Tabloid je pozvan

Kako se postaje srpski vojvoda

Pukovnik ''đuveč''

Načelnik Regionalnog centra Ministarstva odbrane u Nišu je pukovnik Nenad Marković. On za sebe voli da kaže da je srpski vojvoda. Toliko se uživeo u ulogu vojvode da je više puta brijao i puštao brkove, kako bi što više podsećao na pravog srpskog oficira. Ali da bi bio pravi srpski oficir ne smeš biti korumpiran, moraš biti pošten i častan.

***

Pukovnik Marković je sve samo nije pošten i častan oficir. Evo kako se on ponaša. Od potpukovnika Dragana Milića, načelnika CMO Leskovac, inače njegovog „ljubimca", napravio je svog ličnog vozača. Umesto da ga voze dva profesionalna vozača, vojni službenici Mitić i Petrović koji se nalaze na službi u Regionalnom centru u Nišu, koji su za to plaćeni, on angažuje vozača iz Leskovca, time što se nemilice troši gorivo vozeći se službenim automobilom FIAT 500 L.

Voli da se hvali kako njega vozi potpukovnik. Terevenke po kafanama u Leskovcu su takve prirode da ne mogu da se izbroje i toliko su učestale da ga svi u kafani zovu VOJVODA ili ĐUVEČ. Svaku priliku koristi samo kada bi mogao „na mufte" da ode u kafanu. Ali posle pete rakije dolazi svaki put do njegove kontuzije ( alkoholna psihoza) koja se zatim leči vinom posle toga.

Zamislite kako je ljudima kada vide visokog oficira koji je pijan i koji ne zna za sebe. Pokušava da održava ravnotežu ali mu to ne uspeva. Ovde je alkohol odavno uzeo svoj danak. To svi znaju koji rade sa njim. U Spomen sobu u Kopnenoj vojsci u Nišu se nalaze slike načelnika Regionalnog centra Niš pukovnika Markovića, i načelnika odeljenja Ćirkovića, Stojanovića i Ilića. Ali zamislite po kom osnovu se nalazi i slika potpukovnika Milića koji je „samo" načelnik centra MO. Ako je to tako, postavlja se pitanje: „zašto onda nisu stavili i slike ostalih načelnika CMO na teritoriji Regionalnog centra Niš" (ima ih ukupno 8).

Kod pukovnika postoje privilegovani načelnici koji su njemu po volji i koji mogu da rade šta hoće, i oni koji to nisu kao CMO Zaječar i CMO Kruševac. Za takve nema milosti, traži se svaka greška kako bi mogli da budu kažnjeni, jer je on taj koji sprovodi Zakon. On se u sve razume, sve zna i misli da niko drugi ništa ne zna.

Sa svojim „potpukovnikom" kao vozačem je više puta zloupotrebio službeno vozilo FIAT 500 L i odlazio u Novi Sad da poseti svoju ćerku koja studira na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Čovek koji mnogo voli dnevnice. Prosto se uživeo u ulogu predaje zahvalnice i značke na teritoriji opština za lica koja su dobrovoljno služila vojni rok. Iako je ta predaja ukinuta od strane ministra odbrane, on i dalje to predano radi, jer dobija svaki put službenu dnevnicu. Da li se ovde krši naredba ministra odbrane?

U prošlom periodu je znao da uzme od 21 radnog dana 18 dnevnica, ali je posle kontrole i kritike od strane nadređenih smanjio broj na 14 dnevnica za mesec dana. Stvarno razumno od strane pukovnika, nema šta. Šta toleriše Ministarstvo odbrane, posebno u slučaju Marković. Posebno što se tiče finansija, tu je neprikosnoven. Za naknadu za decu i porodicu u Regionalnom centru Niš su dodeljena sredstva u iznosu od 360.000 dinara, a gospodin Marković je za ovu naknadu utrošio ukupno 357.474 dinara. Problematično je što ovaj čovek sam odlučuje kome dodeljuje ova sredstva, bez ikakvog prioriteta i to isključivo po „njegovom" kriterijumu, zanemarujići ostale porodice i decu. Sam izjavljuje „ja o tome lično odlučujem i ja se za sve pitam jer su sredstva data meni na raspolaganju".

Ovde se stiče utisak da je to dato iz njegovog džepa, a ne iz budžeta RS. Postavlja se pitanje da li postoji materijalno finansijska kontrola koja može sve ovo ovde navedeno da proveri. Ali njegovom kraju nikad dosta. VSl Jurišić Gordana iz CMO Leskovac je preživela pravi „pakao" od gospodina pukovnika. Ovde je kombinacija mobinga i seksualnog uznemiravanja. Kada pukovnik nije bio „zadovoljan", istu je premestio iz garnizona Niš u garnizon Leskovac. Očito nije mu bila po volji. Ali u drugom slučaju njegov čovek, poltron, Dragutin Stojanović - zvani Guta koji živi sa porodicom u Prokuplju službuje u Nišu i država mora da mu plati mesečni prevoz na relaciji Prokuplje -Niš. Da li ovde nije mogla da se napravi ušteda u budžetu? Očito „Guta" mu odgovara za svakakve mahinacije koje se izvode u Regionalnom centru Niš.

Ipak ''vojvoda'' da bi ostao na ovom mestu morao je da plati generalu Lackoviću par hiljada evra, gde se i sam hvali kako je morao da kupi mesto, a završio je sve vojne škole. Lacković i vojvoda su bili u kafani kao dva „najbolja i nerazdvojna druga". Da li je moguće da jedan pukovnik VS razmišlja na ovakav način i očekuje da ga neko postavi na mesto generala? Ali pozicija se uvek gradi uz politiku tako vojvoda misli. Svoju suprugu kao člana PUPS-a je postavio za direktora za obrazovanje odraslih u Nišu, iako ona je do juče bila obična „seoska učiteljica". Očekuje i on kao član PUPS-a da će njegov pajtos Milorad Stošić iz Niša da mu omogući napredovanje u čin generala, jer smatra da mu to pripada. Da li sme pukovnik da bude član bilo koje partije? Po zakonu o Vojsci ne sme, ali za njega Zakon ne važi. Prilikom nove formacije regionalnog centra Niš svog pulena VSl Milošević Zorana je postavio za referenta za obuku i omogućio mu da „ništa ne radi" jer je svojevremeno Milošević poslao vojvodu u vojnu školu iz sela Krajkovac pored Niša. Najunosniji njegov biznis je trgovanje uticajem prilikom zapošljavanja u Regionalnom centru Niš. Bezbroj puta sam pokušavao da me primi na razgovor ali vojvoda nije imao interes od mene, ali je zato iz prve primio pukovnika Pavlovića, kolegu penzionera za svoju ćerku. Nezvanično sam čuo od pripadnika Regionalnog centra iz Niša, da moram da spremim koverat i da se ova usluga „debelo" naplaćuje, a ja u ovom slučaju nemam novčanih sredstava da platim za prijem svog deteta prilikom zapošljavanja.

(Ime autora poznato redakciji)