Natrag

Stav

NEPOSLUŠNI

Branko Dragaš

CENA IZBORA - Izbori su skupi. Zakukavaju estradni ekonomisti. Režimski poltroni i plaćenici. Šta to znači? Bolje je da nemamo izbora. Najbolje da se izbori održavaju na deset godina. I da se tako potpuno obesmisli demokratija. Koja je danas dovoljno obesmišljena lažima o ljudskim slobodama i pravima i lažima o slobodnoj konkurenciji i slobodnom tržištu. Evo pitanja za te režimske ekonomiste. Kolike su gubitke napravili sve dosadašnje nesposobne vlasti? Pajaci se menjaju, ali totalitarni režim opstaje.

Milošević je napravio gubitke 120 milijardi DM. Svi vladari od 2000. godine do danas 250 milijardi evra. Koliko koštaju državu ti režimski ekonomisti? Koji godinama pričaju notorne gluposti. Pričaju budalaštine o ekonomiji. Nemaju pojma šta se dešava na svetskom tržištu. Ne stvaraju na tržištu, nego parazitski preraspodeljuju. Totalitarnoj vlasti odgovara da izbora bude što manje. Najbolje bi bilo da nema uopšte izbora. Kada je ugrožena Demokratija i kada je okupirana Republika, onda moraju izbori da budu učestali. Politički ološ se jedino plaši izbora. To je jedini način kontrole režima. Promena na izborima je gubitak političke vlasti. Koja donosi unosne profite.

Političari se bave politikom da bi se obogatili. Politika je unosno javno zanimanje. Naravno, na štetu građana. Taj špekulantski posao prevare građana moramo da raskinemo. Kako? Zalažem se da se izbori održavaju svake godine. Nakon završetka poslovne godine. Građani javno pregledaju završni račun. Stručnjaci im tumače i objašnjavaju kakvi su rezultati i kakve su tendencije i prognoze. Svi finansijski izveštaji se pregledaju elektronski i sve se to iznesu pred građane u januaru. Ukoliko je pozitivno poslovanje države, građani se izjašnjavaju elektronski da li vladu podržavaju. Ako većina podržava, ista ekipa nastavlja dalje da vodi državu. Ako ne dobiju podršku građana, do kraja januara se održavaju novi izbori.U februaru se postavlja nova vlada. Ako vlada napravi minus u poslovanju, odmah se menja. Zakazuju se novi izbori.I bira se nova vlada. Izbori MORAJU da budu jeftini. Na novi način se organizuju izbori.Budžet stranaka za izbore se minimizira. Ograničava. Reže.

Nijedna politička grupacija više ne može da troši novac na dosadašnji način. Dnevno imaju samo dva izborna marketinga. Svaka stranka i pokret dobijaju 30 sekundi za reklamu. Besplatnu na nacionalnim medijima. Vladajućim strankama se zabranjuje zloupotreba medija. Zakonom se zabranjuje lepljenje plakata na javnim mestima, bilbordima i ubacivanje materijala u sandučiće. Zabranjuje se zakonom pozivanje na kućne i mobilne telefone od strane partijskih aktivista političkih stranaka. Država iz budžeta ne odobrava pare za kampanju. Država plaća samo kontrolore. Sve ostale tehničke detalje ovakvih novih izbora, sa novim Zakonom o izborima i novim biračkim spiskovima, uradiće profesionalni tim države za održavanje izbora. Šta se dobija ovakvim učestalim izborima? Čisti se voda od političkog mulja. Neuspešni političari otpadaju u velikoj konkurenciji. Otvara se prostor za nove ljude u politici. Građani konkretno mere rezultate rada političara. Samo uspešni političari dobijaju poverenje. Uspešan političar je onaj koji pravi dobit za državu. Više nema prazne priče. Obećanja. Demagogije. Spinovanja. Statistički izveštaji o poslovanju države se mesečno objavljuju. Na elektronskim bilbordovima po svim gradovima u Srbiji. Tako svako građanin prati kako radi Vlada. Premijer može samo jednom mesečno da se obrati naciji. Isključivo na državnoj televiziji. Zabranjuje mu se nastupanje na drugim televizijama. To važi i za sve članove vlade. Ostale ideje oka načina rada nove vlade ostavljam za neku drugu priliku. Gospodo drugovi. Učestalim izborima učvršćujemo demokratiju. Izbori nisu nikada skupi. Novi način organizovanja izbora nas vraća u istinsku demokratiju. Političari rade u službi građana. Umesto da nas pljačkaju i da zloupotrebljavaju javnu scenu, moraju, napokon, da slušaju i da rade. Slobodnim i fer izborima do nove politike. I novih političara.

PREVRAT - Malodušne kukavice i mekušci, koji se obično kriju iza pseudonima, pozivaju na oružje, nasilje, obračune, vešanja, tajne organizacije, vojne udare i sve što silom može da sruši izdajnike i unutrašnje okupatore. Oni su agresivni, opasni, primitivni i isključivi. Vređaju sve druge i pozivaju na krvoproliće. Čija krv da se lije? Njihova? Ne! Treba da se lije krv nevinih, dok će ti internet revolucionari kliktati lajkove i napadati sve nas koji ne prihvatamo njihovu ludost. Ako ti nesretnici ne veruju u Demokratiju i Republiku, ako neće da se bore za nju i stalno pozivaju na oružje, na ustanak, na usrane motke, na tajna zaverenička udruženje, za nasilje u politici, zašto ti metiljavi pokvarenjaci sami nešto ne preduzmu? Zašto nama drže lekcije? Zašto čekaju? Ko ih to sprečava da budu gerilci? Ko im smeta da pokažu svoju istorijsku snagu? Srbija se nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Ne trebaju nam opsesivni ludaci, koji će Srbiju gurati na bojište. Treba nam razum. Smiraj. Praktičan um. Trebaju nam ljudi koji su moralni, iskusni i koji znaju. Ne trebaju nam avanturisti i kockari. Psihopate i demagozi. Zato je važno da se svi ti ljudi budu raskrinkani. Samo na izborima možemo da menjamo nesposobnu vlast. Dovoljna je samo olovka.

NEPOSLUŠNOST - Kada su nacisti 1941 u Danskoj naredili da svi Jevreji moraju da imaju žutu traku oko ruke, sledeće jutro su svi Danci izašli sa žutim trakama oko ruku. Računajući i danskog kralja. Kada je umro patrijarh Pavle skoro milion ljudi je izašlo da oda počast svetom čoveku.Niko ljude nije organizovao i pozvao. Ljudi su sami osetili potrebu da odaju poslednju počast jednoj moralnoj vertikali. Ova dva primera govore o visokoj svesti građana. Borba protiv totalitarnog režima je moguća i otkazivanjem građanske neposlušnosti tom odnarođenom režimu. Neposlušnost režimu se može ostvariti samo uz visoku svest građana i dobru organizaciju. Visoka svest građana ne dolazi peko noći, nego velikim radom i širenjem prosvećenih ideja slobode, poštenja i pravde. Građani slede svoju prosvećenu elitu i solidarišu se u otporu totalitarnom režimu. Prosvećena elita mora da ima prosvećenu ideju. Tako ideje menjaju svet i ruše totalitarni poredak.

Pisanje i govor je najjače oružje prosvećene elite da pridobije poverenja građana. Ideje prosvećenosti se rađaju u mislima umnih ljudi. Prvo pojedinaca, da bi se potom počele da šire na društvo. Prvim pojedincima je najteže. Najčešće su usamljeni i neshvaćeni. Kada ideje zažive, ti umni ljudi više nisu važni. Oni su svoju istorijsku ulogu odigrali. Prosvećena elita poverenje građana dobija svojom moralnom doslednošću. Oni svojim ličnim primerom dokazuju ispravnost svojih ideja. Moralne protuve ne mogu da donesu dobro zajednici. Žrtvovanje pojedinaca je u tome da budu nepotkupljivi u odbranih svojih ideja. Problem savremenog srpskog društva se nalazi u tome što se nije nametnula nova prosvećena elita.

U opštem besmislu, korumpiranosti i kriminalu, u propadanju svih građanskih institucija i političkom obesmišljavanju države i društva, banditizmu političkog ološa i uprljanosti politike, prosvećeni intelektualci su se izgubili u poplavi ljudske gluposti, estradnom voajerizmu i silikonskoj perverziji, povukli su se, očekujući da će neko drugi da reši probleme koje mogu samo oni da savladaju. Tako smo dospeli do današnje propasti. Prosvećena elita se povukla, jer ne želi da se uprlja. Građani su apatični i nemaju poverenja.Tako se otvorio prostor za političke manipulacije i pljačke političara. Ukoliko želimo da društvo ozdravi, prosvećena elita mora da se aktivira i građani moraju da se pokrenu i angažuju u odbrani svog ugroženog života. Bez toga nam nema spasa. Moje javno angažovanje je na liniji ove strategije. Uprkos stalnom propadanju, mislim da smo se, ipak, pomerili sa mrtve tačke. Nismo zaustavili, nažalost, to propadanje. Ali je preovladala svest o propadanju. To je dobra osnova za društveni preobražaj. Raste građanski otpor daljem ponižavanju i omalovažavanju. Neposlušnost prema totalitarnom režimu građani još ne pokazuju. U kolektivnoj opijenosti i masovnoj narkozi sporo ide to otrežnjavanje. Neposlušnosti nema bez dobre organizacije.

Očekivati da će pojedinci sami svojim činom neposlušnosti srušiti totalitarni režim je pogrešno.Režim se ruši masovnim učešćem građana.Koji moraju biti dobro organizovani. Kakva treba da bude ta neposlušnost? O tome sam govorio nekadašnjoj opoziciji. Koja je rušila despotski režim Miloševića.Protivio sam se njihovom pozivu da se ne plaća struja.To nije građanska neposlušnost! To je bila glupost. Tako su Nišlije naseli na poziv čelnika opozicije u Nišu i nisu plaćali struju. Nastao je ogroman problem posle rušenja vlasti. Građani su utuženi za neplaćanje struje. Nova vlast je zaboravila da su oni pozivali građane da ne plaćaju struju. Smatram da su dva legalna načina neposlušnosti totalitarnom režimu. Masovne mirne demonstracije građana na ulicama i glasanje na izborima protiv režima. Svi režimi se plaše demonstracija građana na ulicama. Tako može da se parališe čitav život u državi. Onda slede vanredni izbori. I na izborima se legalno pokazuje neposlušnost. Ne glasa se više za režim i oni propadaju. Vrlo jednostavno, zar ne? Gde se mi danas nalazimo? U borbi za poverenje. Najavljeni su izbori. Nezadovoljni smo režimom. Ali nema prave alternative. Čekamo da vidimo da li će se rodoljubi udružiti. Prošle godine sam predložio JEDNU LISTU. Da li je sazrelo vreme za velike društvene promene? Možemo li bez sujete?

JANAKA - Kralj filosof Janaka, mudrac, pokrovitelj kulture i filosofije gradio je, kako piše u Upanišadama, kuće pored puteva i uživao je ako bi putnici konačili i jeli njegovu hranu. Kralj Janaka konačište i hranu nije davao za novac. Nije bio lud. On je imao drugo shvatanje svojine. Ostavljam Beli Hamvašu dalju analizu svojine i društva. Želim da napišem jedno moje razmišljanje, koje decenijama zastupam. Ali, nažalost, koje nema ko da čuje. Usled nacionalnih zabluda i epskih predrasuda teško nove ideje dopiru do naše pameti. Na ovo ponovno razmišljanje i pisanje me je primorao upravo Kralj Janaka. Učili su nas da mi, Srbi, imamo tu veliku nevolju da nam se kuća nalazi na raskrsnici velikih svetskih puteva.

To je razlog zašto smo tako stradali i zašto danas nestajemo. Zaključak ovakve pogubne nacionalne strategije je, kako mi izgleda ,da bi bilo mnogo bolje da nam je kuća negde daleko u divljini i da nema valjanog puta do nje.Tako bi, valjda, nekako opstali. Sve civilizacije su se razvijale kraj puteva. Nije važno da li su to rečni ili drumski putevi

Prva evropska civilizacija se javila u Lepenskom viru i Vinči na Dunavu.Potpuno je normalno i logično da se civilizacije javljaju tamo gde se ljudi susreću i gde razmenjuju ideje, misli, navike, tradicije i robu. Civilizacije se ne javljanju u divljinama i nepogodnim prirodnim uslovima. Ako je ovo istorijska istina i ako su Srbi utemeljili evropsku civilizaciju, kako je onda moguće da ono što je naša prednost, kuća nam se nalazi na velikim evropskim putevima, mi pretvaramo u svoju nevolju? Zašto to nije naša komparativna prednost? U čemu je problem? Zar Vinča nije bila neolitski Njujork? Finansijsko i trgovačko središte Zlatnog doba ljudske civilizacije. Preko tri hiljade godina nije bilo ratova i ljudi su živeli u prirodnom blagostanju.Tada je svaki naš daleki predak bio Kralj Janaka. Zar ništa nismo naučili od naših predaka

Otkud stalno kukanje i zapomaganje nad tom činjenicom da nam se kuća nalazi na sredini puta? Zar to nismo mogli da iskoristimo? Gde je nastao problem? Naši preci nisu imali taj problem. Oni su tu svoju poziciju iskoristili da razviju prvu evropsku civilizaciju. Nije problem, dakle, u kući, nego u nama. Zašto mi nismo bili mudri? Mogli smo da budemo dobri domaćini svima koji su prolazili kraj naše kuće. Konačište i hranu bi im uvek ponudili, bez obzira gde stranci putuju. Na Istok ili na Zapad. Uostalom, nas to uopšte ne bi trebalo ni da zanima. Ta vrsta znatiželje je suvišna. Za nas je važno da strance ugostimo i da ih ljubazno ispratimo. Naravno, oni sve moraju da plate. Zlatno doba je davno prošlo i mi moramo da se ponašamo u skladu sa našim nacionalnim interesima.

Svoju dobrotu i darežljivost ćemo pokazati kod siromašnih i bolesnih putnika namernika. Srbi su uvek bili široke duše i velikog srca.

Ovakvu nacionalnu strategiju je primenjivao mudri Stefan Nemanja. O tome sam već dosta pisao. Naši savremeni vladari nisu razumeli doba u kome žive. Tako smo izgubili vekovne teritorije i tako je stradao naš povodljivi narod.

Srpska malograđanska inteligencija je prodala veru za večeru. Naša kuća se nalazi na putu između Istoka i Zapada. Srbi nisu ni Zapad ni Istok. Naša je prednost što smo i Istok i Zapad. Razumemo i jedne i druge. Zar to nije dovoljno da povezujemo Istok i Zapad. Srbi treba da budu most između Istoka i Zapada. Srpski Kralj Janaka mora da pravi mostove. Naše je samo da naplaćujemo mostarinu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane