Natrag

Propadanje

Vučićevo privredno groblje: šta je ostalo od JP Železnice Srbije posle primene "recepta" ekonomskih ubica iz MMF

Likvidacija umesto reforme

Reformom Javnog preduzeća Železnica Srbije, koje je nekada bilo kičma celokupnog transportnog sistema, došlo je do takozvane organizacione i statusne promene od kojih se u ovom veku železnički transport neće oporaviti. Od 10.08.2015, godine Železnice Srbije AD ostale su obična ljuštura od privrednog subjekta, sa više od 400 miliona evra gubitaka, za koje je garant Republika Srbija. Podsetimo, Vučićevim dolaskom na vlast 2012. godine, Javno preduzeća Železnice Srbije je transformisano u akcionarsko društvo, čiji je jedini vlasnik Republika Srbija. Od tog trenutka, počeo je proces rasturanja ovog transportnog giganta, koji nije završen još uvek, ali je njegovo uništenje sada već izvesno. Bude li se ovim tempom likvidacije Železnica Srbije nastavilo, Srbija uskoro neće imati ovaj, za državu, ključni vid transporta. Plansko ubijanje železničkog transporta u Srbiji, istraživao je Miodrag K. Skulić, naš ugledni ekonomski stručnjak.

Miodrag K. Skulić

Poznato je da je Odlukom Vlade Srbije Javno preduzeće Železnice Srbije promenilo pravnu formu u zatvoreno akcionarsko društvo, što je objavljeno u Sl. glasniku RS, broj 37/2011, da bi tek 10. avgusta 2015. godine u Agenciji za privredne registre upisala tri nova akcionarska društva, i to: AD "Infrastruktura železnica Srbije", uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, AD "Srbija voz", železnički prevoz putnika i AD "Srbija Kargo", železnički prevoz tereta.

Odlukom i Planom izdvajanja uz osnivanje tri nova akcionarska društva istaknut je cilj te statusne promene korporativno restruktuiranje u skladu sa Akcionim planom koji je pripremila Svetska banka sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji plan obuhvata tri različite tehnološko - poslovne celine koje su, kako se navodi u samom planu, tržišno održive na duži rok, koja neće biti opterećena viškom zaposlenih. Višak zaposlenih, u toj odluci se posebno ističe, rešavaće se donošenjem socijalnog programa. Zaposleni koji ne budu preuzeti od novoosnovanih akcionarskih društava ostaju u AD Železnice Srbije i prema njima će se primeniti odredbe socijalnog programa.

Magazin Tabloid je imao uvid u Odluku, Plan statusnih promena, Deobni bilans i druga prateća dokumenta, te polazeći od same činjenice da u ovom ranijem javnom preduzeću, koje već pet godina "glumi" akcionarsko društvo, a ima samo jednog osnivača Republiku Srbiju, ima na početku 2016. godine zaposleno 17.635 radnika u dosadašnjem privrednom društvu AD "Železnica Srbije" i još 1604 zaposlena u šest zavisnih društava, kao i da je do kraja 2017. godine kumulirani gubitak dostigao, koji više od 400 miliona evra i u celosti ostao u Železnicama Srbije, AD.

Šta je deobnim bilansom pripalo novoosnovanim akcionarskim društvima?

Na tri novoosnovana društva deobnim bilansom preneto je 93,11 odsto vrednosti ukupne poslovne imovine. Od te vrednosti pripalo je Infrastrukturi železnice Srbije, AD, 76,41 odsto, ili 235,4 milijarde dinara, odnosno 1,95 milijardi evra, Srbija Kargo, AD 8,83 odsto, ili 27,2 milijarde dinara, odnosno 225 miliona evra i Srbija voz, AD 7,87 odsto, ili 24,2 milijarde dinara, odnosno nešto iznad 200 miliona evra. Posebno je prikazana vrednost železničke infrastrukture, teretnih i putničkih vagona, zemljišta i objekata koji su blokiranani na Kosovu i Metohiji u vrednosti od 16,4 milijarde dinara, ili 136 miliona evra, što čini 5,33 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine jedinstvenog akcionarskog društva, pre podele. Uzimajući to u obzir na matičnom društvu Železnice Srbije, koje je, po našem mišljenju ostalo bez sadržaja rada i delatnosti, ostala je poslovna imovina u vrednosti 4,8 milijardi dinara, što čini nešto manje od 40 miliona evra.

Na privrednom društvu od koga su odvojena tri novoosnovana društva ostala je imovina blokirana na Kosovu i Metohiji, a to su pruge K. Mitrovica - Kačanik Skoplje, Kosovo Polje - Peć i Kosovo Polje - pruga prema Nišu, sa putničkim i teretnim vagonima, lokomotivama, objektima, zemljištem i drugim sredstvima, kao i zemljište i druga novoosnovanim društvima nepotrebna oprema i objekti. Kada se postigne dogovor u Briselu za imovinu na Kosovu i Metohiji, i kada se proda nepotrebna imovina, van funkcije od 40 milijardi dinara knjigovodstvene vrednosti, te kada se otpreme u penziju i na Zavod za nezaposlene, viškovi brojnih radnika koje nisu preuzela novoosnovana akcionarska društva, ugasiće se i ti "ostaci" od doskorašnjeg akcionarskog društva koje se zvalo "Železnica Srbije", AD biće deo uzetih obaveza.

Infrastruktura železnice, AD, Beograd

Društvo je u 2017. godini imalo 7.787 zaposlenih. Zakonski zastupnik društva je Miroljub Jevtić, v.d. generalnog direktora. Stalna imovinu ovog privrednog društva, na kraju prošle godine, iznosila je dve milijarde i 164 miliona evra, dok je obrtna imovina društva vredela 58 miliona evra, tako da ukupna vrednost imovine dve milijarde i 222 miliona evra. Sopstveni kapital društva iznosi 1,76 milijardi evra, pa obaveze društva dostižu skoro pola milijarde evra, tačnije 458 miliona evra.

Ukupani prihodi od pruženih usluga Srbija voz, AD i Srbija Kargo, AD ostvaren u 2017. godini iznosi samo 39 miliona evra. Iz toga se jasno vidi das u obaveze društva skoro 12 puta veće od sopstvenog godišnjeg prihoda. Dakle, ono što je Svetska banka preporučila Vladi, da osnuje tri nova pravna subjekta koja će biti tržišno održiva, ovim se pokazuje kao potpuni promašaj. Na tom sopstvenom prihodu Vlada je iz budžeta uplatila 84 miliona evra. Dakle, Infrastruktura železnice, ko samostalno akcionarsko društvo sto odsto u vlasništvu Republike, iz budžeta je primila subvencije 2,2 puta veće nego što je ostvarila sopstveni prihod, pa i pored toga Infrastruktura železnice, AD iskazala je gubitak u poslovanju 2017. godine u iznosu od 17 miliona evra.

Kargo Srbija, AD, Beograd

U 2017. godini društvo je imalo 3.248 zaposlenih. Zakonski zastupnik društva je Dušan Garibović. Stalnu imovinu društva čini vrednost 155 miliona evra, dok je vrednost obrtne imovine samo stalnu imovinu društva čini vrednost 155 miliona evra, dok je vrednost obrtne imovine samo 48 miliona evra. Ukupna vrednost poslovne imovine ovog privrednog društva, na kraju 2017. godine, iznosi 203 miliona evra i pokrivena je sopstvenim kapitalom sa 139 miliona evra, tako das u obaveze društva, na kraju te godine, dostigle 64 miliona evra. Ukupan sopstveni prihod ostvaren od pruženih usluga iznosio je u toj godini 85 miliona evra, uz primljene subvencije iz republičkog budžeta u iznosu od četiri miliona evra. Sa tim sredstvima od 89 miliona evra ovo privredno društvo očito da je prezaduženo jer su obaveze društva, na kraju prošle godine, dostigle nivo jednak 7,5 mesečnih prihoda. Dobro je što je Srbija Kargo, AD, na kraju te godine ostvario neto dobit u visini 3,9 miliona evra, što je ravno primljenoj subvenciji iz republičkog budžeta.

Srbija voz, AD, Beograd

Društvo je u 2017. godini imalo 2.425 zaposlenih. Zakonski zastupnik društva je Jugoslav Jović. Stalna imovina društva, na kraju te godine iznosila je 288 miliona evra, a obrtna imovina samo 23 miliona evra. Ukupnu vrednost poslovne imovine, na kraju 2017. godine, u iznosu od 311 miliona evra, društvo je sopstvenim kapitalom u iznosu od 195 miliona evra, pokrivalo 62,7 odsto, jer su obaveze društva dostigle 116 miliona evra. Ukupan ostvaren sopstveni prihod od pruženih usluga putnicima u putničkom železničkom saobraćaju i od drugih usluga, koje Srbija voz, AD, pruža u prošloj godini, iznosio je 17 miliona evra. Sa obavezama od 116 miliona evra ovo privredno društvo ima tekuće obaveze ravno sedmogodišnjem sopstvenom prihodu. Država je Srbija voz, AD, odobrila u toj godini subvencije iz republičkog budžeta u iznosu od 40 miliona evra. Pa, i pored toga, ovo privredno društvo je iskazalo neto gubitak u poslovanju te godine, u iznosu od 7,5 miliona evra.

Neto prihod ova tri društva

Privredna društva Srbija Kargo, AD i Srbija voz, AD ostvarila su u 2017. godini sopstvene prihode od pruženih usluga privredi i građanima, u iznosu od 102 miliona evra, a platila su usluge Infrastrukturi železnice, AD, u toj godini,u iznosu od 39 miliona evra, tako d aim je od tih prihoda preostalo 63 miliona evra prihoda. Sve subvencije države za ova tri društva u prošloj godini iznosile su 128 miliona evra, dok sopstveni prihodi od pruženih usluga ova dva društva koja ostvaruju eksterne prihode iznosio je 102 miliona evra. Prema tome, subvencije države dostigle su 80 odsto ostvarenog prihoda.

Iz iznetog se jasno pokazuje da nije ništa ostvareno od onog što je Vlada po nalogu Svetske banke, svojim Planom utvrdila, izuzev što su kumulirani gubici ostali na AD Železnice Srbije, iz kojih je izdvojena zdrava imovina, a kumulirani gubici su ostalu u tom "polumrtvom" privrednom društvu koje je vlasnik imovine, pruga, vagona i lokomotiva, ostalih na Kosovu i Metohiji, i navodno "ničim" pokriva te ogromne kumulirane gubitke.

Šta je ostalo od imovine i dugova u Železnice Srbije, AD

U Železnicama Srbije, AD, preostalo je, na kraju prošle godine, 114 zaposlenih. Zakonski zastupnik, ove ljušture od akcionarskog društva, u kojoj je jedini vlasnik Republika Srbija, je Miroslav Stojčić, generalni direktor. Ukupna vrednost preostale stalne imovine u Železnice Srbije, AD, nakon izdvajanja gore navedena tri akcionarska društva iz njenog sastava, iznosila je na kraju 2017. godine, 182 miliona evra, dok je preostala vrednost obrtne imovine 4,8 miliona evra.

Na toj vrednosti od 186,8 miliona evra preostale su obaveze u iznosu od 582 miliona evra. Čist gubitak, veći od iskazane vrednosti imovine iznosi više od 395 miliona evra. Jasno je da niko Železnicama Srbije nije odobravao kreditna zaduženja bez garancija Republike Srbije, jasno je i da preostala vrednost stalne imovine nema tu tržišnu vrednost, pa se savim opravdano može tvrditi da će ceh od više od 400 miliona evra platiti država. To je isti iznos gubitaka koji je preostao kod državne Železare Smederevo. Toliko veliki ceh bilo bi opravdano da je učinjen, da su novoosnovana tri privredna društva izašla iz zone totalnih gubitaka, prezadužena tekućim obavezama, prepuštena subvencijama i državnom budžetu, pa i pored toga, nastavljaju poslovanje sa gubicima i bez garancija države ne mogu nastaviti redovno poslovanje.

U toj ljušturi od pravnog lica, gde su ostali samo gubici, ukupan prihod prošle godine ostvaren je samo u iznosu od 1,8 miliona evra, uz državne subvencije od 2,6 miliona evra. Dakle, sopstveni prihod od 1,8 miliona evra u celoj godini i ukupne obaveze od 582 miliona evra, ni u kom slučaju nisu u srazmeri. Sa eksternim prihodom tri novoosnovana privredna društva u iznosu od 107 miliona evra, na stalnoj imovini vrednoj 2,6 milijardi evra, jasno je da je i ova reorganizacija železnice, promašena, jer samo Beočinska cementara u prošloj godini ostvarila je prihod veći od 75 miliona evra.

Koja zavisna društva posluju u okviru Železnica Srbije, AD

Na kraju 2017. godine Železnice Srbije, AD imale su šest zavisnih društava, i to: Saobraćajni institut "CIP", doo, osnovan 15.08.1990. godine, sada sa 427 zaposlenih, Zaštitna radionica, doo za prevenciju invalidnosti i osposobljavanje invalida, osnovano 01.03.2005. godine, sada sa 53 zaposlena, Železnički integralni transport, doo osnovan 07.12.1983. godine, sada sa 135 zaposlenih, Zavod za zdravstvenu zaštitu, doo, nije u obavezi dostavljanja godišnjeg obračuna Agenciji za privredne registre, jer to ne smatra svojom obavezom zato što obavlja zdravstvenu delatnost. Zavod ima više stotina zaposlenih. Beogradski čvor, doo osnovan 25.04.1975. godine, sada sa 16 zaposlenih i Srbija kombi, doo osnovano 04.02.2008. godine, do danas bez ijednog zaposlenog, koje ne ostvaruje nikakve prihode.

Preduzeće za izgradnju Beogradskog čvora, doo, Beograd

Ovo privredno društvo, zvučnog imena, kao zavisno sto odsto od AD Železnice Srbije, registrovano je kao preduzeće, još 25. aprila 1975. godine. Njegov zakonski zastupnik je Milutin Milošević. Društvo ima 16 zaposlenih. Da iza ovog društva, posle 43 godine postojanja, ne stoje nikakvi infrastrukturni objekti, potvrđuje vrednost stalne imovine u iznosu od samo 9,2 miliona evra i obrtne imovine od samo 383 hiljade evra, koju finansira sopstvenim kapitalom u iznosu od samo 205 hiljada evra. Dakle, obaveze društva su dostigle 9,4 miliona evra. Na ukupnom prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od 398 hiljada evra, društvo ne može realizovati nikakav infrastrukturni železnički čvor.

Saobraćajni institut CIP, doo, Beograd

Institut ima 427 zaposlenih, sa ukupnom vrednošću imovine od 16 miliona evra, sopstvenim kapitalom pokriva tu vrednost sa sa 43,7 odsto, što ukazuje das u oba

veze društva izuzetno visoke, jer sun a kraju prošle godine dostigle devet miliona evra. Poznat je slučaj da je izvršitelj prema Institutu zakazivao i prodaju dela zgrade Železnica Srbije, jer Institut duguje ceo godišnji prihod. Na ukupnom prihodu, ostvarenom u 2017. godini, u iznosu od 9,5 miliona evra, pokrivene su zarade i drugi rashodi, i u toj godini ostvaren neto dobitak u iznosu od 304 hiljade evra.

Pokloni iz budžeta u slavu "reformi"

Već na početku "reformi" Železnica Srbije, Akcionarsko društvo Infrastruktura Železnica Srbije, odmah je dobilo 300 milijardi dinara, umanjeno za 103 milijarde dinara duga i 38 milijardi dinara preuzetih obaveza. Dakle, polovina od ukupne sume iz budžeta, praktično je poklonjena novim "akcionarima" koji ničim ne garantuju (niti im to država traži!) da taj novac neće jednostavno podeliti među sobom. Kao i pripadajuće prihode ako ih bude. Na isti način je iz budžeta i AD Srbija Kargo dobilo 38,3 milijardi dinara, a AD Srbija voz 32,8 milijardi dinara. Imovina Železnica Srbije koja je ostala na Kosovu i Metohiji, procenjena je tada na 21,2 milijarde dinara, što je bilo znatno manje od realnog. Ko je napravio takvu procenu, nije teško pogoditi: opet Međunarodni monetarni fond čiji su interesi da Srbiju, svog omiljenog dužnika, "oslobodi nepotrebnih obaveza". U razne "procene", uključila se i američka okupaciona vlast, pa je konstatovala u svojim proračunima, da je knjigovodstvena vrednost imovine "Železnica Srbije" na Kosovu i Metohiji, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, oko 206 miliona evra.

Gubitak 200 miliona evra - pljačka, 200 miliona evra

Godišnji gubitak Javnog preduzeća Železnice Srbije, kretao se godinama oko 200 miliona evra. Režim Aleksandra Vučića svesno je podstakao propadanje ovog javnog preduzeća, radi na ubrzanom uništenju železničkog transporta kakav je nekada postojao i sve je činio da ga rasparča (prema precizno razrađenoj recepturi Međunarodnog monetarnog fonda), kako bi ga stavio što brže predao na upravljanje tajkunima i kriminalcima, stranim mešetarima i svojim partijskim "kadrovima", vazda gladnim privilegija i brze pljačke. Usledilo je otpuštanje 11.000 zaposlenih, ukidanje 1.000 kilometara železničke pruge, ulazak najprljavijeg "privatno-državnog partnerstva" i temeljno ubijanje Železnica Srbije, kao "recidiva" nekada ozbiljne države. Nestankom državnih železnica, nestaje i jedan od ključnih temelja moderne države Srbije. To i jeste bio cilj Vučićeve vlade i njegovih stranih pomagača.

U vreme dok je Vučić bio predsednik Vlade Srbije, potpisan je i Memorandum o navodnoj finansijskoj i ekonomskoj politici sa Međunarodnim monetarnim fondom, kojim se država obavezala da izvrši reorganizaciju četiri najveća javna preduzeća, kao jedan od uslova za odobravanje novih kredita. Tako je udar na temelje državne imovine, bio izvršen i lažnom reformom Železnica Srbije. Naime, ovo preduzeće, koje je nekada bilo kičma celokupnog transportnog sistema, tako reći država u državi, trpi takozvane organizacione i statusne promene od kojih se više nikada neće oporaviti. Izgovor za takav masakr je više nego otrcan. Zvanično, na sceni je "...Usklađivanje sa modelom koji se primenjuje u Evropskoj uniji". U prevodu, reč je o najsurovijem obliku privatizacije, kojim su sahranjene sve nade da će Železnice Srbije preživeti, a sve govori i da je velika mogućnost potpunog gašenja železničkog saobraćaja, nastavili se sa ovakvom "reformatorskom" politikom.

Pljačka Železnica Srbije neprekidno traje duže od dve decenije, tačnije od raspada nekadašnje Jugoslavije. Redovnim pljačkama "sitne" imovine Železnica Srbije, godišnje je nestajalo deset miliona evra iz ovog javnog preduzeća. A, kad su "krupni" poslovi u pitanju, šteta od kriminalnih poslova i direktne otimačine, bila je i veća od 200 miliona evra (tačno kolike su i subvencije države bile!). Od 2012. pa do takozvanih reformi, Železnicama Srbije godišnje je iz budžeta uplaćivano i do 15 milijardi dinara. Od toga ni dinar nije uložen u obnovu međunarodnog putničkog saobraćaja, pa danas Železnice Srbije nemaju direktne linije do Beča, Soluna, Ljubljane, Bukurešta i drugde u širem regionu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane