Natrag

Do koske

Igraju se ''delije'', nasred zemlje Srbije, a onda će delije zajedno u ćelije

Savez za kavez

Srpski diktator je, uz pomoć odlazećih evropskih komesara, osnovao opoziciju po meri svog ludila. Dugogodišnjeg poslovnog prijatelja i pljačkaša gradske kase i državnih fondova Dragana Đilasa postavio je za vođu odskora formiranog Saveza za Srbiju, sa zadatkom da izigrava opoziciju i omogući mu legitimitet. Đilas je to oberučke prihvatio, ili nije imao izbora. Vučićeva Velika propaganda laži udara po Đilasu kao po mrtvom magaretu, a on ćuti i trpi, da bi sačuvao velike pare koje su mu ostale nakon silaska sa vlasti i plaćanju krvnine ustoličenom Vučiću. Kao i svi njegovi projekti, propašće i ovaj sa Savezom za Srbiju sa Đilasom na čelu. Može se desiti da obojica, u istom danu, završe u kavezu

Predrag Popović

Građanski protesti stvorili su utisak da je došlo vreme za obaranje režima Srpske napredne stranke. Već dva meseca, iz subote u subotu, u Beogradu demonstrira pedesetak hiljada ljudi i još toliko u nekoliko gradova u unutrašnjosti. Međutim, ništa se nije promenilo. To nije slučajno.

Nezvanični organizator, Savez za Srbiju, učinio je sve što je mogao da se istopi energija nezadovoljnih građana. Formalni koordinatori, predstavnici nekoliko nevladinih udruženja, nisu istakli nikakve zahteve i rokove za njihovo ispunjenje. Jednom prilikom je neko od govornika pomenuo da bi RTS trebalo da svakodnevno odvoji pet minuta za vesti o aktivnostima opozicionih stranaka, a drugi put je predloženo da se traži ostavka ministra policije Nebojše Stefanovića. To je brzo zaboravljeno. Na protestima je zabranjeno isticanje stranačkih obeležja, a opozicionim liderima nije dopušteno da se obrate građanima.

Autor te strategije je Dragan Đilas. Posle mučkog prebijanja Borka Stefanovića u Kruševcu, 23. novembra 2018, Savez za Srbiju je bio prinuđen da na neki konkretniji način osudi taj zločin i da za njega optuži režim. Đilasu se učinilo da će to uspeti ako organizuje protest pod sloganom „Stop krvavim košuljama". Nameravao je da to bude jednokratni eksperiment, zato je organizaciju prepustio svojim saradnicima izvan Saveza za Srbiju. Ako akcija propadne, nije on kriv. A, ako uspe, svi znaju da je njen pravi inicijator Đilas. Posle fijaska SzS na izborima u Lučanima, takav oprez je bio opravdan.

Nehotice, Đilas je pokrenuo nezadovoljne ljude, a Aleksandar Vučić je, bahatim izjavama i provokacijama, obezbedio masovnost protesta. Sad ni Đilas ni Vučić ne znaju šta da rade i kako da zaustave širenje pokreta otpora.

Svima je jasno da opozicione stranke moraju da preuzmu odgovornost, formulišu zahteve i krenu u otvorenu borbu protiv režima. To javno priznaju i istaknuti intelektualci i umetnici koji podržavaju Savez za Srbiju. Filmski režiser Srđan Dragojević od organizatora protesta traži „cilj i svrhovitost". Akademik Dušan Teodorović je još jasniji i odlučniji: „Da ode Bujošević? Ne. Da Stefanović podnese ostavku? Ne. Da Vučić obznani plan za Kosovo? Ne. Postoji samo jedan zahtev - on mora da ode!" To smatra i Siniša Kovačević: „Slobodu i državu oteo nam je jedan čovek, zatočene su na Andrićevom vencu i tamo ih treba tražiti i oslobađati. One nemaju cenu. Jebe mi se za pet minuta u Dnevniku i prilog u Hronici. Bojim se da zbog pet minuta u Dnevniku više neću šetati opanke. Zlo u Srbiji ima jednu adresu."

Tu adresu, na kojoj stoluje Vučić, od demonstranata brani Đilas. Za razliku od svih opljačkanih i prevarenih građana, željnih slobode i normalnog života, Đilas nema nameru da obara zločinački naprednjački režim. Ne žuri mu se. Prepustiće Vučiću još nekoliko godina vladavine, kako bi obavio prljav posao oko Kosova. Kroz to vreme, Đilas planira da napravi svoju stranku s kojom će, na nekim sledećim izborima, parirati svom starom ortaku Vučiću. Zbog kašnjenja s tim projektom, pokrenuo je kampanju kojom predlaže bojkot. Ne pominje nikakvu ideju za „dan posle", šta da se radi nakon izbora, kad se propusti prilika za pobedu nad diktatorom. O tome će misliti sutra, kad predizborna kampanja potroši energiju naroda i zaustavi proteste. Vučić će dobiti vreme da konsoliduje redove u svom kartelu, a Đilas da napravi svoju partiju na ostacima Demokratske stranke.

Sa statusom lidera i finansijera SzS, Đilas uspešno rovari po svojoj bivšoj stranci, vrbuje funkcionere i za transfer priprema kompletne opštinske odbore. Zoran Lutovac, predsednik DS-a, kao i mnoge njegove stranačke kolege, dobro znaju šta Đilas radi, ali zasad nemaju načina da ga zaustave. Sami su, uz pomoć Saše Jankovića, vratili Đilasa na političku scenu. Podržali su predsedničku kandidaturu Jankovića, da bi ih on, prvom prilikom, odbacio i, na beogradskim izborima, gurnuo ispod cenzusa, što je pomoglo Đilasu da se nametne kao lider opozicije. Kad je obavio posao, Janković se povukao iz politike, ostavljajući iza sebe protraćenih 600.000 glasova, uništenu DS i povampirenog Đitlera.

Za učešće na izborima Đilas ima opravdane razloge. Sa 10 do 15 odsto osvojenih glasova, dobiće tridesetak poslaničkih mandata, a više neće morati iz svog džepa da plaća saveznike, prebaciće ih na državnu apanažu. Prijatnije mu je da urušavanje naprednjačkog režima čeka u Skupštini, nego na ulici, u protestnim šetnjama.

Đilas je već spreman za povratak na vlast. Deo javnosti, u očajanju, pristao je da se posle Kurte vrati Murta. Oprošteno mu je učešće u stvaranju Srpske napredne stranke, podrška korupcionaškom projektu „Beograd na vodi", pa i trajna saradnja s Vučićem. Iako lideri svih stranaka i pokreta u SzS znaju da se Đilas sastaje s Aleksandrom i Andrejem Vučićem, o tome ćute, ne žele da rizikuju mesto u budućoj vlasti. Već su razdelili funkcije. Vuk Jeremić je projektovan za predsednika države, Đilas će biti premijer, Lutovac ministar inostranih poslova, Boško Obradović šef policije, Milan Stamatović ministar za lokalnu upravu... Nikome se ne ostaje bez obećanog mesta, zato se plaše da ne prođu kao Željko Veselinović, nesuđeni ministar za rad i socijalna pitanja.

Za primer ostalim saveznicima, Đilas je izbacio Veselinovića iz Predsedništva SzS i planova za udomljavanje u vladi. Za treniranje strogoće izabrao je licemeran povod. Veselinović je na Tviteru objavio status o Mileni Popović, udovici Olivera Ivanovića: „Žena koja par meseci nakon ubistva muža đuska po Beogradskim klubovima i ne dođe na godišnji parastos ubijenom mužu je žena đavo". Zgrožen, Đilas je odmah najurio sindikalca sklonog mizoginiji. Ne bi bilo sporno da je to uradio zbog Veselinovićeve nepismenosti, ali nema ništa licemernije od toga kad saradnika, zbog neprikladnih reči, kažnjava šef koji je poznat po šamaranju bivših supruga i tasta. Nadležno tužilaštvo, na intervenciju Vučića, odustalo je od istrage protiv Đilasa. Veselinovića nije imao ko da zaštiti. Nema veze, nije to ni zaslužio.

Koliko se Veselinović uživeo u ulogu budućeg ministra, vidi se iz njegovog stava prema medijima. Na zahtev novinara Magazina Tabloid za intervju s predsednikom sindikata Sloga, njegov saradnik je odgovorio: „Željko Veselinović je srpski Leh Valensa, jedan je od osnivača Saveza za Srbiju, biće ministar, mnogo je važan. Ako hoćeš intervju s njim, lepo me zamoli, preneću sekretarici da te stavi na listu čekanja." Postupili smo po toj proceduri, Veselinović je pristao na intervju, ali, kad je dobio pitanja, prvo je tri dana odugovlačio, da bi, na kraju, prestao da se javlja i odgovara na sms poruke. Uzalud njegovi saradnici tvrde da bi Veselinović rado dao intervju, jer mu je „Magazin Tabloid omiljen časopis", to ne menja utisak. Iako lideri SzS s pravom kukaju zbog Vučićevog pritiska na medije, primer Valense Veselinovića pokazuje šta može da se očekuje kad oni dođu na vlast.

To se vidi i iz njihovog odnosa prema građanima koji protestuju, odnosno iz odbijanja da preuzmu odgovornost i kolonu povedu prema Predsedništvu Srbije i izvrše pritisak koji bi doveo do promene. Izbegavanjem te obaveze, iscrpeće energiju građana, ugasiti proteste i omogućiti nastavak diktature na neodređeno vreme. Ako se to desi, niko neće imati pravo da im oprosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane