Bezakonje

Teror najgorih đaka: šta u školi nisu naučili premijer, njegov "ministar sile" i druga odgovorna lica

Povuci me za prijavu

Da protekli događaji oko "državnog udara", "premijerove bezbednosti" i obračuna režimskih klanova nisu bili brutalna manipulacija sa građanima, sve bi bilo smešno i tragikomično. Ovako je samo tragično. Čak i odlazeći diktator nije siguran kakvo je juče naređenje izdao, kome ga je dao i da li mu se danas to naređenje sviđa. Odatle počinje i tu se završava sva priča o haosu u naprednjačkoj Srbiji, konstatuje Tabloidov kolumnista Josip Bogić, penzionisanu pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala

Josip Bogić

Uskoro se otvara Novogodišnji vašar a mi već uveliko prisustvujemo velikom političkom vašaru u režiji vladajuće klike koja se sama upetljala u nešto čemu nije vična i dorasla. Sve je počelo navodnim državnim udarom, koji je danima najavljivao super-islednik, Dragan J. Vučićević, i to tako što je preko svoga medija i preko TV Pinka, optužio "političko-kriminalno-tajkunsko-medijske aktere", da će u odsustvu premijera preuzeti vlast, mimo Ustava i zakona.

Udar se sastojao u tome što je Dragan J. Vučićević danima arlaukao da je vlasnik Kurira reketirao biznismena Miroslava Bogićevića, koji je na optuženičkoj klupi a zaverenici iz Kurira su objavljivali podatke o navodnom kontra reketiranju u kome je učestvovao premijerov brat pa i sam premijer. Premijer se samoinicijativno podvrgao testiranju na „svetom gralu istine", gospodinu Poligrafu i po ministru unutrašnjih poslova dokazao nevinost iako protiv njega nije bila podneta krivična prijava.

Naravno gospodin Poligraf nije imao čast da se susretne sa premijerovim bratom i drugim licima navedenim u krivičnoj prijavi. U sve te nečasne radnje uvučeno je bilo i Više javno tužilaštvo koje je ocenilo da u krivičnoj prijavi MU(D)P-a protiv vlasnika lista Kurir, Aleksandra Rodića i glavnog urednika tog lista Milana Lađevića postoje elementi krivičnog dela podstrekivanja na lažno prijavljivanje. Nakon toga odmah je usledio odgovor AMG koja je najavila da će podneti krivičnu prijavu protiv Stefanovića i drugih odgovornih u MU(D)P-u zbog zloupotrebe institucija zarad njihovih političkih interesa.

Govoriti o nekakvom državnom udaru u situaciji kad se zna da su ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane, ministar pravde, direktor BIA-e i direktori drugih bezbednosnih službi, svi listom "premijerovi ljudi", ravno je ludilu što se na kraju i pokazalo. Kad je premijer priznao da nije bilo državnog udara niti pokušaja istog, a to potvrdio i predsednik države, trebalo se nekako izvući iz tog državnog udara, pa se na volšeban način sada nešto „povlači". Ovde je bio pokušaj udara na zdrav razum i na slobodno izražavanje. Ako je „rat" između dva medija pokušaj državnog udara onda se pitam o kakvoj se to državi radi?.

Sreća što srpski jezik ima za neku reč višestruko značenje što u pozitivnom što u negativnom kontekstu i što svako može da bira i tumači na svoj način istu. O tome smo se uverili na primeru ministra vojnog i njegovo poimanje klečanja koje je u rangu seoskog đilkoša. On je svoju cenu izgleda platio, ako je verovati najavi premijera ili će da je plati. Ostaje da vidimo. Ali nije usamljen ministar vojni u tome. Postojao je ranije a postoji i danas jedan ministar koji je imao mnogo gori vokabular od ministra vojnog, kada su žene u pitanju, a kao nagradu, dobio je ministarsko mesto na kome se i danas nalazi. Najsvežiji primer je i ministar unutrašnjih poslova...

Naime, Nebojša Stefanović je izjavio da će to ministarstvo učiniti sve da "povuče" prijavu protiv vlasnika lista Kurir, Aleksandra Rodića i glavnog urednika tog lista Milana Lađevića zbog podstrekavanja na lažno prijavljivanje jer ne želimo da bilo ko pomisli da mi imamo bilo kakav problem sa slobodom mišljenja".

Termin da se "povuče" i nije baš pravnički termin, pa bi, prema tome, i ministar Stefanović morao da snosi odgovornost, barem „ukor razrednog starešine" jer povući se može nešto drugo!

Nekada se u doba dve srpske dinastije, današnje ministarstvo unutrašnjih poslova nazivalo ministarstvo unutrašnjih dela ili skraćeno MUD. Ako se toj skraćenici doda jedno slovo onda se dobije jedan pojam koji u srpskom jeziku ima malo čudno značenje, a kojim se naglašava da je neko važan pa se za njega kaže da je neko M....

Zamislimo da živimo u to doba kako bi glasio naziv u novinama za ono što je uradio ministar unutrašnjih poslova. MUD povukao prijavu! Ovo me je podsetilo na jedan događaj u kome sam lično učestvovao a desio se pred petooktobarske događaje kada se na Trgu Republike okupljala opozicija. Desio se jedan miting udružene demokratske opozicije.

Bio sam zadužen kao pripadnik policije da obezbeđujem taj skup na delu Terazija. U jednom momentu preko radio stanice nazvao me moj kolega da me pita gde sam. Pošto sam uvek voleo da zbijam šale odgovorio sam mu da sam na MUD-u, što je skraćenica od miting udružene demokratske opozicije. Naravno to je izazvalo smeh svih onih koji su to čuli. Nakon toga opozicija je promenila naziv u DOS. Sada vidim da sam imao kakav takav uticaj na demokratske promene u Srbiji.

Dalje nastavlja svoj monodijalog ministar Stefanović: "...videćemo sa pravnicima da li je to moguće i na koji način". Ministar je trebao da zna, odnosno pametnjakovići koji su mu savetovali da se podnosi krivična prijava za podstrekavanje na krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti da o podnošenju krivične prijave i „povlačenju" iste ne odlučuje policija već nadležni tužilac da li tu „ima nešta" ili ne. Ovako ispada povuci-potegni. Malo će ministar unutrašnjih poslova da podnosi pa da povlači.

Ako je tužilaštvo dalo nalog policiji šta da uradi i šta da proveri, tada je sve ovo besmisleno da MUP „povlači" nešto za šta je dobio nalog od tužilaštva!

Ono što je još gore i besmislenije je činjenica da ministar unutrašnjih poslova „povlači" prijavu a pri tome navodi „ da to ne znači da oni nisu krivi za krivično delo koje im se stavlja na teret". Trebalo je da ministar nauči i ovo: da li je neko kriv ili ne odlučuje isključivo sud, a ne policija niti premijer. Naciji je trebalo da se oglasi barem direktor policije Eliot Nos ili nadležni tužilac. Ali ako ste u pravu, pitam se ko osim suda može da kaže da li je neko kriv ili ne, osim ako vi uvodite neku vrstu „policijskog precedenta" u pravni sistem države Srbije koji će ubuduće biti izvor policijske prakse ko je kriv a ko ne, kao što je nekada i „depeša" MUP-a bila izvor prava u policiji?

Nigde ne piše da je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nešto podnosio pa „povlačio" kada je u pitanju islednik Dragan J. Vučićević, vlasnik Informera zbog širenja lažnih vesti i panike na TV Pink, ali da je osuo paljbu po Oliveri Kovačević samo zato što je kao „slobodan novinar" postavila pitanje zašto nisu saslušani svi akteri to smo saznali?

Sledeći biser ministra unutrašnjih poslova je bio kada je rekao da u Srbiji treba da vlada pravo i pravda i da će MU(D)P dati svoj doprinos tome, kao i da „novinari sve mogu da pitaju". Naravno da mogu sve da pitaju!. Ali da li će na sva pitanja dobiti prave odgovore, to je ključno pitanje. Bitan je odgovor. Kada su jednog filozofa pitali šta je to demokratija, on je lakonski odgovorio da je „demokratija kada pitaš a ne odgovaraš?!". Naša demokratija se svodi na to da kada pitaš nešto kao novinar vlast što joj se ne sviđa onda za to odgovaraš!. Gospodo nije to demokratija!.

A nakon svega ovoga ministar reče" da mi nismo zemlja koju neko može da optuži za bilo kakav pritisak na medije", da bi odmah zatim u Kurir,a ne i u PINK i Informer, „ušle" razne inspekcije, verovatno da potvrde navode ministra da nema pritiska.

Svojevremeno, dok je predsednik J.B. Tito boravio u poseti SAD-u, kružila je anegdota da je američki predsednik rekao Brozu da u Americi postoji takva demokratija kakva ne postoji nigde u svetu. Broz je upitao u čemu se sastoji ta vrsta demokratije, na šta je dobio odgovor „da svaki američki građanin može da kaže šta hoće, čak i ono najružnije protiv predsednika Amerike i da mu ne bude ništa". Na tu konstataciju Broz je odgovorio da to nije tačno i da takva ista demokratija postoji i u SFR Jugoslaviji. Na to je sa čuđenjem gledao američki predsednik i upitao - kako? A Broz je dao odgovor da i u „Jugoslaviji svaki građanin može da kaže sve to isto protiv predsednika Amerike i da mu ne bude ništa"!

Kao šlag na tortu vezano na sve ove događaje, oglasio se premijer čija je zadnja, i tačka. On je rekao da je imao komunikaciju sa ministrom unutrašnjih poslova kome je rekao da radi po savesti, a u skladu sa zakonom!

Ako se poštuju institucije sistema, šta premijer i ministar imaju da odlučuju „po savesti i zakonu" o nečemu za šta nisu nadležni? To upravo sve govori ko je ko u državi Srbiji i da se za sve pita jedan čovek!.

Pomalo je bilo smešno i tužno gledati državni udar sa ekrana TV Pinka, ali od strane vladajućeg režima na zdrav razum građana Srbije. Govoriti o državnom udaru i destabilizaciji zemlje u situaciji kada režim ima sve poluge vlasti i prinude, ministra policije, Direktora BIA-e, Predsednika Države, ministra Pravde, ministra vojnog kao i nezavisno tužilaštvo i sudove, a da niko nije uhapšen, krajnje je zabrinjavajuće. Kome se to onda žale ministri i Vlada? Narodu? Da li narod treba da pomaže i pritekne u pomoć nesposobnoj Vladi? Kako je očigledno da vladajući režim ne može da izađe na kraj sa dva skandalozna nazovi- novinara, najlogičnije bi bilo da Vlada na čelu sa nesposobnim premijerom da ostavku. Premijer koji se spušta na nivo dijaloga sa Tabloidima, samo zato što mu ne prija kritika, podstičući ovakvu vrstu dijaloga i kretenizaciju Srbije, uključujući u sve to represivne organe, ne zaslužuje da vodi državu. Ako je sve tačno da se spremao državni udar, postavljam pitanje bezbednosnim službama zbog čega su dozvolili da u njihovo ime državni udar sprečava neuspeli islednik Dragan J. Vučićević a ne oni čiji je to posao. Ako je to tako onda nam takve službe nisu potrebne.