Natrag

Druga dimenzija

Prizori novog veka: laž kao jedina istina i igra sa iluzijama koje maskiraju realnost

Svet je pod kontrolom

Snaga globalne političke iluzije najbolje se vidi po veoma naglašenoj ulozi SAD u svim svetskim krizama i ratovima. Velika Britanija tako ispada samo jedna evropska državica, koja je nekada bila imperija, a onda je svojim kolonijama dala nezavisnost i sada ona više nema nikakvu globalističku moć. I deluje kao prirepak moćne Amerike - „svetskog policajca".

Piše: Ivona Živković

Glavni igrači na svetskoj pozornici danas su tako zla i nasilna imperijalna Amerika, ekonomski sve „naduvanija" Kina (iako ne raspolaže nikakvim drugim tehnologijama osim zapadnjačkim), i stara dobra Rusija koja se izdiže iz pepela, nakon raspada komunističkog SSSR-a i toliko žestoko se naoružala, da ih se čak i Amerika i čitav NATO mnogo plaše. Osim naoružanja, gasa, nafte i tajkuna (koji je pljačkaju i nose pare u London) teško je reći šta Rusija još ima.

Ali, sve ovo nema veze sa realnošću ako imate u vidu globalizam koji se pred našim očima odigrava. Globalno znači nešto što obuhvata čitav svet (koji je u obliku sfere), a sufiks „izam" znači proces. Dakle, ako postoji neki politički proces koji obuhvata čitav svet, znači da postoji NEKO toliko moćan da SVOJOM VOLJOM time i upravlja.

Kako se u taj globalizam uklapaju tako različite „velike sile" poput SAD, Kine, EU i Rusije koje su stalno u nekom pritajenom strahu jedna od druge i mogućem konfliktu? Pa očigledno je da ih nema kao realne opasnosti po globalistički proces. Ove sile su danas samo politička iluzija. Politička karta sveta je iluzija po kojoj se igra velika politička predstava. I ona je iz nečije glave režirana.

Za režiju je neophodna priča (drama). A dramu vuku konflikti država. Hegelovom dijalektikom stvorena je sinteza sa globalnim institucijama: UN i NATO policija.

Ovakva iluzionistička dramaturgija logično je može se voditi samo iz jednog veoma moćnog centra koji ima pipke svuda u svakom kutku ove planete i ta globalna hobotnica danas jeste Velika Britanija. Nju ne čini samo Ujedinjeno Kraljevstvo, ne čine je samo zemlje Komonvelta, niti samo njene bivše kolonije (koje su neformalno ipak ostale kolonije), već ovi imperiju danas zaista opslužuje čitav svet. A tu su Rusija, Kina, SAD, Indija, Brazil, Argentina, Španija (koju je hobotnica preko svojih komunističkih buntovnika žestoko davila tokom španskog građanskog rata) itd. Japan je odavno udavljen. I Srbija je tu odavno, čvrsto prigrabljena nakon likvidacije Obrenovića. Danas se britanska agentura u Srbiji više i ne skriva, već radi kao kod svoje kuče. Tu je i superdržava EU (u kojoj su zarobljene nekadašnje sile Nemačka i Francuska sa Holandijom i skandinavskim zemljama ), te čitava Afrika i Arabija koju hobotnica trenutno davi novim militantnim islamom.

Sama reč „islam" znači predanost (potčinjenost) bogu i ova religija samo po sebi uopšte nije militantna. Naprotiv, islamisti su veoma pobožni i poslušni, jer je ova religija modifikovano hrišćansko učenje. Humanost islama se najbolje vidi iz islamskog bankarstva koje ne dozvoljava kamatu, i to je ono što globalnim bankarima iz Londona smeta. Zato je ideja da se ovo bankarstvo preuzme tako što će se Muslimanima preoteti vera i prekomponovati u novo učenje koje će kamatu odobravati.

Preko britanskog prirepka, Saudi Arabije, uveden je tako islamski funadamentalizam (proces preoblikovanja islama koji tobože teži da preko „Svetog rata" održi „prave" temelje svoje vere koje su napravili jezuiti). Naravno radi se o perfidnom modeliranju islamskog učenja tako da se on zasniva na teroru (Džihadu) kao religijskom pokretu. Monstruozni zločini koje ovi islamisti navodno sprovode nad zapadnim mirovnjacima i hrišćanskim civilima pune globalističke medije koje kontroliše judeo masonerija i ubeđujući čitav svet u neophodnost vojne intervencije međunarodnih NATO snaga.

I svi ovi islamisti su, vidi se iz medija, na neki način povezani sa Britanijom. Dakle, glava militantnog islama i njihovog nastojanja da stvore svoju veliku islamsku državu nije nigde drugde do u Londonu.

Zanimljivo je da se kod nas u Srbiji istoričari uglavnom bave Nemačkom i Rusijom (koristeći se često engleskom istorijskom literaturom koja je uglavnom falsifikovana), a istorija stvaranja Velike Britanije se kod nas retko izučava. I ovo je zasluga masonerije.

Englezi su, da ne bude zabune, takođe žrtve ove imperijalističke politike nekadašnjih venecijanskih trgovaca. Teroristički napadi po autobusama, podzemnoj železnici Londona, otmice dece i njihova brutalna ubistva koja pune naslovne strane engleskih medija, pedofilija, ogroman uvoz Afrikanaca i militantnih islamista u Englesku, samo su deo terora kojim su Englezi decenijama izloženi. Baš kao Irci i Škoti.

Na, žalost neki naši istoričari prave veliku grešku kad poistovećuju Veliku Britaniju sa Engleskom. Engleske više nema i ona je samo iluzija, a globalno rasprostranjena Velika Britanija je surova realnost.

Šta je u osnovi globalizma? Kakav je to društveni sistem? Globalizam je komunizam.

Na latinskom „komunis" znači opšti zajednički,. Komuna na srpskom jeziku znači opština (naglasak je na slovu „i" i nemojte ovu reč odmah povezati sa lokalnom samoupravom, jer u značenu ove reči i država se može nazvati opštinom). Organizovana opština, koja ima svoju ekonomiju (privredu) vojsku upravo se zove se država. Ova reč tako označava nešto zajedničko. Nastavak - izam(ismos) je proces. Komunizam je tako proces stvaranja nečeg opšteg, zajedničkog. Kada se čitav svet želi proglasiti jedinstvenim slobodnim (liberalnim) tržištem, bez granica, kada čitavim svetom treba da upravlja (održava ga) jedna vlada, da ga čuva jedna policija (NATO) da se svi građani sveta sporazumevaju istim jezikom, da imaju iste lične karte (sa istim čipom u istoj bazi podataka), kada se svi priklone istoj kulturi (satanističkom kultu), kada se služe istim novcem ili jedu istu hranu (koja nije sa lokalnog zemljišta već se transportuje globalno preko FAO i programa Ciodex alimentarius UN-a ), onda čitav svet postaje jedna velika komuna - opština.

Tajna globalnog komunizma

Komunizam se kod današnjih politikologa definiše kao društveno uređenje u kome nema privatne svojine, već je ona opšte vlasništvo. Istina je, međutim, da je komunističko društvo zapravo lišeno svake imovine (koja će fizički i dalje postojati) ali je obični ljudi neće posedovati, što znači da će biti lišeni mogućnosti da njom trguju. Tako u komunizmu, nećete moći, kao građevinac, da svom komišiji, koji proizvodi mleko i sir, jaja, napravite kuću ili staju, a da vas on za uzvrat nekoliko godina hrani, po robno-uslužnom ugovoru. Ne. Moraćete da imate platnu karticu i samo će vlada (vlastelin) u nju moći da zapiše koliko ste kog dana radili i koja je vrednost u novcu kojim na osnovu tog rada raspolažete. Onda po hranu (mleko i sir) idete u supermarket (koji samo on snabdeva) koji ima elektronski čitač stanja vaše kartice i tamo kupujete mleko i sir. Naravno, isti onaj sir koji je vaš komšija na isti način valorizovao u supermarketu. Svaki pokušaj da do sira i mleka dođete na drugi način biće sprečen (već sada vam preko medija usađuju u mozak da je kod seljaka sve otrovno i samo su strani supermarketi pouzdani za kupovinu hrane).

Komunističko tj. globalističko društvo je tako smišljeno da će se razmenom dobara baviti samo aristokratija, dok će robovi- biti lišeni svake imovine pa time i robne razmene. Nacionalizacija će biti opšta globalistička „borba za slobodu" od kapitalističke tiranije.

Dakle, sva trgovina će biti kontriolisana i takozvana liberalizacija je samo prikriveni proces tajne i prikrivene kupovine svih infrastrukturnih objekata koju sprovode parama aristokratije masonski tajkuni širom sveta. Pošto vlastela ne plaća porez na promet i zaradu, sve pare idu preko Kajmanskih i Devičanskih ostrva.

Tako obični ljudi više neće imati papirni novac, već elektronsku karticu sa čipom na kojoj će pisati koliko će moći da jedu (i da li će moći ako nisu poslušni), da piju, u kakvom i kolikom stanu da žive, šta da obuku itd. Komunizam je lišavanje čoveka elementarnog ispoljavanja volje i ideja. Komunizam je svet bez imovine.

Na žalost, ljudi koji danas zastupaju globalističke ideje ovoga uglavnom nisu svesni ili sebe zbog pripadanja nekoj tajnoj organizaciji, koja im ispira mozak i zdrav razum, vide kao izostavljene iz ove opšte komunizacije. Sitni, masoni iz plavih loža širom sveta duboko veruju svojim učiteljima.

Ljudska prava su zato stalno tema nekakvih evropskih i svetskih organizacija koje se tobože bave njihovom afirmacijom. Pošto ove NVO organizacije finansira skrivena elita (aristokratija) očito je da se preko njih kroje zakoni koji zapravo ljudima sva individualna prava oduzimaju. Nikada nećete od ovih ljudi čuti drugo osim da je globalizam sjajan, jer može svuda da se putuje bez pasoša, bez granica. Putovanja u okviru svakakve međunarodne saradnje su samo sladunjavi mamci kojima se oni navlače na ideju globalizma. Ovi globalistički kadrovici zapravo najmanje poznaju zemlju iz koje imaju etničko poreklo.

Ovaj plan globalizacije (komunizacije) zacrtan je odavno. Evo nekoliko citata koje Vilijam Kuper navodi: "...Danas vam kažem da ni jedna nacija u svetu ne treba da bude ostavljena izvan globalnog sistema koji pravimo... oni od vas koji su danas diplomirali živeće globalnim životom..." (Iz obraćanja američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, inače Jevrejke azijatskog porekla, studentima na masonskom Harvard univerzitetu, od 5. juna 1997., na ceremoniji dodela diploma.)

"Evo jednog optimističkog razloga da verujemo da će jedinstvo prevaladati... Kladim se da će u narednih 100 godina, nacionalnost kakvu danas poznajemo, biti zastarela; sve države će prihvatiti jednu globalnu vlast. Fraza "građanin sveta"je kratko bila u modi sredinom 20- tog veka, ali će poprimiti stvarno značenje do kraja 21. veka." (Strob Talbot u kolumni magazina TIME od 20. jula 1992).

(Oduševljenje kovanicom "građanin sveta" ili "Evropejac" je čista komunistička indoktrinacija. Danas je to u Srbiji kod mladih anglikanofila "in", a nacionalista je "obsolate and primitive").

"Cilj je da stvorimo nov društveni ugovor za globalnu ekonomiju... Ako postoji ime za Klintonov politički pristup, on je sledeći: politika jedne nacije". (Sidni Blumental pomoćnik predsednika Klintona, u stvari njegov medijski promoter i šaptač, na govoru u Kenedi školi, pri Harvardu, 24. aprila 1998.

("Kenedi škola" je slična komunističkoj kumrovačkoj školi. Obe su napravljene za mentalno oblikovanje političkih kadrovika. "Kenedi škola" svoje kadrove šalje po čitavom svetu na ispomoć marionetskim vladama).

Psihološki profil današnjih političara, i kod nas i u svetu je zato isti: to je tipičan primer mladog „skojevca" zadrtog ideološkom dogmom i koji je spreman da se bori za ideju (za fikciju), koja će promeniti svet, za svet bez granica, za svet pravde i blagostanja, za bolje sutra, za prekosutra i budućnost naše dece itd. Dakle, apsolutna fiksiranost za nešto apstraktno i neopopljivo. Ako je inteligencija sposobnost čoveka da problem rešava tako što stvari uprosti što je moguće više, kako bi video samu suštinu, ovi globalistički kadrovici to nisu u stanju. Oni nisu u stanju da bilo šta sagledaju u svom fundamentu, pa nisu u stanju konstruktivno ni da razmišljaju. Oni se isključivo drže opštih mesta, opštih pojmova, pojmovnih fraza koje su naučili na pamat i njih ponavljaju. I to postaje njihova dogma.

I takvu psihološku i ideološku strukturu moguće je sprovesti samo kod mladih mozgova bez fundamentalnog znanja i nesposobnih za samostalno konstruktivno procesuiranje . Kako bi se fiksirali za određenu dogmu važno je da se na njoj što brže ostvari njihove egzistencija (sa što više nezaradjenog novca), visoka društvena pozicija koja im pothranjuje ego i održava sujetu. Zato su smišljene razne falš škole, lažne diplome, doktorati, kojekakve „važne" državne funkcije i sl. U stvari svi ovi ljudi ni o čemu ne odlučuju, jer to i nisu u stanju dok ih „neko" ne posavetuje. I sa takvim „skojevcima" se gradi globalni komunizam kao „novi vrli svet" u kome će sve biti izmešano tako da ništa više neće imati individualan prepoznatljiv oblik.

Globalna komuna u kojoj će se muškarci ponašati kao žene (udavati se za partiju i društvene funkcije, kako bi bili zaštićeni i došli do novca), žene će živeti u iluziji da su ravnopravne ( a zapravo će postati lak plen i obične robinje koje niko više neće moći da zaštiti), deca će se masovno vaspitavati kao kreteni podložni svakakvom uticaju medija i nastaće opšti gubitak osobenosti i identiteta. Mladi ljudi se danas sve više i ponašaju kao kreteni koji imitiraju belosvetske budale ne shvatajući njihovu bezvrednost. Imitacija postaje dominantna oblik duhovnog ispoljavanja.

Nekada su se ljudi trudili da na fotografijama izgledaju što lepše, a danas je u modi "selfi" u kome je važno izgledati što kretenskije. Imate li vi fotografiju na kojoj se plazite ili pokazujete nepristojne gestove? Toni Bler se upravo može pohvaliti jednom takvom sa studija na Oksfordu. Upravo njegova nezrelost je bila „majstorima za ljudske duše" naznaka da on može biti njihov kadrovik u globalnom zločinačkom poduhvatu.

Uopštene fraze umesto konkretnog i opipljivog

Pogledajmo na jednom aktuelnom primeru kako ove globalističke kreature konkretno funkcionišu.

Mnogi ljudi u Srbiji imaju problem sa klizištima. Da bi se ovi sprečilo, potrebno je što pre sanirati zemljište tako da se voda odvede na drugu stranu. (Hidroelektrana Đerdap je glavni uzročnik nagomilavanja podzemne vode u istočnoj Srbiji). Dakle, treba hitno izvršiti pošumljavanje, prokopati kanale, utvrditi nasipe. Sve ovo rade ljudi (uglavnom muškarci jer su prirodno obdareni fizičkom snagom) uz pomoć bagera, ako nema bagera tu su lopate. Naravno, posedovanje građevinskih mašina se i danas strogo kontroliše, i njih ne može imati svako, već to nadziru tzv. bezbednosne strukture. Koliko je samo jedan bager opasan videli smo 5. marta 2000. Za razliku od životinja, muškarci su veoma organizovana zajednica koja smišljenim radom prkosi prirodi i kroti je već hiljadama godina.

Ali, danas sejači iluzija i kontrolori građevinskih mašina nameću umesto lopata i rada nekakvog Marka Blagojevića, NVO kadrovika i slične masone koji imaju jedini cilj da zamajavaju narod. Zato će oni problemu pristupiti isključivo verbalno i otprilike ovako: problemu sa klizištima se mora pristupiti sistematski i to dugoročno.

Prvo se mora od donatora naći novac (kao da će novac da drži lopatu) ili se moraju uzeti veoma povoljni ili što povoljniji krediti od inostranih kreditora, pa se mora formirati poseban fond. Onda se mora dugoročno napraviti precizan plan kojim će se tačno utvrditi šta je potrebno za sanaciju terena. Mora se formirati posebna komisija koje će sačiniti spisak svih potencijalnih i aktivnih klizišta (iako takva mapa postoji odavno). Implementacija plana sanacije onda podrazumeva da se imenuju posebni izvršioci koji će zajedno sa određenim institucijama i stručnim i nadležnim službama izvršiti detaljnu analizu postojećih kapaciteta za sanaciju i odrediti njihove prioritete.

Za nadgledanje izvršavanja postavljenih zadataka mora da postoji i posebno nadzorno telo kako bi se sredstva usmeravala tačno po definisanim prioritetima. Čitavom problemu se mora pristupiti i integrativno što znači sa zajedničkim učešćem svih relevantnih faktora (što uključuje i obične ugrožene građane) koji će onda precizno utvrditi, svako u svom resoru, plan i program mera koje se moraju sprovesti kako bi se na najbolji mogući način pristupilo raspodeli sredstava za sanaciji terena na lokalu. Moraju se definisati i rokovi, a problem često predstavlja i nepostojanje zakonske regulative, koju je onda potrebno promeniti, doneti podzakonske akte, izvršiti pritisak na vladu, na lokalnu samoupravu, na bla, bla... itd....

Moramo, moramo i moramo osnovna je reč na kojoj počiva uopšteno razmišljanje ovih globalnih "skojevaca", koji apsolutno nisu u stanju da bilo šta konkretno niti organizuju niti odrade.

Naravno, dok se analizira, sagleda, implementira, osnuje fond, voda je odnela čitava sela. I to u Srbiji opstaje decenijama. I sve je perfidno smišljena igra u kojoj se stalno menjaju kadrovici. U komunizmu sve počiva na kadrovima (imbecilnim).

Dakle, većina ljudi danas nije u stanju da se samorganizuje. Ako negde to i uspeju, masonerija i njena agentura iz bezbednosnih službi će nastojati da takve skupove razbiju. Razbijanje svakog jedinstva koje nije pod kontrolom aristokratije, nepoželjno je. I svi štrajkovi pobune koje ne predvode (zarad zaglupljivanja i manipulacije britanski agenti ) po pravilu su neuspešni. I sam narod zaključuje (dijalektički) da je nesposoban za samostalan život i za posedovanje sopstvene (nacionalne) države. Dakle, neka nas stranci drže, neka drže naše rudnike, imovinu, bagere, njive, hranu, fabrike, puteve... Neka nas leče (truju i zrače i sakate) i školuju (indoktriniraju) jer mi smo nesposoban i glup narod. Da li ste i vi to zaključili? Na žalost, mnogi u Srbiji jesu. I masonerija im u tome stalno pomaže.

(U sledećem nastavku: Ko govori u ime zemlje?)

GLOSA

Globalističko društvo je tako smišljeno da će se razmenom dobara baviti samo aristokratija, dok će robovi- biti lišeni svake imovine pa time i direktne robne razmene.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane