Natrag

Lični stav

Pogled u blisku budućnost: robovlasništvo je naredni, napredni društveni sistem

Na groblju radničkih ideala

Neoliberalni kapitalista biva finansijski stimulisan od države da eksploatiše mlade robove do zadnjeg otkucaja njihovog srca. U svakom ratu, na prvu borbenu liniju, neoliberalni vladari ne šalju svoju decu, već decu svojih neoliberalnih robova

Živan Haravan

Ozbiljno razmišljam da za prve naredne parlamentarane Republičke izbore osnujem i kandidujem Robovlasničku stranku. Pravo na članstvo u Robovlasničkoj stranci imali bi svi zaposleni u privatnim stranim, domaćim fabrikama i ostalim firmama uz članarinu od 50 para godišnje, a nezaposleni robovi bi bili oslobođeni plaćanja.

Robovlasnici su, kako smo učili iz istorije, do robova dolazili ili ratovima ili su ih kupovali na tržištu robova. Dakle, ne lako i za džabe, kao danas, kada robovi na evidenciji Zavoda za zapošljavanje izgladneli čekaju da im se ukaže prilika da kod nekog neoliberalnog kapitaliste dobiju posao i tako zarade za kilogram hleba i litar jogurta dnevno. Robovlasnik, u robovlasničkom društvenom uređenju, bio je zainteresovan da mu rob, zajedno sa porodicom, bude zdrav, dobro uhranjen da bi mu bolje radio i privređivao. Rob je bio oslobođen briga kako i od čega će da plaća komunalije, kako će sutra deci da obezbedi parče hleba za doručak...

Robovlasnik je mogao nekažnjeno da ubije roba tek u njegovim poznim godinama kada vise nije bio od koristi ni sebi ni robovlasniku. Neoliberalni kapitalizam, danas, takođe nekažnjeno ali sofisticirano, ubija mlade žene, muškarce izlažući ih tihom umiranju od otrova, neprekidnog teškog rada, psihološkim torturama, strahovima od gubitka posla, sadizmom...Neoliberalni kapitalista drži u strahu svakog roba jer ako rob pokuša da traži neko svoje pravo biva ućutkan samo podsećanjem da ako on neće, može odmah da kupi prnje. Na Zavodu za zapošljavanje čeka stotine hiljade nezaposlenih robova koji jedva čekaju da zauzmu njegovo mesto. Robovlasniku nije država subvencionisala radno mesto za svakog roba. Neoliberalni kapitalista biva finansijski stimulisan od države da eksploatiše mlade robove do zadnjeg otkucaja njihovog srca. Jedan nas poznati neoliberalni kapitalista je svojevremeno, uz šarene balone, muziku, pompezno otvorio super-market u mom kraju grada. Dan kasnije zapazio sam da kasirke nemaju stolice i da su izložene ubitačnoj promaji.

Što se stolica tice, tadašnja šefica mi je objasnila da je stručni tim kompanije zaključio da ako kasirke osam sati stoje - tada im je povećana koncentracija. Ako bih sa Robovlasničkom strankom osvojio vlast, kvantašku pijacu bih pretvorio u otvoreno tržište robova sa svim prednostima koje robovlasnički društveni sistem ima nad neoliberalnim oblikom vladavine. Ako bi, pak, došlo do nekakvog ratnog sukoba ne bi postojale izbeglice smeštene u kontejnere, zapuštene barake i naselja.

Stanovale bi po lepim kućama robovlasnika i radili po njihovim fabrikama, njivama, bili uhranjeni, lišeni briga svakodnevice...Što se tiče, eventualnih, ratnih zarobljenika, ne verujem da bi iko od njih tražio da se vrati u svoju zemlju neoliberalnog kapitalizma. Uostalom, u svakom ratu, na prvu borbenu liniju, neoliberalni vladari ne šalju svoju decu, već, decu svojih neoliberalnih robova.

Bolje rob, nego grob!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane