Natrag

Istina o legendi

Ekskluzivno: politička pozadina najčuvenijeg obračuna na Divljem zapadu

Obračun kod O.K. korala

Malo je poznato da je najčuveniji revolveraški obračun u kojem su učestvovale legende Divljeg zapada Vajat Erp i Dok Holidej bio obračun Republikanske i Demokratske stranke. O tome u svojoj knjizi "Vodič na onaj svet" piše naš poznati književnik Marinko Arsić Ivkov

Marinko Arsić Ivkov

Obračun kod O.K. korala je verovatno najpoznatiji događaj iz istorije Divljeg zapada. Na jednoj strani bile su legende Divljeg zapada - Vajat Erp, njegova braća Verdžil i Morgan, i Dok Holidej, kao zastupnici vlasti, a na drugoj „negativci", tzv. „kauboji". Malo je poznato da je ovaj obračun trajao manje od pola minuta. U njemu su tri osobe poginule, a dve su ranjene. Takođe je malo poznato da je ovaj obračun bio predmet sudskog spora, posle koga je opet „progovorilo oružje" i krvna osveta.

Obračun se dogodio u gradu Tumstounu, u okrugu Kočiz u Arizoni, 26. oktobra 1881. godine. Samo četiri godine ranije, grad Tumstoun nije postojao. Naseljavanje pustog mesta u dolini reke San Pedro, tridesetak kilometara od meksičke granice, počelo je 1877. godine, kada su tragači za zlatom otkrili rudu srebra. „Jedini kamen koji ovde možete iskopati je vaš nadgrobni kamen", upozorio ih je vojnik iz obližnjeg logora. Tragači su bili uporni i naseljavanje je počelo. Mestu su čak dali ime Nadgrobni Kamen (Tumstoun). Grad je iznikao preko noći. Dve godine kasnije imao je 9.000 stanovnika. A za još dve godine, 1881., Nadgrobni Kamen je imao nekoliko hotela, mnoštvo prodavnica, zanatskih radnji, kockarnica, saluna, javnih kuća, u njemu su izlazila dva dnevna lista (jedan je pripadao demokratama, drugi republikancima). Politički, grad je, kao i cele SAD, bio podeljen na dva tabora - demokratski i republikanski.

U njega su hrlili ljudi željni rada i boljeg života, ali i avanturisti i prestupnici svih vrsta. Tumstoun je čak i prema merilima Divljeg zapada bio opasan grad. Pucnjava i obračuni bili su svakodnevna pojava. U takvu sredinu krajem 1879. godine stigli su braća Vajat, Džejms i Verdžil Erp, a kasnije su im se pridružila još dva brata, Morgan i Voren. Oni su u takvom gradu videli priliku da se zaposle kao čuvari reda (šerifski i maršalski poslovi, obezbeđenje kockarnica, banaka, saluna, poštanskih kočija), čime su se i ranije bavili. Verdžil je postao pomoćnik maršala, a Vajat je obezbeđivao red u jednoj kockarnici, čiji je postao akcionar, a radio je i na obezbeđenju poštanskih kočija kompanije „Vels-Fargo". S obzirom na reputaciju koju je kao gradski maršal stekao u Dodž Sitiju, Vajat je očekivao da će u Tumstounu biti izabran za šerifa (nadležnost šerifa protezala se na ceo okrug, dok je maršal vršio vlast na lokalnom nivou, s tim što su ta dva instituta bila međusobno nezavisna), ali je na to mesto 1881. izabran Džoni Bijan, za koga se sumnjalo da je povezan sa „kaubojima" iz okoline grada.

U to vreme, reč „kauboj" u Arizoni imala je pežorativno značenje - označavala je konjokradice i kradljivce stoke, razbojnike, desperadose (lansirali su ga republikanci severne Arizone, nazivajući tim imenom svoje demokratske parnjake iz južne Arizone). Ali na izbor šerifa uticala je stranačka opredeljenost - Demokratska stranka (čiji je Bijan bio član) bila je u Arizoni uticajnija od Republikanske, čije su pristalice bili Erpovi i Dok Holidej. Bijan i „kauboji" bili su pod zaštitom demokrata. I nad svim sukobima ove dve grupe, uključujući i obračun kod O.K. korala, biće nadvijena senka politike. Mnogi savremenici su, što najbolje može da se vidi iz tekstova ondašnje lokalne štampe, taj obračun doživeli kao obračun Demokratske i Republikanske stranke.

Godine 1881. u okolini Tumstouna desilo se nekoliko razbojništava. Prilikom jednog napada na kočiju, potera, koju su predvodili Erpovi, uhvatila je dvojicu sumnjivih, ali su oni oslobođeni usled nedostatka dokaza. Osumnjičeni su bili prijatelji Klentonovih i Maklorijevih, farmera iz okoline grada, za koje se sumnjalo da su organizatori razbojništava i pljački u okolini. U Tumstounu oni su bili poznatiji kao „kauboji" nego kao farmeri. Pošto su ih Erpovi više puta osumnjičili za učešće u krađama i razbojništvima, između njih je zavladala netrpeljivost.

U istražnom postupku povodom obračuna kod O.K. korala, Vajat Erp je izjavio da je ta netrpeljivost počela onog trenutka kada je on u jednoj poteri zajedno sa grupom vojnika na ranču Maklorijevih pronašao šest ukradenih vojnih mazgi, na kojima je žig „U.S." bio prepravljen u „D.S.". Maklorijevi su mu tada otvoreno zapretili da će ga ubiti.

Godine 1880. u Tumstoun je stigao još jedan akter obračuna kod O.K. korala, doktor Džon Henri Holidej, poznatiji kao Dok Holidej. Potomak ugledne i imućne južnjačke porodice, Holidej je na Pensilvanija koledžu za zubnu hirurgiju u Filadelfiji 1872. godine stekao diplomu doktora zubne hirurgije i jedno vreme je imao ordinaciju u Atlanti. Kada je utvrđeno da boluje od u ono vreme smrtonosne i neizlečive bolesti tuberkuloze, lekari su mu savetovali da potraži suvlju klimu. Tako je stigao u Dalas u Teksasu.

Česti napadi kašlja sprečavali su ga da radi sa pacijentima, pa je sve više vremena provodio u kockarnicama. Kada je stigao na Divlji zapad, bio je nevešt u baratanju oružjem. Ali posle nekoliko meseci vežbanja, postao je brz i siguran revolveraš. Uvek je nosio jedan pištolj u ramenoj futroli, drugi o kuku, kao i dugačak nož britke oštrice. Posle nekoliko obračuna sa smrtnim ishodom, Dok se 1876. našao na poternici. Lutajući iz mesta u mesto, dospeo je i u Fort Grifin (Teksas), gde je upoznao jedinu ljubav, lepu Mađaricu Kejt, avanturistkinju, igračicu i prostitutku, sa samo jednom vidljivom manom, sadržanom u nadimku - „Veliki Nos". (Sa njom će se svađati i miriti, sastajati i rastajati gotovo celog života. Za razliku od Doka, Kejt je doživela duboku starost - umrla je 1940. godine.) Inače, Kejt je, kao i Dok, poticala iz ugledne porodice (otac joj je bio lekar).

U ovom gradu Dok Holidej je prvi put je sreo čoveka koji će mu dugo biti najbolji prijatelj - Vajata Erpa.

Dok je igrao poker u Fort Grifinu, Holideja je iznenada napao mladić sa kojim se kartao i koji je pokušao da ga prevari. Mladić je potegao pištolj, Dok je potegao nož i teško povredio napadača. Smatrajući da je nevin, prijavio se maršalu. Ovaj ga je razoružao i pritvorio, a grupa mladićevih prijatelja i građana okupila se ispred zatvora spremajući se za linč. Tada je na scenu stupila Kejt. Potpalila je staru šupu i plamen je suknuo, preteći da zapali grad. Građani su potrčali ka mestu požara, a Kejt je sa pištoljima u obe ruke razoružala Dokovog stražara. Snabdela je prijatelja oružjem i potom su oboje iščezli u noć. (Ovu epizodu o Dokovom bekstvu iz zatvora uz pomoć Kejt ispričao je Vajat Erp svom biografu Stjuartu Lejku.) Skrasili su se u Dodž Sitiju, gde je Dok spasao život poznaniku Vajatu Erpu, gradskom maršalu. Dvadesetak desperadosa sačekalo je Vajata u zasedi, ali Holidej je stigao u poslednji čas, iznenadio ih i oslobodio prijatelja. Posle svađe sa Kejt, napustio je Dodž Siti. Leta 1879. došao je u Las Vegas i tu je poslednji put pokušao da radi kao zubar. Otvorio je ordinaciju u glavnoj ulici, ali je uskoro u dvoboju ubio lokalnog revolveraša Majka Gordona, pa je opet morao da beži ispred potere. Stigao je u Dodž Siti, nadajući se da će u njemu zateći Vajata Erpa. Kada je saznao da su braća Erp prešla u Tumstoun, pošao je za njima. Usput je na pokeru zaradio ogromnu svotu novca - 40 hiljada dolara (današnjih 800 hiljada). Kejt mu se odmah pridružila.

Kada su se njih dvoje 1880. obreli u Tumstounu, za Doka je već važilo sve ono što je Vajat Erp kasnije rekao o njemu: „On je najveštiji kockar, najdrskiji, najbrži i najsmrtonosniji revolveraš koga sam ikada sreo". Već je bio legenda Divljeg zapada. „Dok Holidej se ne boji ničega na ovome svetu", rekao je za njega čuveni šerif Bat Masterson. (Sam Holidej je, međutim, u jednom intervjuu svoje junaštvo obrazložio fatalistički: plašio se dugotrajnog umiranja u bolesničkoj postelji i priželjkivao je brzu smrt od metka.)

Marta 1881. opljačkana je poštanska kočija u blizini Tumstouna, kojom prilikom su ubijeni kočijaš i jedan putnik. Kompanija „Vels-Fargo" je ponudila novčanu nagradu za hvatanje počinilaca. U potragu za njima krenule su dve potere. Jednu je predvodio Verdžil Erp, a u njoj su bili Vajat i Morgan Erp, Bat Masterson i Dok Holidej. Na čelu druge bio je šerif Bijan. Prva je uspela da pronađe jednog člana razbojničke grupe i da ga, pošto je otkrio imena počinilaca, preda Bijanu, ali je on pobegao iz zatvora. Erpovi su tvrdili da je to bekstvo omogućio šerif.

Vajat Erp je računao da bi mu hvatanje razbojnika bilo dobra referenca prilikom kandidovanja za šerifa okruga Kočiz, pa je tajno ponudio Ajku Klentonu sav novac od nagrade ako ga odvede do mesta gde se skrivaju razbojnici. Pošto su ovi bili Klentonovi prijatelji, njemu nije odgovaralo da oni živi padnu u ruke potere. Zato je od Vajata zatražio dodatnu informaciju - hoće li nagrada biti isplaćena i ako odmetnici prilikom hvatanja budu ubijeni. Kompanija „Vels-Fargo" je Vajatu odgovorila potvrdno, ali Klenton je ostao bez nagrade. Razbojnici su, pre no što je on stigao da odvede Erpove do njih, likvidirani, navodno u revolveraškom obračunu u Meksiku, gde su se skrivali. Vajat Erp je izrazio sumnju da su ih ubili pripadnici Klentonove i Maklorijeve bande kako bi sprečili njihovo hapšenje.

Netrpeljivost Erpovih i „kauboja" se povećavala prilikom svakog narednog susreta, a kulminirala je 25. i 26. oktobra 1881. „Kauboji" su provocirali Erpove i pretili im obračunom. Ovi su formalno nastojali da revolveraški obračun izbegnu, mada su i oni u njemu videli jedino rešenje. Prema Vajatovom priznanju, Erpovi su se plašili zasede. Taj strah je, pokazaće se kasnije, bio opravdan.

Kada su Ajk Klenton i Tom Maklori 25. oktobra došli u Tumstoun, netrpeljivost je prešla u otvoren sukob. Te noći, Ajk Klenton se najpre u kockarnici sukobio sa Holidejem i izazivao ga na dvoboj, a potom na ulici i sa Verdžilom Erpom. Pošto je u gradu bilo zabranjeno nošenje oružja, Verdžil je na silu razoružao Klentona i sproveo ga u zatvor. Sutradan ga je sudija osudio na novčanu kaznu. Tom Maklori je na izlazu iz sudnice napao Vajata Erpa, a ovaj ga je drškom revolvera udario u glavu. U grad su u međuvremenu stigli i Ajkov brat Bili i Tomov brat Frenk. Oni su u prodavnici oružja kupili municiju za svoje pištolje, a onda su se sva četvorica uputila prema O.K. koralu. Verdžil Erp je pozvao braću Morgana i Vajata i Doka Holideja da pođu sa njim i pomognu mu u razoružavanju Klentonovih i Maklorijevih. (Verdžil je u to vreme bio maršal, odnosno šef policije u Tumstounu i pomoćnik saveznog maršala, Vajat i Morgan su imali zvanje i značke „specijalnih policajaca", odnosno Verdžilovih pomoćnika, a Holideja je, u skladu sa svojim ovlašćenjima, Verdžil angažovao da mu pomogne u razoružavanju pomenute četvorke.) Usput su sreli šerifa Bijana, koji im je savetovao da se vrate i nenaoružane „kauboje" ostave na miru, što su oni odbili.

Prema verziji Erpovih i Holideja, kad je Verdžil od „kauboja" zatražio da dignu ruke uvis i predaju oružje, Frenk Maklori i Bili Klenton su se odmah mašili pištolja. Vajat je izjavio da je Bili nišanio u njega, ali da on svoj prvi metak ipak nije ispalio u Bilija, nego u Frenka, pošto je znao da je ovaj najopasniji revolveraš među njima. Prema verziji Ajka Klentona, prvi metak je ispalio Dok Holidej, drugi Morgan Erp, treći i četvrti Verdžil, peti i šesti Vajat. Holidej je, prema Ajkovoj tvrdnji, pucao u Toma dok je ovaj pokazivao da nema oružje, a Morgan u Bilija Klentona, koji je držao ruke podignute uvis. Međutim, rekonstrukcijom događaja na osnovu izjava očevidaca na sudu, pucnjava je započela obostrano, čim je Verdžil Erp od braće Klenton i Maklori zatražio da podignu ruke uvis i predaju oružje. Jedino je Ajk Klenton podigao ruke uvis, Tom Maklori je pokušao da raširi kaput i pokaže da je nenaoružan, a Frenk Maklori i Bili Klenton su se mašili oružja koje su nosili za pojasom. Ispaljeno je oko trideset metaka.

Najbrže su pucali Vajat Erp, koji je jedini ostao neozleđen, i Dok Holidej, koji je nastavio da puca i kad mu je protivnički metak okrznuo kuk. (Prema izjavi svedoka, Holidej je odudarao od ostalih učesnika obračuna - bio je, kao i obično, elegantno odeven, imao je dugačak sivi kaput, a pucao je iz skraćene sačmare sa cevi tamnobronzane boje.) Neozleđen je ostao i Ajk Klenton, koji je bio nenaoružan i u koga Vajat Erp, prema izjavi na sudu, zato i nije hteo da puca, nego mu je rekao: „Ili uzmi pištolj, ili se gubi" (ovaj Vajatov postupak u velikoj meri će uticati i na konačnu sudsku odluku).

Na osnovu onoga što se dešavalo tokom obračuna, kao i na osnovu izjave svedoka, izvesno je da su Frank Maklori i Bili Klenton bili naoružani pištoljima (koje su koristili u obračunu) i da Ajk Klenton nije imao oružje. Ostalo je neraščišćeno da li je Tom Maklori bio naoružan. Pošto su izjave Erpovih da je i on imao oružje neodređene i neubedljive, verovatnije je da ni on nije imao oružje, ali da nije podigao ruke uvis nego da je pokušao da otkopča kaput i pokaže kako je nenaoružan.

U obračunu su poginuli Bil Klenton i oba brata Maklori. Verdžil i Morgan Erp i Dok Holidej su ranjeni. Ozbiljnije povređena braća Erp odmah su odvezena kolima na lekarski tretman, a metkom okrznutog Holideja i Vajata šerif Bijan je pokušao da uhapsi. Vajat ne samo da je osujetio šerifovu nameru, nego ga je optužio za lažnu informaciju da su „kauboji" nenaoružani. Okupljeni građani stali su na Vajatovu stranu, tako da je šerif odustao od hapšenja.

Štampa bliska Demokratskoj stranci je zabeležila da je sahrani ubijenih prisustvovalo oko tristo osoba.

Dva dana kasnije, u istražnom postupku konstatovano je da su ubistva izvršili Erpovi i Holidej, ali da nema mesta podizanju optužnice. Nezadovaljan, Ajk Klenton je podigao privatnu tužbu protiv Erpovih i Holideja za ubistvo prvog stepena, nakon čega je Verdžil Erp suspendovan sa mesta policijskog šefa. Sudija Vels Spajser je 31. oktobra 1881. otvorio preliminarnu istragu radi utvrđivanja ima li osnova za podizanje optužnice protiv Erpovih i Holideja za krivično delo ubistva. Saslušanjem i istragom u stvari je trebalo da se utvrdi da li su Erpovi i Holidej delovali u skladu sa zakonom i u nužnoj odbrani, ili su prekoračili ovlašćenja i nepotrebno potegli oružje, kako je bilo navedeno u tužbi.

Na zahtev odbrane, javnost je bila isključena iz sudnice. U postupku je saslušano trideset svedoka. Vajat Erp je za branioca angažovao čuvenog advokata Tomasa Fiča, zašta je potrošio svu ušteđevinu Erpovih. Najautoritativniji svedok optužbe bio je šerif Bijan, koji je okrivio Erpove za ishitreno potezanje oružja, nakon čega je sudija 7. novembra za Vajata i Holideja odredio pritvor. Svi saslušani su pred sudijom dali usmene iskaze, osim Vajata Erpa, koji je svoj iskaz pročitao. To je verovatno bio manevar advokata Fiča, pošto prema zakonu Arizone svedok koji svoj iskaz pred sudijom priloži u pisanoj formi ne može biti unakrsno ispitivan. Sposobnost advokata odbrane tokom saslušanja svedoka tužilaca došla je do punog izražaja. Gotovo sve njihove iskaze doveo je u pitanje. Bijanovu tvrdnju da je prvi hitac ispalio Holidej iz „niklovanog" revolvera pobio je dokazavši da je Dok za vreme obračuna u ruci držao skraćenu sačmaricu.

Ajka Klentona je izveo iz takta, optuživši ga da je nameravao da „ućutka" Vajata Erpa kako se ne bi saznalo da je izdao svoje prijatelje, pljačkaše poštanske kočije. Ajk je na to izjavio da su pljačku kočije i ubistva izvršili upravo Erpovi i Holidej, čime je doveo u pitanje i kredibilitet svojih ostalih izjava i navoda u samoj tužbi. Vajat i Holidej su nakon šesnaestodnevnog tamnovanja pušteni iz pritvora. Vajat je sudiji priložio pismo koje je stiglo iz Dodž Sitija. Pismo je naslovljeno „svim zainteresovanima" u Tumstounu, a potpisalo ga je pedesetak najuglednijih građana ovog kanzaškog grada (od gradonačelnika, člana predstavničog doma, tužioca, sudije, advokata, šerifa, sveštenika, do trgovaca i zanatlija). Oni u pismu ističu vrline i zasluge jednog od najuglednijih žitelja Dodž Sitija, Vajata Erpa, koji je u periodu 1876 - 1879. bio maršal u njihovom gradu, ističu sumnju u bilo kakvu njegovu krivicu i nezakonito postupanje i apeluju na građane Tumstouna da upotrebe svoj ugled kako bi istražni postupak bio sproveden korektno i nepristrasno. Preliminarni postupak je trajao trideset dana (najduži takve vrste u istoriji Arizone), nakon čega je Spajser doneo rešenje da su tuženi delovali u samoodbrani i u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, te da nema mesta podizanju optužnice. Velika porota okruga Kočiz 16. decembra 1881. potvrdila je ovu odluku.

Preostalim „pravnim lekovima" Ajk Klenton nije mogao ništa da postigne, jer su za eventualno obnavljanje postupka i podizanje optužnice bili potrebni novi dokazi, koje on nije mogao da pruži.

Za sve vreme suđenja, a i docnije, svaka strana je imala podršku „svog" lista: demokratski The Daily Nugget je držao stranu Bijanu i „kaubojima", republikanski The Tombston Epitaph je bezrezervno podržavao Erpove i Holideja.

Nakon završetka preliminarne istrage, obračun kod O.K. korala prešao je u novu fazu - krvnu osvetu.

Dve nedelje posle izricanja „presude", nepoznati napadači su pokušali da ubiju gradonačelnika Tumstouna Džona Kluma, koji je držao stranu Erpovima.

Na Verdžila Erpa je 28. decembra pucano iz zasede. Pogođen je u ruku, koja mu je ostala gotovo nepokretna. Na mestu izvršenja pronađen je šešir jednog od napadača, za koji se verovalo da pripada Ajku Klentonu. Ovaj je u istražnom postupku oslobođen usled nedostatka dokaza. 18. marta 1882., dok je igrao bilijar, hicem koji je doleteo kroz prozor, ubijen je Morgan Erp. Drugi hitac, namenjen Vajatu Erpu, koji je sedeo i posmatrao igru, nije bio precizan. Istraga je kao osumnjičene imenovala Pita Spensa, Frenka Stilvela, Frederika Bodea i Florentina Kruza („Indijana Čarlija"). Da bi se spasao od osvete Erpovih, Spens se odmah prijavio šerifu Bijanu i zatražio da ga zadrži u zatvoru.

Plašeći se zasede, Erpovi su Morganov leš odvezli do željezničke stanice u Bensonu i tamo ga ukrcali na voz za Kolton (Kalifornija). Kovčeg je do porodične kuće u Kaliforniji otpratio brat Džejms. Ranjeni Verdžil i njegova žena ukrcali su se dan kasnije u voz u Taksonu, gde su „kauboji" planirali prepad na voz sa Erpovima. Vajat je iz svojih izvora bio upozoren na tu zasedu. Čim je voz sa Verdžilom i ženom u večernjim satima otišao sa taksonske stanice, začula se pucnjava. Sutradan je na pruzi pronađen izrešetan leš Frenka Stilvela, učesnika u ubistvu Morgana Erpa.

U svojim sećanjima, Vajat je zabeležio da je sa Stilvelom bio i Ajk Klenton, koji je umakao. Sutradan po ubistvu, Klenton je izjavio da je Stilvel došao u Takson privatnim poslom, da je zajedno sa njim odseo u hotelu i da je jednostavno nestao. Pošto su ubistvom Stilvela Erpovi i ostali članovi potere uzeli pravdu u svoje ruke, za njima je raspisana poternica. To je ujedno bio početak osvete Erpovih, poznate kao „vendetta ride". „Jahači krvne osvete" bili su: Vajat i Voren Erp, Dok Holidej, Šerman Makmasters, Terki Krik Džek Džonson i Teksas Džek Vermilijon.

Osvetnici su potom pronašli i ubili Florentina Kruza, koji im je prethodno ispričao detalje o ubistvu Morgana Erpa. Treći osumnjičeni, Vilijam Grejam, poznatiji kao Kerli Bil, najčuveniji odmetnik Arizone onog vremena, krio se sa grupom „kauboja" u Ajron Springsu. Vajat ga je, prema jednoj verziji, ubio u direktnom obračunu. Iako opkoljen „kaubojima", Vajat se, nakon dvoboja, uz pomoć Holideja i Teksasa probio iz obruča, ubivši pri tom još jednog odmetnika. (Podaci o ubistvu Grejama potiču od samog Erpa, a potvrdili su ih, u međusobnoj novinskoj polemici, i očevici ubistva, policajac Peri Malan i Dok Holidej. Verodostojnijih izvora o njegovoj sudbini nema. Postoji i verzija da je Grejam, pripadnik Klentonovog klana, pre obračuna kod O.K. korala napustio Arizonu i započeo „miran" život, a da je za svoju „smrt" u dvoboju sa Vajatom Erpom saznao desetak godina kasnije, kada je prolazio kroz Arizonu idući u Teksas. Ovo navodi Bil O'Nil u svojoj Enciklopediji zapadnih revolveraša.)

Erpovi su potom otišli u Novi Meksiko, a odatle u Kolorado, gde su se Vajat i Dok zauvek rastali. Između njih je došlo do nesuglasice, ali su se rastali prijateljski. Vajat je 1885. posetio Holideja u Koloradu.

Postupajući prema poternici, guverner Arizone je zatražio izručenje Holideja i Vajata Erpa. Erpovi su zato otišli u Novi Meksiko. Dok Holidej je uhapšen čim je stigao u Denver. Republikanski list Denver Republican uzeo ga je u zaštitu i u tekstu objavljenom 22. maja 1882. predstavio Holideja kao jednog od najvećih boraca za pravdu na celom Zapadu, koji je strah i trepet za sve odmetnike od zakona. List je naročito istakao njegovu borbu, zajedno sa braćom Erp, protiv kradljivaca stoke i „kauboja" u Arizoni. Na ovaj tekst reagovao je čovek koji je uhapsio Holideja, policajac Peri Malan. On je napisao da je bio svedok Grejamovog ubistva. Holidej se pokazao kao dobar polemičar. Odgovorio je Malanu, opisao kako je Vajat Erp ubio odmetnika i naglasio da je za svim odmetnicima koji su tada bili s Grejamom bila raspisana poternica. Dok Holidej na kraju svog teksta zaključuje: „Ako je Malan bio uz Kerlija Bila kad je ubijen, znači da je bio sa jednom od najgorih bandi ubica i razbojnika u državi." Guverner Kolorada Frederik Pitkin je 29. maja, na osnovu odluke nadležnog tužilaštva, doneo rešenje o Holidejevom puštanju iz zatvora i odbijanju zahteva Arizone za njegovo izručenje.

Iako ima pretpostavki da je i legendarni „kralj kauboja" Džoni Ringo nastradao od Vajatovog metka kao učesnik u ranjavanju Verdžila i ubistvu Morgana Erpa, to verovatno nije tačno. Ringo je bio uz tumstounske „kauboje" i nekoliko puta se verbalno sukobio i sa Erpovima i sa Holidejem. Važio je za osobenjaka. U mladosti je pohađao koledž i stekao izvesno obrazovanje, često je recitovao Šekspira, ali je imao problema sa alkoholom. Bio je jedan od najbržih revolveraša i lako je potezao oružje. Arizona Daily Star od 14. decembra 1879. obaveštava čitaoce o ubistvu koje je Ringo izvršio u jednom salunu. „Kralj kauboja" je ubio izvesnog Luisa Henkoka zato što je ovaj odbio da s njim popije viski, odnosno što mu je rekao da više voli pivo. Ringo ga je najpre udario pištoljem, a onda mu ispalio metak u glavu.

„Kralj kauboja" je 14. jula 1882. pronađen mrtav u Terki krik kanjonu, prostreljene glave, leđima oslonjen na drvo (na tom mestu je i sahranjen i tu se i danas nalazi njegov nadgrobni kamen). Istraga je utvrdila da je „najverovatnije u pitanju samoubistvo", mada su mnoge okolnosti vezane za njegovu smrt ostale nerasvetljene. I Vajat Erp je o smrti „kralja kauboja" davao kontroverzne izjave. Četrdeset četiri godine nakon Ringove smrti, 1926. godine, Vajat je rekao svom biografu Fludu da je on ubio Ringa i detaljno je opisao (i nacrtao) kako se to dogodilo. U toj priči i skici ima više geografskih i vremenskih omaški, tako da je verodostojnost Vajatovih reči problematična. I istoričari sumnjaju u ovu verziju, pošto je Vajat u to vreme bio u Novom Meksiku, a Dok u Koloradu. Sam Vajat je u jednom intervjuu 1896. godine negirao da je ubio Ringa. Neki autori su kasnije tvrdili, pozivajući se na izjavu Vajatove žene Džozefine, koju je ona navodno dala nakon muževljeve smrti, da je Ringo ipak stradao od Vajatovog metka, kao poslednja žrtva njegove krvne osvete. Ni Erpovi ni Holidej više nikad nisu kročili u Tumstoun.

Vajat je iz Tumstouna poneo jednu „uspomenu" - devojku po imenu Džozefina Markus, koju je preoteo svom protivniku, šerifu Bijanu. Ona će postati njegova životna saputnica. Živeće zajedno skoro pedeset godina, do Vajatove smrti, 1929. godine. Vajatovo telo je kremirano, a pepeo je sahranjen u mestu Kolma (Kalifornija), na jevrejskom groblju (Džozefina je bila Jevrejka), u porodičnoj grobnici Markusovih. Džozefina je umrla 1944. godine, i sahranjena je pored Vajata. Njihov nadgrobni spomenik je ukraden 1957. godine, ali je postavljen drugi.

Vajat se nakon obračuna kod O.K. korala i krvne osvete bavio raznim poslovima. Bio je sudija u boks-mečevima teške kategorije, tragač za zlatom, držao je salune i kockarnice, bio filmski konsultant u Holivudu. Na Aljasci se družio sa Džekom Londonom, u Holivudu sa mladim glumcem Džonom Vejnom, koji je kasnije izjavio da je lik šerifa, koji je tumačio u mnogim filmovima, „skinuo" sa Vajata Erpa. Oprobao se i kao filmski scenarista. Nedovršena i prilično „lakirana" autobiografija (koju je u vremenskim razmacima diktirao Džonu Fludu) nikad nije objavljena. Pred smrt je „diktirao" svoj životopis svom drugom biografu, Stjuartu Lejku, ali je ocenjeno da u toj biografiji ima mnogo „fikcije". Biografije koje su drugi pisali o njemu mnogo su verodostojnije.

Verdžil Erp je umro 1905. godine, Džejms 1926., a Voren je ubijen u problematičnom dvoboju (na koji je izišao pijan i bez oružja) 1900. godine.

Dok Holidej je jednom rekao da je devet puta izgubio život: četiri puta pokušali su da ga obese, a pet puta ga je pogodio metak, bilo u obračunu, bilo iz zasede. Ali nije imao sreće da ga zadesi brza smrt. Poslednje godine života proveo je u Koloradu. Bolest se 1887. toliko pogoršala da je u maju došao u Glenvud Springs da se leči sumpornom parom.

Poslednja dva meseca proveo je u postelji, a poslednjih 15 dana nije dolazio svesti. 8. novembra 1887. probudio se potpuno svestan i zatražio čašu viskija. Ispio ju je u slast, rekao: „Ovo je smešno", i umro.

Prema pisanju novina, najobrazovaniji i najbrži revolveraš i najbolji kockar Divljeg zapada bio je „kost i koža". Kosa mu je bila potpuno seda i ličio je na starca, iako je imao samo 36 godina.

Šerif Džoni Bijan, nakon isteka mandata, novembra 1882, više nije biran na to mesto (izgubio je i podršku svoje stranke). I on je zauvek napustio Tumstoun. Kasnije je bio umešan u neku korupcionašku aferu. Umro je 1912. godine.

„Kauboj" Ajk Klenton je nastavio da se bavi nezakonitim poslovima i ubijen je 1887. godine prilikom krađe stoke.

Republikanci Tumstouna su 1882. ostali bez svog dnevnog lista. Vlasnik ga je prodao svojim političkim protivnicima - demokratama. Demokrate su tako ovom pobedom bar malo kompenzovale poraz kod O.K. korala.

I sam Nadgrobni Kamen je ubrzo izgubio sjaj i gotovo je iščezao sa geografske karte. Najpre je oštećen u velikom požaru 1882. godine, a onda je proizvodnja srebra u rudnicima naglo opala, tako da je u narednih nekoliko godina gotovo opusteo. Do danas je preživeo samo zahvaljujući istorijskom obračunu kod O.K. korala i njegovim legendarnim akterima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane