Natrag

Pogled iz Moskve

Pitanje koje ne zanima Kremlj

Zašto da finansiramo Ameriku?

Valentin Jurjevič Katasonov je predsednik Ruskog ekonomskog društva „S. F. Šarapov", doktor ekonomskih nauka i profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Ministarstva inostranih poslova Rusije (na ruskom, skr. MGIMO). Na ruskom portalu za političku i ekonomsku analizu, stoletie, gde redovno objavljuju njegove članke i ekspertize, 13. decembra 2017. godine, objavljen je i kritički prikaz rada Centralne banke Rusije, koju Katasonov naziva i „filijalom Federalnih rezervi SAD", pitajući se usput, da li se to Centralna banka Rusije kocka i sa čijim novcem to radi?

Valentin Katasonov

Već sam pisao o mnogim „čudnim stvarima" u radu naše Centralne banke, od kojih su neke uslovljene time što njeno rukovodstvo, s jedne strane bezočno krši Ustav i zakone Ruske Federacije, a sa druge što su zakoni koji određuju rad Banke Rusije od početka postavljeni na „čudnim" osnovama.

Jednu od takvih „čudnovatosti" nalazimo u Federalnom Zakonu o Centralnoj banci Ruske Federacije (CB RF), u članu 22. On glasi: „...Banka Rusije nema pravo da daje kredite Vladi Ruske Federacije za finansiranje deficita saveznog budžeta, kao ni za kupovinu državnih hartija od vrednosti prilikom primarne javne ponude, sa izuzetkom slučajeva koji su predviđeni zakonom o saveznom budžetu. Banka Rusije nema pravo da daje kredite za finansiranje budžetskih deficita državnih vanbudžetskih fondova, budžetskih subjekata Ruske Federacije i lokalnih budžeta...."

Očigledno je da je za državu najbolje da ne stvara budžetski deficit i ne pribegava pozajmicama. Ali, ako do deficita dođe, onda su pozajmice neizbežne. Najčešće se one ostvaruju u obliku emisije državnih dužničkih hartija od vrednosti i njihovog plasmana na tržište. Poznato je da većina država „zlatne milijarde" živi u uslovima hroničnih deficita državnih budžeta. Tako, na primer, u Francuskoj, Španiji, Italiji, Portugaliji, Grčkoj, koje su članice EU, deficiti hronično prelaze granicu od 3% BDP-a (koja je Mastrihtskim sporazumom 1992. godine bila ustanovljena kao maksimalno dozvoljena).

Pa i SAD-e, na koje naši ekonomski liberali vole da se ugledaju, ostvarile su poslednjih godina deficit budžeta, približivši se 1 trilionu dolara. A 2011. godine ovaj deficit je dostigao rekordnu vrednost od 1,3 triliona dolara ili 8,9% BDP-a SAD.

Američki državni trezor izdaje obveznice uz pomoć kojih zapušava budžetske „rupe". On radi u tesnoj vezi sa Centralnom bankom, koja se zove Federalne rezerve SAD (FR SAD). Prema današnjim pravilima, FR SAD ne mogu direktno da kupe obveznice koje izdaje trezor SAD-e, ali im nije zabranjeno da investiraju u obveznice koje se već nalaze na finansijskom tržištu. Što FR SAD-a i čini.

Od vremena finansijske krize 2007-2009. Federalne rezerve SAD su počele da rade po programu „kvantitativnog ublažavanja". Američka Centralna banka počela je da radi kao „usisivač" koji sa tržišta usisava državne obveznice i hipotekarne hartije od vrednosti. Krajem 2014. godine „usisivač" je prestao sa radom, a do tog trenutka bilans stanja FR SAD narastao je na 4,5 triliona dolara (23% BDP-a). Pritom, 95% od ukupne aktive činio je portofilio državnih hartija od vrednosti i hipotekarnih obveznica koje su kupile ili za koje garantuju savezne agencije. Ukratko, američka Centralna banka ne samo da „ograđuje" (čuva) trezor i savezni budžet, već je potpuno posvećena podršci državnom finansijskom sistemu SAD. Ja sada ne ocenjujem da li je to dobro ili loše, već jednostavno konstatujem činjenično stanje kako bi Federalne rezerve SAD uporedio sa Centralnom bankom Rusije.

Hajde da sada vidimo bilans stanja Centralne banke Rusije na kraju 2016. godine (podaci iz godišnjeg obračuna ove banke za 2016). Ukupna aktiva: 28.974,1 milijardi rubalja (zaokruženo na 29 triliona rubalja). Od tih milijardi rubalja su: 1. dragoceni metali - 3.747,5; 2. krediti i depoziti unutar zemlje - 4.175,1; 3. hartije od vrednosti inostranih emitenata i depoziti u stranim bankama - 18.005,1.

Iz drugog izvora (Pregled aktivnosti upravljanja Centralne banke Rusije aktivama u stranim valutama i zlatu) preciziram da hartije od vrednosti stranih emitenata u ukupnom iznosu zauzimaju treće mesto sa 77,6%, a da depoziti u stranim bankama iznose 22,4%. Ispada da su u apsolutnom smislu, ulaganja Banke Rusije u hartije od vrednosti stranih emitenata krajem prošle godine iznosila 13,97 triliona rubalja.

Ispostavlja se, takođe, da ulaganje Banke Rusije u aktive koje se nalaze, fizički ili pravno, u inostranstvu, iznose više od 62%, a među njima na ulaganja u strane hartije od vrednosti otpada više od 48%. Poređenja radi: aktive koje su nesporno orijentisane prema ekonomiji zemlje (dragoceni metali, krediti i depoziti unutar zemlje) iznose samo 27%.

Instituciju sa sličnom strukturom bilansa, jezik se ne usuđuje da nazove Bankom Rusije ili Centralnom bankom Ruske Federacije.

Strane hartije od vrednosti, koje se pojavljuju u finansijskim izveštajima Centralne banke Rusije su, pre svega, državne obveznice trezora SAD (za poslednjih nekoliko meseci one su konstantno premašivale granicu od 100 milijardi dolara!).

Ispada da Centralna banka Ruske federacije, zajedno sa Federalnim rezrvama, pomaže vladi SAD da zatvori „rupe" u svom saveznom budžetu! Teško se onda može smatrati preterivanjem kada Centralnu banku Ruske federacije nazivaju „filijalom Federalnih rezervi SAD".

Koliko je meni poznato, upravo tako je organizovana Evropska centralna banka (ECB), koja formira svoje aktive na račun dužničkih hartija od vrednosti koje emituju države-članice EU. Federalne rezerve kupuju hartije od vrednosti koje izdaje američki državni trezor, ali u potpunosti zaobilaze hartije od vrednosti država-članica EU. Ulaganja ECB u američke državne hartije od vrednosti su skromna, ona je usredsređena na evropske hartije od vrednosti. A Centralna banka Ruske Federacije skuplja državne hartije od vrednosti, i američke, i evropske. Pritom ignorišući potrebe države po imenu Ruska Federacija.

Već tri godine budžet RF se bori sa deficitom. Taj deficit se pokriva iz sredstava naših suverenih fondova - Rezervnog fonda (koji je već u potpunosti iscrpljen) i Fonda za nacionalno blagostanje (FNB). Ali zar ne bi mogao da se iskoristi američki (evropski) model: da Centralna banka kupuje dužničke hartije od vrednosti Ministarstva finansija Rusije. Ali, ne može! Član 22 Federalnog zakona o Centralnoj banci ne dozvoljava!

Većina subjekata u Ruskoj Federaciji imaju deficite u regionalnim budžetima. Danas mnogi od njih pribegavaju „krpljenju" budžetskih „rupa" kreditima komercijalnih banaka. Uzimaju kredite sa zelenaškim kamatama, što tera regione u dužničko ropstvo.

Zašto Centralna banka ne pritekne u pomoć i ne preseče to zelenaško bezakonje? Opet zbog člana 22 koji ne dozvoljava: „Banka Rusije nema pravo da daje kredite za finansiranje deficita... budžetskih subjekata Ruske Federacije."

Finansijske vlasti države (Centralna banka i Ministarstvo finansija Rusije) nam stalno govore da nemamo alternativu ulaganju u hartije od vrednosti zapadnih zemalja.

Analizirajmo to tačku po tačku...

Prvo, kupujući državne obveznice SAD, Centralna banka Rusije indirektno pomaže finansiranje vojnih priprema Vašingtona protiv naše zemlje (zar ogromni deficit američkog budžeta nisu, pre svega, prouzrokovali vojni rashodi).

Drugo, aktive Banke Rusije u stranoj valuti nalaze se ispod Damoklovog mača ekonomskih sankcija. U svakom trenutku gotovo 2/3 sredstava (aktiva) Banke Rusija može da bude zamrznuto.

Ranije su finansijske vlasti apelovale na ekonomske argumente. Investicije u stranu valutu i državne hartije od vrednosti donose dobit. Ali, o tome je čak i smešno govoriti. Prema podacima godišnjeg obračuna Banke Rusije, njena dobit prošle godine je iznosila 43,7 milijardi rubalja. I to sa aktivom Centralne banke od 29 triliona rubalja. Ispada da je prinos na aktivu Banke Rusije 0,15%. Kako se kaže: pokazatelj na „nivou postolja" (niskom nivou). Danas-sutra institucija pod imenom Banka Rusije može postati neprofitabilna.

Razmotrimo poslednji „Pregled aktivnosti upravljanja Centralne banke Rusije aktivama u stranim valutama i zlatu" (2017. godina, broj 4). Tu je „nacrtana" slika prinosa devizne aktive Banke Rusije za period od 31. 3. 2016. do 31. 3. 2017. godine, po određenim valutama (%): SAD dolar - 0,54, britanska funta - 0,55, kanadski dolar - 0,63, juan - 1,22. A aktiva u evrima je pokazala negativan prinos: minus 0,38.

Ako otvorimo priručnik Rosstata, onda ćemo videti da uz sve promene raspoloženja i probleme, većina industrijskih grana realnog sektora ruske privrede ima pokazatelje rentabilnosti aktiva u dijapazonu od 2 do 4%. Postoje neke grane sa nižim ciframa (npr. proizvodnja opreme - oko 1%), postoje neke sa višim (npr. eksploatacija energetskih resursa - oko 7%). Svaki zdravorazumski čovek će zaključiti da je Banci Rusije unosnije da ulaže sredstva u sopstvenu privredu (u vidu kredita), nego da kupuje državne hartije od vrednosti SAD i drugih zemalja Zapada.

Reklo bi se da je to dovoljno argumenata (političkih i ekonomskih) za radikalnu promenu rada Banke Rusije i promenu strukture aktiva u korist sopstvene, a ne prekookeanske privrede.

Ali, to što Banka Rusije to ne radi, samo još jednom dokazuje da ona zaslužuje naziv „Filijala Federalnih rezervi SAD". Pošto Banka Rusije, po svemu sudeći, nema nameru da uzme u obzir nikakve argumente, onda njen rad treba što strože zakonski regulisati. Treba ograničiti ili čak zabraniti kupovinu dužničkih hartija od vrednosti koje emituju druge države.

Želim, takođe, da vam ukažem i na krajnju „neprovidnost" procedura za pripremu i donošenje odluka o plasmanu sredstava Banke Rusije u stranoj valuti. Nisam uspeo da pronađem nikakava zvanična normativna dokumenta Banke Rusije o ovom pitanju. Jedino što Centralna banka u svom periodičnom izdanju „Pregled aktivnosti upravljanja Centralne banke Rusije aktivama u stranim valutama i zlatu" u ovom pogledu saopštava je „neupućenost". Svaki broj sadrži prvi deo pod imenom Principi upravljanja aktivama u stranim valutama i zlatu, a takođe i upravljanje finansijskim rizicima.

Čitamo: „...U Banci Rusija deluje participativni sistem na više nivoa za donošenje odluka o investicijama. Savet direktora Banke Rusije određuje ciljeve upravljanja sredstvima, listu dozvoljenih instrumenata za investiranje i ciljani nivo valutnog rizika. Organ Banke Rusije odgovoran Savetu direktora za investiocionu strategiju, donosi odluke o nivou procentih i kreditnih rizika i određuje listu partnera i emitenata. Realizaciju donetih investicionih odluka ostvaruju strukturne jedinice Banke Rusije..." I sve u tom duhu. ()

„Ritualni" tekst „ni o čemu". Banka Rusije svoju „unutrašnju kuhinju" ne želi da otkriva. Međutim, iz te „kuhinje" ponešto i „procuri". Što bi se reklo „zločin uvek izađe na videlo". Evo jednog „iznenađenja" iz prakse upravljanja sredstvima u stranim valutama Banke Rusije. U već pomenutom periodičnom izdanju „Pregled aktivnosti upravljanja Centralne banke Rusije..." od nekog vremena se u statističkom pregledu valutnih sredstava Banke Rusije pojavila nova pozicija: „Ulaganje u nedržavne hartije od vrednosti".

U svim dokumentima i zvaničnim izjavama službenika Centralne banke Ruske federacije, koji se tiču međunarodnih rezervi, pominju se samo državne hartije od vrednosti. A evo, u pomenutom dokumentu (koji čita uskostručni kadar) govori se o još nekim „nedržavnim hartijama od vrednosti". Najčešće se iza tog imena skrivaju akcije i korporativne obveznice. Ali, ni u jednom dokumentu ili izdanju Banka Rusije ne otkriva šta se tu tačno kupuje. Evo i statističkog pregleda veličine valutnih sredstava Banke Rusije u vidu „nedržavnih hartija od vrednosti" (u milijardama dolara, na kraju godine): 2012 - 2,4; 2013 - 3,5; 2014 - 4,9; 2015 - 20,3; 2016 - 32,1. Konačno, 31. 3. 2017. ovaj pokazatelj je iznosio 33,9 milijardi dolara. U odnosu na ukupan iznos zlatno-devizinih rezervi Banke Rusije, udeo nedržavnih hartija od vrednosti na kraju 2015. godine iznosio je 5,3%, na kraju 2016. godine - 8,2%, a na dan 31. 3. 2017 - 8,4%.

Očigledno da je Banka Rusije ušla u rizične igre na berzi, ali ne priča o tome na sav glas. U principu MMF ne preporučuje centralnim bankama da se bave takvim opasnim igrama, već savetuje da se pridržavaju principa „konzervativnog investiranja".

Ipak, neke centralne banke su već uključene u ove igre. Pisao sam o tome kako su Banka Japana i Nacionalna banka Švajcarske (NBŠ) najaktivnije od svih centralnih banaka koje kupuju korporativne hartije od vrednosti, kako akcije, tako i obveznice. Tako su, na kraju prvog kvartala ove godine, investicije NBŠ u akcije premašile 80 milijardi dolara, a polovina ove sume je otišla na hartije od vrednosti američkih kompanija. NBŠ kupuje akcije američkih kompanija kao što su Apple, Exxon Mobile, Johnson&Johnson, AT&T i Facebook. NBŠ opravdava takvu politiku time što od investicija u obične državne hartije od vrednosti (kako američke, tako i evropske) gotovo uopšte ne mogu da „omaste brk" (odnosno - zarade).

Stručnjaci sasvim ispravno ocenjuju ovakvu politiku NBŠ kao značajnu podršku američkom biznisu. Osim toga, NBŠ daje značajnu podršku i američkoj vladi kupujući američke državne hartije od vrednosti. Ispostavlja se da je Banka Rusije odlučila da ne zaostane za centralnim bankama koje se najviše kockaju. Ali, dok su NBŠ ili Banka Japana „transparentne" jer ne skrivaju šta i u kojoj meri kupuju, Banka Rusije u tom smislu predstavlja strogo poverljivu instituciju.

Uzgred, podsećam da je Centralna banka već bila jednom uhvaćena u kockanju i kažnjena za to. Imam u vidu kupovinu američkih hartija od vrednosti koje su emitovale hipotekarne agencije Fanni Mae i Freddie Mac. Niko (osim „upućenih") u Rusiji nije sumnjao da Centralna banka Rusije može toliko da odstupi od principa „konzervativnog investiranja". Sve se završilo neuspehom: u vreme finansijske krize 2007-2009 godine, pomenute američke hartije su izgubile vrednost, a Centralna banka je pretrpela ozbiljne gubitke.

I tu se ponovo vraćam na član 22 Federalnog zakona o Centralnoj banci. Uzimajući u obzir sve do sada rečeno, predlažem da ovaj član ostane u pređašnjem obliku, uz promenu samo nekoliko reči: umesto „Vlada Ruske Federacije", staviti „vlade drugih zemalja".

Sa ovom izmenom, ovaj član bi zvučao ovako: „...Banka Rusije nema pravo da daje kredite vladama drugih zemalja za finansiranje deficita saveznog budžeta, kao ni za kupovinu dražavnih hartija od vrednosti prilikom primarne javne ponude, sa izuzetkom slučajeva koji su predviđeni zakonom o saveznom budžetu."

Doduše, ja bih ovako izmenjen član 22 dopunio članom kojim se Banci Rusije zabranjuje da se bavi rizičnim igrama na berzi sa hartijama od vrednosti nedržavnih emitenata. I ta zabrana bi trebalo u istoj meri da važi za korporativne hartije od vrednosti, kako strane, tako i ruske. Centralna banka treba strogo da zabrani igranje bilo kakvih igara na berzama i da se odlučno okrene realnom sektoru ruske privrede.

Ovde mi na pamet nesvesno padaju reči čuvenog Šarla Luja Monteskijea o tome da finansijeri podržavaju državu tačno onako kao što konopac podržava obešenog. Valja se zamisliti nad tim...

P.S. „Predstavnici naroda", da li ste me čuli? Ako ste me čuli, onda delujte. Ako bude potrebno, pružiću vam pomoć da bi se kod nas konačno pojavio normalan zakon o Centralnoj banci.

Komentar čitaoca portala stoletie.ru

„...Veliko hvala Valentinu Jurjeviču za ovaj članak. Ne jednom, on je na Cargradu i drugim tv kanalima bukvalno alarmirao javnost govoreći o kriminanom delovanju CB Rusije i celog finansijskog bloka. Ne mislim da ga vlasti ne čuju. Kao u basni: „Vaska čuje, ali jede". Uverenost u nekažnjavanje proizvela je Nabiulinu, Oreškina, Grefa i druge zato što je Ustav stvoren za njih. Nevoljno se sećam reči M. Ljermontova: „Vi, bedna gomilo, što stojite pored trona, Slobode, Genija i Slave dželati!"

A 1. Centralna banka uhvaćena u kockanju

Centralna banka Ruske federacije, već je jednom bila uhvaćena u kockanju i kažnjena je za to. Imam u vidu kupovinu američkih hartija od vrednosti koje su emitovale hipotekarne agencije Fanni Mae i Freddie Mac. Niko (osim „upućenih") u Rusiji nije sumnjao da Centralna banka Rusije može toliko da odstupi od principa „konzervativnog investiranja". Sve se završilo neuspehom: u vreme finansijske krize 2007-2009 godine, pomenute američke hartije su izgubile vrednost, a Centralna banka je pretrpela ozbiljne gubitke.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane