Banat

Zrenjanin: od carstva prehrambene industrije do kineske kolonije

U pivu je zaborav

(Ne)sreću Zrenjanina krajem avgusta čine Maleni ljudi i veliko pivo. Maleni ljudi, redom SNS-SPS foteljaši, sede u gradskoj kući, gradskim preduzećima i ustanovama („deponijama" podobnih kadrova), dok se veliko pivo, po paprenim cenama, točilo na tradicionalnim Danima piva koji su bili apsolutno nezanimljivi nacionalnim televizijama.

Zoltan Horvat

Kad je 23. avgusta ove godine Aleksandar Vučić u Zrenjaninu najavio "još jednu veliku kinesku investiciju", fabriku za proizvodnju cinka, što je navodno Njemu Lično saopštio Cimeng Đao, generalni menadžer kompanije "Zhiyi Zinc Industry", nakon što je razmatrao još neke lokacije za investiranje u Srbiji, to u ovom gradu niko nije ozbiljno shvatio. Jer, se sirotinja raja radovala nastupajućim danima piva, ne sluteći šta joj samodržac sprema. Smislio je da nekadašnje carstvo industrije hrane pretvori u jadnu kinesku koloniju, sa prljavom industrijom i da vesele Banaćane ponizi kao što ih niko nikad nije ponizio.

Ali, umesto bunta građana, poteklo je pivo...

Nakon pijanstava i zapišavanja grada, Maleni ljudi su, zaitivši iz narodne, gradske kase, brojali do 27. Tačno toliko miliona isplaćeno je još juna meseca jednoj (jedinoj na navodnom tenderu) beogradskoj uglednoj agenciji za organizovanje petodnevnog vašara, na svu sramotu, bez domaćeg piva i bez pijaće vode. Istovremeno, sramota je reč koju spomenuti Maleni ne poznaju, u gradu „ubijene" fabrike piva (ZIP), održan je drugi po redu, simpozijum o pivu?!? Dugo očekivano otvaranje Muzeja piva gde je, davno već, potrošeno brdo miliona iz gradske kase, kasni iz „opravdanih" razloga. Neko je maznuo lovu, (ne) zna se ko, al' to valjda, nije za javnost.

Ministar Šarčević je kao gost na pomenutom simpozijumu, autoritativno pohvalio „dobar potencijal" srpskih pivara, koje li ironije, baš u Zrenjaninu. Pre njega, izjavom je na teren zrenjaninske bestidne lažovizije „istrčao" gradonačelnik (nisu ga birali građani, birali ga stranački prevrtljivi pajtosi). Reče, i osta' živ, Zrenjanin ove godine dobija fabriku piva. Niko od podobnih, njemu podređenih novinara, nije pitao, gde ti je ispravna pijaća voda iz vodovoda, koju si, zajedno sa ministrom privrede, gromoglasno šuplje, obećavao u svom neodgovornom mandatu, svake nedelje, svakog meseca, svake godine...

Dakle, gradonačelnik uživa u lagodnom mandatu bez ikakve odgovornosti, ima on armiju odbornika koja se (Ginis se prevrće u grobu), isključivo bavi razrešenjem „gomile" članova školskih i preostalih stranačkih o(d)bora. Na hiljade novih lica stiže da ponosno vidi svoja imena u regionalnom listu, gde ovakvo, nazovi novinarstvo, forsira najpopularniji ovdašnji novinar, iz milošte Dežurni Regionalni Jebivetar, Dalibor Bubnjević.

Naravno, uznemirujuće vesti se ne saopštavaju blentavoj raji. Banja Rusanda u Melencima, gde caruje tamošnje Kolo srpskih sestara predvođeno direktorkom, izvesnom gospođom Ćulibrk, novi je stranački poligon za svesno i zlonamerno uništavanje ove, nekada ugledne banje. Pre samo dve godine, renoviran je i obnovljen banjski restoran, čiji je moderni kapacitet zadovoljavao uslove nesmetane ishrane korisnika (trenutno oko 250), zaposlenih i gostiju. „Genijalna" direktorka je, poput lagodno-ugodne izvršiteljke, uz sufliranje već viđenog kupca banje za sitniš, došla na ideju da se hrana i preostale potrepštine, naručuju isključivo keteringom?!? Doručak, ručak, večera, plastično posuđe i pribor dolaze svakodnevno iz 90 kilometara udaljenog Beograda. Šta reći, a ne zaplakati nad zlehudom sudbinom koja očekuje ovu nekada renomiranu ustanovu, iz koje se desetine miliona izvlače, k'o od šale!

Većina pacijenata, odnosno korisnika usluga, u strogo kontrolisanim terminima, ima specifičan meni, koji, kasni. Treba dovezati brdo različite hrane iz Beograda, usput liju kiše, pada sneg, klizavica...

Kako svakodnevno, tačno na vreme, dopremiti neophodnu hranu? Nikako. To baš i ne uzbuđava dotičnu direktoricu, koja sa Garićkom i još po nekom u melenačkom Kolu..., pedantno izvršava rasturanje banje, kolektiva, žiro-računa...svega živog. Na sve ovo, Maleni iz gradske kuće kažu, da stvar nije u njihovoj nadležnosti. Pokrajina il' država, svejedno, nesebično „pomaže" da se žiro račun banje, gasi. Neće proći dugo vremena, pa će glavna iz melenačkog Kola izaći pred podobne mikrofone, pa saopštiti, da se usled ogromnih i objektivnih poteškoća, dalje poslovanje dovodi u pitanje. Banja je danas inače, po rečima ovdašnjih medicinskih radnika koji imaju dovoljno mozga, muda i stručnosti, izvanredna rehabilitaciona ustanova, koja se, po naređenju stranačkih stručnjaka, urušava i priprema za bagatelnu prodaju. Melenačko Kolo se opasno zavrtelo i zaigralo, milioni „lete" ka bg centrali, kud ćeš lepše za rasturanje svega dobrog, vrednog i korisnog u srednjem Banatu!!! Dakle, ne otima se samo iz Niš, ima i po banatskim selima lepog ćara za besprizorne i nemilosrdne pljačkaše, zamotane u zakonske okove.

Bolje pivo u ruci, nego voda u kolenu, rekoše na ovo dežurne pivopije iz redova Malenih iz gradske kuće, pa se svom snagom bacaju na narodno blago. Tako recimo, imamo slučaj da jedan predsednik opštine stanuje u stanu u vlasništvu grada, dok istovremeno iznajmljuje stan u sopstvenom vlasništvu?!? Kako se dolazi na ovakve ideje, valjda, nikad lakše. Ima toliko stanova u vlasništvu grada gde se, bez plaćanja režijskih troškova, baškare Maleni. Na stotine i stotine hiljada dinara neplaćenog a potrošenog, zaboravlja se, a i, zašto bi se opterećivala blentava raja takvim „sitnicama" u režiji Malenih.

Jedan drugi predsednik opštine srednjeg Banata, njegov pajtos, imao zakazano suđenje u avgustu. Ali, gospodin se baš tog dana ženio svojom novom izabranicom, nakon razvoda sa bivšom, još uvek direktorkom škole. Predsednik dobio opravdani izostanak, suđenje se pomera, pa, daj Bože, možda se stigne i do zastarevanja sudskog slučaja...Blagodet statusa Malenih božanstava je privilegija odabranih, da temeljno, sistemski i megauspešno, zagorčavaju život svojih sugrađana i meštana.

Ima l' tu i dobrih vesti? Ima, bio Vučić. U prisustvu kineskih partnera, obećao blizu milijarde evra investicije u fabriku gume do 2025. godine. Pitanja novinara su bila zabranjena, pa se nije moglo čuti, da li će, Vučić naravno, sagraditi i novu fabriku pijaće vode koja se decenijama čeka u Zrenjaninu. Samo lepe vesti, reče vlasnik ovdašnjih Malenih, mahnu spontano silom skupljenima, i, okružen armijom telohranitelja, uskoči u blindiranu limuzinu.

Još lepih vesti? Gradska ustanova Apoteke ostvaruje ogroman „višak". Ne mali broj zaposlenih farmaceuta, zbog smanjenog obima poslova, poslato je kući. Tehnološki viškovi, bez plate, uz ogromnu pogodnost besplatnog zdravstvenog osiguranja. Pa je tako jedan od srećnika, dobio i datum neophodne operacije u regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji. Dvadesetog maja 2020. godine! Vest za nesvest, al', je lepa, dok se čeka.

Treća lepa vest tiče se zbrinjavanja nezaposlenih članova porodice, kako ovdašnji Maleni ponosno navode, osnovne ćelije ljudskog društva! Naime, ubrzano se uvećava zapošljavanje, strogo namenski, dakle stranački, supruga istaknutih funkcionera. Dotičnom se posrećio Beograd i fotelja nekog državnog sekretara iz SPS kvote, a njegova supruga je uskočila u ovdašnju „deponiju" kadrova, izvikano javno preduzeće bez pijaće vode. 'Beš čistu tekućinu, daj da zbrinemo članove osnovne ćelije ljudskog društva.

Vala, ima i četvrte dobre vesti. Građani srednjeg Banata nisu više građani trećeg reda. Dospeli su u kategoriju građana čak drugog reda. Izuzmimo stotinak ljudi koji su tokom jula ove godine svoja radna mesta potražili u Slovačkoj. Bračni par sa Bagljaša koji je sa dve plate u Zrenjaninu i sa pedesetak hiljada dinara jedva sastavljao kraj sa krajem, danas mesečno zarađuje 1600 evra u petodnevnoj radnoj nedelji. Plus radne subote, i videsmo ih na kraćem odmoru u porodičnoj kući, gde su nakon 15 meseci zajedničkog rada u Slovačkoj, kompletno renovirali kupatilo, kuhinju, kupili nov nameštaj, dobar polovni automobil...

Kao odgovor ovom i ovakvom vrednom bračnom paru, stiže finansijski izveštaj novopečenog člana SNS-a u Zrenjaninu. Njegovo prvo nezvanično „radno mesto" je kurir servisiranje radnih doručaka za članove stranke u Gradskoj kući, javnim preduzećima i ustanovama...Za deset hiljadarki mesečno i obećanje radnog mesta „čim se ukaže zgodna prilika" (možda već početkom 2020. godine), vredi raznositi burek i jogurt...Uz obavezan bakšiš od najmanje 100 dinara dnevno, navodi nezvanični junak srednjeg Banata...i šire.