Natrag

Preko pune linije

Zašto privreda u Srbiji nema oslonac u domaćem bankarstvu?

Ruke u praznoj kasi

Da je bankarski sistem u Srbiji naopak i poguban za bilo kakvo zdravo poslovanje, govore i podaci iz istraživanja ekonomiste Miodraga K. Skulića, iz koga se vidi da su inostrane banke, međunarodne finansijske ustanove (EBRD i IFC) i druga strana pravna lica, vlasnici naših banaka u visini od 88,19 odsto. Sa druge strane Republika Srbija, sa javnim preduzećima i fondovima, ima udela u bankama 7,95 odsto. To sve ukupno čini 96,14 odsto ukupnog bankarskog kapitala, dok privreda i građani imaju samo 3,86 odsto ukupnog kapitala u svih naših 29 banaka. Privreda, dakle, nema oslonca u sopstvenom bankarstvu, a to je temelj na kome počivaju sve zdrave evropske i svetske ekonomije.

Miodrag K. Skulić

Osnovni kapital banaka u Srbiji iznosi 3,69 milijardi evra. Inostrane banke, međunarodne finansijske institucije i druga inostrana pravna lica poseduju 88,19 odsto tog kapitala, a Republika Srbija i njena javna preduzeća i fondovi 7,95 odsto, dok privreda u bankama ima samo simboličan iznos i predstavlja njihovog dužnika, uz visoke kamate koje dostižu i više od 15 odsto godišnje.

Osnovni kapital 29 banaka u Srbiji kretao se po godinama:

Dinarski posmatrano osnovni kapital na kraju 2013. godine uvećan je u odnosu na 2010. godinu za 24,37 odsto, dok izraženo u evrima došlo je do povećanja osnovnog kapitala, u tom periodu, za samo 14,44 odsto. Pad vrednosti dinara u tom periodu bio je osam odsto.

Osnovni kapital svih 29 banaka u Srbiji na dan 31. decembra 2013. godine iznosio je 422,7 milijardi dinara, ili 3,68 milijardi evra, dok je 30. septembra 2014. godine taj kapital smanjen za 17,87 milijardi dinara, pa je nakon tog smanjenja iznosio 404,86 milijardi dinara. Smanjenje osnovnog kapitala za 4,23 odsto, u dinarskom iznosu, i još za narednih 3,39 odsto, iskazano u evrima, predstavlja ukupno smanjenje osnovnog kapitala banaka, iskazano u evrima, za, čak 7,62 odsto. Toliko smanjenje za samo devet meseci 2014. godine uzrokovalo je, prevashodno, lošim rezultatima poslovanja banaka u 2013. godini.

Inostrane banke, međunarodne finansijske ustanove (EBRD i IFC) i druga ino pravna lica vlasnici su naših banaka 88,19 odsto, dok Republika Srbija, sa javnim preduzećima i fondovima ima 7,95 odsto, što čini 96,14 odsto ukupnog bankarskog kapitala, dok privreda i građani imaju samo 3,86 odsto ukupnog kapitala u svih naših 29. Banaka. Privreda, dakle, nema oslonca u sopstvenom bankarstvu.

Nakon gašenja pet banka, Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne i Univerzal banke, i nakon nerazumnog uništenja Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke, stavljanjem u stečaj da bi se u bescenje i po ličnom nahođenju mogla prodavati srpska preduzeća, ovih dana čitamo i da će republička vlada biti prisiljena da izloži prodaji svoje akcije u bankama.

Republika Srbija danas je vlasnik akcija u: Banci Poštanska Štedionica 74,71 odsto, Čačanskoj banci 73,57 odsto, Komercijalnoj banci 40,84 odsto i u Jumbes banci 20,10 odsto. Nominalna vrednost ovih akcija iznosi 26,47 milijardi dinara, ili oko 220 miliona evra.

Ako se ima u vidu da je država u pet banaka koje su otišle u stečaj imala gubitak od skoro milijardu evra, ova vrednost od 220 miliona evra, bez obzira da li će u tom ili nešto nižem iznosu biti na tržištu ostvarena, ne predstavlja neku značajnu cifru, kojom bi smanjila našu zaduženost za manje od jedan odsto.

Alfa Banka smanjila kapital za 51,09 odsto, a NLB Banka za, čak, 63,15 odsto

Ukupan kapital Alfa banke smanjen je od 24,38 milijardi dinara, na 11,93 milijarde dinara, ili za, čak, 51,09 odsto. Odlukom Skupštine akcionara ove banke od 30.04. 2014. godine iskazani gubitak u poslovanju 2013. godine od 1,53 milijarde dinara i 11,99 milijardi dinara gubitaka iz ranijih godina, pokriveno je na teret akcijskog kapitala 12,45, dok je razlika pokrivena iz rezervi. Na taj način Alfa banka je smanjila vrednost po akciji od 11.920 dinara na samo 5.831 dinar.

NLB Bank

Ukupan kapital NLB banke smanjen je od 15,91 milijardi dinara, na 5,86 milijardi dinara, ili za, čak, 63,15 odsto. NLB banka je odlukom Skupštine akcionara od 08.05.2014. godine iskazani gubitak u poslovanju 2013. godine od neverovatnih deset milijardi dinara, dok je ukupan prihod u toj godini bio samo 3,94 milijardi dinara. Na taj način NLB banka je smanjila vrednost po ekciji od 4.114 dinara, na 1.626 dinara.

KBM Banka, Kragujevac

KBM Banka smanjila je kapital za 22,37 odsto Odlukom skupštine akcionara od 18.07.2014. godine, čime je pokriven gubitak iskazan u 2013. godini.

Osnovni kapital povećan kod četiri banke ukupno 5,4 milijardi dinara

Ovo povećanje osnovnog kapitala odnosi se na OTP Bank, N. Sad koja je sa 2,3 milijarde dinara povećala osnovni kapital za13,63 odsto, Piraeus banka povećala je kapital za 2,29 milijardi dinara, ili za 18,78 odsto, dok je VTB Banka ( ranije Moskovska banka) povećala osnovni kapital za 587 miliona dinara, ili 33,55 odsto. Kod Telenor banke osnovni kapital je povećan za 232,4 miliona dinara, ili 1,99 odsto.

Ukupni prihodi i ostvareni rezultat svih 29 banaka u periodu 2010. do 2013. godine

Kretanje ukupnog prihoda beležilo je rast u prethodne tri godine, ali je u 2013. godini došlo do naglog pada prihoda ovih 29 banaka, pa je u 2013. godini ostvaren prihod niži nego u prethodnoj godini za 105,2 milijarde dinara, ili 918 miliona evra. Pad prihoda banaka od 21,52 odsto u dinarskom iznosi, odnosno uzrokovao je ulazak banaka u zonu poslovanja za gubicima. Tako je umesto neto dobitka od 23,7 milijardi dinara koji je ostvaren u 2012. godini, došlo do poslovanja sa neto gubitkom od 2,17 milijardi dinara, što je vidljivo iz date tabele...

Od 29 banaka, koliko ih danas posluje u Srbiji, gubitak je iskazalo 14 banaka i on je bio veći od dobitka koje je iskazalo 15 banka, za 2,17 milijardi dinara. Iskazani gubitak ukazuje na ozbiljne probleme koji su zahvatili srpsku privredu. Među njima dovoljno je nabrojati slom velikih privrednih sistema, u privatnom vlasništvu, kao što su: Koncern Farmakom Miroslava Bogićevića, Interkomerc, Beohemija, Zekstra, Viktorija grup, Verano Motors, Grupaciju Petra Matića, Fabriku Toza Marković iz Kikinde i mnoge druge, koji su bili oslonci razvoja srpske privrede. Posebno treba istaći i poslovanje sa ogromnim gubicima JP Srbijagas i HIP Petrohemije, te gubitke koje iskazuje Željezara Smederevo, Železnice Srbije i putarska privreda.

Najveće gubitke iskazale su: OTP banka 4,65 milijardi dinara, što čini iznos ravan ukupnom prihodu ostvarenom u toj 2013. godini, zatim NLB banka koja je u toj godini iskazala gubitak od, čak deset milijardi dinara, iako je redovan prihod u toj godini iznosio samo 3,9 milijardi dinara, zatim Hipo banka, 4,9 milijardi dinara, što je iznosilo 28,6 odsto ukupnog prihoda. Ogromne gubitke imala je i Telenor banka, koju je novi vlasnik preuzeo i nastavio sa potpunim čišćenjem bilansnih pozicija, radi pripreme banke za elektronsko plaćanje.

Interesantno je poslovanje Alfa banke koja već četvrtu godinu zaredom posluje sa gubicima. Po godinama ti gubici su: 1,5 milijardi dinara u 2013, 2,8 milijardi dinara u 2012, 2,1 milijardu dinara u 2011. i 1,7 milijardi dinara u 2010. Godini

U očekivanju objavljivanja prethodnih podataka o poslovanju banaka u 2014. godini treba istaći da po osnovu kratkoročnih i dugoročnih kredita privredi, stanovništvu i državi, banke i dalje ostvaruju visok nivo prihoda, iako kamate na godišnjem nivou dostižu i više od 15 odsto. Tako visoke kamate su iskazane u dinarskim iznosima, ili uz valutnu klauzulu o rastu kursa evra, ili delom i švajcarskog franka. Banke zdravom delu privrede zaračunavaju visoku stopu kamatnog opterećenja, ali usled velikih dubioza u poslovanju sa sumnjivim biznismenima, mora se priznati, da imaju i visok nivo rezervacije za nenaplative kredite, pa u nekim slučajevima i otpisa, kada se došlo do zaključka da je izvesna nenaplativost kredita od dužnika.

Poreklo kapitala banaka u Srbiji, po državama, na dan 30.09.2014. godine

I Narodna banka Srbije u 2013. godini iskazala gubitak 380 miliona evra

Narodna banka Srbije je u 2013. godini iskazala gubitak u svom poslovanju u iznosu od 43,6 milijardi dinara, ili 380 miliona evra, ako se ima u vidu činjenica da je u prethodnoj 2012. godini imala dobit od čak 504 miliona evra, proizlazi da je rezultat ostvaren u 2013. godini lošiji za 884 miliona evra. I ta činjenica ukazuje da je u privredi i ukupnom bankarskom sektoru došlo do velikih lomova. Kako je poslovanje privrede, poslovnih banaka i same centralne banke, povezano kao povezan sistem, jasno je da su ozbiljni poremećaju nastali i da ih je teško zaustaviti. Na to sve utiče i ogroman javni dug Srbije, koji je na kraju 2014. godine dostigao 22,76 milijardi evra, što je skoro 71 odsto bruto domaćeg jednogodišnjeg proizvoda. Samo u novembru prošle godine javni dug je povećan za skoro pola milijarde evra, tačnije za 480 miliona evra.

Slučaj Jugobanke, Kosovska Mitrovica

Ovom prilikom posebno želimo da istaknemo slučaj JugobankeAD, Kosovska Mitrovica, čiji su vlasnici dve banke u stečaju, koje upravljaju ovo poslovnom bankom. Naime vlasnik 51,25 odsto akcije ove banke je Jugobanka AD, Beograd u stečaju već 13 godina, te Beobanka AD, Beograd sa deset odsto akcijskog kapitala. Pored ove dve banke u stečaju vlasnik 30,63 odsto akcija je i Fond za razvoj Srbije. O kakvom vođenju stečaja se radi u slučaju Jugobanke, AD, Kosovska Mitrovica otkriva nam činjenica da je po pravilima stečajnog postupka već u prvoj godini vođenja stečaja, stečajni upravnik u ovom slučaju Agencija za osiguranje depozita i stečajni sudija, morao izložiti javnoj prodaji svoje akcije u Jugobanci, AD K. Mitrovica, a oni to nisu učinili i u narednih 12 godina. Da nije to samo slučaj u ovoj banci, govori i činjenica da je Beobanka u stečaju vlasnik i danas 6,62 odsto akcija Jubmes banke, Jugobanka u stečaju je vlasnik 1,91 odsto akcija Komercijalne banke i Beogradska banka u stečaju vlasnik je 3,27 odsto akcija Čačanske banke.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane