Situacija na turkmenistansko-avganistanskoj granici podseća na liniju fronta

Talibani ugrožavaju Turkmenistan

O pogibiji, na granici sa Avganistanom, 27 turkmenskih „regruta" koji su služili u pograničnim trupama, 8. juna su, pozivajući se na sopstvene izvore, objavile „Alternativne novosti Turkmenistana". Prema navodima ovog izdanja, tela poginulih vojnika su prebačena u Mari i Turkmenabad. Prilikom otvaranja kovčega, na telu vojnika koji je, po zvaničnoj verziji izvršio samoubistvo, rođaci su na leđima pronašli 17 rana od metaka. Bilo im je najstrože zabranjeno da sa bilo kom razgovaraju o tome, tvrdi istraživač Aleskandar Šustov

Aleskandar Šustov

O tome da situacija na turkmenistansko-avganistanskoj granici odavno već podseća na liniju fronta, u Rusiji je malo poznato. Delimično otuda što Ašhabad vodi politiku neutralnosti. Od vremena raspada SSSR-a, Tukmenistan je redom odbijao učešće u bilo kojim oblicima integracije osim u amorfnoj Zajednici nezavisnih država (ZND). Danas on nije učesnik Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju i nema, za razliku od Uzbekistana, dogovor o vojnoj pomoći sa Ruijom u slučaju spoljne agresije. Osim toga, slabo interesovanje za dešavanja u Turkmenistanu je rezultat zatvorenosti zvaničnog Ašhabada koji blokira svaku informaciju koja ga predstavlja u nepovoljnom svetlu.

Ali, u vreme sveprisutnih mobilnih telefonskih veza, interneta i društvenih mreža, nemoguće je u potpunosti blokirati informacije i dokazi o tome da na granici sa Avganistanom redovno ginu vojnici periodično prodiru u globalnu mrežu. Jasno je, sudeći po svemu, da to nisu svi takvi slučajevi.

Oružani incidenti na turkmenistansko-avganistanskoj granici traju već dve i po godine. Oni su u vezi sa destabilizacijom situacije u severnim i severozapadnim provincijama Avganistana koje se graniče sa tri republike bivšeg SSSR-a: Tadžikistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom. Nestabilnost u avganistanskim provincijama koje se graniče za državama ZND (Zajednice nezavisnih država), gde je situacija dugo vremena bila mirna, namerno se stvara.

Osim toga, u poslednje vreme u Avganistanu je primetno ojačala u Rusiji nepriznata Islamska država, koja vrbuje u svoje redove lokalnu omladinu, obećavajući joj, za lokalne prilike veliku platu od 600-700 dolara.

U zvaničnoj poseti Turkmenistanu je 9. juna bio ruski ministar odbrane S. Šojgu. Ako je dolazak S. Lavrova još i bilo moguće objasniti neophodnošću da se razmotre bilateralni odnosi koji u poslednje vreme nisu bili naročito dobri, onda je poseta ministra odbrane uvek direktno povezana sa problemima bezbednosti. Turkmenistanska strana to i nije sakrivala. „Posebna tema razgovora bilo je partnerstvo u sferi jačanja regionalne i globalne bezbednosti, borba protiv globalnih izazova i opasnosti koje vladaju u današnje vreme, što se između ostalog odnosi i na terorizam i ekstremizam", ovako je sajt turkmenistan.ru prokomentarisao susret S. Šojgua sa G. Berdimuhamedovim. Po mišljenju turkemenistanske redakcije „Azatlik", poseta S. Šojgua je u vezi sa tim što Rusiju sve više zabrinjava situacija u četiri avganistanske provincije koje se nalaze duž granice sa Turkmenistanom. Ašhabad tvrdi da kontroliše situcaiju i da mu ne treba nikakva pomoć u čuvanju granice. Bez obzira na to, sama činjenica o poseti visokih ruskih zvaničnika svedoči o želji Ašhabada da poboljša odnose sa Moskvom. Nije slučajno gotovo istvoremeno Rusiju, a na poziv predsednika Saveta Federacije V. Matvijenka, posetila delegacija parlamenta Turkmenistana predvođena njegovom predsednicom Akči Nurberdijevom.

Razlozi koji u Rusiji izazivaju zabrinutost zbog stanja na avganistansko-turkmenistanskoj granici leže na površini. Ako ovu granicu naruše talibani ili počnu stalni napadi boraca, kao u tadžikistanskom delu granice sa Avganistanom devedesetih godina prošlog veka, stvoriće se neposredna pretnja Uzbekistanu i Kazahstanu.

Sa Uzbekistanom je Rusija povezana dogovorom o savezništvu iz 2005. godine, a sa Kazahstanom je partner u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju. Ni Kazahstan i Uzbekistan nemaju sa Turkmenistanom dobro utvrđene granice (u inžinjerskom smislu) ili značajne prirodne geografske barijere, što znači da izvoz nestabilnosti na sever ne bi bio poseban problem. Na širem geopolitičkom planu, prodor boraca u istočne delove Kaspijskog regiona označiće realizaciju planova Zapada o okruživanju Rusije žarištima nestabilnosti sa, u vojnom smislu osetljivog južnog pravca, što se Rusija svim silama trudi da spreči.