Natrag

Socijalna (ne)pravda

Vučićev režim služi se odlukom bivše ministarke zdravlja, Slavice Đukić Dejanović kojom je siromašnima oduzeto pravo na lečenje

Zagarantovano pravo na smrt

Broj korisnika socijalne pomoći u Srbiji se iz godine u godinu rapidno povećava. Pre samo nekoliko godina, taj broj je iznosio nešto više od 400 hiljada ljudi, ali kako je država upadala u sve veću recesiju, broj siromašnih građana rastao je velikom brzinom, te danas dostiže dramatičnu cifru od skoro 800.000 korisnika! Tokom 2014. godine, mesečna nadoknada za socijalna davanja iznosila je 7. 270 dinara po osobi. Država je procenila da se ovom cifrom mogu pokriti najosnovniji troškovi - hrana, komunalije, odeća, sredstva za higijenu i dr. To je samo deo činjenica do kojih su došli Milica Jeremić i Ivan Ercegovčević, nakon šestomesečnog traganja za odgovorima na pitanje: kome i zašto Republički fond za zdravstveno osiguranje odbija da overi zdravstvenu knjižice.

Pišu: Milica Jeremić i Ivan Ercegovčević

Ustavom republike Srbije koji u odeljku koji se tiče ljudskih i manjinskih prava jasno je garantovano sledeće: Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom. Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva. Međutim, u praksi nije tako...

Građani koji žive van gradskih područja, a korisnici su socijalne pomoći, nemaju pravo na besplatno lečenje. Ovakvu odluku od jula 2013. godine sprovodi Republički fond za zdravstveno osiguranje, po instrukcijama koje su dobili od Ministarstva zdravlja, tačnije tadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović. Sve nelogičnosti i kršenje Ustava, zakona i ljudskih prava možda i ne bi prošle tako nezapaženo, da neko nije odlučio da se o ovome ne priča javno. Naime, službenici zaposleni u Fondu za zdravstveno osiguranje skoro dve godine odbijaju da overe zdravstvene knjižice korisnicima socijalne zaštite koji žive u seoskim područjima, a kao razlog navode da imaju obavezujuće instrukcije da postupaju na takav način.

Socijalno ugroženi se zato potom upućuju u Fond za penzijsko osiguranje kako bi izvršili odjavu sa obaveznog poljoprivrednog penzijskog osiguranja što je, zapravo, uslov za overu zdravstvene knjižice.

Međutim, Zakon o penzijskom osiguranju predviđa poljoprivrednu penziju kao obaveznu i svaki građanin koji nije u radnom odnosu, a stalno je naseljen u seoskom području, dužan je lično da uplaćuje doprinose za penziju. Ovo se odnosi i na poljoprivrednike - korisnike socijalne pomoći, bez obzira što žive na rubu siromaštva. Ovim zakonom takođe je predviđeno da se pojedinac može odjaviti sa obaveznog poljoprivrednog penzijskog osiguranja u određenim slučajevima (posebno se navodi - 'kada smrt nastupi'), dok je obavezno da bar jedan član domaćinstva plaća doprinose za poljoprivrednu penziju. Šestomesečno istraživanje ovog slučaja otpočeli smo 7. jula 2014. godine kada Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje upućujemo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u kojem zahtevamo odgovore na sledeća pitanja: 1. Na osnovu čega se overava zdravstvena knjižica poljoprivrednicima koji su korisnici socijalne novčane pomoći? 2. Da li filijale RFZO-a imaju pismene ili usmene naredbe, odnosno instrukcije, da pomenutim licima ne overavaju knjižice ukoliko nisu izmirili dugovanja prema PIO fondu?

Odgovor od RFZO stigao je 9. jula 2014. i u njemu je stajalo sledeće: 1. „Poljoprivrednici korisnici socijalne novčane pomoći obavezno zdravstveno osigurani su na osnovu te činjenice za period za koji im je nadležni Centar za socijalni rad priznao ta prava i za taj vremenski period im se i ne zahteva dokaz o uplati doprinosa radi overe zdravstvene knjižice, već samo rešenje o priznatom pravu na korišćenje socijalne pomoći". 2. „ Filijale RFZO- a nemaju nikakve instrukcije da ne overavaju zdravstvene knjižice poljoprivrednicima korisnicima socijalne pomoći".

Odgovor RFZO-a sraman je iz dva razloga: zdravstvene knjižice se ne overavaju na osnovu potvrde Centra za socijalni rad kojom se garantuje pravo na korišćenje socijalne pomoći. Naš novinar se na terenu lično uverio da se prilikom overe knjižice od korisnika izričito zahteva da prethodno izmiri dugovanja prema PIO fondu, koja neretko dostiže cifru i od milion dinara! Filijalama RZFO-a upućene su obavezujuće instrukcije od strane Ministarstva zdravlja koje se tiču overa zdravstvenih knjižica, a koje su zavedene pod registracionim brojem 011-00-53/2013-05 (doneta 13. 02. 2013. godine) i brojem 011-00- 53/2013-05 (doneta 15. mart 2013. godine).

Uzimajući ovo u obzir, Ministarstvu zdravlja smo 18. 11. 2014. godine uputili zvaničan zahtev za dostavljanje kopija gore navedenih instrukcija. Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kopije su nam dostavljene u roku od 10 dana i u njima se, između ostalog, navodi: „Imajući u vidu situaciju, može se zaključiti da pojedinac, odnosno porodica, kojima je, u propisanom postupku, nadležni centar za socijalni rad priznao pravo na novčanu socijalnu pomoć, ne mogu imati status osiguranika iz člana 17. tav 1. tačka 21. (poljoprivrednici stariji od 18 godina koji obavljaju poljoprivrednu delatnost) Zakona o zdravstvenom osiguranju. U tom slučaju utvrđuje im se drugi osnov osiguranja, shodno priznatom pravu na novčanu socijalnu pomoć, odnosno utvrđuje im se status osiguranika iz člana 22.(lica u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva) Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa u skladu sa tako utvrđenim statusom osiguranika i overava isprava o zdravstvenom stanju".

Iz odgovora Ministarstva zdravlja jasno se zaključuje da poljoprivrednici - korisnici socijalne pomoći moraju da se odjave sa statusa poljoprivrednika koji obavljaju poljoprivrednu delatnost i da se prijave na status socijalno ugroženog stanovništva.

Ali, kao što smo već napomenuli, Zakon o penzijskom osiguranju to ne dozvoljava. Postavlja se pitanje zašto je tadašnjoj ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović bilo u interesu da donese ovakvu preporuku kojom je hiljadama ljudi u državi zabranjeno pravo na lečenje. Ako je cilj bio da se smanje budžetska opterećenja, to je i postignuto, ali na štetu najsiromašnijih građana Srbije, što je, po svemu sudeći, za nadležne bilo najlakše rešenje.

Podsećanja radi, u jednom od svojih prvih obraćanja nakon izborne pobede 2012. godine, premijer Aleksandar Vučić obećao je da će svaki građanin ove države imati overenu zdravstvenu knjižicu, bez obzira na prebivalište, jer je to jedno od najosnovnijih ljudskih prava.

Dakle, ovo je još jedan jasan dokaz kako u praksi završavaju sva obećanja aktuelne vlasti.

A 1. Ministar za NIŠTA!

U novembru prošle godine obavestili smo Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja u veza sa nepravilnostima u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, sa ciljem da zaštite socijalno ugrožene građene od kršenja osnovnih ljudskih prava. Odgovor koji smo dobili bio je da to Ministarstvo nije nadležno za našu predstavku koju smo uputili, već Ministarstvo zdravlja. Ali i pored toga što tvrde da nisu nadležni, to nije sprečilo resornog ministra Aleksandra Vulina da predloži uredbu po kojoj če socijalno ugrožena lica morati da zarade novčana primanja od 7. 270 dinara. Način na koji je Aleksandar Vulin tada javno govorio o socijalno ugroženim ljudima bio je, najblaže rečeno, ponižavajući.

A 2. Zaštitnik građana tvrdi: RFZO krši prava građana

Zaštitnika građana, Sašu Jankovića upitali smo da li je upoznat sa činjenicom da RFZO krši prava građana koja su zagarantovana Ustavom i Zakonima republike Srbije. Odgovor koji smo dobili glasio je ovako: „Potvrđujemo da je Zaštitnik građana upoznat sa opisanim problemom, budući da je, sagledavajući relevantne pravne propise, uočio određene moguće nepravilnosti u postupanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno njegovih filijala, a što može imati za posledicu uskraćivanje prava građanima na ostvarivanje zdravstvene zaštite u punom obliku...". Prema navodima većeg broja pritužbi, Filijale, odnosno ispostave RFZO, krše prava građana na zdravstveno osiguranje tako što licima koji ne obavljaju poljoprivrednu delatnost utvrđuju svojstvo poljoprivrednog osiguranika i sve to uz pozivanje na određenu "instrukciju".

A 3. Kuršumlija: umesto socijalne pomoći, diktatura bezdušne direktorke

Glad, smrzavanje i smrt

Direktorku Centra za Socijalni rad u Kuršumliji, Nevenu Dragović, na to mesto postavila je Srpska napredna stranka. Od strane nje i socijalnih radnika u tom centru, svi trpimo užasne stvari i nepravde koje mogu biti kobne po sve socijalno ugrožene stanovnike, kakvih je ovde veoma puno. U napuštenoj školi u selu Žuč kod Kuršumlije, Dragosiju Mijajloviću (85) pretilo je potpuno smrzavanje, jer se kuršumlijski Centar za socijalni rad oglušio na mnogobrojne pozive i vapaje meštana da mu obezbede adekvatan smeštaj. On je ove zime utočište pronašao u napuštenoj seoskoj školi bez struje, grejanja, hrane i vode, a pronađen je u fazi smrzavanja.

Meštani koji su u više navrata pozivali i molili Centar za socijalni rad u Kuršumliji da mu pomognu, traže od ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, da ispita rad Centra za socijalni rad u Kuršumliji.

Ali, umesto da ga smeste u Dom za stare, u Centru za Socijalni rad u Kuršumliji nisu uopšte hteli da reaguju. Mijailović je spašen smrzavanja samo privremeno zahvaljujući direktorki Doma zdravlja u Kuršumliji dr Uraniji Petrović koja je čim je čula za slučaj na teren uputila Hitnu medicinsku pomoć, koja ga je ovom akcijom spasila smrzavanja, obezbedila mu toplu sobu i obrok.

U učionici gde je živeo nije bilo čak vrata, ni prozora iako je reč o planinskom selu gde je oko Nove godine temperatura dostizala i do - 20.

I ovo nije jedini slučaj. Centar za socijalni rad u Kuršumliji na čelu sa bahatom, prepotentnom i neljubaznom direktorkom iz redova naprednjaka Nevenom Dragović konstantno odbija da pomogne onima kojima je pomoć zaista neophodna kako bi preživeli. Oglušava se ona i o njihove molbe za pomoć koja ih zakonski sleduje, poput jednokratne novčane pomoći, zbog čega građani Kuršumlije umiru gladni, žedni i od hladnoće.

Tako je slučaj i sa detetom koje u devet kvadrata sobe živi sa ocem nasilnikom i više puta je izbacivano na ulicu. Dete nema drva, hranu...i već se obraćalo centru za Socijalni rad u Kuršumliji, ali uzalud.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane