Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (124)

Komesar Katani je potreban za pravosudnu hobotnicu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Godinu dana nakon kapitulacije fašističke Nemačke, jedan bivši vojnik izašao je na ulicu i iz čista mira rafalom usmrtio nekoliko sugrađana. Na suđenju, sudija ga je upitao - ''da li vi znate da je zabranjeno ubijati ljude?'' Optuženi se štrecnuo i odgovorio kontrapitanjem - ''a zašto?''

Danas bi bilo đavolski teško uveriti većinu srpskih sudija i tužilaca da nije dozvoljeno kršiti zakon i rasprodavati pravdu. Veliki broj njih bi uzvratio pitanjem - a zašto! Rasulu u srpskom pravosuđu nema, izgleda, kraja. Kako ustrojiti, u praksi, nezavisno pravosuđe i državno tužilaštvo? Nema, praktično, nikakve šanse da se prevaspitaju sudije i tužioci koju su svoj poziv shvatili kao trgovački, da slobodno, nekažnjeno, dakle pod zaštitom, rasprodaju pravdu. Kada bi stotinak sudija završilo sa metkom u glavi, opet je malo verovatno da bi ostali počeli da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema Srbije. U srpsko pravosuđe se mora uvesti prinudna uprava. Teškim, bolnim rezom.

Svaki tužilac, zamenik tužioca i sudija morao bi biti podvrgnut poligrafskom ispitivanju. Da odgovore na tri pitanja - da li je uzimao mito, da li je presuđivao po nečijem nalogu, da li se donoseći odluku svetio nekom, a nekog štitio od odgovornosti. A da ne bi i tu bilo zloupotreba, prvo bi poligrafiste trebalo podvrći poligrafu da li su skloni davanju lažnog nalaza.

Svaki nosilac javno-tužilačke i pravosudne funkcije imao bi pravo da se ponovi testiranje ako sumnja u nalaz. Poligrafisti bi morali biti iz drugog grada, da ne poznaju testirane. Takođe, treba otvoriti sve arhivske fondove BIA i kriminalističke policije i suočiti sudije i tužioce sa dokazima koji su prikupljeni protiv njih, bez obzira da li je to bilo zakonito. Treba, svakako, omogućiti sudijama i tužiocima da te dokaze ospore, da se sprovede izviđaj, ako je prijava lažna. Nakon ovakvih nalaza, dakle zasnovanih na činjenicama, sudije i tužioce treba odmah udaljiti s posla i potom sprovesti zakonit postupak njihovog opoziva.

Izbor sudija i tužilaca mora biti JAVAN. Razgovorima sa kandidatima pred Državnim većem tužilaca i Visokim savetom sudstva mogu prisustvovati i ostali kandidati. Spisak onih koji konkurišu za sudije i tužioce, sa osnovnim biografskim podacima, treba objaviti u dnevnim novinama i pozvati one koji raspolažu podacima koji kandidate čine nepodobnim da to dostave Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Te dojave ne bi imale uticaja na njihov izbor ako se pokažu lažnim i zlonamernim. Zatim, svi kandidati bi morali biti podvrgnuti lekarskim pregledima, tako što bi mogli da biraju lekarsku komisiju koja bi im izdala lekarsko uverenje da su psihički stabilne osobe, da ne podležu uticajima, da nisu povodljive...U zemlji u kojoj je potpuno uništen moral, nažalost, ovakve mere su neophodne.

Da je srpsko pravosuđe tempirana bomba, svakodnevno svedoče presude i optužnice koje potpisuju sudije i tužioci, znajući da čine krivična dela, da krše zakon i osnovna ljudska prava i slobode građana.

Potpisanom novinaru izvor iz Višeg javnog tužilaštva saopštio je da je optužnica koja je podignuta protiv Zorana Marjanovića, čiju porodicu već dve godine čereči Velika propaganda laži, svakodnevnim pisanjem i najavama na naslovnim stranama, skoro klevetnička i suprotna je nalazu sudskog veštaka i materijalnim dokazima. Nije to jedina optužnica koja je doneta po nalogu tužiteljke Nataše Krivokapić, a koju potvrđuje krivično veće Višeg suda u Beogradu, isključivo sa ciljem udvaranja vrhovima vlasti, koji ovim lažnim procesom, koji je bez presedana u novijoj srpskoj istoriji, žele da zaluđuju građane pričom o ubistvu bivše pevaljke, a da nikog iz Velike propagande laži ne zanima činjenica da 21 ubistvo u Beogradu još nije rešeno. Većina šefova javnih tužilaštva i predsednika sudova su sluge Vučićevog kartela. Nema te gadosti koju ne mogu da učine građanima.

Prošle nedelje je na zahtev Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu određen pritvor kapetanu Vojske Srbije, iz korpusa specijalnih snaga, koji je odbio da se izjasni pred Vučićevim crnim trojkama koje terorišu građane i kucaju na vrata svakog stana, zahtevajući da se oni izjasne da li će glasati za Vučića i zašto neće, popisujući sve one koji nisu sledbenici Velikog Vođe. Kapetan je Vučićeve horde odbio uz poruku da ih ''jebo Vučić''. Istog dana se oglasio ministar unutrašnjih poslova tvrdnjom da je kapetan napao aktiviste SNS-a koju su ga anketirali. Onda mu se omaklo pa je potvrdio da oni idu od vrata do vrata, što pokazuje prirodu ove vlasti.

Podsećamo da je Više javno tužilaštvo u Beogradu odredilo pritvor mladiću iz Guče koji je navodno napao novinarke PINK-a na protestu Dveri ispred ove kuće zla. Kad je sudski veštak naveo da su ''povrede'' narkomanke Gordane Uzelac lake, istog dana horda je napali veštaka na pasja usta, zaboravljajući da je na osnovu njegovog nalaza spašen sin vlasnika PINK-a Željka Mitrovića.

Tužilaštva i sudovi su pseći poslušni kada je vlast u pitanju. Zatvorili bi Isusa iz Nazareta, ako bi to Vučić tražio.

Promenom vlasti u Srbiji mora se, bez odlaganja, organizovati javno suđenje tužiocima, predsednicima sudova i sudijama koji su podizali nezakonite optužnice, držali građane nezakonito u pritvoru i osuđivali na zatvorske kazne, ili im otimali imovinu.

Taj proces mora da bude javan, da optuženi imaju sva prava, da javnost ne sme da utiče na odluku suda, da se isključivo donese presuda na osnovu njihove dokazane krivice, a potom rehabilituju sve njihove žrtve.

Ako dođe samo do smene ove kriminalne bande, biće to podsticaj onima koji ostanu u pravosuđu da i on i nekažnjeno mogu da nastave da dele pravdu po svojim aršinima i da je rasprodaju. Njima treba zabraniti doživotno bavljenjem pozivom sudije, tužioca ili advokatskim pozivom! Njihove slike treba što češće pokazivati na televiziji i u novinama, da ostali shvate da rasprodaja pravde nije nekažnjiva.

Mnogo je teških i gorkih pitanja koja se danas mogu postaviti nad razvaljenim srpskim pravosuđem. Na mnoga od njih su poznati i odgovori, ali nigde i niko nije našao načina i hrabrosti da kaže kako dalje. Koliko sudija i javnih tužioca je u prethodnih dve decenije godina odgovaralo za izvršenje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije i javnog tužioca?

Koliko je situacija bilo da je protiv postupajućeg sudije ili tužioca podnesena disciplinska prijava i krivična prijava, a da je sve to odbačeno pa takav čovek nastavi da sudi? Kako takav sudija može da ostane objektivan i nepristrasan u nastavku postupka? Zna li javnost u Srbiji protiv koliko je podnosilaca krivičnih prijava protiv sudija, kada je prijava odbačena, pokrenut postupak za lažno prijavljivanje, a zna se da je to krivično delo?

Nedavno je, u jednoj anonimnoj anketi urađenoj za potrebe nadležnih evropskih institucija, čak 84 odsto sudija reklo da se izbor i napredovanje sudija ne vrši isključivo po objektivnim kriterijumima. Da na prvi izbor na sudijsku funkciju utiču lične veze i nepotizam veruje 78 odsto sudija. Gotovo isti broj njih veruje da familijarnost (nepotizam) igra ulogu u napredovanju u karijeri. Kod nosioca tužilačkih funkcija situacija je još gora, pošto 85 odsto ne veruje da se izbor i napredovanje vrši po objektivnim kriterijumima. Velika većina tužilaca takođe smatra da su lična poznanstva značajan faktor kod procesa izbora na funkciju i napredovanja.

Kada se rezultat ankete da 84 odsto sudija i 85 odsto tužilaca ne veruje da se prvi izbor i napredovanje u pravosuđu vrše po objektivnim kriterijumima uporedi sa istraživanjem sprovedenim uz podršku Delegacije EU u Srbiji, po kojem se 69 odsto građana ne slaže da je pravosuđe profesionalno, a 79 odsto ne misli da je nepristrasno, moglo bi se slobodno reći da srpske sudije i tužioci imaju još manje poverenje u pravosuđe od običnih građana! Šta reći o pravosuđu u koje nema poverenja 80% građana, a sudije i tužioci koji predstavljaju pravosuđe imaju još gore mišljenje nego sami građani!

Kada na ove podatke dodamo i podatke ankete Društva sudija Srbije po kojima je pritisak da donese određenu odluku u svom radu doživelo 44% sudija i da najviše njih smatra da je sudstvu prisutna atmosfera opšteg, sistemskog pritiska, jasno je kakvo nam je stanje u pravosuđu, a to stanje najviše zavisi upravo od onih u samom pravosuđu - sudija i tužioca.

Najvažnije pitanje i za pravosuđe i za sadašnju vlast jeste kada će konačno odgovarati svi oni koji su opljačkali i upropastili ovu državu u prethodnom periodu? Ako pravosuđe ne valja šta su čekali Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka skoro šest godina koliko su na vlasti, i zašto do sada nisu ništa preduzeli po tom pitanju? Da li SNS-u smetaju samo sudije koje nisu njihove, i žele pravosuđe koje čine sudije članovi SNS -a? Jer šta ćemo sa, na primer 650 sudija koji 2009. nisu prošli reizbor, pa su se učlanili se u SNS a kada ih je Ustavni sud vratio na funkciju nisu se iščlanili iz SNS. Nema nijedne reči o njima.

Traženo je više puta u Narodnoj skupštini da se pokažu potvrde o iščlanjenju sa datumom iščlanjenja, ali bez uspeha, jer te potvrde ne postoje i te sudije i dalje članovi i samim tim zavise od stranke jer je članstvo u stranci razlog za prestanak funkcije.

Sudstvo, naravno, ne sme biti nezavisno od Ustava, zakona i od odgovornosti za svoj rad (odgovornost i nezavisnost su potpuno različite stvari), a od svega ostalog mora biti nezavisno! Problem je upravo u obrnutoj stvarnosti - na žalost, sudstvo je izgleda nezavisno jedino od Ustava, zakona i odgovornosti, a zavisno od svega ostalog - vlasti, političara, tajkuna, novca, stranih centara moći. Zašto baš niko nije odgovarao za sve što nam se dešavalo u prethodnom periodu? Nijedan političar, tajkun, kriminalac nije odgovarao za pljačku i uništenje srpske privrede?

Redakciji Magazina Tabloid svakodnevno stižu fascikle u kojima građani šalju svoja iskustva sa sudovima. Pravni tim Magazina Tabloid nije u mogućnosti da svima izađe u susret i objavi njihove slučajeve. Rasprodaja pravde u Srbiji je postala nepodnošljiva. Sudije, štiteći se kapom ''slobodnog sudijskog uverenja'' mogu da čine što im je volja.

Istraživači Magazina Tabloid uspeli su da sačine spiskove korumpirani sudija u Apelacionom sudu u Beogradu, Višem sudu u Beogradu i Apelacionom sudovima u Nišu i Kragujevcu. U ovim ''kućama nepravde'' zlo je nemoguće iskoreniti bez uklanjanja ovih ljudi, njihovim javnim izvođenjem pred sudska veća i opisivanjem njihovih nedela, kriminalnim presudama, bogaćenju, napredovanju...

A 1. Mina, žena koje ima

U napadu na urednike Magazina Tabloid posebno se ističe sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Mina Otašević. Budući da zbog plaćanja sudskih taksi uredniku Milovanu Brkiću se pleni mesečna zarada, sudija Otašević dvonedeljno šalje preteća pisma da se ''nastavi sa prinudno naplatom .... da se o tome mesečno obaveštava, mada izvršenje vodi privatni izvršitelj. Tako smo prinuđeni da sa računa privrednog društva plaćamo po nalogu sudije Otaš3ević iznose koje ne pokriva zarada glavnog urednika.

Sudija Otašević je za sudiju izabrana u decembru 2016. godine. Bila je stručni saradnik u Prvom osnovnom sudu, mnogo je radila, kažu. Njene noge se nisu spuštale, takoreći. Da li je predsednik Višeg suda u Beogradu koristi kao korbač za otimanje od onih koji ukazuju na zlodela u sudu?

A 2. Ne uznemiravaj komandira

U decembru mesecu prošle 2017. godine, Prekršajni sud u Sjenici osudio je Dragicu Đurović, ženu od 65 godina starosti, nekažnjavanu, majku petoro dece, pa je, opisujući njeno delo, procenjeno da ga je učinila sa "eventualnim umišljajem".

U presudi piše da je Dragica Đurović ušla u policijsku stanicu u Sjenici još u novembru 2016. godine, kojom prilikom je "povišenim tonom" zahtevala da bude primljena kod nadležnih, te da je "na drzak i bezobrazan način" optuživala određena lica iz Policijske stanice Sjenica, da su odgovorni za ubistvo njenog sina Jevrema Đurovića, policajca koji je do ubistva tu radio. Tražila je da razgovara sa komandirom Stanice policije u Sjenici, u kojoj je do smrti radio i njen sin, ali on nije imao vremena da je primi, da joj izjavi saučešće! Inače, njenog sina je, sumnja se, ubio drugi policajaca, a što se sve zna u Sjenicu. Umesto da ožalošćenu majku svog kolege primi i uteši, komandir je naredio da je privedu prekršajnom sudiji!

Svedok Veroljub Maslak, iz sela odakle je i Dragica Đurović (reč je o najudaljenijem sjeničkom selu), u svom iskazu je naveo da je reč o poštenoj osobi, iz poštene porodice, da su i njeni sinovi takođe moralni i pošteni ljudi, a da je ona nakon smrti svoga sina Jevrema posumnjala u ispravnost zvanične verzije tog tragičnog događaja. Istina je, niko nema "šesto čulo" kao što ga majke imaju.

Sudija Prekršajnog suda u Sjenici, Dragija Sredojević, konstatovala je na kraju da je Dragica Đurović "prekršajno odgovorna" pa je sve završeno sa izrečenom opomenom. U "Magazinu Tabloid" broj 385., pod naslovom "Zakon ćutanja u zemlji bez zakona", opisano je do detalja pod kakvim okolnostima je umro njen sin Jevrem Đurović.

Podsećanja radi, treba pomenuti da je u zaključku obdukcionog zapisnika koji je sačinio Institut za sudsku medicini iz Beograda, a koji su potpisali dr Slobodan Nikolić i dr Snežana Pavlekić, pisalo vrlo jasno: "...Na osnovu obdukcionog nalaza i podataka iz medicinske dokumentacije, smrt je nasilna i nastupila je usled oštećenja za život važnih moždanih centara i nastalih komplikacija". Doktori Nikolić i Pavlekić kažu da je "...Oštećenje za život važnih moždanih centara, prelomi kostiju lobanje, kao i druge opisane spoljašnje i unutrašnje povrede, nanesene su tupinom zamahnutog mehaničkog oruđa".

Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru ovo nije bilo dovoljno. Ali, ovakav slučaj ne zastareva. Porodica Đurović očekuje pravdu.

Izgleda da je nekima u Policijskoj stanici u Sjenici bilo važnije da izvedu ojađenu majku pred Prekršajni sud, nego da se pozabave krivcima za smrt njenog sina.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane