Natrag

Region

Hoće li "dejtonska" paradržavna tvorevina opstati ili će nestati

U bosanskom loncu

Bosna i Hercegovina polako demografski nestaje jer ima tek oko tri i po miliona stanovnika. Galopirajući rast siromaštva i socijalnih nejednakosti još više vode u stalnu stalnu krizu, a političke elita otuđene od realnosti bez ikakve ideje da trebaju odgovarati građanima, ponovo se pojavljuju kao "nacionalni tribuni" koji pozivaju na rat i nove nesreće. Da li je došao kraj "dejtonskoj" BiH i da li će nakon rešavanja kosovsko-metohijskog problema, uz pomoć velikih sila (koje su i "skrojile" ovakav lavirint), konačno biti rešeno pitanje drukčije, pre svega, funkcionalne BiH.

M. Hadžić

Predsednika Republike Srpske Milorad Dodik, početkom proleća 2018. godine, precizno je pogodio šta će se zbivati sa ekonomijom, politikom i migrantskim pitanjima u BiH tokom ovog leta. Tom prilikom osvrnuo se i na ljude i institucije za koje smatra da otvoreno rade protiv njega i njegove političke platforme, pa je rekao i ovo: "...U Obaveštajno bezbednosnoj agenciji BiH imamo Srbe koji rade protiv Republike Srpske. One iste Srbe koji su izmislili priču o paravojnim formacijama, koja je napravila ozbiljnu štetu Republici Srpskoj. Izmišljena priča o paravojnim formacijama negativno je predstavila Republiku Srpsku u svetskim medijima. Nemamo nikakve koristi od zajedničkih institucija, kao što nemamo koristi od Bosne i Hercegovine".

Taj deo rečenice ("....nemamo nikakve koristi od Bosne i Hercegovine"), preneli su svi svetski mediji uz brojne komentare političkih komentatora u kojima lebdi glavno pitanje: kome treba ovakva Bosna i Hercegovina? Da li je "dejtonska BiH" potrošena i da li je bila preskupa?

U sred leta, 27. jula ove 2018. godine, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine najavila potpunu blokadu rada izbornih institucija ukoliko se na nađe rešenje za funkcionisanje ove entitetske države, jer, kako sada zakoni BiH izgledaju, nemoguće je organizovati izbore. To takođe važi i za popis građana, imovine...Ali, to je samo deo problema sa kojima se takozvana "dejtonska BiH" suočava. Naime, ekonomska kriza u Bosni i Hercegovini veća je nego u Grčkoj, i to tvrde svi relevantni ekonomski stručnjaci Evropske unije, kojoj BiH navodno stremi. Takođe, treba napomenuti da ovakvu bosansko - hercegovačku državu sa dva entiteta, tri parlamenta i nekoliko kantona i distrikta (od kojih svaki takođe ima svoj parlament!) već godinama počiva na finansijskoj pomoći država Evropske unije, vlade SAD i Kanade, te brojnih nevladinih institucija širom sveta.

Bivše vlade u Vašingtonu, a posebno one kojima je upravljao bračni par Klinton, uz pomoć globalističkih informativnih aždaja, stvorili su u očima sveta od Bosne i Hercegovine, jedno paradržavno nedonošče, koje nije sposobno da samostalno funkcioniše. Ali, ispostavilo se, ta briga oko BiH košta previše. Prema nekim proračunima, od kako je potpisan takozvani Dejtonski mirovni sporazum (21. novembra 1995. godine), u održavanje života Bosne i Hercegovine, uključujući tu i servisiranje međunarodne administracije i vojno - policijskih jedinica, te obaveštajnog aparata, oko 100 milijardi dolara!

Ovu zapanjujuću činjenicu potvrdili su i svi zapadni mediji, ali tek nakon što je Vlada SAD ušla u otvoreni rat sa islamskim terorizmom, kad se saznalo za postojanje islamskih ekstremista u Bosni i Hercegovini. Tada je delimično otvoreno pitanje načina i visine pomoći koju Vlada SAD pruža BiH. Tek dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, administracija u Vašingtonu je otvorila ne samo pitanje daljeg finansiranja, nego i logike postojanja ovakve, nefunkcionalne "dejtonske BiH".

