Na tragu

Kako je nekadašnji asistent Ekonomskog fakulteta uspešno obavio zadatak uništenja srpskog bankarstva i privrede

Umetnost blokade i stečaja

Katastrofalan ishod Dinkićevog "restruktuiranja" društvenih preduzeća doveo je do toga da je od 186 društvenih preduzeća zaštićenih od naplate potraživanja njihovih poverilaca (od 2003. do danas), posle isteka zaštite, umesto prodaje njih 101 otišlo je u stečaj, 34 imaju trajnu blokadu tekućeg računa, a samo četiri su privatizovana - tvrdi istraživač Magazina Tabloid, ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić. Dinkićeve stratege i saradnike udomio je u svom kabinetu Aleksandar Vučić

Miodrag K. Skulić

Uredbom o postupku i načinu restruktuiranja preduzeća i drugih pravnih lica („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 1. iz 2002. godine, dana 20. Februara 2009. godine Agencija za privatizaciju donela je Odluku o pokretanju postupka restruktuiranja subjekta privatizacije Društvenog preduzeća za proizvodnju i promet autodelova „21. oktobar", Kragujevac. Mlađan Dinkić, mladi nabeđeni stručnjak ovom odlukom otpočeo je primenu svog „patenta" na svom partijskom terenu. Restruktuiranje, kao Dinkićev izum trebalo je da bude neka vrsta „kubanske" vakcine za od raka obolela srpska društvena preduzeća, koja će nakon ove terapije, biti izlečena od malignog finansijskog obolenja, i nakon toga izložena prodaji, putem aukcija i tendera.

Na nikakvom restruktuiranju, od dana proglašenja 186 društvenih preduzeća obuhvaćenih ovom uredbom i njihova 102 zavisna društva, nije rađeno punih dvanaest godina. Umesto toga, ovim pravnim institutom poveriocima je oduzeto pravo na naplatu njihovih potraživanja iz imovine dužnika, mnogi poverioci su zbog toga otišli u bankrot, a zaposleni pokrenuli brojne sporove pred domaćim sudovima i Evropskim sudom, jer do svojih ličnih primanja nisu mogli doći blokadom tekućeg računa dužnika, obzirom da je pomenutom uredbom dužnik zaštićen ko beli medved.

Odgovornost Mlađana Dinkića i drugih kreatora ovog pravnog instituta zbog nečinjenja nikakvih mera restruktuiranja, izuzev donošenja zakonskog akta koji je nalagao da se pristupi suštinskom „lečenju" ovih posrnulih društvenih giganata, nikad nije pokrenuta, već, naprotiv, Mlađan Dinkić, postaje, zajedno sa Aleksandrom Vlahovićem, vodeći ekonomista Srbije i glavni ekonomski savetnik premijera Aleksandra Vučića, instalirajući svog šefa kabineta za Vučićevog šefa kabineta.

U vreme vladavine Mlađana Dinkića Narodnom bankom, finansijama, privredom i privatizacijom četiri vodeće beogradske banke (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka, Investbanka), uključivo i Borsku banku, uvedene su u stečaj po nalogu inostranih mentora, o čemu smo podrobno pisali, bankarski sistem je instaliran od inostranih banaka, koje danas imaju 91 odsto ukupnog bankarskog kapitala u Srbiji, država je prezadužena, 91 PIK odnosno AIK su rastureni, tržišno prihvatljivi industrijski pogoni prodati strancima (tri cementare, fabrike lekova, šećerane, mlekare, uljare), instalirani trgovački lanci, a iz sredstava od prodaje profitabilnih privrednih subjekata umesto da se stvarno leče tzv. društvena preduzeća u restruktuiranju, novci su otišli u budžet na kupovinu socijalnog mira, a do sada od tih 186 društvenih preduzeća privatizovani su samo: Radio JAT sa tri zaposlena, ranije prodata tri pravna lica "Rekorda" iz Rakovice, otišla su u stečaj i nakon prodaje došao je stečaj i u Energetiku, Loznica i Lefolin Loznica, a ovih dana su prodata na aukciji Poljoprivredno dobro 7. juli, Sirig, Rafinerija nafte Beograd i Zastava Metal, Resavica. To je bilans realizacije zakonskih odredbi o restruktuiranju.

Postavlja se razumno pitanje, kad se smanjuje budžetski deficit i kad se bolje naplaćuju poreski prihodi, zašto se povećava javni dug države i zašto se nije rešilo pitanje ovih giganata srpske privrede, kada su brojni od njih imali tržište, pa u celini ili u delovima mogli su naći kupca, a prve dve godine od uvođenja restruktuiranja, a ne 12 godina da se taj proces privede potpunom krahu. Na to pitanje Vučić nema odgovor.

Veliki poslovni sistemi u restruktuiranju

RTB Bor je podneo problematičan Unapred pripremljen plan reorganizacije ponudio poveriocima i državi otpis 90 odsto duga, uz grejs period od dve godine i isplatu onih deset odsto u pet rata po dva odsto. Dug RTB Bor dostigao je 1,3 milijarde evra. Cene na svetskom tržištu su pale, pa je godišnji prihod sveden na oko 240 miliona evra, a od toga RTB Bor ne može da živi.

Poseban problem je što nema rude ni za polovinu kapaciteta novoizgrađene topionice, jer da bi se danas počelo investirati u rudnike, potrebno je najmanje dve do tri godine da se ta dodatna ruda obezbedi.

Ali i da ima rude, procenat metala u rudi je nizak, pa se, pri današnjim berzanskim cenama, ne isplati proizvodnja, a niko i neće da investira u nova rudna nalazišta. Stare kredite država treba da vraća, jer je ona jedina dala garanciju.

Problem JP Resavica do te mere je narastao, da nema sredstava za zatvaranje, bar tri od devet rudnika. Da nema država para pokazuje i činjenica da godinama rudarima nije isplaćivana naknada za noćni i smenski rad i sada nekoliko hiljada njih je dobilo sudska izvršna rešenja, a država neće da prizna da je nemoćna, već se svakodnevno njen premijer hvali da smo lider u regionu. Još teži je slučaj sa velikim gubitašem Petrohemijom iz Pančeva. U Kragujevcu je usled pogrešnog i po Srbiju nepovoljno zaključnog ugovora sa Fijatom, od strane Mlađana Dinkića, nastao haos u kragujevačkim preduzećima iz bivše "Zastave". Hiljade radnika je ostalo bez posla, a ovih dana su u stečaju Zastava Automobili, Zastava Specijalna vozila Sombor i drugi proizvođači i raniji kooperanti.

U prikazanoj tabeli od 19 poznatih privrednih giganata jasno se vide rezultati Dinkićevog papirnatog restruktuiranja. Po skidanju zakonske zabrane o zaštiti dužnika koji je u restruktuiranju, deo njih ima trajnu blokadu tekućeg računa, obzirom da su se poverioci javili za naplatu.

Ostala preduzeća u restruktuiranju

Prikazana tabela jasno govori sama za sebe. Samo su četiri preduzeća do sada izbegla stečaj, odnosno blokadu tekućeg računa. Stečaj je izbegnut i u 23 preduzeća specijalizovana koja zapošljavaju invalide. Iz tehničkih razloga nismo bili u mogućnosti da prikažemo ogromne iznose kojima je blokiran tekući račun, ali i prikaz broja dana neprekidnog trajanja blokade sam govori za sebe.

Broj zaposlenih uzet je iz 2013 godine, a broj matičnih i zavisnih privrednih društava govori kolika je dubina i teritorijalna rasprostranjenost neuspešnog papirnatog restruktuiranja. Kada se okonča otvaranje postupka stečaja i na preostalim društvima, Tabloid će prikazati zbirni pregled štete koja je prouzrokovana nestručnim vođenjem ovog privrednog poduhvata

Ostalih 11 državnih problema

Pored navedenih ovom prilikom želimo i da istaknemo problematiku 11 državnih problema, i to:

Elektroprivreda Srbije

Ukupna knjigovodstvena vrednost celokupne imovine ovog giganta srpske privrede na kraju 2015. godine iznosila je 1.091 milijardu dinara, ili oko devet milijardi evra i sopstvenim kapitalom pokrivena je sa 71,61 odsto, dok ukupne obaveze Elektroprivrede Srbije iznose 309,7 milijardi dinara, ili oko 2,5 milijardi evra. Na drugoj strani u 2015. godini ostvaren je ukupan prihod od 225 milijardi dinara ili nešto više od 1,8 milijardi evra, uz iskazanu neto dobit od samo 6,9 milijardi dinara, što iznosi 0,31 odsto vrednosti ukupnog prihoda.

Srbijagas, Novi Sad

JP Srbjagas već više godina posluje bez sopstvenog kapitala, jer su gubici koji su se godinama gomilali odavno pojeli ceo kapital i dostigli su više od 150 milijardi dinara. Knjigovodstveno iskazana vrednost celokupne imovine na kraju 2015. godine ovog javnog preduzeća iznosi 129 milijardi dinara, a ukupne obaveze 197,5 milijardi dinara. Prema tome, obaveze su veće od iskazane vrednosti imovine za skoro 69 milijardi dinara, ili oko 560 miliona evra. Na ukupnom godišnjem prihodu od 78,3 milijarde dinara u 2015. godini, po prvi put u zadnjih nekoliko godina nije iskazan gubitak u poslovanju, ali je država i dalje ostala osnovni garant za sve minule i sve buduće kredite ovog javnog preduzeća.

Železnice Srbije

Nakon unutrašnje reorganizacije iz Železnica Srbije izdvojena su tri posebna akcionarska društva, sa kapitalom Republike Srbije, dok je ranije matično preduzeće ostalo sa kapitalom blokiranim na Kosovu i Metohiji i kao matično društvo šest manjih uslužnih zavisnih društava. Tako je u Železnicama Srbije i u tih šest zavisnih društava ostalo zaposleno samo 1.565 radnika. Nova, samostalna akcionarska društva su: Infrastruktura železnice Srbije, sa 9.759 zaposlenih, Srbija voz, sa 2.901 zaposleni i Srbija kargo, sa 4.022 zaposlena. Republika Srbija je u 2015. godini obezbedila subvencije Infrastrukturi, AD u iznosu od 2,5 milijardi dinara, pa i pored toga iskazan je na ukupnom prihodu od 3,8 milijardi dinara, uključivo u to i prihod od subvencija države, gubitak u poslovanju u 2015 godini u iznosu od 1,97 milijardi dinara. Srbija voz, AD dobila je državne subvencije 613 miliona dinara i na ukupnom prihodi koji sadrži i te subvencije od 1,46 milijardi dinara iskazala gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 876 miliona dinara. Jedino je Srbija kargo, AD, dobio minimalne državne subvencije od samo deset miliona dinara i na ukupnom prihodu od 4,3 milijarde dinara ostvario dobitak od 63 miliona dinara. Ako se saberu iskazani gubici i primljene subvencije tada su prihodi od usluga koje pružaju ova tri akcionarska društva samo veći sedam odsto u odnosu na direktno ostvarene sopstvene prihode. Ostatak zaposlenih u Železnicama Srbije i šest zavisnih uslužnih društava dobio je državne subvencije 1,19 milijardi dinara i na sopstvenom prihodu od još 2,7 milijardi dinara iskazao gubitak u poslovanju 3,16 milijardi. Prema tome ukupno iskazani gubici i pored dobijenih subvencija od 4,3 milijarde dinara dostigli su 5,9 milijardi dinara. Tako su se direktni prihodi na jednoj strani, u potpunosti izjednačili na nivou od šest milijardi dinara sa dobijenim subvencijama i iskazanim gubicima, na drugoj strani.

Putevi Srbije

Ukupna knjigovodstvena vrednost celokupne imovine Puteva Srbije na kraju 2015. godine iznosila je 528 milijardi dinara, ili 4,3 milijarde evra i pokrivena je sopstvenim kapitalom samo sa nešto više od 76 odsto, dok su obaveze dostigle 124 milijarde dinara, ili nešto više od milijarde evra. Ukupan prihod Puteva Srbije iznosio je 23,8 milijardi dinara i na tom prihodu u 2015. godini iskazan je gubitak u poslovanju 9,6 milijardi dinara, odnosno oko 78 miliona evra, ili u visini 40 odsto nedostajućeg prihoda.

Galenika, AD, Zemun

Ova nekad poznata farmaceutska industrija pod rukovodstvom kadrova Socijalističke partije Srbije izgubila je celokupan sopstveni kapital, pa je u bilansu, na kraju 2015. godine imala knjigovodstvenu vrednost celokupne stalne i obrtne imovine od 17,4 milijarde dinara, ili oko 143 miliona evra, dok su usled iskazivanih gubitaka u poslovanju poslednjih nekoliko godina, obaveze dostigle 29,9 milijardi dinara, ili oko 243 miliona evra. Na taj način je ovo akcionarska društvo dospelo u situaciju da su mu obaveze veće od celokupne vrednosti imovine za 102 miliona evra. Kako je u 2015. godini ostvaren prihod od 5,6 milijardi dinara u kome je iskazan gubitak u poslovanju u visini od 33 odsto ostvarenog prihoda, to su nastali problemi prevazići mogućnosti države da razreši ovaj lopovluk.

Simpo, AD, Vranje

U okviru ove korporacije posluje još 14 zavisnih društava čije je sedište u Srbiji i po jedno društvo u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori. Simpo, AD ima veće obaveze od celokupne vrednosti imovine za 15 miliona evra, jer su obaveze dostigle 172 miliona evra, a imovina se u knjigovodstvu iskazuje po vrednosti od 157 miliona evra. Na ukupnom prihodu, po konsolidovanom bilansu 2015. godine, od 5,7 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 1,2 milijarde dinara. Dakle, gubitak je dostigao 21 odsto ostvarenog prihoda.

Lasta, AD, Beograd

Ovo specijalizovano auto-transportno preduzeće još nije u celosti privatizovano, i poseduje sopstveni kapital kojim pokriva samo 16,3 odsto ukupne vrednosti imovine, dok su obaveze preduzeća dostigle 60 miliona evra, ali i pored velike zaduženosti na ostvarenom prihodu od 9,9 milijardi dinara iskazan je dobitak u poslovanju u iznosu od 395 miliona dinara.

Azotara, doo, Pančevo

Kumulirani gubici Azotare Pančevo dostigli su 32,3 milijarde dinara, pa su obaveze ovog privrednog društva dostigle 18,7 milijardi dinara ili više od 150 miliona evra. Na ukupnom prihodu ostvarenom u 2015. godini u iznosu od 7,25 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanu 2,6 milijardi dinara, što čini 36 odsto prihoda.

Metanonsko sirćetni kompleks, AD, Kikinda

Ukupna knjigovodstvena vrednost imovine ovog hemijskog kompleksa iz Kikinde iznosi 4,9 milijardi dinara, a obzirom da nema sopstvenog kapitala, obaveze su dostigle 5,4 milijarde dinara, međutim u ovom privrednom društvu nema nekog značajnijeg obima prihoda, jer je u celoj 2015. godini ostvarena realizacija od samo 510 miliona dinara, pa je iskazani gubitak u toj godini iznosio 2,2 milijarde dinara, ili 4,3 puta više od ostvarenog prihoda.

Agroživ, doo, u stečaju, Žitište

Ovo zavisno društvo Srbijagasa ne podnosi uredne godišnje obračune, pa iskazujemo samo obaveze od oko 50 miliona evra, koje su pre nekoliko godina bile reprogramirane, ali usled nerealizovanog sanacionog programa Privredni sud u Zrenjaninu je ovih dana uveo stečaj, tako da banke poverioce i državu očekuje veoma visok otpis dugova, čak i do 65 odsto.

Koncern Farmakom, doo, Šabac

Magazin Tabloid već četvrtu godinu, u više brojeva, iznosi da je ovaj propali od DOS-a instalirani bunar u Mačvi u obavezama od više od 650 miliona evra, a da mu celokupna imovine ne vredi više od 80 miliona evra. Ceh će plati banke, poverioci, država, zaposleni i dobavljači, posebno oni iz Mačve. Postavlja se pitanje ko je iz Demokratske stranke odgovoran za do sada upropašćena sredstva države, odnosno Privredne banke u stečaju, a uskoro će i Kaomercijalna banka, SADF Beograd, u značajnom državnom vlasništvu, morati da otpiše date garancije Evropskoj banci za razvoj, te i druge banke.