Nasilje

Socijalna drama u državi socijalnog dna

U ime naroda, protiv Majke i njenih prava

Nezamislive muke kojima je izložena jedna samohrana majka dvoje dece, odsustvo pravne države i svakodnevna primena olako donetih kriminalnih i antiljudskih zakona, nikoga ne zanimaju u Srbiji gde je tragedija postala način života. Uprkos svemu, Jelena Tinska je detaljno opisala sudbinu žene i majke, protiv koje su se urotili zla država i bolesno društvo. Mada je reč o jednom primeru, on slikovito govori o celokupnom stanju u državi.

Piše: Jelena Tinska

Kad pročitate ovaj istiniti tekst, koji raspolaže najčvršćim dokazima o nasilju države i društva nad jednom samohranom majkom, pozivam sve druge majke koje imaju slične probleme na mi pišu. Sve njihove priče ću objaviti...

Ovo sam ispričala iz prve ruke, jer poznajem ovu mladu ženi jer sam svedok svih njenih muka, jer sam svojim očima videla sve nepravedne presude o kojima sam pisala, sva krivotvorena dokumenta iz Centra za socijalni rad Stari grad.

Fizičko nasilje podrazumeva korišćenje delova tela ili oružja radi pretnje, kazne, dominiranja, kontrolisanja ili povređivanja druge osobe. Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ono obuhvata: batine, povrede oštrim i tupim predmetima, udaranje, šutiranje, davljenje, bacanje, nanošenje opekotina, gađanje raznim predmetima, lomljenje bilo kog dela tela itd. Psihičko nasilje: sastoji se u ozbiljnoj pretnji da će se napasti život ili telo člana porodice.

Pretnja treba da bude ozbiljna i da izazove osećanje ugrožene sigurnosti. Psihičko nasilje se odnosi takođe na zastrašivanje, konstatno kritikovanje, potcenjivanje, različite optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, uznemiravanje, maltretiranje itd. Potpuno ogorčena ovom istinitom pričom iz prve ruke, jer sam nemi svedok, odlučila sam da sve podelim sa javnošću. Jer, ljudi se danas plaše svoje senke i ne smeju da govore istinu. Zato nam se i dešavaju ovakve stvari....

Ona je majka dvoje dece. Vanbračne. Samohrana. Nije u vezi sa ocem svoje dece, nikada nisu bili u braku. Mada ih je on priznao. Ona je moja bliska poznanica. Obrazovana i talentovana za svoju profesiju. Ponekad uspe da dobije neki honorarni posao. Ali stalan ne. Radno vreme traje osam sati. Plata eventualno može da bude 200 evra.

Niko neće da zaposli majku sa dvoje male dece. Ona sama mora da vodi jednog sina u školu u 8 sati, drugog u vrtić, nakon toga...Ukoliko se neko dete razboli ona mora da ga neguje, vodi kod lekara i tada ne može da ide na posao...Ili može da nađe nekog ko će da se bavi decom umesto nje i da mu da celu svoju platu za honorar. Otac dece je neradnik, živi na račun svojih roditelja koji imaju dva stana. On ne brine o deci, nikada im nije kupio ništa. Ni cipele, ni odeću, ni hranu, a o novčanoj pomoć, nije bilo ni govora...

Ali, u jednom trenutku, njegovi roditelji su joj ponudili jedan od svoja dva stana da tu boravi sa decom. Nevolja je bila u tome što je on alkoholičar a i drogira se "lakim "drogama. Stručnjaci ovu podelu na lake i teške ne uvažavaju. Njegov rođeni brat je bio ozbiljan narkoman i čak je lečen u Crnoj Reci kod oca Branislava Peranovića, koji je tvrdio da nikada za njega nije pitao niko od porodice i da su ostali dužni. Toliko o porodici i izbegavanju obaveza. Kad je pušten kući, bio je stvar. Psiho. Na teškim lekovima, ali ponekad veoma agresivan. Recimo jednom je gurnuo babu i ona je sirota slomila kuk. Majka da bi prikrila sina psihopatu nije zvala hitnu pomoć i nesrećna starica je ostala vezana za krevet. Nešto malo posle nemilog događaja, majka je ušla u babinu sobu i u poslednjem času ga sprečila da uguši babu jastukom. Pitanje je da li je baba živa. Ne bi me čudilo da je drže u zamrzivaču i da primaju njenu penziju, jer je zapravo to uvek bio izvor njihovih prihoda.

Dok je mlada žena živela u tom stanu, često je Brat Psiho lupao na vrata i ona je živela u strahu. Ali, u jednom trenutku, okrivljeni je počeo da dolazi kad god mu padne napamet. Uglavnom pijan i naduvan. Bahat. Da pojede sve iz frižidera, da spava danju i odlazi noću, da se nekad vraća mrtav pijan i nadrogiran u stan.

Jednom je udario malo dete. Jednom ga je šutnuo. Jednom ga je gađao drvenom igračkom i raskrvario mu je glavu. Majka je pozvala svoju drugaricu da živi sa njom. On i dalje nije davao nikakav novac za decu, ali sve je češće boravio u stanu. I tada je ona zatražila alimentaciju. Ali, time je izazvala bes kod okrivljenog.

Prvo je tražio da starateljstvo nad decom koje je imala Majka bude preinačeno u zajedničko kako bi izbegao da placa alimentaciju. Zatim je usledilo izbacivanje iz stana. Jednog dana došla je njegova majka sa svojim sinovima i agresivno su zahtevali da za tri dana majka sa decom izađe na ulicu. Bilo je agresije, dranja, pretnji, čak napada na Majku i logično pozvana je policija.

Srecom da su tom trenutku tu bile su i dve drugarice. Kad je Majka za nekoliko dana došla po jos svojih stvari, brava je bila promenjena. A kad je jednom napokon "puštena" da uzme ostatak svojih stvari ustanovila je da nema dukata sa dečjeg krštenja, da nema umetničkih dela koja su bila vredna. Sve je to dakle prodato za drogu. Ili je dakle odletelo. E, sad, došlo je do nekoliko paralelnih tužbi koje je podnela majka.

Jedna je bila promena brave stručno nazvano "ometanje poseda". Druga je bila nasilničko ponašanje, popularno zvano "nasilje u porodici". Treća je bila neplaćanje alimentacije. Kod ove treće, recimo vi morate za svaki period u kome alimentacija nije plaćana da pišete posebne tužbe.

Dakle, jedna tužba od A do B datuma. Druga od B do C datuma. Treća od C do D datuma...

Kad ste stigli do treće, dakle prva i druga nisu i dalje isplaćene. I kako je recimo druga bila "samo" 49.000 dinara, ona je od strane zamenice državnog tužioca, jedne zgodne visoke plavuše, veoma mlade, odbačena sa obrazloženjem da je to delo od malog značaja.

Njeno ime je Tijana Matarugić. Uzmimo, recimo, tu mladu plavušu koja verovatno ima mnogo veću platu od 49.000 dinara, da joj u vreme kad treba da je isplate, kaznu u računovodstvu, da tog meseca neće dobiti novac, što i nije dakle neka tragedija, jer je to delo malog značaja.

Ustvari, u životu Majke, počeo je horor. Motanje po sudovima, ročišta u nedogled...

On je odlučio da se bori svim nepoštenim sredstvima, da ne mora da plati alimentaciju za svoju decu. U međuvremenu je Majka izgubila proces u vezi nasilja u porodici, jer je sudija presudila u korist okrivljenog i u svojoj tužbi kao razlog navela govor tela i Izveštaj iz Centra za socijalni rad Stari grad koji je potpisala Nevena Crnobrnja Letić.

Dakle, ona je na osnovu govora tela Majke i okrivljenog zaključila da nasilja i nje bilo i donela meru po kojoj majka mora da isplati okrivljnom 70.000 dinara jer je izgubila proces?

Sudija se zove Tatjana Jeremić. U međuvremenu je Majka u besplatnoj pravnoj pomoći saznala da ona ne mora ništa da plati, jer je neprijateljev dug prema njoj odnosno prema deci 300.000 dinara.

Kako on ne plaća alimentaciju već tri godine, njega niko ne tera na to, jer on, zaboga, ima opravdanje, pošto nema posao, a nema ni nekretnine jer sve pripada njegovim roditeljima.

Ali, u jednom trenutku, on je odlučio da izjavi da on zapravo plaća alimentaciju, mada za to nema dokaza. I počeo je da dovodi na ročišta svedoke koji će to potvrditi. Svoju majku, koja nije živela sa Majkom i decom, niti ih poznaje, svoje drugove koji nikada nisu ni upoznali Majku. Ali sud mu to dozvoljava. Recimo, ako ne platite struju doći će da vam je iseku. E sad, vi ćete im reći da ste platili i doći će vaša komšinica Mica i reći će da je ona videla kad ste platili, ali avaj, radnici će tražiti samo jedan dokaz - Priznanicu. Drugim rečima, naša Pravda štiti lažove, neradnike, siledžije, ubice i i ostalu bagru. Njima se sve dozvoljava, čuvaju ih kao bele medvede, donose odluke na osnovu govora tela i pravdaju neplaćanje alimentacije time što "čovek ne radi, pa nema odakle ni da plati".

Jos je okrivljeni u jednom trenutku pokušao da na sred ulice otme dete. Da ga dakle kidnapuje. Sve sto on radi je NASILJE. Pre svega psihološko, a naravno i fizičko koga je oslobođen na osnovu govora tela. Inače, logično je da kad se neko naroka pivom, travom i bensedinima da bude, jeli, smiren. Da ne kažem-stondiran.

I logično, je da jedna zena koju šikaniraju i koja je samohrana majka, bude nervozna, očajna, izbezumljena.zar ne? Toliko o govoru tela. U celoj ovoj priči postoji jos jedna značajna uloga. Uloga Centra za socijalni rad Stari grad. Napominjem da sam lično u mladosti imala sa njima probleme. Jer taj centar je poznat po malverzacijama. Bio i nažalost takav i ostao.

Ovde niko ne sme da me prozove, jer raspolažem preciznim podacima i potpisanim izjavama, krivokletnika sa punim imenima i prezimenima. Kako se on spremio na prljavu borbu da ne bi plaćao alimentaciju on je naravno pronašao psihijatra koji je napisao da je on u teškom stanju jer je u velikoj patnji za decom, za koju ga iz priloženog do sada vidimo, nije uopšte briga.

Zatim je izjavio da Majka nema stan, a da on jeli ima, mada je nakon napuštanja tog stana Majka ponela sve sto je bilo njeno i sto je ukazivalo na toplinu doma. Dakle jazbina u koju je pretvoren stan nakon njihovog odlaska liči na narkomansko leglo iz filma Trejnspoting.

Ali, socijalnim radnicama iz Centra za socijalni rad Stari grad to nije bilo bitno, kad se jedna od njih usudila da telefonira Majci i da insistira, onako privatno da dozvoli da OTAC (čitaj, najbrži spermatozoid), viđa decu.

Zatim, jedna osoba iz tog Centra potpisala je lažnu izjavu u kojoj je stajalo da su nakon razgovora sa Majkom doneli neke zaključke. Ona nikada nije razgovarala sa majkom. Njeno ime je Nevena Crnobrnja Letić.

Međutim, kad je Majka otišla da se žali na ovo krivokletstvo rečeno joj je da neće moći ništa da postigne jer je ta socijalna radnica premeštena u Zemun. To je, dakle, za one koji nisu upućeni u Zanzibaru.

Iskosa gledano, sve ovo izgleda strašno. Sve ukazuje na to da nema pravde i da vas u ovoj zemlji Zakon ne može zaštititi, makar je sjajan i precizan, jer ga oni koji treba po njemu da postupaju ne poštuju...Dakle, majke i žene ovde niko ne štiti. Ni decu naravno. Stvar bi trebalo da bude veoma jednostavna. Ako je jedan otac priznao decu, on je dužan da učestvuje u njihovom izdržavanju.

Ako je zdrav i prav, treba da radi. Ako ne ume ništa da radi, neka prodaje kupus na kvantašu, neka nosi ugalj. Najzad ako njegovi roditelji imaju dva stana, neka prodaju jedan i plate ono sto duguju. Ako neće da radi, neka ide u zatvor. Neka ide na prinudni rad, a država neka plati njegove dugove.

Deca jedu svaki dan. Deci su potrebne cipele, odela, lekovi, knjige...Ali, sudije sude o životima dece na osnovu govora tela. Socijalne radnice lažu i bave se krivokletstvom. No, Majka je u jednom trenutku htela od svega da digne ruke, ali srećom u drugom trenutku je digla svoju pametnu glavi na svom telu koje govori i odlučila je da ide do kraja. Do Božje kuće. Preko Ustavnog suda. Preko Strazbura. Majka ne sme da odustane zbog svoje dece. Ovo je zapravo slika našeg pravosuđa. Interesantno je da su sudije uglavnom žene.

Ovo je jedna od mnogih priča kakve se dešavaju svaki dan. Ova priča je čista kao suza i trebalo je da završi urgentno, a ne da se vuče godinama, dok deca rastu i život prolazi, a sve sa ciljem da se kupi vreme, i da se pronađu olakšavajuće okolnosti za bitangu koja se bori da izbegne izdržavanje svoja dva sina, kome svesrdno pomažu nepoštovaoci zakona, sudije i Centar za Socijalni rad.

Ovaj slucaj je trebalo da se odvija na sledeci način...

Sudija: "...Okrivljeni, zašto ne plaćate izrdžavanje svoje dece od 2012-te godine?

Okrivljeni: "pa ja nemam posao."

Sudija: "Da li ste bolesni, nesposobni za rad?"

Okrivljeni: "Nisam".

Sudija: "Da li je istina da vaši roditelji poseduju dva stana i da u jednom vi živite sami a mama i tata vam plaćaju račune i mama vas hrani iako imate 43 godine?"

Okrivljeni: "Jeste".

Sudija: "Da li plaćate izdržavanje svoje dece?"

Okrivljeni: "Plaćam, evo videla je moja mama".

Sudija: "Da li imate priznanice?"

Okrivljeni: "Nemam".

Sudija: "Na žalost, vi dakle ne govorite istinu a pod zakletvom ste".

Sudija: "Da li je tačno da pijete i da se drogirate?"!

Okrivljeni: "Nije".

Sudija: "...Molim vas, evaluaciju centra za mentalno zdravlje".

Sudija: "Kako vidim, po dokazima koje je priložila policija koja je pozivana nekoliko puta jer ste bili nasilni prema Majci i deci, za šta imamo izjave prisutnih svedoka. Dakle donosim presudu: Tražim da ne prilazite deci dok se ne dokaže da ste podobna ličnost. Dalje, ukoliko nemate 300.000 koje dugujete za izdržavanje dece, prodajte stan, pozajmite, a odmah sada ćete ići na prinudni rad u zatvoru...".

Ovako bi trebalo da se sprovodi pravda. I ne bi bilo potrebno da jedan običan proces sitnog kriminalca lažova i neodgovornog oca traje godinama. Da se gubi svačije vreme, i da u međuvremenu deca porastu.

Ako ćutimo i povlačimo se, bitange će da nas pobede.Treba Žene i Majke da dignu glave i da nikada ne odustanu. Ako već pravda u Srbiji nije na strani majke i deteta. Onda Bog svakako jeste. A, Bog sve vidi. Ukoliko i on nije digao ruke od Srbije...