Natrag

Zadnja

Četiri beleške

Živan Haravan

Beleška prva: Ivica Dačić

Pre nekoliko nedelja gledao sam i slušao moju omiljenu tv-emisiju, na You Tube, "Dobar, loš, zao". U rubrici, koju popunjava svojim prilozima magarac Sima, beše i jedan magareći prilog u kome naš jedinstveni Ivica, onako namazan, ali odavno provaljen, političar, objašnjava kako je voditeljka tv-splačine "Parovi", postala visokopozicioniran kadar SPS-a. On je, kao, dosta zauzet svojim "državničkim" poslovima i nije, kao, upućen šta rade ovi njegovi u njegovom odsustvu. Ali, ne lezi vraže, na internetu postoji fotografija našeg vrlog ministra i rečene voditeljke na kojoj su kao dva golupčeta. Nije Ivica ni prvi ni poslednji koji će, zahvaljujući svojoj poziciji, da se omrsi o piletinu.

Nešto mislim: da je Ivica, recimo, kuvar u beloj uniformi sa kuvarskom kapom na glavi (bio bi simpatičniji od onog kuvara na slici "Vegete"), da li bi ga ona vrtiguz voditeljka počastila, bar, zajedničkom fotografijom? No, sve je to jadno i smešno i za ovaj osvrt nije bitno. Bitna je jedna izjava našeg ministra inostranih poslova, jedinog u Svetu (potpisujem!) koji, na toj funkciji, osim maternjeg, ne govori nijedan strani jezik. U pomenutom magarećem prilogu Ivica je izrazio svoje gađenje prema svima koji kritikuju "Parove", a gledaju ih. Zapanjujuća je glupost našeg ministra! Zato, moram da mu objasnim! Prvo, ogromna je razlika između glagola gledati i pogledati. Kada čovek šeta tv-kanalima i naiđe na tv-splačine poput "Parova" ili "Zadruge", naravno da će se zadržati minut-dva i pogledati vrhunac idiotizma koji se, jasno je zašto i sa kojim ciljem, plasira narodu "koji to voli". Drugo, kada čovek šeta livadom i slučajno ugazi u balegu, tek tada može da oseti sav smrad i gađenje prema balegi ili nečijem govnetu.

A, šta ćemo sa ministrovim, manijakalnim "pevanjem" gde god stigne? Njegov veliki fan, najevropljanin Dragan Marković Palma, našao je za shodno da, baš, u Parlamentu brani svoju "pevačku zvezdu" od napada ili prigovora onih koji, sa pravom, prave sprdnju na račun neumesnog ponašanja ministra inostranih poslova.

"...Pa, šta treba? Da plače? Da kuka?..." - pita gospodin Palma. Treba i njemu nešto objasniti: ministar, dok je ministar, može i sme da peva u svom kupatilu, u svom stanu...Kada dođe vreme da to više ne bude i vreme kada se gospodin Palma bude vratio svom menadžerskom poslu, može da angažuje Ivicu da peva do mile volje pod šatorima, kobasicijadama, čvarkijadama i drugim, sličnim, kulturnim manifestacijama. Zanimljivo da gospodin Palma, koji se zalaže za zdravu porodicu i pravilno, porodično, vaspitanje dece, ni jednom nije digao svoj glas protiv urušavanja tih vrednosti tv-splačinama poput "Zadruge" i "Parova".

Beleška druga: Maja Gojković

Moje veličanstvo Građanin, kao delić vrhovne vlasti koja je iznad Parlamenta i svih institucija u državi, daje mi za pravo da izreknem opomene i kaznu predsednici Parlamenta - Maji Gojković:

-izričem Vam opomenu što obmanjujete javnost kada, po ko zna koji put, kažete da su Vas i Vaše kolege iz SNS-a, na tom i tim mestima na kojima ste - birali građani. Građani, koji su izašli na izbore, u određenom procentu su glasali za SNS, dovoljnom da SNS dobije apsolutnu vlast. A, Vas i Vaše kolege birao i postavio je na ta mesta, na kojima ste, predsednik stranke Aleksandar Vučić, kao sigurne poslušnike i klimoglavce. Dakle, nisu Vas birali građeni!

-izričem Vam opomenu što sve vreme glumite naivnu pčelicu Maju, a uloga zle veštice je kao skrojena za Vas.

-izričem Vam opomenu što ste do sada toliko menjali stranke i partije koliko je kurva promenila gaća.

-izričem Vam opomenu što do danas nije razjašnjena Vaša uloga u aferi oko izgradnje Autobuske stanice u Novom Sadu, u vreme kada ste bili gradonačelnica tog grada.

-izričem Vam opomenu što toliko masno ne govorite istinu da Vam se, od tolike masnoće pojavljuju masnice po rukama.

Pošto je građanski Poslovnik o radu Narodne Skupštine tolerantniji od skupštinskog Poslovnika, evo, ja Vam, tek, posle pete opomene, izričem meru udaljavanja iz skupštinske dvorane, u koju možete da se vratite kada Saša Janković bude izabran za Predsednika Srbije. Pozivam Boška Obradovića da sprovede ovu Odluku i nežnim dodirom Vas izvede napolje.

Beleška treća: Marjan Rističević

Čuo sam za dramu jednog sredovečnog gospodina, sa srećnim završetkom. Na njegovu nesreću i preneraženost, jednog dana je doznao da mu se sin srednjoškolac - drogira! Šta sve nije preduzeo da spasi svog jedinca od te pošasti: od Peranović-terapije (lopatom po zadnjici i bubrezima) do savremenih medikamenata i sve - bezuspešno. Tek, jednog dana, bio je na razgovoru, tražeći savet šta dalje, kod jednog poznatog neuropsihijatra. Ne, nije onaj seksoman iliti sekselencija, ako ste na njega pomislili, već, kod normalnog neuropsihijatra.

U jednom momentu stručnjak je pitao ovog nesrećnika šta njegov sin ne voli. Nakon kraće pauze otac se seti da njegov sin, pre drogiranja, nikako nije mogao da sluša i gleda Marjana Rističevića dok, upotrebio je sinovljev termin, "ovaj žvalavi" u Parlamentu. Uvek bi pred ocem ili gasio televizor ili bi oca pitao kako može da gleda i sluša to sr..e. "E, tu smo!"- ushićeno je reagovao neuropsihijatar. "Mislim da smo našli rešenje i Vašeg problema, a što je najvažnije i problema Vašeg sina. Slušajte: već od danas, vežite ga za stolicu pred kompjuterom i pustite mu sve klipove na kojima Rističević govori u Skupštini. Nakon 5 do 7 dana dođite da mi kažete da li je bilo pozitivnih rezultata."

Čovek se zahvali, plati stručnjaku i odmah, po dolasku kući, učini što mu je stručnjak rekao. Sin je, samo posle dva dana primene terapije zaurlao: "Tata! Preklinjem te, nemoj više! Kunem ti se da više nikada neću da pomislim na drogu, a kamo li da je koristim!" Od tada je prošlo dve godine i sin je održao reč. Danas je uspešan i odličan student! Ali, desilo se nešto neviđeno, nesvakidašnje, a što je promaklo milionskom tv-auditorijumu! Marijan Rističević je, kao niko do sada u političkoj istoriji, ako ne računamo pojedince iz vremena Mao Ce Tungove kulturne revolucije koji su to isto uradili, ali pod prinudom, izrekao takvu samokritiku zbog koje mu izražavam svoje duboko poštovanje. Rekao je, između ostalog: "...neki ljudi prave greške, a neki se rode sa greškom!"

Fascinantno! Bravo, Marjane! Što se moje malenkosti tiče, sve Vam je oprošteno! Želim Vam miran san i da Vam se u svakom snu javi - Milan Paroški.

Beleška četvrta: Aleksandar Vučić

Nema nikakve sumnje da je naš Predsednik izuzetno inteligentan, proračunat u svakom potezu koji pravi u politici i ovo ističem bez ironije ili sarkazma. Ali, ako je u pričici, koja sledi, bio upoznat sa detaljima koje ću izneti i čiji sam bio neposredni svedok, onda on ozbiljno dovodi u pitanje ono sto rekoh o njemu u prvoj rečenici. Evo, ovako!

Pre oko 3-4 meseca, tik uz zgradu u kojoj stanujem, privatna, uspešna firma "Mona d.o.o." započela je izgradnju, kažu, a i vidi se slika na panou gradilišta, velelepnog hotela. Ništa tu ne bi bilo neobično dok sa moje terase, sa koje se gradilište vidi kao na dlanu, ne ugledah 29. 11. 2017 godine, radnike kako na jednom manjem slobodnom prostoru gradilišta, montiraju neki, poveću, nastrešnicu, binu, ozvučenje...?! "O, ne!"- rekoh u sebi. "Pa, nije, valjda, Malom palo na pamet da mi do Nove godine pevaju pod prozorom Bora Drljača, Era Ojdanić, Zorica Brunclik...?! "

Ako bi mi, bar, pevali Željko Samardžić, Željko Joksimović, Čola...ali, znam da njima ne priliči ovo mesto. Ubrzo, od upućenih komšija, saznadoh da se to priprema infrastruktura za sutrašnji dolazak Predsednika Vučića koji će održati govor povodom početka izgradnje hotela?!

"Ma, dajte, ljudi! Ovo mesto, događaj je nivo, eventualno, predsednika mesnog odbora SNS-a, a ne Predsednika države."

Sutradan je osvanuo tmuran, hladan dan sa ledenom kišom koja je lila kao iz kabla. Gradilište - blatnjavo. Ispred bine uzak prostor iza koga je ogromna rupa. Siđem pred zgradu. Ispred moje i susednih zgrada ugledah grupice mladih policajaca i policajki koji mokri i promrzli čekaju nekog. Shvatih! Stvarno, dolazi Predsednik države! Vratih se na svoju terasu sa koje sam imao čist pregled na binu i čitav ambijent. Dolazi nekoliko crnih limuzina. Prethodnica. Oko jedan sat pre dolaska Predsednika izvode stotinak radnika "Mone", svi sa kišobranima, i raspoređuju ih na onaj uzak prostor ispred bine. Evo, konačno, stiže Predsednik Srbije! Sa Malim i još jednim važnim gostom. Naravno, sledio je govor Malog i, potom, Predsednika Vučića. Čuh, kasnije, da je sve to bilo u direktnom prenosu na "Pinku". Sve je delovalo neshvatljivo jadno, tužno i ispod svakog nivoa jednog Predsednika države. Ako neke detalje nije znao ili nije primetio, evo, javno ću ga pitati:

-Gospodine Vučiću, da li ste bili obavešteni da je izgradnja hotela PRIVATNA investicija i da na građevinskom panou jasno piše da je investitor "Mona d.o.o."?

-Gospodine Vučiću, da li ste znali da su Vas radnici-e "Mone", čijim namučenim rukama je zarađena izgradnja hotela, sat vremena čekali po kiši i hladnom vremenu, a sa njima i mladi policajci i policajke?

-Gospodine Vučiću, da li ste primetili čoveka u prvom redu ispred bine koji bi se, sa visoko uzdignutim rukama koje tapšu, okretao prema radnicima-radnicama dajući im znak da prislone svoje kišobrane ramenom uz obraz i da Vam tapšu?

-Gospodine Vučiću, da li ste primetili da se niko, ama baš, niko od građana, osim mene, nije pojavio ni na prozoru ni na svojoj terasi, bilo koje zgrade koja je okrenuta gradilištu, da čuje i izbliza vidi svog Predsednika?

Ako je, pak, Vaš marketinški tim sve ovo organizovao, moj savet je da ih sve skupa smenite. Ali ako ste Vi sve to odobrili i prihvatili, a inteligentan ste čovek, moguće da ja, kao matorac, nisam u toku savremenih markentiških trendova. U tom slučaju, pozivam Vas da, na proleće, održite govor mojim komšijama sa sprata povodom početka radova na renoviranju mog stana.

"Držimo govore po kućama" - moj predlog slogana SNS-u za buduće beogradske i republičke izbore.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane