Ratni veterani

Lažni levičari i humanitarci iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja , pljačkaju invalide rata i ratne veterane

Lopovi iz vladinih kabineta

Desetinama miliona dinara koji se iz republičkog budžeta izdvajaju za rad boračkih i udruženja ratnih invalida samovoljno upravlja državni sekretar Dragan Popović, pravnosnažno već osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja. Novac se dodeljuje organizacijama bliskim Vulinovom političkom preduzeću pod imenom Pokret socijalista, koje, zatim, najmanje trećinu dobijenog novca odvajaju za partiju

Igor Milanović

Državni sekretar je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović je rođen 1953. na Kosovu i Metohiji, danas živi u Kragujevcu i u Beogradu. Kao aktivan oficir JNA u činu majora (PVO) radio je do početka raspada SFRJ u Makedoniji (aerodrom Petrovac) u sastavu 450. raketnog puka PVO, na dužnosti pomoćnika za moral u divizionu, a zatim i zamenika komandanta diviziona. Istovremeno, suprotno svim propisima, posedovao je lokal, restoran u Skoplju i bavio se sporednom delatnošću na očigled svojih starešina i vojnika.

Zbog brojnih sukoba sa nadređenima, posebno komandantom pukovnikom Radomirom Sekulićem, po naređenju načelnika RV i PVO generala Veličkovića biva prekomandovan u garnizon Danilovgrad. Na novoj dužnosti dobija negativne ocene od strane nadležne komande i organa bezbednosti kao: "nepodoban za vojnu službu". Sam je tražio da bude demobilisan, a zahtev mu je uslišen 1995. godine.

Vratio se za Kragujevac, gde ubrzo postaje direktor javnog preduzeća „22. decembar". Sumnjiva prodaja mašina iz iste fabrike privatnim licima, potakla je Odeljenje za privredni kriminal PU Kragujevac da pokrene istragu. Posle kratkotrajnog reaktiviranja u vojnu službu tokom NATO agresije, nastavlja da upravlja "22. decembrom", zapošljava sina u „Elektrodistribuciju", a kćerku u „Studentski centar". Žena mu se bavi "doživotnim izdržavanjem" starih i nemoćnih lica od kojih uzima svu imovinu.

Počinje da se bavi politikom preuzimajući borsku Socijaldemokratsku stranku koju prebacuje u Kragujevac. Pošto je na izborima prevario saradnike za obećane dnevnice koalicioni partner Vojvođanska partija 17. februara 2008. podnosi protiv Popovića krivičnu prijavu, koja je ubrzo rezultirala presudom protiv okrivljenoga br. K- VII 1745/09 za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja. U prvostepenom postupku kriminal je dokazan, a Popović se nije žalio.

Celu svoju fantomsku stranku Popović učlanjuje u Pokret Socijalista Aleksandra Vulina i postaje predsednik Gradskog odbora u Kragujevcu. Jednom od saradnika priznaje kako je preko „Unika osiguranja" (gde mu se sin zaposlio kao agent) naplatio 6.000 evra za dvadesetak, od vetra odnetih crepova sa njegove kuće. Nemoralan postupak oko dodele školskog pribora, prikupljanog za decu sa KiM, koji je nakon dve godine podeljen u obližnjem selu kod Kragujevca da bi sin njegovog zamenika Spasojevića stekao političke poene, prelio je čašu nezadovoljstva najvećeg broja partijskih saradnika. Nakon takvih saznanja veliki broj članova napušta odbor i članstvo.

Nakon parlamentarnih izbora 2013. prelazi u centralu PS i dalje kao predsednik GO PS Kragujevac. Sada već zaštićen strankom na vlasti, Vulinovim uticajem i vezama, posredstvom advokata Voje Stanačića ulaže žalbu na pravosnažnu prvostepenu presudu iz 2009. godine i Apelacioni sud ga naknadno oslobađa odgovornosti (predmet br. 7K-1689/13). Vulin ga povlači u svoje Ministarstvo na mesto državnog sekretara gde je zadužen za rad sa boračkim organizacijama.

Svestan da nema podršku od boraca kreće i inicira formiranje jednog saveza udruženja (od poslušnika, ucenjenih ili plaćenih). Isti je registrovan 5. februara 2015. pod nazivom "Savez Boračkih Organizacija Republike Srbije", skraćeno "SABOR", po uzornu na nekadašnji SUBNOR.

U 2015. članice SABOR-a dobile su od Ministarstva ukupno 18.291,665.00 dinara za raznorazne, uglavnom izmišljene projekte. Udruženje veterana "Dušan Silni" iz Kraljeva dobilo je 600.000 dinara, ali je taj novac krajem godine u republički budžet vratio predsednik udruženja Zoran Đukić, jer nije želeo da plati Popoviću traženi reket od 200.000 dinara.

Ove godine je situacija ista. Članice "SABOR"-a su dobile ukupno oko 20 miliona dinara iz republičkog budžeta na osnovu nezakonito donete odluke od 17. februara 2016. Samo dva udruženja, "SABOR" iz Beograda i "SABOR" iz Niša, dobila su ukupno 4.900.000 dinara.

"Pokret veterana Vojvodine" sa sedištem u Pančevu za zvaničnu predsednicu ima Danielu Stevanović, koja nema ni dana ratnog staža, ali je nevenčana supruga Branislava Mihajlovića, koji ima nekakav, istina veoma sumnjiv borački staž, ali i odlično političko zaleđe. Mihajlović se svojevremeno sa šakom istomišljenika odvojio od "Pokreta veterana" koji vodi Saša Dujović i na poslednjim izborima podršku dao Bojanu Pajtiću. Sada je odlučio da za prelaznu sumu od 987.010.000 dinara isplaćenih iz republičkog budžeta podrži Pokret socijalista.

Dujović je još ranije organizovao političku stranku koja podržava Vulina, tako da je ove godine dobio 2.011.420 dinara od Ministarstva kome je na čelu ovaj nekadašnji julovac, pa su tako dva nekada zavađena udruženja veterana ponovo udružena na istom političkom projektu pljačke budžeta.

Ono što je posebno interesantno kod dobijanja ovih subvencija "za predložene projekte" jeste to da je po konkursu bilo predviđeno da se celokupna suma isplati u šest jednakih rata u toku godine, ali je umesto toga sve plaćeno od jednom. Posle uplate udruženja koja su dobila novac obišao je Dejan Marjanović, predsednik "SABOR"-a i jedan od osnivača Pokreta socijalista, koji je za Popovića uzeo procenat, odnosno najmanje trećinu uplaćenih sredstava. Pošto se bliže izbori celokupna suma je odmah plaćena kako bi odmah mogao da se naplati i celokupni reket.

Sve se u vezi dodele pomenutih sredstava radilo na prečac i bez poštovanja elementarne procedure. Pre donošenja odluke od 17. februara Ministarstvo je moralo da objavi "Listu rangiranja i vrednovanja" na koju nezadovoljni imaju pravo žalbe. Umesto toga objavljena je "Lista procenjenih projekata" na koje učesnici nemaju pravo žalbe, a zatim je na osnovu te liste doneta Odluka o finansiranju projekata. Nezadovoljni učesnici konkursa najavili su ne samo tužbu sudu, već i podnošenje krivičnih prijava protiv Popovića koji u ime nepostojeće komisije sam donosi odluke kome će se pare dodeliti.

Ove godine navršava se 75 godina od bitke na Kadinjači. Da bi se obeležio ovaj jubilej Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odlučilo je da organizatoru proslave plati 660.000 dinara. Umesto da taj novac uplati Narodnom muzeju u Užicu, koji sve ove godine vodi računa o spomen-parku "Kadinjača" Ministarstvo je sredstva namenilo preduzeću "Gelsik" d.o.o. iz Beograda koje je za jedan poen razlike, navodno, pobedilo na konkursu.

Komisiju koja je odlučivala o bodovanju pristiglih predloga sačinjavao je samo Dragan Popović.

Vlasnik i jedini zaposleni u "Gelsiku" je Ljubica Milenković, rođena 9. januara 1967. u Beogradu, gde je i sedište pomenutog preduzeća na adresi Višnjička 144. Ni Milenkovićeva, ni njeno preduzeće nemaju nikakve veze ni sa Drugim svetskim ratom, niti sa umetnošću ili istorijom. Preduzeće je registrovano za računovodstvene, knjigovodstvene i revizorske poslove i poresko savetovanje. Novac za obeležavanje jubileja bitke na Kadinjači uplaćen je ovoj firmi isključivo da bi bio prosleđen Popoviću i drugima u Pokretu socijalista. Direktor Narodnog muzeja u Užicu Nikola Gogić već je iz Ministarstva obavešten, da uprkos tome što je novac dodeljen "Gelsiku", njegova institucija je dužna da o svom trošku očisti i sredi teren na Kadinjači i preveze i zbrine goste proslave.

A 1. "Stručni tim" koji se nikad nije sastao

Prema sadašnjem zakonu o Vladi, resor koji se bavi problematikom ratnih veterana je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Partijskom raspodelom resora, taj deo je pripao Pokretu socijalista na čelu sa ministrom Aleksandrom Vulinom.

Polovinom 2014. godine na mesto državnog sekretara u Ministarstvu dolazi jedan od čelnika Vulinove partije, Dragan Popović. Dve nedelje, po stupanju na dužnost Popović poziva predstavnike najvećih organizacija ratnih veterana u Srbiji na razgovor i konsultacije. Izražava želju, ponavljajući reči ministra, da se nagomilani problemi hitno počnu rešavati kroz izradu sistemskog zakona. Sva konsultovana udruženja nepodeljeno prihvataju ovu inicijativu i dobijaju obećanje da će aktivno biti uključeni u proces izrade takvog akta.

I pored saznanja da već postoje dva predloga zakona, koji u suštini predstavljaju najveći broj rešenja za sve kategorije bivših boraca, Popović se samoinicijativno odlučuje za treću varijantu, odnosno koristi nekakve ranije dokumente, pokušaje da se materija pravno uobliči, a da se iz budžeta države pri tome ne koriste dodatna sredstva. Činjenica da je potrebno obezbediti pravnu, socijalu, zdravstvenu, stambenu i drugu zaštitu za dodatnih 400.000 i više ljudi, jednostavno isključuje ovu mogućnost i čini je nerealnom.

Iako, upozoren na ovu nelogičnost, državni sekretar nastavlja sa insistiranjem na izradi takvog akta i formira tim, ponovo ne konsultujući nikoga, koji radi na uobličavanju teksta budućeg zakona. Kao kontrolni organ bio je uredbom Vlade formiran i "Savet veterana", ali taj organ, niti je imao uvid u rad "stručnog tima" (nikada nisu objavljena imena autora), niti se sastajao. Zbog neaktivnosti, nakon dva meseca odlukom premijera, ovaj organ se gasi. Već tada je bilo vidljivo, da državni sekretar i resor na čijem je čelu, nemaju iskrenu nameru, da rešavaju pitanja u interesu populacije za koju se zakon treba doneti, već se rukovodi nekim drugim interesima i nalozima.

U decembru 2014. se konačno pojavljuje tekst u elektronskoj formi, na sajtu Ministarstva, a zatim organizuju četiri javne rasprave. Udruženja su imala pet dana vremena da se upoznaju sa nacrtom, kao i da pismeno iskažu svoje predloge, odnosno eventualne primedbe. Pomenute javne rasprave su protekle uz izuzetno velik odziv predstavnika udruženja i drugih zainteresovanih, ali bez i jednog medija. Na skupovima iskazano je nepodeljeno nezadovoljstvo predloženim rešenjima, tekst nacrta ocenjen je od 90 odsto prisutnih kao katastrofalan, a Ministarstvu je pismeno dostavljeno 868 primedbi.

Od novog zakona se očekivalo da bude, kao što je logično, bolji od postojećeg, ali je više nego očigledno, da ne samo da isti predlog ne predviđa ništa značajno, već uskraćuje postojeća prava delu kategorije na koji se odnosi. Ova činjenica je bila dovoljna da predlagač krene u izmene i dopune predmetnog nacrta zakona ili ga potpuno povuče ili započne izradu novog. Međutim, Dragan Popović i u međuvremenu novopostavljeni pomoćnik ministra Milan Popović nastavljaju da „guraju" isti akt, uz podršku ministra Vulina, ne obazirući se na javnost i nepodeljenu kritiku ovakvog predloga.