Činjenica je da se Bosna i Hercegovina nalazi u orgomnim dugovima, da su politička kriza i blokada institucija sistema već godinama smetnja svima: kako EU, i SAD, tako i građanima BiH ali i komšijskim državama, a posebno Srbiji i Hrvatskoj, čiji delovi naroda su konstitutivni u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

"Troglavo" predsedništvo Bosne i Hercegovine, uporno od građanstva prikriva ogromne finansijske dubioze, ali, nemoguće je sakriti očiglednu glad, nezaposlenost i siromaštvo. Naime, javni dug Bosne i Hercegovine premašio je 12 milijardi evra, a polovina novca iz budžeta ide na otplatu kredita. Za neke od kreditnih zaduženja još nisu dospele sve rate, pa sečeka pravi "potop" u najskorijem roku. Zaduženost po stanovniku stalno raste, trenutno prosečno iznosi 3.370 konvertibilnih maraka (nešto više od 1.500 evra po glavi stanovnika), pri čemu je zaduženost u Republici Srpskoj veća za 80 odsto u odnosu na onaj drugi entitet, Federaciju BiH. Kako se Republika Srpska zaduživala, zna Vlada Milorada Dodika, ali i sve vlade u Banjaluci pre njegove. Istina, na nivou Bosne i Hercegovine blokirana su različita sredstva koja su trebala biti upućena ka privredi i zapošljavanju, da nije ratifikovan sporazum sa Svetskom bankom, po kojem je 20 miliona evra trebalo ići Republici Srpskoj. Taj novac je dugo bio van dometa onih kojima je namenjen, ali je uz teške muke donet Zakon o akcizama, pa je nešto od tih sredstava podeljeno. Ipak, MMF i dalje diktira sudbinu BiH u oba entiteta.

Činjenice o propadanju BiH su zastrašujuće: pre 15 godina u Bosni i Hercegovini, od tri zarađene konvertibilne marke, jedna marka se davala za dug. Danas se zarađuje jedna konvertibilna marka, a šest maraka ide za dug!

Privreda je potpuno uništena, narod osiromašen, omladina beži iz zemlje (o čemu vrlo često svedoči Radio Slobodna Evropa, koji stalno prati ovaj biblijski egzodus). Entitetske vlade su samo od komercijalnih banaka pozajmile više od dve milijarde konvertibilnih maraka i to po najvišim kamatnim stopama. Taj novac je kao i krediti od MMF-a otišao u krpljenje budžeta. BiH za poslednje četiri godine nije realizovala niti jednu ozbiljnu investiciju. Nije izgrađen ni kilometar autoputa, a ono što se radilo, ni do danas nije dovršeno. Onih koji bi trebalo da ponesu razvoj BIH više nema, industrija je uništena, kupuju se i prodaju tuđe robe jer BiH ništa ne proizvodi osim dugova. Narod živi od pomoći rodbine iz inostranstva (a, većina tamo ima nekoga) ili od kredita. Kolaps ove države je kompletan.

Unutrašnji problemi - siromaštvo, nezaposlenost, diskriminacija, socijalna isključenost mogu svakog momenta da eksplodiraju.

Danas je političko stanje u Bosni i Hercegovini takvo da bi sva tri naroda, kad bi se Hrvati najradije priključili Hrvatskoj, Srbi Srbiji, a Bošnjaci - muslimani bi opet zatražili međunarodnu arbitražu, zahtevali aneksiju Sandžaka (Raške oblasti u Srbiji), pa čak i pristanak na protekorat Turske i njenih saveznica. Ovakvo šizoidno stanje, proizvela je ekonomska katastrofa, ali, BiH polako demografski nestaje jer ima tek oko tri i po miliona stanovnika (bošnjački predstavnici u parlamentu BiH godinama vrše opstrukciju popisa stanovništva, jer Srba ima znatno više nego što to odgovara unitarističkim ambicijama klike okupljene oko Bakira Izetbegovića i njegove Stranke demokratske akcije (SDA).

Galopirajući rast siromaštva i socijalnih nejednakosti još više će generisati stalnu stalnu krizu, a političke elita otuđene od realnosti bez ikakve ideje da trebaju odgovarati građanima, ponovo se pojavljuju kao "nacionalni tribuni" koji pozivaju na rat i nove nesreće.

I dok se Bosna i Hercegovina muči sama sa sobom, Evropska unija, tačnije, nemačka na čelu sa Angelom Merkel, "smestila" je veliko zlo ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici: krenuo je ovog leta veliki treći talas arapskih migranata, a zvanični Berlin traži od zvaničnog Sarajeva da migranti ostanu bliž svojoj "islamskoj braći". Ovo je u BiH dočekano sa velikim negodovanjem, čak i kod Bošnjaka. Problem je što se Vučićeva vlada u Srbiji potpuno "otvorila" prema Iranu (skinula vize i uvela direktne letove za Beograd), a sprema se da isto uradi i sa Pakistanom, što će imati nesagledive posledice. Lokalne, kantonalne i entitetske vlasti u BiH masvno vraćaju ove migrante preko Drine nazad u Srbiju.

Kako piše Zidojče cajtung u opširnoj reportaži iz Bosne i Hercegovine, prvi talas arapskih doseljenika u BiH, stigao je u ratnim godinama, od 1992. do 1995. godine, kada su muslimani sa Bliskog istoka izražavali solidarnost s ugroženom braćom na Balkanu. Tada su slali humanitarnu pomoć, oružje, kao i arapske borce u džihad. Posle rata, u Sarajevo i druge, muslimanske regione u BiH stigle su verske fondacije. One su ulagale u obnovu, ali pre svega - u obnovu džamija. To je još tada probudilo strahovanja od uticaja vehabizma u Bosni, državi u kojoj se islam živi veoma liberalno."

"Sve ovo ovde već je arapsko", citira Zidojče cajtung Jasema Alija iz Kuvajta koji oko sebe pokazuje kuće i ulice u Sarajevu. Tu će, kaže, da ostane tri meseca, kao i svake godine. "Ovde je najbolja klima na svetu, a planine su kao u raju."

"Karta za direktan let iz Dubaija, Dohe ili Kuvajta, koji traje pet sati može, da se kupi za manje od 300 evra, a i vize su odavno ukinute. Drugi talas došao je 2015. godine u Bosnu i Hercegovinu kad je u nju ušlo 40.000 Arapa, a 2017. čak 90.000. Mnogi od njih su ostali da tamo i žive", piše Zidojče cajtung.

Crni oblaci su se nadvili nad Bosnom i Hercegovinom. Doskorašnji ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u BiH, Edvard Ferguson, na odlasku iz Sarajeva krajem jula meseca ove godine, napisao je otvoreno pismo na adresu sva tri naroda. Pismo je prepuno lepih reči, još lepših podsećanja na ugodan život koji je vodio u glavnog gradu BiH (gde mu se rodila i najmlađa kćerka), a pomenuo je i činjenicu da je obišao svaki ćošak BiH te da su svi ljudi koje je upoznao izuzetno, karakterni, otvoreni i gostoljubivi, bilo da su Srbi, Hrvati ili Bošnjaci, bez razlike. Ali, Ferguson je napisao i da iz BiH odlazi sa teškim fustracijama, jer nije uspeo da ubedi političke elite da se okanu ličnih interesa, pljačke i manipulacija te da ne vidi budućnost ove zemlje na takav način.

Ipak, Ferguson se posle mnogo sukoba sa Miloradom Dodikom, pre odlaska sastao sa njim i tom prilikom rekao: "...Drago mi je da smo rešili sve nesporazume...Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ja uvijek smo bili vrlo otvoreni i iskreni jedan prema drugom, čak i kada se nismo slagali"

Čeka se šta će biti sa Kosovom i Metohijom. I kako će (i da li će) vlade velikih sila odobriti srpskom etnosu na Balkanu "kompenzaciju" za nezapamćenu otimačinu dela državne teritorije. Ambasador Ferguson je to shvatio, pa su i tonovi u razgovoru sa Dodikom bili drukčiji, shodno vremenima koja dolaze.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane