Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (82)

Mokra pravda

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Srpsko pravosuđe ima novog kuma. Predsednik Vrhovnog (i) kasacionog suda sudija Dragomir Milojević je najuticajniji čovek sa svojom mafijaškom grupom. Predsednik je Visokog saveta sudstva u kojem su još i sudije iz Kragujevca Miroljub Tomić i Ivan Jovičić. On odlučuje ko će postati sudija, predsednik suda, ili ko će biti unapređen. Ima većinu u Visokom savetu sudstva.

Gospodin Dragomir Milojević je u Vrhovni kasacioni sud vraćen odlukom Ustavnog suda. Njegova sudijska karijera je puna zla koje je ostavljao iza sebe. U Vrhovnom sudu Srbije dogurao je do predsednika veća. Služio je sudskim vlastima kao krpa. Uvek su mogli da računaju na njega, kada treba prevećati odluku. Ili ukinuti presudu koja nije bila po volji vlastima.

Da podsetimo, Milojević je, kada je udaren po ušima, ukinuo oslobađajuću presudu optuženim za ubistvo generala Boška Buhe. Iako je dokazano da optuženi nisu ubili generala, već da je to učinio Sretko Kalinić, po nalogu Milorada Ulemeka Legije, Milojević je presudu vratio na ''popravni''. Danas, sa mesta predsednika Visokog saveta sudstva odbija da se postupak sprovede u odsustvu okrivljenih, jer i oni imaju pravo na suđenje u razumnom roku. Milojevića je lako kupiti. Nedavno je osuđen sudija, umesto Dragomira Milojevića, koji je očekivao novac.

Gagec, kako ga zovu u kriminalnim sudijskim krugovima, svakog dana je pijan, i često ga nose ko borca na lafetu. Umokri se u kabinetu, od pića i bahanalija. Na sednici Visokog saveta sudstva napao ga je ministar pravde Selaković, jer je Milojević pokazivao znake rastrojstva i nasilja. Kada ga je zvao Vučić, verovatno da za njega odradi prljav posao, Milojević je bio toliko pijan da nisu mogli da ga probude. Vučić je likovao. Takav mu treba! Taj pseći služi kad je trezan.

Vrhovni kasacioni sud je potpuno privatizovan. Gagecu pomaži stari maheri oko sudije Janka Lazarevića.

Ali, Gagec ima moć. Tako je, kod izbora predsednika Upravnog suda, kada je glasanjem izabran jedan od tri kandidata, Gagec izvukao četvrtog kandidata, koji nije ni konkurisao - sudiju Jelenu Ivanović.

Sada Gagec ima Upravni sud u šaci. Gospođa Jelena je žena koje nema! Svakog dana vozač je iz suda vozi na bazen, na masažu, negde oko 17,30 . A, dok sedi u kabinetu, i kontroliše presude, da neka ne izađe i da ne povredi interese Gageca i ljudi iz vlasti, sebi piše prekovremeni rad. Skoro dvostruku platu ima. Plus honorar za željene presude.

Tako je predsednik Vrhovnog kasacionog suda za sudiju Upravnog suda izabrao Radojku Marinković, izbeglicu iz Hrvatske, koja je u Vrhovnom kasacionom sudu bila sudijski savetnik! U sudu je služila Gagecovoj mafiji da ih razonodi. Ona se rado davala. Muža su joj zaposlili u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

Danas sudija Radojka Marinković presuđuje u Upravnom sudu, mada nije imala ni dana sudijskog staža. Ona je jedna od retkih sudija koja je izabrana u sud koji ima status republičkog, a da nije sudila u osnovnom, višem ili privrednom sudu!

Gospođa Marinković je poslušna. Kao stručni saradnik u Vrhovnom kasacionom sudu je dizala noge, a sada u veću kojim predsedava sudija Gordana Džakula diže ruku, kada treba nekom uništiti život.

Ima gospođa Ivanović sudije koji će ispunjavati Gagecove želje. Gordana Džakula je jedna od njih. Njen muž Zoran Milovanović je stečajni upravnik kod Privrednog suda u Beogradu. Lepa se para zgrne. Džakula na posao dolazi oko podne, odlazi pre podne. Toliko ima para da ima zakupljen stan u kojem ''razmatra predmete''. Voli ležeći položaj.

Da kriminalistička policija izvrši uvid u listing telefonskih razgovora ovih dama, mogla bi pribaviti dokaze koji bi ove sudije odvele na višegodišnje boravke u Požarevcu. Zlo koje ove sudije ostavljaju iza sebe je nepopravljivo.

Polovina sudija Upravnog suda jede Jeleni iz ruke. Ona dobija od Gageca informacije o njihovom životu, i oni moraju da presuđuju kako im ona kaže. A ona ume i da nagradi. Uz tekst objavljujemo i njen ukaz o prekovremenim satima sudijama koje su ''puno radile''. Plata na platu. A plate sudija Upravnog suda nisu male, dok presude koje donose nikome od građana dobro ne donose. Neizvršive su, jer Jelena tako hoće.

A 1. Čija je Sjenica

Pravda više nije dostupna ni za građane koji žive u unutrašnjosti Srbije. Sudije su prave kadije. Tomislav Jeremić iz Sjenice podneo je Osnovnom sudu u Sjenici privatnu krivičnu tužbu protiv komšije Mašović Sakiba, koji ga je pretukao u dvorištu njegove kuće. Policija ga je uputila da podnese tužbu sudu.

Uzalud je Tihomir čekao na pravdu. Nakon dve godine i šest meseci sudija Rifat Kurtović, koji je i predsednik sjeničkog suda, odbacio je njegovu tužbu ''usled nastupanja relativne zastarelosti''. Povodom njegove tužbe sud nije zakazao nijedno ročište! Predmet se zagubio, a sudija Kurtović mu je objasnio da je presudu doneo na osnovu ''telefonske konsultacije'' sa Novim Pazarom. Jeremić može da se seli iz Sjenice. Kurtovićeva supruga je advokat, (Zehrija Mašović) sestra je od strica optuženog Mašovića. Tu pomoći nema. Šef pisarnice, u kojoj se ''izubio'' predmet gospodina Jeremića je Naza Hajradinović iz Sjenice, koja je bila u zatvoru zajedno sa Bojanom Trmčićem, komandirom sjeničke policije, zbog izdavanja pasoša građanima Turske koji su se davno iselili iz Srbije. Oboje su ponovo u službi, i jašu. Trnčić služi da se što više Srba iseli iz Sjenice.

A 2. Pismo zaposlenih u Okružnom zatvoru u Pančevu

Kako upravnik Okružnog zatvora u Pančevu neopravdano troši budžetski novac, interno formira "platne razrede" za zaposlene i specijalno nagrađuje i unapređuje sebi odanog čoveka, direktno zavlačeći ruku u džep i otimajući od drugih zaposlenih

......

Pišemo Vam iz Okružnog Zatvora u Pančevo kao zabrinuti građani i radnici istog. Molim Vas da se zauzmete u skladu sa Vašim položajem kako bi ispravili neke od više nepravdi koje se ovde dešavaju. U vreme kada se u celoj državi steže kaiš i pazi na svaki dinar, u našem „preduzeću" se povećavaju plate i razredi kao da smo EPS!

Upravniku zatvora se ne vredi obraćati jer je on taj upravo koji arči novac poreskih obveznika mimo ikakvog zakona i propisa! Ove godine je nakon podele ocene radnicima podeljeni su i viši platni razredi skoro celoj firmi, i ko zaslužuje a još više onima koji ne zaslužuju. A, ti koji ne zaslužuju su najviše i nagrađeni! Na primer, izvesni Dejan Vešović, koji po ceo dan ne radi ništa, nikada u životu nije došao na vreme na posao, e taj gospodin je dobio povećanje plate od skoro 30 hiljada dinara! To je čovek koji po ceo dan je kao na poslu, a ustvari kuca poruke na društvenoj mreži Viber svojim „prijateljima", samo pravi štetu zatvoru i uopšte ga ne interesuje njegov posao.

Na njegov račun ne sme da se zameri ništa jer je sa upravnikom zatvora u izuzetno prisnim odnosima i sve mu je dozvoljeno, od dolaženja i odlaženja na posao kad mu se prohte, uzima slobodne dane kad hoće na ime nekih prekovremenih sati koje nikada nije ostvario (usput da kažemo da je on jedini civil u zatvoru kojem je dozvoljeno od strane upravnika da piše sebi prekovremene sate koje upravnik nikada ne kontroliše, zbog čega u kolektivu vlada izuzetno veliko nezadovoljstvo zbog ove nepravde).

Gospodin Vešović nikada ne odradi ni onih osam sati koliko je redovno radno vreme. I za sav ovaj javašluk, njegov „prijatelj" upravnik ga nagrađuje i postavlja ga za načelnika zatvorske ekonomije i povećava mu platu za četiri platna razreda plus, a stavlja ga i u više zvanje! Znači, ranije je imao platu savetnika u prvom platnom razredu a sada ima platu samostalnog savetnika u petom platnom razredu! Sve u istoj kalendarskoj godini!

To iznosi oko 30.000 (slovima trideset hiljada) dinara povećanja! Ako se ovakvo kriminalno ponašanje nastavi, sledeće godine gospodin Vešović će imati veću platu od Premijera. A, za razliku od premijera, "koji radi od jutra do sutra za dobrobit svih nas", gospodin Vešović nije u stanju da presedi na poslu predviđenih osam sati kako bi makar malo opravdao svoju enormnu platu od skoro 100.000 dinara (slovima sto hiljada) koju mu je dao njegov „prijatelj" upravnik. Samo izračunajte koliko je to na godišnjem nivou! A ostali radnici koji su normalno radili svoj posao su dobili povećanje od jednog ili dva platna razreda, a neke kolege iz Službe za obezbeđenje čak i nisu napredovali zbog tobože "loših ocena", sasvim neopravdano, zbog čega su upućene žalbe nadležnim organima.

A gospodin Vešović je dobio povećanje od 4 platna razreda, plus i više zvanje. Koliko se mi kao laici razumemo u zakon o državnim službenicima, potivzakonito je da se u istoj godini napreduje i u više zvanje i u platnim razredima. Upravo je to upravnik Okružnog zatvora Pančevo dodelio svom „prijatelju" Vešoviću. Ovakvim mahinacijama upravnik zatvora neopravdano troši budžetski novac koji pripada svim građanima naše zemlje a nama, radnicima koji pošteno radimo svoj posao, direktno zavlači ruku u džep i otkida od usta.

S poštovanjem,

Grupa zabrinutih radnika Okružnog zatvora Pančevo.

A 3. Štrajkom glađu do odluke suda

Osuđenik Rešad Hamzić započeo je u utorak, 12. jula štrajk glađu u KPZ Niš. Na štrajk se odlučio jer je ustavnom sudu podneo dve ustavne žalbe. Jednu pre dve godine i šest meseci, drugu pre sedam meseci.

Ustavni sud Srbije ima cenovnik za pružanje pravde. Rešad je podneo ustavnu žalbu je nije bio pozvan na sednicu na kojoj je Apelacioni sud u Kragujevcu odlučivao po njegovoj žalbi na prvostepenu presudu, mada je on to izričito zahtevao, tako da je sud doneo konačnu presudu, povredivši njegovo ustavno pravo na na odbranu, koju propisuje Zakonik o krivičnom postupku.

Ustavne sudije imaju prioritete. Ko plati, ili se za njega interveniše, sud onda zaseda, pa odlučuje. Ali, ko je Rešad Hamzić iz Novog Pazara, pa da sudije poštuju zakon?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane