Natrag

Duplerica

Ko je Metju Palmer, američki diplomata u Stejt Departmentu koji satire Srbiju?

Uterivač straha i neslobode

Američki diplomata Metju Palmer koji je godinama vršljao po Srbiji, praveći paklene planove kako da potpuno razori ovu nesrećnu balkansku državu, danas sa pozicije direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu, suprotno strategiji koju vodi nova administracija predsednika Donalda Trampa, nastoji da po svaku cenu održi diktaturu u Srbiji i na Balkanu, da onemogući da Sjedinjene države koliko toliko poprave greške i zločine koje su počinile i u ovom delu sveta.

Milovan Brkić

Davne 1995. godine upoznao sam američkog diplomatu Metju Palmera, tada savetnika u Ambasadi Sjedinjenih Država. Milošević je ulazio u otvorenu diktaturu, a moja malenkost se tome, kao novinar, žestoko protivila. Slučajno sam sačuvao i njegovu vizit kartu iz tog perioda. Za razliku od ostalih diplomata koje sam poznavao, gospodin Metju mi se činio, na neki način, čudnim čovekom.

Ovih dana, dok Vučićeva Velika propaganda laži vodi besomučnu kampanju za gradske izbore, gospodin Palmer sa pozicije direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt Departmentu, snažno pritiska i američke diplomate u Ambasadi u Beogradu da podržavaju diktaturu Vučića, a direktno preti malobrojnim opozicionarima da ne dovode Vučićevu vlast u pitanje. Jednom od njih, u svetu vrlo uglednom, pre tri nedelje gospodin Palmer je rekao da su Srbi loši ljudi, da je Vučić genije, koji, rekao je, može da ''nakon što smo ubili Olvera Ivanovića'' ode na Kosovo i "da taj slučaj niko više ne pominje''!

Naravno, to nije tačno, jer se slučaj pokojnog Ivanovića našao nekoliko dana kasnije i na sednici Saveta bezbednosti.

Ko je gospodin Palmer, koji voli poraženu Srbiju?

Kako stvarno (i ukratko) izgleda Palmerova profesionalna biografija? Od 1980. do 1984. godine, studirao je umetnost na Istočnoazijskom univerzitetu. Ali, Palmer je svoju pravu "akademsku edukaciju" počeo na Univerzitetu u Mičigenu gde je položio master iz umetnosti na japanskim studijama (1991 - 1992) učeći i japanski jezik. 1993. do 1995. godine, Palmer već radi u ambasadi SAD u Beogradu kao analitičar ekonomskih i političkih prilika u raspadajućoj Jugoslaviji.

Od 1995 do 1997. godine, direktno je podređen tadašnjoj državnoj sekretarki SAD, Medlin Olbrajt i bavi se "Istočnim Mediteranom" (naziv je kasnije promenjen u "Zapadni Balkan").

Tadašnja državna sekretarka "prepoznala" ga je kao vrsnog talenta i "kolekcionara ljudske inteligencije". Od 1997. do 1999. godine, dobio je specijalna ovlaštenja i specijalna zaduženja za Srbiju i Crnu Goru, a dobio je i zadatak da isprati pokušaj mirovne konferencije između Srba i Albanaca u pariskom dvorcu Rambuje.

Od 2003. do 2006. godine, radio je u ambasadi SAD na Kipru u Nikoziji, gde je "opipavao" teren na liniji podele između kiparskih Grka i kiparskih Turaka. Od 2006. do 2007. godine, bio je savetnik Džordža Buša i njegovih agenata u Nacionalnoj bezbednosti.

No, Palmer još uvek nije dovršio svoje obaveštajno školovanje, pa je već kao veteran položio master (2007 - 2008) u školi Nacionalne strategije bezbednosti. Od 2008. do 2010. godine, Palmer se nalazi u jugoistočnoj Aziji na poziciji šefa kancelarije SAD za Burmu, Laos, Kambodžu, Tajland i Vijetnam.

Od 2011. do 2014. godine, ponovo je savetnik ambasadora SAD u Srbiji. Od 2014. do 2016. godine, ponovo ga vraćaju na pitanja jugoistočne Azije.

Početkom 2016. godine, postaje šef kancelarije za "Evropu i evroazijska pitanja" i integraciju onih zemalja Evrope koje još nisu članica evroatlanskih saveza.

Važan podatak iz njegove biografije govori da je bio, kao niži službenik u Stejt Departmentu, direktno vezan za tadašnjeg državnog sekretara gospođu Medlin Olbrajt. Po njenom nalogu direktno je radio na stvaranju uslova za odvajanje Kosova i Metohije, stalno je boravio u Prištini i savetovao one, koji danas moraju da se pojave pred sudom za ratne zločine, kao vođe OVK-a.

Njegova karijera vezana je za uticaj gospođe Olbrajt, koja je, nakon bombardovanja Srbije, postala vlasnica državnih preduzeća na Kosmetu, kupivši ih bez prebijene pare, kao ratni plen.

Na mesto direktora Kancelarije za Jugoistočnu Evropu postavljen je zahvaljujući lobiju gospođe Olbrajt. Da podsetimo, nakon što je predsednik Donald Tramp prošle godine položio zakletvu, navodeći da će Ameriku vratiti hrišćanskim vrednostima, gospođa Olbrajt je javno poručila da će promeniti veru i preći u islam, što je bila poruka njenim momcima da sabotiraju novu administraciju, svim sredstvima.

Kao državni sekretar, gospođa Olbrajt je održavala intimne odnose sa ambasadorom Bosne i Hercegovine u Vašingtonu Muhamedom Šaćirbejom, sa današnjim kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, pa je moguće da je i gospodin Palmer bio blizak i njenom srcu. Da podsetimo da je Šaćirbej osuđen u Vašingtonu, da zatvor očekuje i Hašim Tači, pa bi i gospodin Metju mogao biti izveden na sud.

Poznato je da je ruska Federalna spoljna obaveštajna služba uspela da u stolicu u kabinetu gospođe Olbrajt ugradi prisluškivač, što je otkriveno tek pred kraju njenog mandata, pa su Rusi znali sve poteze ove opasne žene, pa i imena onih koje je ona promovisala.

Gospodina Metju Palmera strana služba je opisala i kao ljubitelja muškog tela. Sa takvima se lako stupi u kontakt i posluje.

Kako je Metju Palmer doveo na vlast Srpsku naprednu stranku?

Osnivanje Srpske napredne stranke zvanično se desilo 21. oktobra 2008. godine, kada je osnivačka skupština u sastavu Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Božidar Delić, Borislav Pelević, Oliver Antić, Brana Crnčević, Igor Mirović, Zoran Bingulac... prihvatila osnovne principe delovanja i stranački program.

Nezvanično, američki diplomata i obaveštajac, Metju Palmer, dobio je zadatak da pripremi "alternativu" u slučaju da Boris Tadić ne potpiše Briselski sporazum i ne pristupi procesu odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. Sasvim logično, Palmer je imao mnogo razloga da taj posao poveri onima koji su se do juče deklarisali kao nacionalisti, koji se se kompromitovali u ratu devedesetih i kojima je pretilo suđenje zbog ratno huškačkih poslova, pa i regrutovanja paravojnih formacija (što je vlada SAD preko haškog tribunala već bila "dokumentovala"). Dakle, Palmer je računao da će Vučić, Nikolić i njima slični, potkupljivi i spremni da prihvate "nova vremena", uraditi ono što ni Tadić nije smeo: predati Kosovo i Metohiju albanskim separatistima.

Na pomenutoj Skupštini, koja se održavala u beogradskom Centru "Sava", iza zatvorenih vrata, izabrano je i Predsedništvo stranke, koje je brojalo dvadeset članova, Tomislav Nikolić je pročitao ono što je Palmerovim šefovima bilo drago da čuju: "...Hoćemo da bude bolje svima, da vratimo prijatelje u svetu, da su nam istok i zapad strane sveta a ne sudbina, da budemo most između istoka i zapada, da budemo ponosni, najbolji saradnici Ruske Federacije i ponosni članovi EU"

Bila je to "prelazna prevara" (malo Zapada, malo Rusa, i svi zadovoljni!). Okupljenima se obratio i tek izabrani zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić koji je rekao da "...naprednjaci Srbiju vide kao razvijenu, modernu zemlju, koja će biti najjača zemlja i sila, prevashodno ekonomska u regionu..." Tačno kako mu je Palmer napisao.

Tragikomična simbolika ovog događaja bila je u tome što je osnivačka skupština počela sa himnom "Bože pravde", a završila se sa pesmom "Tamo daleko", o albanskoj golgoti srpske vojske u Prvom svetskom ratu!

Može se sa pravom reći da je američki diplomata Metju Palmer, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom u Beogradu, penzionisanim Wilijemom Bilom Montgomerijem, "duhovni otac" Srpske napredne stranke, njen prvobitni tvorac a sada i "vođa iz senke".

Gospodin Metju Palmer je od 2011. do 2014. godine zvanično radio u ambasadi SAD-a u Beogradu. On je rukovodio dovođenjem SNS-a na vlast.

Svemoćni šef kabineta Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika Srbije, Miodrag Miki Rakić detaljno je pratio odnose Vučića i svih sa kojima je dolazio u kontakt. O tome je nedeljno izveštavao i Moskvu, jer je bio dvostruki agent.

Palmer je bio opčinjen Vučićem. Njegov devojački osmeh ga je uzbuđivao, pa su često bili i u ličnim odnosima. Sve te snimke g. Rakić je slao u Moskvu i čuvao na sigurnom, da se Vučić ne otrgne kontroli.

Za dovođenje SNS-a na vlast gospodin Palmer je dobio pozamašna sredstva, koja su ostala u njegovom džepu.

Dosta kasno su Rusi oženili gospodina Palmera. Njegova supruga Danica Damjanović rođena je Beograđanka, a preko tašte, koja je živi u centru grada, g. Palmer je mogao da štekuje novac.

Danas porodica Palmer ima kuću u Dobrim Vodama kod Bara, gde provodi veći deo leta. Gospodin Metju tvrdi da tamo ima fenomenalne prijatelje u tom regionu, da je Crna Gora jedna od najlepših regiona na svetu i raduje se da će nastaviti pisanje u njihovoj bašti pod starim orahom, uz povremeno potapanje u plavo Jadransko more, da razbistri glavu i pomogne sebi da fokusira svoje misli, jer je to raj za pisca. (Zaroniš, ne izroniš. I gotovo!) Bilo bi dobro da se sa njim namire računi za svo zlo koje je kao najamnik sekretarke Medlin Olbrajt naneo Srbima u bivšoj Jugoslaviji.

Palmer i dalje tvrdi da je politika SAD prema Balkanu i regionu ista poslednjih 20-25 godina i smatra da nema nijedan razlog da veruje da će doći do promene pristupa tom pitanju! On tvrdi da je diplomatija stvar kompromisa, pobede su retko jasne.

Naime, gospodin Palmer je zadojeni sledbenik doktrine gospođe Olbrajt, koja je želela da razbije Rusiju, da porobi svet.

Njegovo srce i ljubav prema Vučiću naneli su i zlo američkim diplomata na službi u Beogradu. Prethodni ambasador Majkl Kirbi žalio se prijateljima da jedva čeka da okonča mandat. Bio je izložen pritiscima gospodina Palmera, koji u tajnim društvima Stejt Departmenta imao uticaj. Ambasador Kirbi je prijateljima u Srbiji tvrdio da ne razume kako je moguće da bolesnik kakav je Vučić dobija glasove. To je rekao i u Novom Sadu, pred Milošem Vučevićem, gradonačelnikom. Magazin Tabloid je sumnjičio gospodina Kirbija za korumpiranost i poslušnost Vučiću, ne znajući da je i on sam bio u jako lošem položaju. Do tih podataka došli smo ovih dana, kada smo pisali službenicima američke ambasade. Neki su nam sasvim privatno objasnili poziciju koju je imao g. Kirbi.Osećamo obavezu da se izvinemo gospodinu Kirbiju!

Verujemo da je i u teškoj poziciji sadašnji ambasador Kajl Skot, koji jedva čeka da mu istekne mandat. On zna da je Vučićev režim zločinački, ali iz Stejt Departmenta su osim smenjenog Brajana Hojt Lia i još uvek pozicioniranog Metju Palmera, oni koji, suprotno vidljivoj američkoj novoj politici prema Balkanu, koje sprovode obaveštajne službe i vladine agencije, dostavljaju instrukcije kojima se od ambasadora traži da bezrezervno podržava Vučićev zločinački režim, što on, uočljivo je, uspeva da izbalansira.

Vidljivo je da je predsednik Tramp uspeo da formuliše novu politiku, koju nesporno je, podržava većina američkih građana. Verujemo da će i gospodin Metju biti na meti obaveštajnih službi koje prate rad diplomata koji se bave izdajom.

A 1. I u Kongu je ostavio pustoš

Iskustva stečena u Africi poslužila su mu kao temelj za roman „Američku misiju". Beogradska izdavačka kuća "Laguna" objavila je ''svetsku premijeru'' romana Metju Palmera pre četiri godine, dok je službovao u Beogradu.

''Američka misija", bezvredan roman Metjua Palmera, odvodi nas u svet međunarodnih intriga, u afričku državu Kongo. Palmerov junak Aleks Bejns je nekadašnja diplomatska zvezda u usponu. Kada mu posle stravičnih doživljaja u Darfuru, ukinu pristup poverljivim podacima, pred njim su dve mogućnosti: da provede ostatak karijere udarajući pečate na vize, ili da pređe u privatni sektor. Upravo kada odluči da podnese ostavku, njegov nekadašnji mentor nudi mu izuzetnu priliku da počne iznova i povrati svoj ugled i pristup poverljivim informacijama. Ali, Aleks na svakom koraku nailazi na sumnjivu američku rudarsku kompaniju i polako uviđa da njegov posao nije ono što je očekivao. "Američka misija" je gotovo dokumentarna, priča o međunarodnim spletkama i korumpiranim kompanijama. Palmer je i u Kongu izazvao krvave događaje, a zbog pederastije bio je pred suspenzijom. Neko iz inostranstva mu je pomogao da ostane u sedlu. Ovaj autobiografski roman, za divno čudo, nije aktivnog diplomatu odveo u penziju. Ruka tajnog društva gospođe Olbrajt ostavila ga je u Stejt Departmentu. Ili nečija ruka iz inostranstva.

A 2. Koga on to ''demistifikuje''

''Jedan od mojih ciljeva pri postavljanju priče unutar ambasade bio je demistifikovanje rada diplomata. Špijuni i vojnici mogu se osloniti na snažan elan koga generišu hiljade popularnih knjiga i filmova, sve u svemu, predstavlja se široka pozitivna slika o njihovim profesijama. Službenici CIA, pisca Toma Klensija su na primer, zgodni, marljivi, časne patriote. Javnost ima sve razloge da smatra da razume ono što vojnici i špijuni rade za života i kako oni doprinose američkoj sigurnosti.

Diplomate su nešto drugo. Samo relativno mali broj ljudi ima dobro razumevanje onoga što diplomate zapravo rade. Mi smo deo uspostavljanja nacionalne bezbednosti. Mi prikupljamo informacije, formulišemo politiku, i nastojimo da utičemo na strane vlade za podršku te politike. I kao instrumenti državne vlasti, mi smo znatno jeftiniji od špijunskih satelita ili krstarećih raketa.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane