vlasnika trafika koji izlaze na ulice u znak protesta za zaštitu svojih radnih mesta.

Ova tehnika se u dokumentu naziva nevidljivi, kao onaj nevidljivi avion, koji prolazi ispod radarske kontrole. Kada se novinarka obratila zvaničnom deontologu EU, sa zaprepašćenjem se videlo da takva policija koja ima ulogu policajca protiv korupcije i sukoba interesa, ima dva posla, jedan u evropskom parlamentu a drugi u privatnoj advokatskoj kancelariji koja brani interese duvanske mafije. EU je puna kadija koje i tuže i sude. Kada se neko ispreči obesnim zaštitnicima duvanskog lobija taj dobija šut kartu. Afera Džona Dalija je u toj priči vrlo poučna.

Cigara popušila politiku

U Evropskoj uniji Džon Dali (John Dalli) je zauzimao vrlo važno mesto komesara za zdravstvo. On je pre dve godine bio zadužen da pripremi zakon protiv duvana i nije znao da je njegov gazda, Barozo vrlo razumljiv kad je u pitanju pušenje širokih narodnih masa, pa ga je naivni Dali ispušio trećom kosmičkom brzinom. Bez suđenja i prava da se izjasni on je izbačen naglavačke iz biroa predsednika.

Danas je ova stvar pred sudom, ali su male šanse da pijemo šampanjac u znak pobede Džona Dalija. Razlog je vrlo jednostavan i još uvek prekriven tajnom. Industrija duvana ima taj ni ugovor o saradnji i međusobnom razumevanju i svake godine ulaće velike pare da tako i ostane. Svako ko smeta, biće pogođena meta. Na dan devetog jula 2004. godine, potpisana je u Strazburu jedna ćaga između EU u ličnosti njenog pravnog direktora Mišela Petita i direktora Filipa Morisa Andrea Calantzopoulosa. Tom prilikom duvandžija je potpisao ček od milijardu i dvesta pedeset miliona evrića.

Zvanično, ova vrednosna hartija treba da obešteti desetak država članica EU kako bi povukle svoje tužbe protiv fabrikanta Marlbora i ostalih nusproizvoda za trovanje zdravlja. Nezvanično ili tajno postoje uslovi pod kojima Filip Moris može da prekine finansiranje Unije ukoliko se pogoršaju uslovi trgovine cigaretama. Tako duvanska industrija finansira politiku unije koja treba da je osudi.

Nije li to ujedno i pravi razlog za otpuštanje Džona Dalija? Treba dodati i jednu interesantnu slučajnost. Potpisnik dogovora za EU, Mišel Petit danas je zaposlen u advokatskoj kancelariji Kliford Čens (Clifford Chance) koja zastupa interese Filipa Morisa. Kako je svet mali. Pogotovo svet korumpiranih. Na pitanje gde ide crna lova koju lobisti uplaćuju u Briselu i Strazburu odgovor je neverovatan. Crna lova ide direktno u budžete država kao što su, na primer, Francuska ili Nemačka i njome se finansiraju penzije, bolnice, škole ili služba carine kako je to objasnio i Đovani Kajser (Giovani Kessier), direktor kancelarije za borbu protiv korupcije u okviru EU.

Mafijaši finansiraju carinu koja treba da ih kontroliše, lepo bogami. Ni specijalisti Montenegra ne bi bolje zamislila biznis. Nema, šverca cigareta bez državnog ugrađivanja. U Evropi ta prljava lova ispod stola odlazi u budžet a da narod nema pojma. U poslednjih deset godina duvanski lobi je uplatio Briselu dve milijarde evra. Ovaj finansijska injekcija je bila stroga vojna tajna sve to vreme i danas dani niko neće da objasni gde su pare i šta je potpisano kao obećanje duvandžijama. Zvanično, investicija je posvećena borbi protiv muvatora i švercera cigareta širom Evrope, ali niko sa sigurnošću ne može reći gde su te silne pare završile koje su takođe pobudile i apetite nezakonitih veletrgovaca cigaretama. Nekoliko puta je nelagodno pitanje postavljeno samom Barozou, koji nije želeo da odgovori. Ali nije jedini. Francuska ministarka zdravlja Marisol Turen se takođe našla u nebranom grožđu kada joj je postavljeno pitanje gde su pare koje ispod stola guraju Filip Moris, Japan Tobako i ostali trustovi duvana. Obećala je samo da će proveriti i novinarima javiti nakon pola sata ali i danas dani njen telefon zvoni zvoni i niko se ne javlja. Ništa teže nego odoleti nadljudskoj snazi korupcije.

Rentabilni mrtvaci

Evropski deputati se ponekada ponašaju kao narko dileri, dok za to vreme, duvandžije parajlije-kabadahije, i dalje hladnokrvo podmazuju korumpirane državnike, do te mere da je danas praktično cela EU uvučena u ovaj kriminal!

Svetska zdravstvena organizacija pokušava da ograniči uticaj trovača cigaretama, ali je borba nejednaka. Gaženje svih direktiva i zakona, kao i licemerje nameštenih savetnika i komesara EU, dogurali su do te mere da je čak preovladalo mišljenje da je smrt pušača vrlo pozitivna vest za državu i njen penzijski fond!

Dobro ste pročitali, smrt je pozitivna za budžete! Dimna zavesa, iza koje se krije najveći serijski ubica svih vremena, raspršila se i tako otkrila pravo lice Marlboro kauboja. U dokumentu koji je provalio nemoral i interese duvanske mafije, na 23 stranice stoji naučni izveštaj jednog češkog instituta iz 2001. godine. U tekstu je objavljen rezultat studija o programiranoj smrtnosti i broju cigareta koje treba zapaliti da bi ga neki strasni pušač ugasio pre nego što zalegne za državne jasle i počne da vuče penziju. Ova univerzitetska teza služi lobistima za trgovinu i potkusuravanje sa političarima. Da im precizno izračunaju koliko će socijalno i penziono osiguranje da uštedi ako deca počnu što ranije da duvaju i ako stariji ne ostave duvan sve do zadnjeg izdaha plavičastog dima.

Tako je i zvanično obelodanjena dobro čuvana tajna o duvanskoj mafiji, koja licemerno, ali i naučno istražuje otpornost ljudskog tela na neljudska trovanja nikotinom i smolama. Ono što je još gore, je saznanje da i EU, kao i državni aparati gotovo svih država sveta, učestvuju u ovom odvratnom biznisu ubijanja naivnih iz pohlepe za novcem i vlašću. Svi znaju da države zbog ubiranja poreza, i zbog korumpiranih političara, puštaju duvansku industriju da truje narod. To što se zna njima ne menja stvar. Narod je za njih stoka koju treba dobro iskoristiti a onda se osloboditi bede. Ponudi je potražnja imperativna; a u lancu se vrte velike pare i onda ko jebe narod, pravdu i moral. A narod, kupujući cigarete i pušeći, dokazuje da je zaista maloumna stoka. Ali šta da se radi, strast je jača od razuma kao što je vlast jača droga od heroina.

Takav je Zaključak TV ankete koja je obelodanila neverovatnu moć duvanske mafije i to one prave koja je u svoj džep stavila i samu EU, a i da ne pominjemo manje banana republike ili kandidate za ulazak u EU mafiju, glasi ovako: „...I sada kad sve znati a vi i dalje pušite, samo duvajte i vucite da se ne ugasi pljuga pre nego što otegnete papke na opštu radost penzionog osiguranja i fondova socijalnog. Pušite ali nemojte ni mnogo brzo da ga ispušite, jer treba neko da plaća porez i uplaćuje socijalne dažbine od kojih žive država i državnici! Idealno je da bacite kašiku na par godina pred penziju, kad postanete ispušena muštikla".

U principu, sve ono što svi znaju i niko ništa ne radi da se tihi genocide spreči.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane