Druga strana

FORBS: Propast projekta ''Beograd na vodi'' bolja je od njegovog uspeha

Neslana šala iz Abu Dabija

Najugledniji i najuticajniji svetski časopis za finansijere i investitore "Forbes", (Forbs) objavio je 8. decembra ove godine članak pod naslovom "U unutrašnjosti neslane šale iz Abu Dabija - projekat Beograd na vodi" iz pera novinara Vejda Šeparda. U članku ovog stručnjaka za nastajuća tržišta i tehnološki razvoj i urbanizaciju se objektivno iznose razlozi zbog kojih svetski značajni investitori ne bi trebalo da ulažu svoj novac u ovaj projekat. Prvi put u stranoj stručnoj štampi je predstavljen "Beograd na vodi" sa konačnim zaključkom da je njegova propast bolja od uspeha. Članak prenosimo uz neznatna skraćenja.

Vejd Šepard

U proleće 2012. razvijen je plan za uređenje beogradskih obala. Dok je krstario na brodiću po Savi, Aleksandar Vučić je pred mnogobrojnim kamerama svome gostu Rudolfu Đulijaniju objašnjavao svoj ambiciozni projekat. Dve godine kasnije pojavio se investitor i jedan od najvećih urbanih projekata u Evropi je započet.

Pomenuti investitor nije bio lokalni, nije bio ni moćni i bogati građevinar sa Zapada ili iz Rusije, već Mohamed Alabar koji vodi kompaniju iz Abu Dabija "Eagle Hills" , ali je najpoznatiji po osnivanju "Emaara", kompanije zaslužne za izgradnju Burž Kalife, najviše zgrade na svetu, kao Dubai Mola, najvećeg šoping-centra na svetu. "Eagle Hills" je aktivan svuda u svetu noseći projekte u 14 zemalja ukupne vrednosti iznad 20 milijardi dolara, među kojima je i budući 700 kvadratnih kilometara veliki deo Kaira u kome će moći da se smesti pet miliona ljudi.

Glavni argument sa kojim je Alabar nastupao, bilo je da on neće samo razviti projekat "Beograd na vodi", niti će samo pokrivati troškove njegove izgradnje, već će sve to učiniti sopstvenim novcem. Četiri milijarde dolara su obećana Beogradu kao čista strana investicija kojom bi se sagradio svetski kvalitetan ultra-moderan deo grada kakav ne postoji u regionu. U suštini, kompanija iz Abu Dabija je obećala da se pojavi sa džakovima para, a Srbija im je dala pravo da rade šta hoće.

A "Eagle Hills" je hteo da u Beogradu izgradi poštovanja dostojan grad za bogataše. Na ukupno 177 hektara novi projekat će doneti milione kvadratnih metara luksuza u kome će moći da živi 17.000 ljudi, 750.000 kvadrata kancelarijskog prostora zajedno sa nekoliko hotela sa pet zvezdica, najvišu zgradu jugo-istočne Evrope, operu i najveći šoping centar na kontinentu. Sve to bi donelo 13.000 novih radnih mesta.

Ovo dobro zvuči: Beograd se još nije oporavio od raspada Jugoslavije, stopa nezaposlenosti u njemu je 20 odsto, u zemlji u kojoj prosečna mesečna plata iznosi samo 426 dolara.

Januara 2014 je Vučić, koji je uskoro trebalo da postane predsednik vlade, zajedno sa Alabarom predstavio okvirni plan "Beograda na vodi" čime je zvanično pušten najveći razvojni projekat u Srbiji.

U međuvremenu su Beograđani zatečeni nespremni. Ceo projekat je pravljen u tajnosti bez učešća javnosti. Predstavljen kao projekat od nacionalnog značaja "Beograd na vodi" je prioritetno guran, što znači da su izvesne prepreke jednostavno zaobiđene, kao što je inače obavezan konkurs za izbor arhitektonskog dizajna (Vlada je, istina, tvrdila kako je konkurs sproveden, ali u Abu Dabiju, gde nijedan arhitekta iz Srbije nije pozvan, a još uvek je nepoznato ko je dizajnirao projekat). Nije sproveden ni javni konkurs za početak radova, što je inače zakonska obaveza. Kada se uvidelo da vlast krši sopstvene zakone, oni su jednostavno izmenjeni.

Zbog svega ovog "Beograd na vodi" nije dobro primljen od najvećeg broja Beograđana čije nezadovoljstvo je sažeto opisala arhitekta Ljubica Slavković: "Megalomanski projekat iza koga stoji novac iz Abu Dabija nasilno se gura tako što se uklanjaju ili zaobilaze zakoni i ignorišu postojeći urbanistički planovi."

Mirjana Milanović, srpski arhitekta koja stvara u Amsterdamu dodaje: "Ovo kao da je loša šala. Još jedan šoping-centar u zemlji čiji stanovnici nemaju para da kupuju bilo šta."

Protesti traju unazad više meseci, a na njima se okupi i više od 10.000 ljudi nezadovoljnih pomenutim projektom. Na protestima se nose ispisane parole i velika žuta patka koja simbolizuje prevaru.

Bilo je puno smeća na gradilištu "Beograda na vodi" koji se nalazi između glavne železničke stanice i rečne obale. Radnici železnice, koji su ovde bili naseljeni (ukupno 88 porodica) već su sklonjeni, isto kao i Romi.

U srcu Savamale nalazi se nekadašnja zgrada Beogradske zadruge. Ova 111 godina stara prelepa zgrada dugo je bila prazna, sve dok "Eagle Hills" nije odlučio da upravo tu smesti svoje lokalno sedište. To mu je odobreno i to tako što je na tri godine oslobođen plaćanja bilo kojih troškova korišćenja zgrade.

To je sada mesto gde možete da se informišete o "Beogradu na vodi" iako nema šta značajno da se vidi. Pogledavši model vidi se niz kliširanih modernih zgrada koje se neočekivano izdižu pored starih građevina Savamale.

I bez silnih kritika na račun „Beograda na vodi" jasno je da njegova arhitektura jednostavno nije primenjiva u Srbiji. Zamisao projekta je da nove građevine na obali izrastaju iz ravnice - kao što je ona u UAE - a ne ispred bregova na kojima je sazidan Beograd. Arhitektonska akademija Srbije upozorila je Vladu da je „Beograd na vodi" kompletan promašaj i da nikakva kasnija korekcija ne može da oživi projekat na način da on ispuni tehničke zahteve i potencijale prostora u koji neko želi da ga smesti. Dizajn je „ružan, izveštačen, profesionalno potpuno neprihvatljiv i nepopravljiv".

Kao da je sve u najboljem redu, formalni ugovor o zajedničkom projektu je potpisan između srpske Vlade i "Eagle Hills"-a u aprilu 2015. godine, ali je on drugačiji od najavljivanog. Umesto džakova sa milijardama dolara, investitor iz Abu Dabija se obavezao samo da uloži 160 miliona dolara i još 300 miliona dolara za troškove izgradnje, dok se trenutna investicija procenjuje na samo 20 miliona dolara. Kako god, "Eagle Hills" je na ovaj način stekao pravo da narednih 99 godina uzima 68 odsto ostvarenog profita na dodeljenoj mu lokaciji.

"Jedina nada nam je činjenica da u Beogradu skoro sve propada," zaključuje Milovanovićeva, "Zato se nadamo najgorem, jer bi to u ovom slučaju bilo najbolje.