Natrag

Pogled iz Moskve

"Posle Putina": političari su identifikovali scenarije za smenu vlasti u Rusiji

Rusija posle Putina

Ruska istorija ima jednu veoma interesantnu osobenost, posle silaska jednog, da tako kažemo - „cara", generalnog sekretara CK KPSS ili predsednika Rusije, dolazi do promene vektora razvoja zemlje. Posle smrti generalnog sekretara Brežnjeva, nije se smenila samo epoha, već je došlo do političkih promena koje su u tom trenutku dale Rusiji istorijsku šansu. Nevolja je u tome što Rusi nisu mogli da je iskoriste. Niko nije večan. Ni Putin, bez obzira na to koliko se predstavljao mlad i prikazivao obnaženi torzo, ne može da dobije indulgenciju za besmrtnost. Zato posle 18 godina njegove vladavine, pitanje šta će biti sa Ruskom Federacijom posle njegovog odlaska sa vlasti, postaje posebno aktuelno. Kult ličnosti Putina sposoban je da igra gorku šalu sa onima koji su sve godine njegove vlasti radili sve kako bi tu vlast stalno podgrevali i širili je, tvrdi istraživač Viktor Kaspruk

Piše: Viktor Kaspruk

Što je Putin ratoborniji danas, to će teže biti njegovim naslednicima da upravljaju Rusijom. Izabranim i, tokom tih godina, dobro čuvanim „elitama" biće veoma teško da podele carsko nasleđe. I što je Putin ratoborniji danas, to će teže biti njegovim naslednicima da upravljaju Rusijom. Pre svega imajući u vidu to što je poslednjih pet i po godina njegovog predsedničkog mandata obeleženo posebno oštrim, nervoznim i konfliktnim događajima, kako unutar Rusije, tako i u međunarodnoj areni.

Putin je postao „novi Brežnjev"

Agresivna spoljna politika Moskve, u kombinaciji sa oštrim obračunom sa nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama u unutrašnjoj politici, postala je apoteoza šovinističkog imperijalizma koja je dobila još gore forme posle aneksije ukrajinskog Krima i okupacije dela Donbasa od strane Rusije. Još početkom 2000. Putin je uništio podelu na grane vlasti. A nakon predsedničkih izbora 2012. svoj sistem vladavine je učinio represivnijim, što mu je dozvolilo da se meša u privatni život građana Rusije i da se ponaša prkosno agresivno prema susednim zemljama.

Posle raspada SSSR-a teško je bilo i pomisliti da će se u postkomunističkoj Rusiji pojaviti „novi Brežnjev".

Sada je svaka nova godina Putinovog sedenja na ruskom prestolu garancija za obezbeđivanje onoga što ostvaruju monarsi koji predugo ostanu na vlasti. Pojava „stabilnosti" stagnacije predstavlja zalog pada ekonomije, autoriteta i prestiža države u međunarodnoj areni. Svaka nova godina Putinovog sedenja na ruskom prestolu je garancija za obezbeđivanje onoga što ostvaruju monarsi koji predugo ostanu na vlasti.

Politička situacija u Rusiji danas se razvija tako da tamo ne postoji definisana grupa ljudi koji bi mogli da odrede naslednika Putinu.

Ako vladajuće elite i ne uspeju da postignu, ma i minimalan, konsenzus o nasledniku „Putinove krune", posle njegovog odlaska sa vlasti iz ovog ili onog razloga, Rusija može da uđe u period bezvlašća i nepredvidive političke turbulencije.

Kod „upravljane demokratije" mirna predaja vlasti je nemoguća !

Demokratija predstavlja najidealniju pretpostavku mirne predaje vlasti. Ali, za cara, monarha ili takvog kreatora „upravljane demokratije" kakav je današnji ruski predsednik, to je nemoguće. Ako on nastavi i dalje da vlada, a njegov odlazak sa vlasti dođe kao posledica prirodnih zakona, žestoka broba za vlast između grupa visokih činovnika Federalne službe bezbednosti, armijskih generala i najuticajnijih činovnika iz predsedničke administracije neće moći da bude izbegnuta. Pritom, bezbednosne snage za građanske učesnike Putinovog režima su opasne zato što su u trulom i korumpiranom sadašnjem kremaljskom sistemu oni sposobni da podrže i krenu za onim koji može više da im plati za osvajanje i vršenje vlasti.

A pošto se ogromna većina dostupnih finansija u Rusiji nalazi u rukama oligarha koje je Putin „regrutovao", upravo među njima će doći do konkurentske borbe bez ikakvih pravila za postavljanje nove ličnosti na „ruski tron". Ako se Putinova vladavina završi prirodnim putem, žestoka borba za vlast je neizbežna.

Moguće je da Zapad zato i ne želi da dovodi sankcije prema Rusiji do kritične tačke, jer bi efikasnije sankcije označile kraj ruske ekonomije i mogle bi da isprovociraju pojavljivanje „lažnog Dimitrija" i početak vremena bezvlašća i meteža. Naravno, ne mora da se čeka pojava savremenog političkog Dimitrija-samozvanca, moguće je za svog zvaničnog naslednika odrediti već poznatog Dimitirija - Medvedeva.

Ali, najverovatnije je da se „pobrežnjevljeni" Putin boji da će Medvedev u ulozi naslednika, nakon dobijanja realne vlasti, njega prosto „predati", da bi izbegao odgovornost za ono što su njih dvojica dugo godina zajedno radili sa Rusijom.

Ipak, tandem „Putin-Medvedev" je jedinstven u svetskoj politici. I šema „razvoda" Rusa, iako veoma jednostavna, efikasna je. Jak predsednik - slab premijer. Predsednik govori samo dobre vesti, a premijer samo loše. To je neka vrsta dugotrajne igre sa narodom na temu dobrog i lošeg policajca. I šema „razvoda" Rusa, iako veoma jednostavna, efikasna je. Jak predsednik - slab premijer.

Moguće je da je Medvedev sada potreban Putinu ne kao naslednik, već kao obredna žrtva pred predsedničke izbore u Rusiji 2018. godine. On može javno da kaže da nije znao šta je sve Medvedev radio na mestu premijera. I sada on zna kako će da u velikoj meri poboljša život običnih Rusa. Takav Putinov korak nije nemoguć. A Medvedv će biti zamenjen nekim drugim, i opet se ništa neće promeniti. I Rusija će nastaviti silaznom linijom u svom ekonomskom razvoju.

Ima li Rusije posle Putina?

Ruska kleptokratska vlast održava se na međusobnim garancijama bandita, prevaranata i lopova, preobučenih u uniforme policajaca, istražitelja, tužilaca i sudija. To je razlog zašto kriminalni režim ne želi da se reši Putina. Celokupna kagebeovsko-oligarhijska vertikala vlasti stvorena je na metodama i sredstvima koji joj dozvoljavaju da prisvoji u svoju korist nekadašnju, formalno navodno svenarodnu, svojinu. Ona se u komunističko vreme nalazila pod upravom i pod neformalnom svojinom partijsko-birokratske nomenklature, a posle raspada SSSR-a vladavina nad ovom svojinom je samo formalizovana.

Kremaljska nomenklaturna hobotnica neće prestati da eksploatiše Rusiju, ko god iz vladajuće kamarile postane naslednik Putina: Šojgu, Kadirov, Medvedev, Patrušev, Ivanov ili neko drugi. Ali, ni oni, ni Putin, ako bude vladao sledećih nekoliko godina, nisu spremni da se odreknu šovinističkih imperijalnih pogleda i traženja „neprijatelja" Rsuije u svetu oko nje. Kremaljska nomenklaturna hobotnica neće prestati da eksploatiše Rusiju, ko god iz vladajuće kamarile postane naslednik Putina.

Realna vlast u vojno-policijskoj ruskoj državi drži se na grupici ljudi iz Federalne službe bezbednosti koja deluje u tesnoj vezi sa mafijom sa ciljem što većeg bogaćenja na račun korupcije i kriminalnih šema.

Da li će Rusija postojati posle Putina? Ako u Kremlju ne krenu u rekonstrukciju državnog aparata, deoligarhizaciju ruske privrede, ako ne ukinu ispiranje mozga i stvaranje zombija od građana putem tv programa, kao i zarazne laži, a onda i ako ne prestanu da odbacuju mogućnost bilo kakvih demokratskih reformi u zemlji, a pre svega - ako ne promene svoju ekspanzionističku politiku u odnosima sa Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom i drugim bivšim republikama Sovjetskog Saveza - onda neće.

U tom slučaju Rusku Federaciju čeka sudbina SSSR-a ili Jugoslavije. I to će se desiti uskoro i neizbežno.

Uvod u to je bankrotstvo, odbijanje regiona da plate porez Moskvi, gubitak kontrole nad upravljenjem regionima od strane Kremlja, raspad i krah Rusije kao države.

A 1. Stručnjaci su prognozirali situaciju Putinovog silaska sa mesta predsednika

U Rusiji je stasalo pokoljenje koje „ne zna nikog, osim Putina", a osnovu ekonomije čini klaster menadžera koji ne poznaju druge modele rada osim onih uspostavljenih u Putinovoj epohi. Ali, Vladimir Vladimirovič će pre ili kasnije otići sa mesta predsednika. Da li će to biti šok za mladu generaciju, za ekonomiju i za društvo u celini? Da li će to dovesti do žestoke borbe za vlast i drguih potresa? Ova pitanja su postavljena politikolozima i političarima, o čemi piše ruski istraživać Mihail Zubov

Piše: Mihail Zubov

Andrej Nečajev, bivši ministar ekonomije

- Nema nezamenljivih ljudi. A da li će šokovi biti prisutni ili ne zavisi od toga na koji način će Vladimir Vladimirovič otići sa vlasti. Ako to bude prema scenariju koji je ranije razradio Medvedev, postavljanje naslednika sa faktičkim očuvanjem celokupnog pređašnjeg sistema vlasti, njenih kriterijuma i tradicije, onda će sve ostati po starom i nastaviće će se po inerciji još nekoliko godina. Ako napravimo analogiju sa sovjetskim vremenima, to bi bila prelazna faza postbrežnjevljevskog perioda: Andropov, Černjenko. U suštini, to je isto to. Nije naročito dobro, jer postoji zahtev za promenama, ali je normalno.

Ako smena vlasti dođe kao rezultat demokratskih izbora i dođe novi tim, postavlja se pitanje da li će on biti u stanju da, ne rušeći ono što je postignuto, ponudi ono što svi mi tražimo: nove puteve razvoja. Vraćajući se na analogije iz sovjetskih vremena, ako to bude neki novi Gorbačov, možemo da se nadamo da će doći do liberalizacije ekonomije, demokratizacije zemlje, otvaranja prema svetu bez posebnog prethodnog perioda i bez gubljenja nekoliko godina.

Ako se umeša „viša sila" i Putin ne ode sa vlasti u planiranom trenutku, onda će sigurno doći do haosa. Ako pretpostavimo fiktivnu opciju: Putin napušta Kremlj zbog dvorskog prevrata, onda će situacija sa demokratijom postati samo gora. Zato što je jasno da su za prevrat sposobne samo strukture moći (vojska, policija).

Sa ekonomske tačke gledišta, ako Putina nasledi čovek koji ne podržava njegove konzervativne poglede, već zastupa tržišnu ekonomiju i liberalni pristup, onda će ekonomija dobiti ozbiljan impuls za razvoj. Ako pak to bude neko ko će zastupati dalje podržavljenje ekonomije, dalje suzbijanje konkurencije, pred nama bi bile duge godine stagnacije koje bi se smenjivale sa povremenim krizama. Čemu i svedočimo od 2008. godine.

Da li ekonomija zaista toliko zavisi od prvog čoveka zemlje?

- U našoj zemlji to je tako: svi hvataju zamah koji daje šef države. Sistem donošenja ekonomskih odluka je preterano centralizovan. Verovatno nigde na svetu to ne postoji, osim u Severnoj Koreji. Sve ključne odluke donosi prvi čovek države. I čak i na konrektna pitanja na koja mogu da odgovore vlada ili Centralna banka, ipak se odgovara sa osvrtanjem na trend koji je zadao predsednik.

Dmitrij Gudkov, nezavisni političar

- Prvo, naravno da ni za šest meseci Putin neće nigde otići. Ni kroz 6, ni kroz 36. Ali, neće biti nikakve tragedije za mladu (ili, u ovom trenutku više ne tako mladu) generaciju. Samo u Severnoj Koreji koja je ukinula internet, građani su ubeđeni sa „ako postoji Kim Džong Un, postoji i Severna Koreja, ako nema Kim Džong Una, nema ni Severne Koreje". A u svim ostalim zemljama, čak i u onima u kojima je otežan pristup informacijama, razliku između države i vođe dobro razumeju.

Prosudite sami: zar čak i naš bedni televizor ne govori po ceo dan ili o Trampu, ili Merkelovoj, ili o „nekakvoj nedođiji". I sama činjenica njihove smene dokazuje gledaocima da se svet ne završava završetkom bilo čijeg predsedničkog mandata. Nepostojanje monopola na informacije odavno je srušilo taj mit. Možda je u 18. veku, nakon smrti majčice Katarine, po zemlji mogao da se podigne talas srčanih napada plemstva. Danas to nije moguće. Znate, zemlja koja je preživela veliki broj državnih sekretara, bar je razvila imunitet za tu bolest.

I glavna stvar: Putin je već sad omatorio - pre svega u moralnom smislu. Nove generacije imaju nove tehnologije. A predsednik, izvinite, nije prisutan na društvenim mrežama, nema čak ni pametni telefon. Nove generacije su u stalnoj komunikaciji. A predsednik se jednom godišnje objavi svetu, na lažnim „direktnim linijama".

Na kraju, nove generacije = ravnopravnost, otvorene granice, građani sveta. Njima se nameće paradigma u kojoj su granice zatvorene, neprijatelji su oko nas, potrebna je bespogovorna potčinjenost i stroga hijerarhija.

Da li ozbiljno mislite da je omladini moguće ponuditi leti odlazak na Krim, a zatim da sednu u buldožer i zdrobe nekoliko gusaka? A samo to Putin i nudi omladini. I njegovo shvatanje budućnosti je sledeće: sada smo ubili tri guske, a sutra ćemo još trideset! Nikad ništa drugo u Kremlju neće smisliti.

Prirodni neprijatelj ove vlasti je - vreme. Generalno, svojevremeno je duet Ivasi (činili su ga Aleksej Ivašćenko i Georgije Vasiljev) sve lepo otpevao: „I rđa izjeda pištolj i čini se uskoro će ga sasvim pojesti."

Anton Orlov, predsednik upravnog odbora Instituta za probleme savremene politike

- Trenutno je veoma teško prognozirati šta će se desiti za, najverovatnije, skoro sedam godina. Svet se veoma brzo menja. Ali, sigurno je da će sledećeg presednika u prvo vreme veoma pažljivo upoređivati sa Putinom. I to će za budućeg šefa države biti težak psihički teret.

Što se tiče imena budućeg predsednika, to je u domenu gatanja iz šoljice kafe, ali možemo da pretpostavimo kakve karakterne osobine je, za dobro države, potrebno da ima budući predsednik. To bi trebalo da bude čovek sposban da pronađe kompromis sa Zapadom, ali da pritom čvrsto brani nacionalne interese. To bi trebalo da bude jaka ličnost sa veštinama iskusnog diplomate, sposobna da izdrži udarce i da radi u uslovima stalnog pritiska. Ako država u njemu to ne bude videla, može da se javi glas nezadovoljstva, koji će morati ili da se priguši, ili da se primiri, ili da se uguši.

Naravno, ime te ličnosti će zavisiti od toga u kojem stanju će biti Rusija, pa i ceo svet, za 6-7 godina, kako će se razvijati regionalni konflikti. Očigledno je da je u budžetu SAD već odvojen novac za rat i oni će morati da rade u tom pravcu. Takođe, ne treba isključivati provokacije svih vrsta, kao što je npr. bila ona sa ruskim avionom koji su oborili Turci. Siguran sam da će provokacija biti, ali ne obavezno vojnih. Rukovodstvo naše zemlje moraće da donosi strateške odluke: da li da štiti svoje saveznike, ili ne. I to, kao i neke druge stvari, preti ozbiljnim posledicama i neprijatnostima. Glavna stvar je umeti sačuvati hladnu glavu, ali ne izgubiti obraz - to je hodanje po ivici noža.

Danas se Rusija nalazi na raskršću, odnosno u krizi. Putin predstavlja glavnog stabilizatora. Dalje su moguće samo dve varijante: ili će stanje sistema postati haotično, ili će ono preći na novi, viši nivo održivosti. Zapad pokušava da nas stavi na periferiju međunarodne politike i da nam uništi ekonomiju - to je prva varijanta, to jest haos koji može da ima najgore posledice, sve do raspada zemlje. Kremlj pokušava da razgovara na ravnopravnim osnovama i da se naša zemlja prihvati kao država sa kojom je neophodno savetovati se o svim manje ili više ozbiljnim svetskim pitanjima - to je druga varijanta, novo stanje stabilnosti sistema. Zato od toga kakve kvalitete će imati budući lider zemlje, umnogome zavisi put razvoja Rusije.

Valerij Raškin, prvi sekretar moskovskog gradskog komiteta KPRF

- Bez Putina, ni svet, ni Rusija neće se okrenuti. Nadam se da ako do potresa i dođe, da će biti dobri. Očigledno je da je za vreme Putinove vladavine degradirana naša industrija, demokratija, izgubili su se pojmovi iskrenosti i pristojnosti iz vlasti i biznisa, korupcija je pobedila u borbi sa njima. Nebitno je koliko je ukradeno, ako je to uradio naš čovek. Čak i ako ga uhvate na delu, kao u slučaju bivšeg ministra odbrane, neće ga kazniti. Kažnjavati mogu samo ako ne bi bio naš.

Svakako, postoje i zasluge zahvaljujući kojima će ipak ostati u istoriji kao pozitivna osoba. Putin je doneo veoma složeno, sudbinsko rešenje za Krim. Svi smo ga u to gurali, ali bila je potrebna velika lična hrabrost da bi se donela takva odluka.

S druge strane, Donbas je jednostavno dao. Tako da je on protivrečna ličnost. Ima mnogo toga negativnog u vezi sa unutrašnjom politikom i ekonomijom. Putin, bez obzira na to što se govori, nije našao svoj kurs, već je postao dostojan naslednik Jeljcina i Gajdara. On nastavlja njihovu politiku, ništa ne menjajući po pitanjima socijalne pravde, a samo uvodi disciplinu u strukture moći kako bi obezbedio bespogovornu poslušnost beskrupuloznoj moći oligarha i lično Putinu - svetlom predstavniku kapitalističke klase. Sudstvo, tužilaštvo, zakonodavstvo, ne proizilaze iz moralnih normi i pridržavanja zakona, već iz Putinove predstave o tome kako treba. A ako neko želi da ostvari pravdu, neka se obrati borcima OMON-a (ruske specijalne policije) i Nacionalne garde.

Sada o pitanju da li će biti haosa nakon Putina. Želim da verujem da će se 2024. godine borba za vlast odvijati u okvirima demokratskih izbornih procedura, a strukture moći neće „na bajonetima" dovoditi Putinovog naslednika. Ipak je naša zemlja prošla kroz revoluciju, mi znamo šta su siromaštvo i građanski rat. A ako vlast opet pokuša da nametne naslednika, društvo to neće razumeti i protiv njega će morati da se primeni sila. Mislim da će veće šanse za pobedu imati kandidat koji ne potiče iz Putinovog tima, jer se društvo već sad umorilo od njihovog kursa. A Putinu uopšte nije potrebno da kraj svoje karijere zamrači nasiljem i sukobima, zato će doći do borbe na pravim izborima.

Istoričari će, sa velikom verovatnoćom, prvu četvrtinu 21. veka u Rusiji zvati epohom Putina. A sa kakvom intonacijom će o tome govoriti, zavisi od toga na koji način će doći do smene vlasti: mirno ili ne.

Danas mnogi ozbiljni stručnjaci smatraju da će se bez Putina sve odmah srušiti. I to nije nikakav kompliment. Zato što je kompliment za rukovodioca to kada je on u stanju da izgradi takav sistem vlasti koji je sposoban da funkcioniše i bez njega. Ali, to se još uvek ne odnosi na Putina. On još ima dosta vremena da promeni i izbriše kult ličnosti u državnim i javnim (društvenim) institucijama. Što duže to bude postojalo, to je veća opasnost za to da Rusiju nakon Putina čekaju teška vremena. Ako bude tako, niko mu neće reći hvala za sve što je učinio.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane