Natrag

Satiranje Srbije

Aleksandar Vučić priprema trajno naseljavanje više od 600.000 migranata iz Azije

Srbija postaje zemlja Alahovih sledbenika

Više od 600.000 migranata iz Azije trajno će se naseliti u Srbiji. Izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka dobiće srpsko državljanstvo, stanove i kuće, posao u javnim preduzećima i državnim institucijama, subvencije za pokretanje vlastitog biznisa i sva građanska prava, zaključak je istraživanja urednika Magazina Tabloid, Predraga Popovića.

Predrag Popović

Posle serije neuspešnih sistemskih rešenja, Evropska unija na ovaj način, pretvaranjem Srbije u azijsku koloniju, namerava da reši migrantsku krizu. Pre dve godine EU je donela odluku o preraspodeli i premeštaju migranata unutar zemalja - članica. Protiv tog predloga glasale su Češka, Rumunija, Slovačka i Mađarska.

Vlast Viktora Orbana suprotstavila se zahtevu iz Brisela i sprečila ugrožavanje suvereniteta Mađarske. Evropski predlog o migrantskim kvotama odbijen je u mađarskom parlamentu i na referendumu. Države koje su prihvatile taj plan nisu dugo izdržale. Zbog brojnih incidenata, problema sa socijalizacijom, pa i terorističkim napadima, promenu strategije za rešavanje migrantske krize zahtevale su Nemačka i Francuska. Na njihovu inicijativu usvojen je, ovog puta bez javnog glasanja, projekat „Nova zemlja", kojim je predviđeno da Srbija prihvati i trajno naseli više od 600.000 migranata! Novac za realizaciju tog plana obezbediće zemlje EU i SAD, koje će, u saradnji sa UNHCR-om, nadgledati njegovu realizaciju.

Od Srbije se zahteva da usvoji zakone i propise koji će omogućiti asimilaciju izbeglica i pozitivnu diskriminaciju, posebno po pitanjima zaposlenja, obrazovanja i zaštite ljudskih prava. Pored toga, projekat „Nova zemlja" insistira na političkim i građanskim pravima migranata, pa od vlasti zemlje - domaćina zahteva da prihvate strane kulture i da se prilagode njihovim običajima.

U praksi, to će izazvati promene u svim segmentima života u Srbiji, naročito u njenoj demografskoj slici.

Prema podacima Centra za demokratiju, u 2016. godini broj stanovnika Srbije radnog uzrasta od 15 do 64 godine, što je najveći radni potencijal jedne zemlje, smanjen je za 76.000, dok je stanovništvo starije od 65 godina povećano za 64.000 ljudi. Demografsko pražnjenje prouzrokovano je negativnom stopom priraštaja i emigracijom. Statistika pokazuje da se godišnje, na hiljadu građana rađa devet beba, a umire 14 ljudi. Dakle, Srbija godišnje ostaje bez 35.000 stanovnika. Takođe, više od 40.000 građana, uglavnom mladih i obrazovanih, svake godine odlazi u ekonomsku emigraciju, bez namere da se vrati. Ne računajući gubitak koji država trpi zbog izostanka vrednosti, materijalnih i intelektualnih, usled odlaska onih čije školovanje je finansirala, najveći problem predstavlja gašenje života u mnogim selima.

Vlast Srpske napredne stranke pokušava da taj problem reši naseljavanjem izbeglica iz Azije. Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prva je predložila da se migranti nasele „u delovima Srbije koji su pusti". Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, podržava tu ideju jer bismo, kaže, „tako oživeli te krajeve i dobili novu radnu snagu".

- Migrantima treba ponuditi ostanak u Srbiji i na taj način dobiti korist od migracije. Time bismo oživeli napuštena sela, naselili prazne kuće, razvili privredu...Imali bismo više radne snage, pogotovo za sezonske poslove. Uostalom, ako deo migranata prihvati da ostane da živi u Srbiji, povećaće nam se i broj stanovnika, a samim tim i stopa nataliteta - kaže Đurović.

I ostali režimski eksperti opšte prakse u medijskoj pripremi realizacije plana „Nova zemlja" plasiraju slične paušalne ocene o migrantima koji, kako kažu, većinom potiču iz srednjeg sloja i imaju velike radne kvalitete. Iako ističu potrebu da se na taj način reši loša demografska situacija, nemaju odgovor na dva suštinska pitanja.

Prvo, ako su pohvale o radnim i ostalim kvalitetima migranata zaista realne, zašto ih ne prihvataju mnogo razvijenije zapadne zemlje, i drugo, još važnije - zašto vlast u Srbiji rešenje demografskih problema ne traži zaustavljanjem odlaska svojih građana.

Umesto da stvori uslove za normalan rad i život u Srbiji, vlast i finansijski podržava trajno naseljavanje migranata. Prednost u obrazovanju i zapošljavanju, koju će im obezbediti državne institucije, mogu da doprinesu samo ubrzanju propadanja srpskih domaćinstva i odlasku radno sposobnog stanovništva.

Veći deo srpske opozicije ignoriše te probleme, ne želeći da se zamera moćnicima iz Brisela i Vašingtona. Na opasnosti koje bi mogle da nastanu naseljavanjem migranata ukazuju samo radikali i dverjani. Vojislav Šešelj to radi na licemeran način, ukazujući da Srbija ne treba da prihvati migrante jer „nisu branili svoju zemlju, pa neće ni našu". Tu logiku on razume, pošto je rodno Sarajevo i porodični zavičaj Orahov Do branio s bezbedne udaljenosti, iz Beograda.

Pokret „Dveri" ovom temom bavi se mnogo konkretnije.

- Od jula 2011. do kraja 2016. godine u Srbiji je 618.412 stranih državljana zatražilo azil i izrazilo nameru da traži azil, što opravdava naše sumnje da se od Srbije želi napraviti najveći azilantski centar u Evropi. Podaci i dokumenti koje smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pokazuju da svi tražioci azila podležu readmisiji, odnosno vraćanju iz zemalja Evropske unije u Srbiju. Azil ne traže samo izbeglice iz zemalja zahvaćenih ratom, već je njih 171.867 iz Avganistana, 11.081. iz Pakistana, 6.188 iz Somalije i 316.224 iz Sirije. U nekoliko opština je u toku nametanje lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja migranata u narednih pet godina. Jasno je da EU ima nameru da trajno nastani migrante u praznim srpskim selima - rekao je nedavno Boško Obradović.

Od početka migrantske krize, srpska vlast je primenjivala trik kojim je od javnosti skrivala istinu. Pri ulasku izbeglica u Srbiju, od njih je traženo da podnesu zahtev za azilom ili izjavu o nameri da to urade. Kad bi to uradili, migrante bi puštali da prelaze granicu. Vlast je znala da će ih evropske države vremenom deportovati nazad u Srbiju, gde su tražili azil. Na taj način samo je kupovano vreme za pripremu projekta, koji za konačni cilj ima njihovo trajno naseljavanje u Srbiji. Šta se dešava iza političke scene otkrio je podatak objavljen u hrvatskim medijima, prema kome je samo iz Nemačke tokom 2016. godine u Srbiju vraćeno 94.000 migranata. Srpska vlast nikada nije objasnila gde su ti ljudi smešteni i šta se s njima kasnije desilo.

Građani Srbije su dovedeni pred svršen čin. U septembru je u skupštinsku proceduru ušao predlog novog zakona o azilu i strancima, koji će, kako je objasnio ministar Nebojša Stefanović, državnim organima olakšati postupanje prema migrantima. U aprilu ove godine Vlada Srbije donela je uredbu o podsticajima za pomoć migrantima, kojom je iz budžeta izdvojeno 320 miliona dinara za poboljšanje uslova života u centirma za njihov smeštaj.

- Vlada Srbije vrši sistemski zločin nad svojim narodom. Srbi pune budžet iz koga Vlada porodicama migranata daje pomoć od 200.000 dinara za pokretanje biznisa i do 1,4 miliona za kupovinu kuća i adaptaciju seoskih domaćinstava. Istovremeno, ista vlast Srbima i ostalim građanima Srbije, preko javnih izvršitelja, oduzima kuće, stanove i ostalu imovinu zbog neplaćenih računa za struju i sličnih dugovanja. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu ugrožena je egzistencija više od 15.000 vojvođanskih paora. Umesto da se njima daju subvencije, kako bi sačuvali svoja gazdinstva, novac koji su oni uplatili u budžet daje se azilantima. Srbija je, kroz istoriju, duže provela pod okupacijom nego u slobodi, ali nikad nijedan strani osvajač nije u nju uselio 10 odsto tuđeg stanovništva. Posledice ovog političkog, društvenog, privrednog i demografskog eksperimenta biće katastrofalne, zauvek će izmeniti izgled Srbije - tvrdi sociolog Goran Radović za Magazin Tabloid

On upozorava da će se već za nekoliko godina, čim se naseli više od pola miliona migranata, prestati da postoji Srbija kakvu znamo.

- U ovom trenutku nije moguće ni predvideti kako će naša država izgledati za 20 ili30 godina. S obzirom na kulturu, običaje i tradiciju iz koje dolaze, migrantske porodice će se, za razliku od srpskih, značajno uvećati. Za dve - tri generacije Srbija bi mogla da postane islamska država u kojoj bi Srbi bili svedeni na nivo nacionalne manjine - kaže Radović.

Aleksandar Vučić, realizator briselskog projekta „Nova zemlja", kritičare naziva „patološkim ksenofobima" i obećava da ga ništa neće sprečiti u njihovom pokoravanju.

- U Srbiji počinje da vlada patološka ksenofobija kad je reč o migrantima. Tome ću se oštro suprotstaviti, makar ostao bez ijednog glasa na izborima. Kome smeta sto, dvesto ili petsto ljudi? Najsnažnije zemlje sveta, kao što su Amerika, Nemačka, Velika Britanija, primile su ljude s različitih strana. Na Evropskom prvenstvu u košarci, medalju Rusiji je doneo tamnoputi Amerikanac. Za one koji hoće da ostanu, dobrodošli su, ja im želim sve najbolje, a ne da slušamo priče da su teroristi. Nađete jednog od 500.000, pa pričate o terorizmu, kao da su kod nas svi u 500.000 građana dobri. Srbija mora da menja odnos prema tim ljudima. U Srbiji postoje glupi ljudi, koji su hteli da organizuju skupove protiv izbeglica, ali policija to nije dozvolila. Veoma je demokratski da sačuvate svoju zemlju od ekstremista i fašista ili kojih god. Ne želimo da takve ljude vidimo u demokratskim društvima. Izbeglice dolaze na Balkan ne da nas ubiju, okupiraju ili bilo šta drugu, već da pobegnu od rata. Moramo preuzeti odgovornost u svoje ruke, a ne da činimo samo ono što se građanima sviđa. Sviđalo se to nekome ili ne, Srbija će prihvatiti jedan broj migranata. Po ovome smo više Evropljani od nekih drugih, mi ne gradimo ograde - rekao je Vučić.

Rekao i slagao.

U vreme kad je tvrdio da u Srbiji ima samo oko 500 migranata, već je 480.000 njih zatražilo azil ili se izjasnilo da to želi da uradi. Neumesno je i isticanje SAD, Nemačke i Velike Britanije kao primera poželjnog odnosa prema migrantima.

Pod novim predsednikom Donaldom Trampom, Amerika je maksimalno zaoštrila politiku prema migrantima i nastavila da gradi zid prema Meksiku.

Građani Velike Britanije su, ponajviše zbog nezadovoljstva liberalnom politikom prema strancima, na referendumu glasali za izlazak iz Evropske unije, a nemački glasači su na izborima kaznili Angelu Merkel zbog problema koje je izazvala pogrešnim potezima s početka migrantske krize. Takođe, Italija je prema Africi podigla pomorsku blokadu, a Australija brodove s migrantima zaustavlja i usmerava prema Papui Novoj Gvineji.

U političkom diletantizmu i podaničkom zanosu, pre nekoliko dana, Vučić je pohvalio odnos svoje mentorke Merkelove prema migrantima.

- Srbija je dobro rukovodila migrantskom krizom, ali mogli smo to na početku na bolji način da iskoristimo, ali zahvaljujući našem ksenofobičnom odnosu nismo. Mogli smo da imamo više dobrih stvari od toga. Angela Merkel je veoma dobro postupila, vrlo mudro je vodila svoju zemlju. Da je čekala natalitet Nemaca, izgubila bi 15 miliona stanovnika u narednih 30 godina. Ovako neće - istakao je predsednik Srbije.

Vučić je, pre nekoliko meseci, pozivao kineske investitore da dođu u Srbiju i uvere se da su „srpske devojke lepe i zgodne". Sad Sirijcima i Irancima nudi da sa Srpkinjama podižu natalitet. Iako svaku temu personalizuje i sebe ističe u prvi plan, u obrazloženju ove ideje nije pomenuo svoju Milicu, migrantima je namenio tuđe ćerke.

Srbi su glupi, lenji i zatucani, tvrdi Vučić. Tim optužbama dodao je i fašizam i ksenofobiju. Zaboravio je činjenicu da su isti ovakvi Srbi prihvatili i njegovu babu, kad je, trudna, iz bugojanskog Čipuljića prešla Drinu. Srbija je primila i stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovina, koje je on branio ratnohuškačkim parolama o granici od Karlobaga do Virovitice. U vreme svog prvog radikalskog poslaničkog mandata, Aleksandar Vučić je potpisao „Program za Kosovo i Metohiju", kojim je Skupštini Srbije predloženo da hitno sprovede reviziju matičnih knjiga i s područja Kosmeta protera oko 700.000 Albanaca. Svi koji bi ostali, morali bi da traže „otadžbinski list", bez koga ne bi mogli da kupe ni hleb.

Takođe, zalagao se za raseljavanje etnički čistih albanskih naselja, pa i zabranu zapošljavanja „pojedinih kadrovskih profila, čime bi bili promorani da dobrovoljno odu u inostranstvo". Kad su se zaoštrili sukobi na Kosmetu, Vučić je bio uveren da problem mogu da reše dve četničke divizije, koje ne bi morale ni da se bore, bilo bi dovoljno da marširaju s kokardama i mitraljezima i da pevaju „Spremte se, spremte", njihova pojava bi toliko uplašila Šiptare da bi pobegli preko Prokletija. Radikalska politika, čiji je najistaknutiji perjanik bio Aleksandar Vučić, rezultovala je proterivanjem Srba i ratnim i ekonomskim uništenjem Srbije. Posle svega, on preti ksenofobičnim Srbima da će uraditi sve po svojoj volji, bez obzira da li im se to sviđa ili ne.

Vučićeva namera da naseli migrante ima i političke, odnosno stranačke motive. Na ovogodišnjim predsedničkim izborima pozive je dobilo nekoliko hiljada izbeglica iz Azije. Naš magazin je tada objavio fotografije poziva, koji su im upućeni na adresu u beogradskoj Ulici Gavrila Principa, gde se nalazi zgrada u kojoj je bio napušteni centar za prihvat migranata. Kad sprovede plan, migranti će uz državljanstvo dobiti i sva građanska prava, pa i mogućnost da glasaju na izborima.

Na dosadašnjim izborima, koje je organizovala njegova stranka, Vučić je manipulisao čak i mrtvim Srbima, sigurno će to uraditi i sa živim Sirijcima. Hteli to oni ili ne, Vučić će ih upotrebiti u izbornim borbama za opstanak na vlasti. Da paradoks bude veći, najveću podršku Srpskoj naprednoj stranci dosad su pružali najugroženiji slojevi društva, penzioneri i sirotinja. Podložni propagandnim trikovima, glasali su za stranku koja je presudno uticala na sunovrat obrazovanja, privrede, pravosuđa i ostalih segmenata društva. Na taj način stimulisali su svoju decu da pobegnu iz Srbije i naprave mesta za migrante.

Kako to izgleda u realnom životu već su shvatili stanovnici u opštinama gde su podignuti centri za prihvat migranata. S tim su najbolje upoznati meštani Šida. U tom sremskom gradu danas živi oko 5.000 građana Srbije i isto toliko izbeglica.

Pre nekoliko brojeva, Magazin Tabloid je pisao o problemima koji su tamo postali deo svakodnevice. Krađe, tuče i nasilje ne jenjavaju.

Početkom decembra policija je uhapsila 20-godišnjeg migranta, osumnjičenog da je izvršio dva puta opljačkao prodavnicu i odneo veću količini cigareta, dnevni pazar i alat. Takođe, pripadnici MUP-a uhapsili su trojicu migranata koji su učestvovali u masovnoj tuči ispred jednog prenoćišta. Svima je određen dvodnevni pritvor, posle koga su pušteni na slobodu. Takvi događaji stvorili su atmosferu straha u Šidu. Meštani izbegavaju migrante, decu prate u školu, zaključavaju kapije, s prvim mrakom grad zamre.

Ipak, Srbi i ostali građani Srbije, nisu fašisti i ksenofobični glupani, kao što to tvrdi predsednik Vučić. Uvek su pomagali sve izbeglice, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, ali to ne znači da treba da žmure pred problemima s kojima su se već sudarili i koji će tek doći. I tu nesreću podeliće s današnjim nesrećnim gostima, sutra još nesrećnijim komšijama.

Kad se migranti trajno nasele, odnosi će postati mnogo gori. Sirijci i ostale izbeglice sada imaju bar nadu da će uspeti da se probiju do Nemačke ili neke druge članice EU. Za više od 600.000 njih to će ostati samo pusti san. Stvarnost će im biti mnogo tužnija, moraće da žive u Srbiji, koja po mnogo tome liči na njih, osiromašena je i očajna, bez perspektive. Srpsko državljanstvo, posao i finansijska podrška dobro će im doći, ali i njih čeka surova realnost života u Srbiji, pa će brzo shvatiti zašto odavde beže svi koji to mogu.

Aleksandar Vučić će, zarad očuvanja vlasti i ispunjenja zahteva svojih gospodara iz Brisela, u političke svrhe upotrebiti i migrante. To već radi. Letos je pred televizijskim kamerama odigrao propagandni skeč u kome je avganistanskoj porodici Nuri lično ponudio srpsko državljanstvo, posao za oca i stipendiju školovanje dece.

- Ja sam peti predsednik Republike Srbije, ti bi mogao biti deseti ili jedanaesti. Stvarno mislim da bi mogao da budeš predsednik, samo da radiš vredno. Imaš sva prava da budeš predsednik Srbije - rekao je Vučić malom Ferhadu Nuriju.

Ako se to proročanstvo ispuni, pa jednog dana Srbija za predsednika izabere ovog ili nekog drugog migranta, to će biti posledica katastrofalnih postupaka aktuelne naprednjačke vlasti. Ipak, nijedan Avganistanac, Sirijac ili Pakistanac neće biti gori od Vučića, niko neće moći toliko strašno da mrzi i uništava Srbe i Srbiju.

Pod Vučićem, Srbija je već pretrpela katastrofalne poraze. Prvi put se njena vlast dobrovoljno odrekla Kosova i Metohije, svoje žitelje pretvorila u roblje stranih kompanija i pristala da nemo posmatra kako diktator stvara vlastiti kalifat. Kad završi s projektom „Nova zemlja", Vučić će postati vladar najnesrećnije države na svetu, u kojoj će se zajedno zlopatiti domaći i azijski očajnici. Propast Srbije može da se spreči na samo jedan način, Vučićevim porazom na izborima i migriranjem iz vladarske fotelje na optuženičku klupu, na kojoj će odgovarati za sve zločine koje je izvršio za vreme svoje diktature.

A 1. Šveđani odustali od „Nove zemlje"

Od početka krize Švedska je prihvatila najveći broj migranata. Švedska vlada je finansirala projekat „Nova zemlja", kojim je upravljalo udruženje građana „Individueli Maniskohjalp".

Program, kojim je migrantima pružana materijalna pomoć i obuka za lakšu socijalizaciju, imao je podršku građana sve dok nisu učestali incidenti. U jesen 2016. švedska policija je priznala da više nema kontrolu nad čak 55 tzv. no-go zona na obodima nekoliko velikih gradova, gde su eskalirali vandalizam, kriminal i seksualni napadi. Početkom 2017. u štokholmskom kvartu Rinkebiji, u kome su smešteni migranti, izvršen je napad na policijsku stanicu, zbog čega je uvedeno vanredno stanje.

Slični incidenti dešavaju se širom Evrope. Istraga nekoliko poslednjih terorističkih napada u Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj otkrila je da su u njima učestvovali i pojedinci koji su u te države stigli s migrantskim talasima. Da bi se smanjila opasnost od takvih slučajeva, Evropska unija je odlučila da napravi tampon-zonu u Srbiji.

A 2. Berlin: Migranti - ''greška iz prošlosti''

Od marta 2016. migranti koji u Nemačkoj nisu dobili azil, već takozvanu subsidijarnu zaštitu, ne mogu da koriste ustavnu privilegiju dovođenja članova najuže porodice, koja je zagarantovana svakom Nemcu, kao i strancu sa legalnim boravkom. Na ovaj način je sprečeno da više stotina hiljada bračnih dugova i maloletne dece izbeglica sa privremenom dozvolom boravka dođu u Nemačku i dobiju socijalnu pomoć.

Ova uredba uskoro ističe, a CDU po svaku cenu želi da je produži. Saksonski poslanik u Bundestagu iz redova vladajuće stranke Angele Merkel, Marian Vend, nedavno je medijima priznao kako je njegova partija svesna da su u prošlosti pravljene greške u pogledu politike prema izbeglicama i da je vreme da se one isprave. Za njega, ali i za ostale poslanike CDU-a i sestrinske bavarske partije CSU uopšte više nije neprihvatljivo da, ako zatreba, za produžetak zabrane dolaska članova porodica migranata većinu u parlamentu vladi da do juče kao „ekstremno desničarska" partija stigmatizovana AfD. To je prvi jasan korak u pravcu prihvatanja ove stranke kao mogućeg koalicionog partnera na nekom od nivoa vlasti.

I sama Angela Merkel, na čiju adresu je išla primedba Venda o „greškama iz prošlosti", uviđa kako je njena politika „otvorenih vrata" sahranjena na poslednjim saveznim izborima. I ona, iako nerado i politički oprezno i nejasno, priznaje da je bilo određenih propusta, ali tvrdoglavo i dalje odbija da iste jasno definiše. „Neko je negde u nečemu pogrešio", mogle bi da se prevedu njene reči.

Za CDU, a posebno za CSU, ovakva nemušta priznanja nisu dovoljna, jer su birači nedavno pokazali kako im je potpuno jasno ko je krivac (vlada) i gde je najveća greška (nekontrolisan priliv migranata). Mladi članovi Unije, kao pomenuti Vend (32 godine), sve češće javno demonstriraju svoju želju da se oslobode hipoteke loše politike Merkelove i da se vrate temeljnim vrednostima nekada konzervativne stranke koja se samo u Bavarskoj naziva CSU, dok je u ostatku Nemačke CDU.

Budućnost Unije je zato u istim ili sličnim stavovima koje je imala u prošlosti, gde se Merkelova sa svojim novim (starim) koalicionim partnerima iz SPD-a slabo snalazi. Zbog toga se u Berlinu sve manje govori o velikoj koaliciji SPD-a i CDU/CSU-a, već se šaljivo (ali istinito) spominje „velika koalicija" SPD-a i same Angele Merkel, ali bez Unije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane