Natrag

Propadanje

Koje kompanije i preduzeća su uz pomoć Vučićevog režima ostvarile svoj "srpski san"

Obrću i kapital koji nemaju

Tek nakon više od godinu dana, poznat je ukupan bilans profita i ekstraprofita koji su ostvarili najveći miljenici Vučićevog režima. Naime, deset najvećih privrednih društava koji su u Srbiji u 2017. godini imali najveći poslovni prihod, poslovnu imovinu, kapital, broj zaposlenih, neto dobitak i neto gubitak, nisu bili zabrinuti za krizu ni u 2018. godini, pa ih nadolazeća politička drama u 2019. godini mnogo i ne zanima. Ali, ako neka nova i poštena vlada bude pretresla sve štetne ugovore koje je Vučić sa svojim kartelom potpisivao na štetu Republike Srbije, ne bi bilo čudo da se svih deset pomenutih "dobitnika tranzicije" nađe u velikoj neprilici. Tim pre, što je iz ovog pregleda njihovog poslovanja jasno da nigde, ni u jednoj pravno uređenoj državi sa realnom ekonomijom, ne bi profitirali i opstali kao u srpskom divljem kapitalizmu.

Miodrag K. Skulić

Privreda Republike Srbije u 2017. godini sa 1.073.557 zaposlenih, što je više u odnosu na prethodnu godinu za 3,3 odsto, raspolagala je sa 119,8 milijardi evra ukupne vrednosti poslovne imovine, od čega 71,7 milijardi evra vrednost stalne imovine i 48,1 milijardu evra vrednost obrtne imovine.

Sopstvenim kapitalom u iznosu od 45,5 milijardi evra privreda je pokrivala samo 37,95 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine (stalne i obrtne) koju je koristila na kraju 2017. godine. Da je to nedovoljan nivo pokazuje činjenica das a tim sopstvenim kapitalom privreda ne pokreiva ni ukupnu vrednost stalne imovine, već samo 63,41 odsto. Nedostajući iznos sopstvenog kapitala za pokriće ukupne vrednosti stalne imovine je 26,2 milijarde evra.

Prema tome, privreda za svoje ukupno poslovanje koristi 74,3 milijarde evra tuđih sredstava. Sopstveni kapital naše privrede potiče iz državnog kapitala javnih i državnih preduzeća (čitaj, iz džepova građana!), inostranog kapitala privrednih subjekata osnovanih od inostranih firmi, ili kupljenih na tenderima i aukcijama u vreme prodaje društvenog kapitala, kao i uplata i unosa privatnog kapitala naših građana koji su osnovali sopstvene firme, te drugih izvora.

Osnovni razlog nedostajućeg sopstvenog kapitala naše privrede je nedovoljna akumulativna i reproduktivna sposobnost, visoki finansijski izdaci i iskazivanje gubitaka u poslovanju u prethodnim godinama. Kumulirani gubici u privredi na kraju te 2017. godine dostigli su 44, 2 miijarde evra, od čega 31,2 milijardu evra gubici do visine kapitala i 13 milijardi evra gubici iznad vrednosti kapitala. Ako se ti iznosi uporede sa ostatkom dobiti koja do sada nije raspoređena i uplaćena vlasnicima kapitala, koja je na kraju te godine, dostigla 23,4 milijarde evra, vidi se u kolikom stepenu gubici opterećuju srpsku privredu.

Sa tim sredstvima i kapitalom privreda je zu 2017. godini ostvarila ukupan poslovni prihod iznosu od 84,2 milijarde evra i na tom prihodu iskazala 5,6 milijardi evra neto dobitak i 1,9 milijardi evra neto gubitak, odnosno u prebijenom iznosu čist dobitak u visini od 3,7 milijardi evra, što iznosi 4,38 odsto tog prihoda. Ako se taj čist neto dobitak u iznosu od 3,7 milijardi evra uporedi sa ukupnim kapitalom, koji je na kraju prethodne godine iznosio 41,8 milijardi evra, može se zaključiti da je stopa ostvarenog profita na kapital u toj godini iznosila 8,8 odsto. To je izuzetno visok nivo prinosa na kapital ostvaren u 2017. godini, a posebno ako se ima u vidu da je u prethodnoj 2016. godini neto dobitak, veći od neto gubitka, iznosio samo 1,5 milijardi evra, što je prinos na kapital u toj godini od samo 3,76 odsto.

Najveći doprinos pozitivnom poslovanju naše privrede u 2017. godini, pored povećanja iskazanog ukupnog poslovnog prihoda, od 7,2 odsto, je smanjenje finansijskih rashoda, što je doprinelo da u 2017. godini po prvi put finansijski prihodi budu veći od finansijskih rashoda za 37,3 milijarde dinara, odnosno za 315 miliona evra, dok su finansijskih rashodi u prethodnoj 2016. godini bili veći od prihoda za milijardu i 27 miliona evra. Dakle, samo po osnovu smanjenja finansijskih rashoda iskazano je povećanje neto dobiti za milijardu i 342 miliona evra, ili skoro dve trećine iznosa povećanja neto dobiti u 2017. godini.

Deset najvećih privrednih društava po poslovnom prihodu u 2017. godini

Tih deset privrednih društava u 2017. godini ostvarilo je sa 71.342 zaposlena, što predstavlja 6,65 odsto od ukupnog broja zaposlenih, u toj godini, ukupan poslovni prihod u iznosu od 9,8 milijardi evra, a to čini 11,63 odsto ukupnog prihoda celokupne naše privrede. Neto dobitak u tj godini iznosio je, čak 613 miliona evra, ili 6,25 odsto ostvarenog prihoda, dok su iskazani gubici u toj godini iznosili 58 miliona evra, ili 0,59 odsto ostvarenog prihoda u toj godini. Prema tome, neto ostvarena dobit, umanjena za iskazan gubitak, u toj godini, iznosila je 5,66 odsto prihoda.

Ovih deset privrednih društava raspolagalo je sa 19,7 milijardi evra poslovne imovine i 12,2 milijarde evra sopstvenog kapitala. Tim kapitalom ovih deset privrednih društava pokrivalo je, u proseku, 61,7 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, što je znatno iznad proseka privrede Srbije.

1/ JP Elektroprivreda Srbije, Beograd

Vlasnik ovog najvećeg privrednog društva u Srbiji, ne samo po ukupnom prihodu, nego i po vrednosti poslovne imovine I visini kapitala, je Republika Srbija sto odsto. Sa 26.485 zaposlenih i prihodom u iznosu od 2,14 milijardi evra iskazana je neto dobit u iznosu od 28,7 miliona evra. Ukupna vrednost poslovne imovine EPS-a iznosio je na kraju 2017. godine 8,3 milijarde evra i sopstvenim kapitalom od 5,8 milijardi evra EPS je pokrivao 69,35 odsto celokupne vrednosti poslovne imovine. Profitna stopa na kapital ostvarena u toj godini iznosi samo 0,5 odsto, što je nedovoljno za rekonstrukciju, modernizaciju i povećanje kapaciteta. Najveća negativnost u bilansima JP EPS-a je nepokriveni gubitak u iznosu od 122,1 milijardu dinara, što iznosi milijardu i 30 miliona evra. Taj kumulirani nepokriveni gubitak umanjio je sopstveni kapita za čitavih 18 odsto.

Interesantno je istaći da JP EPS za bruto zarade i naknade zarada izdvaji u toku godine 501 milion evra, što je 23,54 odsto ukupnog prihoda, dok je za amortizaciju u rashodima ukalkulisano 268 miliona evra, što čini 12,59 odsto ukupnog prihoda EPS-a u toj godini. Iznos po osnovu amortizaciju od 268 miliona evra služi za nova investiciona ulaganja, bilo u nove objekte ili u zamenu postojećih, odnosno otplatu investicionih zajmova EPS-a.

2/ NIS, AD, Novi Sad

Vlasnik ovog velikog akcionarskog društva 56,15 odsto je ruska kompanija Gazprom Neft, u kojoj Republika Srbija ima 29,87 odsto kapitala, a razliku od 13,98 odsto imaju mali akcionari, skoro u celini građani Srbije kojima su pripale besplatne akcije, a do sada ih nisu otuđili. Sa 4.046 zaposlenih ova kompanija je ostvarila u 2017. godini milijardu i 822 miliona evra ukupnog prihoda. NIS, AD je u toj godini iskazao neto dobit u iznosu od 235 miliona evra, ili više od 1 odsto prinosa na kapital. Akcionarsko društvo NIS u toj godini koristilo je tri milijarde i 38 miliona evra, uz sopstveni kapital društva u ukupnom iznosu od dve milijarde i 17 miliona evra, čime sopstvenim kapitalom pokriva 59,72 odsto ukupne vrednosti poslovnih sredstava, što je sasvim zadovoljavajući nivo.

3/ Fiat Automobili Srbija, doo, Kragujevac

Vlasnici ove kompanije su italijanska istoimna kompanija (66,67 %) I Republika Srbija (33,33%). Sa 2.364 zaposlenih u 2017. godini ovo treće po veličini privredno društvo po ostvarenom ukupnom pihodu, ima manje od milijardu evra odnosno tačno 943 miliona evra i na tom prihodu iskazanu neto dobit u iznosu od samo 18 miliona evra, što čini samo 1,91 odsto ukupnog prihoda te godine. Ukupan kumulirani gubitak Fiat Automobila Srbija dostigao je skoro 50 miliona evra, što je umanjilo uneti kapital oba ulagača na samo 288 miliona evra, čime se pokriva samo 38 odsto vrednosti ukupno angažovane poslovne imovine. U 2018. godini ističu uslovi zaključenog ugovora o osnivanju ovog zajedničnog srpsko - italijanskog društva, pa ćemo uskoro biti u prilici da ocenimo šta je novo u ugovoru koji se očekuje da bude zaključen za neki naredni period.

4/ Delhaize Serbia, doo, Beograd

Vlasnik sto odsto kapitala ovog društva sa ograničenom odgovornošću je luksemburška firma Lion Retail Holding S.A.R.L. Sa 10.686 zaposlenih u 2017. godini, kao četvrta po veličini ostvarenog ukupnog prihoda, ovaj trgovinski lanac iskazao je ukupan prihod znatno manji od milijardu evra, tačnije 800 miliona evra i na tom prihodu ostvario neto dobit u toj godini u iznosu od 36 miliona evra, što čini 4,5 odsto prihoda. Ukupna angažovana poslovna imovine ovog trgovačkog lanca na kraju te godine iznosi 657 miliona evra i pokrivena je sopstvenim kapitalom društva od 453 miliona evra sa 69 odsto, što je zadovoljavajuće. I ovo društvo je u prethodnim godinama imalo iskazani gubitak koji je ostap nepokriven u iznosu od 204 miliona evra, što je svelo sopstveni kapital na onih 453 miliona evra.

5/ Mercator S, doo, Novi Sad

Vlasnik ovog privrednog društva je slovenačko istoimeno privredno društvo. Sa 8.345 zaposlenih ovo privredno drutvo je peto u Srbiji po veličini ukupnog prihoda koji je u 2017. godini dostigao iznos od 766 miliona evra. Jedino je privredno društvo od ovih deset najvećih društava, po veličini prometa, koje je iskazalo gubitak u poslovanju u 2017. godini, u iznosu od, čak, 58 miliona evra, što je dostiglo 7,55 odsto ukupnog prihoda te godine. Mercator-S, doo je u toj godini koristio ukupno 540 milion evra ukupne vrednosti poslovnih sredstava, ali ih je finansirao samo sa 22,6 odsto sopstvenog kapitala, koji je iznosio 122 miliona evra.

6/ Telekom Srbija, AD, Beograd

Vlasnik kapitala ovog akcionarskog društva za mobilnu I fiksnu telefoniju je Republika Srbija 58,11 odsto, sam Telekom 20 odsto za akcije zaposlenih I bivših zaposlenih, 21,89 odsto građani po osnovu upisa besplatnih akcija skoro pet miliona punoletnih građana . Sa 7.919 zaposlenih u 2017. godini ostvaren je ukupan period u iznosu od 725 miliona evra, na kom prihodu je iskazana neto dobit u iznosu od 123 miliona evra, što je 16,95 odsto tog prihoda. Ukupna vrednost stalne i obrtne imovine koju je Telekom koristio, na dan 31. decembra 2017. godine iznosila je milijardu i 633 miliona evra i bila je finansirana sopstvenim kapitalom akcionarskog društva sa 70,28 odsto sopstvenog kapitala, koji je na kraju te godine dostigao iznos od milijardu I 148 miliona evra.

7/ EPS Distribucija, doo, Beograd

Vlasnik sto odsto ovog privrednog društva je JP EPS, Beograd. Sa 3.566 zaposlnih ovo privredno društvo, kome su pripojena ranija društva za distribuciju električne energije N. Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo i Užice, ostvaren prihod u iznosu od 695 miliona evra, uz 20 miliona evra neto dobtka. To je prinos od tri odsto od ostvarenog prihoda. Ovo privredno društvo koristi poslovnu imovinu u vrednosti od dve milijarde i 677 miliona evra, koju sopstvenim kapitalom pokriva sopstvenim kapitalom u visini od 77,91 odsto. Da nije kumuliran gubitak iz ranijih godina u iznosu od više od 200 milion evra taj stepen bi bio deset ostao veći.

8/ IBIS Group Serbia, Iron&Steel, doo

Kineski partner preuzeo je Železaru Smederevo 1. jula 2016. godine, pa se u drugom polugođu te godine poslovanje u Železari odvijalo u celosti pod upravom kineskog partnera. Sa 5.005 zaposlenih ova kineska kompanija je u Železari Smederevo ostvarila ukupan prihod u 2017. godini u iznosu od 660 miliona evra i na tom prihodu iskazala neto dobit u iznosu od 21 hiljadu evra. To je simboličan iznos neto dobiti, ali veoma značajan posle dugogodišnjeg poslovanja sa visokim iznosom gubitaka. Kineska firma, kao nov vlasnik sto odsto udela u Železari Smederevo na kraju te godine imala je 401 milion evra vrednost poslovne imovine koju je ka stalnu i obrtnu imovinu koristila, a koja je sa 175 miliona evra sopstvenog kapitala finansirala. Ostatak od 226 miliona evra finansiran je iz tuđih sredstava, od čega pretežan deo iz sredstava matičnog i povezanih društava.

9/ Nelt Co, doo, Beograd

Vlasnik ove kompanije kiparska firma Neregelia Trading limited, iza koje stoje dva državljanina Srbije, a u Srbiji Nelt Co, doo obavlja delatnost skladištenja u savremeno opremljenom distributivnom centru u Dobanovcima. Sa 1.825 zaposlenih u 2017. godini ostvaren je ukupan prihod 658 miliona evra, uz iskazanu neto dobit na tom prihodu u iznosu od 11,2 miliona evra, što čini 1,70 odsto tog prihoda. Nelt Co, doo koristi stalnu i obrtnu imovinu u visini od 207 miliona evra i nju finansira iz sopstvenog kaptala sa 97 miliona evra.

10/ JP Srbijagas, Novi Sad

Vlasnik sto odsto ovog javnog preduzeća je Republika Srbija. Društvo ima ukupno 1.101 zaposlenog. Ukupna vrednost poslovne imovine JP Srbijagas na kraju 2017. godine iznosila je milijardu i 136 mliona evra i u celosti se finansira tuđim kapitalom, jer je JP Srbijagas izgubilo u celosti svoj kapital, pa, čak, ima i gubitak iznad visine sopstvenog kapitala 418 miliona evra. U 2017. godini JP Srbijagas ostvarilo je ukupan prihod u visinu od 598 miliona evra i na to prihodu iskazalo neto dobit u iznosu od 141 milion evra pa i pored toliko velikog iznosa neto dobiti u toj godini to javno preduzeće nije steklo ni evro sopstvenog kapitala.

Deset najvećih privrednih društava po visini poslovne imovine u 2017. godini

Tih deset privrednih društava učestvuju u ukupnoj vrednosti poslovne imovine svih privrednih društava sa 26 odsto s obzirom da je njihova vrednost 31,9 milijardi evra. Kapital sa kojim su rasolagala ovih desert privrednih društava iznosio je 18,1 milijardu evra, što je 40 odsto ukupno kapitala srpske privrede. Ona zapošljavaju 55.625 radnika. Ukupan promet 2017. godini ostvarilo je ovih deset privredni društava 6,4 milijarde evra, sa učešćem u ukupnom promet privrede u toj godini od skoro devet odsto. Deset najvećih društava po visini poslovne imovine u 2017. godini u Srbiji su sledeća privredna društva:

1/ JP Elektroprivreda, Beograd

Ukupna vrednost poslovne imovine JP EPS-a je 8,3 milijarde evra.

2/ JP Putevi Srbije

Vlasnik sto odsto kapitala ovog javnog putarskog preduzeća je Republika Srbija. Sa ukupnom vrednošću poslovne imovine u iznosu od 4,47 milijardi evra ostvareno je u 2017. godini sa 1.595 zaposlenih 210 miliona evra ukupnog prihoda i na tom prihodu iskazan gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 68 miliona evra, što je dostiglo 31 odsto prihoda te godine. Putevi Srbije raspolažu sa 3,28 milijardi evra sopstvenog kapitala i njime pokrivaju 73,3 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine.

3/ NIS, AD, Novi Sad

Ukupna vrednost poslovne imovine NIS AD, je 3,38 milijardi evra.

4/ EPS Distribucija, doo, Beograd

Ukupna vrednost polovne imovine EPS-Distribucije je 2,7 milijardi evra.

5/ Infrastruktura železnice, AD, Beograd

Sto odsto kapitala u ovom akcionarskom društvu ima Republika Srbija, a društvo je nastalo podelom Železnica Srbije na tri nova akcionarska društva. Pored Infrastrukture su to još Srbija voz, AD i Srbija kargo, AD. Infrastruktura je u 2017. godini sa 7.787 zaposlenih ostvarila ukupan prihod u visini od 123 miliona evra, u čemu je prihod od pruženih usluga akcionarskim društvima Srbija voz, AD i Srbija kargo, AD čini samo 39 milion evra, a primljene državne subvencije su dvostruko veće od direktnih prihoda i iznosile su 84 miliona evra. Državne subvencije u prethodnoj godini bile su nešto veće. Pa i pored toliko visokog nivoa državnih subvencija u toj 2017. godini AD Infrastruktura železnice Srbije iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 17 miliona evra. Preostao kapital AD Infrastrukture na kraju te godine iznosio je milijardu i 765 miliona evra i sa njim je pokriveno 79,4 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine koju AD Infrastruktura koristi.

6/ Telekom Srbija, AD, Beograd

Ukupna vrednost poslovne imovine Telekom Srbija, AD je 1,63 milijarde evra.

7/ TS-Imperial Clearing House, doo, Klenje, Golubac

O kapitalu I njegovim vlasnicima ovog privrednog društva do sada smo u više navrata donosili opširne prikaze. Navodno uneti ukupan kapital društva je u vrednosti od milijardu i 475 miliona evra I u tom iznosu dobjen je procenom samog vlasnika, na bazi navodno unete vrednosti jednog crnog dijamanta, koji prema našem saznanju nikad nije unet u Srbiju, već se navodno nalazi u Moldaviji ili Rumuniji. Sama činjenica da nema dokaza u Agenciji za privredne registre gde se danas taj dijamant tolike vrednosti nalazi, niti kada je unet u Srbiju i na kom carinskom prelazu govori da je ovaj celokupan pravni posao oko registracije AS-Imerial Clearing House, doo, sada sa sedištem u Klenju, opština Golubac, fingiran. Osnivač je društvo registrovao 13 aprila 2019. godine. Kapital društva od milijardu i 475 miliona evra, ako kao takav uopšte postoji i u jednom jedinom evru, dostigao je 3,24 odsto ukupnog kapitala privrede Srbije. Do danas nema nijednog zaposlenog, a više puta je menjao vlasnike kapitala. Prvi put su bili građani iz Albanije i sa Kosova i Metohije, uz jednu našu državljanku iz Pančeva, te jedna kiparska firma, a danas su vlasnici kapitala 80 odsto Tristar Imperial International Credit Institute, Kipar, 15 odsto Transportno trgovačko preduzeće Klen Petrol i pet odsto Privredno društvo TS-Imerial Hous, doo, Klenje. Zakonski zastupnik društva je Slavoljub Stević, direktor društva. Ovo privredno društvo nema nikakvih bitnih aktivnostiod osnivanja.

8/ Koridori Srbije, doo, Beograd Društvo je registrovano 4. februara 2009. godine i obavlja delatnost izgradnje putnih koridora u Srbiji, koji se finansiraju, uglavnom iz sredstava inostranih zajmova, za koje je Republika Srbija garant. Koridori Srbija imaju samo 116 zaposlenih i raspolažu ukupnom vrednošću poslovnih sredstava u iznosu od skoro 1,2 milijarde evra, dok je sopstveni kapital društva samo 245 hiljada evra, i njime društvo ne pokriva ni jedan priomil vrednosti ukupne imovine. Dakle, ukupna vrednost poslovne imovine za do sada izvedene radove, izrađene projekte i otkupljeno zemljište, od 1,2 milijarde evra finansirana je tuđim sredstvima.

9/ JP Srbijšume, Beograd

Vlasnik kapitala vog društva je država Srbija. Ukupna vrednost poslovne imovine ovog javnog preduzeća na kraju 2017. godine iznosila je milijardu i 145 miliona evra, dok je sopstveni kapital JP Srbijašume 1,1 milijardu evra i njima ovo javno preduzeće pokriva 96,4 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine koju koristi. U društvu je bilo 3.011 zaposlenih.

10/ JP Sbijagas, Novi Sad

Ukupna vrednost poslovne imovine JP Srbijagas je 1,13 milijardi evra.

Deset privrednh društva sa najvećim kapitalom u Srbiji u 2017. godini

Ovih deset privrednh društava raspolagalo je sa 19,8 milijardi evra sopstvenog kapitala, a to je u odnosu na ukupan kapital celokupne privrede od 45, 5 milijardi evra čitavih 43,5 odsto, što govori o velikoj koncentraciji kapitala u tim društvima. Ovih deset privrednih društava u toj godini imalo je 57.930 zaposlenih. Ovih deset privrednih društava u toj godini raspolagalo je poslovnom imovinom u iznosu većem od 26 milijardi evra, dok je na drugoj strani sopstvenim kapitalom pokrivalo tu vrednost sa 76 odsto. U 2017. godini sledećih deset privrednih društava imalo je najveći kapital (u evrima):

Sva ova privredna društva su bivša, a neka od njih su i sadašnja, državna preduzeća.

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija sa 2.164 zaposlena koristi poslovnu imovinu u vrednosti od milijardu i 145 miliona evra i sopstvenim kapitalom finansira istu sa 55,2 odsto. U 2017. godini privredno društvo je ostvarilo ukupan prihod u iznosu od 64,4 miliona evra i na tom prihodu iskazalo neto dobit u iznosu od 3,7 miliona evra, što čini 5,83 odsto tog prihoda.

EMS, AD, Beograd, specijalizovano privredno društvo za prenos električne energije, sa 1.358 zaposlenih u 2017 godini na poslovnoj imovini u vrednosti od 709 miliona evra iskazalo je ukupan prihod u iznosu od 81 milion evra i na tom prihodu minimalnu neto dobit od samo 21,6 hiljada evra. Sopstvenim kapitalom od 508,4 miliona evra ovo akcionarsko društvo pokriva više od 89 odsto ukupno angažovane poslovne imovine društva.

Deset privrednih društava sa najvećom neto dobiti ostvarenoj u poslovanju u 2017. godini

Ovih deset privrednih društava iskazalo je iz poslovanja u 2017. godini ostvarenu neto dobit u iznosu od milijardu i 173 miliona evra na poslovnom prihodu ostvarenom u toj godinu u iznosu od 5,7 milijardi evra. Ovih deset privrednih društava imalo je 33.130 zaposlenih, a imalo je ukupnu vrednost poslovne imovine od 8,8 milijardi evra i nju je finansiralo sopstvenim kapitalom u iznosu od 4,2 milijarde evra. Evo tabelarnog pregleda iskazane neto dobiti u toj 2017. godini (u evrima):

Deset privrednih društava sa najvećim gubitkom ostvarenim u poslovanju u 2017. godini

Deset privrednih društava u poslovanju 2017. godine iskazala su 580 miliona evra gubitka u poslovanju te godine, što na njihovom ukupom prihodu ostvarenom u toj godini od milijardu i 247 miliona evra predstavlja gubitak u visini od 46,54 odsto tog prihoda. Ova društva sa najvećim iskazanim gubitkom imala su 13.815 zaposlenih, a poslovala su sa 5,7 milijardi evra ukupne poslovne imovine, koju su finansirala sa 2,7 milijarde sopstvenog kapitala, što je 47,6 odsto vrednosti te imovine. Evo tih društava sa prikazanim gubitkom u evrima u 2017. godini:

Koncern Farmakom - Rudnik Lece, doo u stečaju, Medveđa

Rudnik Lece u vlasništvu je Koncerna Farmakom Miroslava Bogićevića, koji je već duži niz godina u stečaju, pa i sam Rudnik Lece, Sa 397 zaposlenih, je u stečaju. Ovako visok gubitak potiče, uglavnom iz usaglašavanja obaveza prema poveriocima po zaključku stečajnog sudije Privrednog suda Valjevo, dok jedna četvrtina tog gubitka potiče iz finansijskih rashoda po osnovu izdataka za kamate. Ovako visoko iskazan gubitak uticao je da Rudnik Lece iskaže gubitak iznad kapitala u iznosu od 21,2 milijarde dinara, dok je još ranije Rudnik ostao bez dinara sopstvenog kapitala, tako da su obaveze višestruko nadmašene vrednost poslovne imovine koja je na kraju 2017. godine iznosila samo 21 milion evra, dok su obaveze dostigle, čak, više od 199 miliona evra.

Simpo, AD, Vranje

Ovo akcionarsko društvo, sa 1.709 zaposlenih, u vlasništvu je 35,93 odsto Republike Srbije, 23,07 odsto Grada Vranja, 12,66 odsto Republičkog zavoda za zdravstvo, 7,29 odsto Akcijskog fonda, 4,61 odsto PIO fond 3,62 odsto Nacionalne službe zapošljavanja, a razlika od 15,82 odsto akcija je u vlasništvu 7.573 mala akcionara. Simpo, AD je sa 59,4 miliona evra gubitka iskazanog u poslovanju u 2017. godini izgubila i poslednje dinara sopstvenog kapitala, ostala bez kapitala i čak iskazala gubitak iznad kapitala u iznosu od 49 miliona evra. Zbog poslovanja sa gubitkom AD Simpo iz Vranja je na kraju 2017. godine raspolagala sa 90,5 miliona evra, pa je tu imovinu i gubitak iznad vrednosti kapitala finansiran tuđim sredstvima, a taj iznos je dostigao 150 miliona evra. Gubitak uglavnom potiče iz tri osnova: većih rashoda u 2017. godini od prethodne godine za dve milijarde dinara, rashodima od usklađivanja vrednosti ostale imovine 3,9 milijardi dinara i 693 miliona dinara rashoda dugoročnih rezervisanja.

Sojaprotein, AD, Bečej

Akcionarsko društvo Sojaprotein, Bečej u vlasništvu je 55 odsto Victoria Group, AD, Beograd, Babović Milije 6,51 i Mitrović Zorana 6,45 a razliku akcija poseduje 4.689 malih akcionara. Vlasnici Victria grupe, AD, Beograd su Apsara Limited, Kipar 32,436 odsto, dok po 22,55 odsto imaju Babović Milija, Mitrović Zoran i samo to akcionrsko društvo koje u tom procentu poseduje sopstvene akcije. Sojaprotein, AD na kraju 2017. godini imala je samo 379 zaposlenih. Prihod ostvaren u toj godini iznosio je 17,1 milijardi dinara, dok je iskazani gubitak u toj godini u iznosu od 6,5 milijardi dinara, dostigao je 38,3 odsto tog prihoda. Ukupnu vrednost poslovne imovine Sojaprotein, AD iz Bečeja u vrednosti od 137 miliona evra, finansira sopsatvenim kapitalom od 42 miliona evra, a to je samo 30,6 odsto.

HIP-Azotara, doo, Pančevo

HIP-Azotara je danas u stečaju, a najveći pojedinačni vlasnik udela sa 85,06 odsto je JP Srbijagas iz N. Sada. Društvo je u toj 2017. godini imalo 875 zaposlenih. U toj 2017. godini ostvaren ukupan prihod 4,7 milijardi dinara, ili 39,6 miliona evra. Ukupna vrednost poslovne imovine HIP-Azotare na kraju 2017. godine iznosila je 108 miliona evra, pa kako je Azotara ostala bez sopstvenog kapitala, ta vrednost celokupne imovine finansirana je u celosti tuđim sredstvima. Pored toga, 94 miliona evra gubitka iznad vrednosti imovine finansirano je tuđim sredstvima, pa su ukupne obaveze ovog privrednog društva dostigle 202 miliona evra.

Rakita Exploration, doo, Bor

Registrovano je marta 2007. godine i obavlja istraživačke poslove u Borskom regionu, ima 119 zaposlenih. Vlasnik kapitala je holandska firma koja nosi naziv Čukaru Peki B.V. Ukupna vrednost poslovne imovine je 7,8 miliona evra, a obzirom da je društvo ostalo bez dinara sopstvenog kapitala, tu imovinu i kumulirane gubitke iznad vrednosti kapitala od 432,8 miliona evra u celini finansira tuđim sredstvima, prevashodno pozajmicama od povezanih preduzeća iz inostranstva koje iznose 48 miliona evra.

Akltor A.T.E. ogranak, Beograd

Ovaj ogranak grčke firme u Srbiji je registrovan novembra 29010. godine. Ima 350 zaposlenih. Ogranak je ostao bez dinara sopstvenog kapitala, pa celokupnu vrednost imovine koju koristi u iznosu od 19 miliona evra finansira tuđim sredstvima, u isto vreme i gubitak iznad vrednosti imovine u iznosu od 97 miliona evra ogranak finansira tuđim sredstvima, pa su ukupne obaveze dostigle 116 miliona evra, od čega obaveze prema dobavljačima u zemlji veće od 38 miliona evra.

Robne kuće, doo, Beograd

Nakon stečaja društvenog preduzeća Robne kuće kupio je Verano-Motors i registrovao te nepokretnosti u novom društvu, čiji su danas vlasnici 16,89 odsto Verano-Motor, doo u stečaju, a većinski vlasnik 83,11 odsto je holandska firma MIG Real Estate Serbia B.V. Ukupna vrednost poslovne imovine na kraju 2017. godine iznosila je 268 miliona evra i finansirana je u celini tuđim sredstvima, jer su Robne kuće, na kraju te godine izgubile celokupan soptveni kapital, pa pored toga tuđim sredstvima finansira se I gubitak iznad vrednosti imovine u iznosu od 165 miliona evra. Ukupna dugovanja društva u iznosu od 433 miliona evra, Robne kuće, doo, Beograd stavljaju u izuzetno tešku finansijsku situaciju. Pogotovu što sa 46 zaposlenih ovo privredno društvo je opredeljeno na isključivo izdavanje u zakup velikog broja robnih kuća u Beogradu i unutrašnjosti Srbije, a sa 9,4 miliona evra ukupnog godišnjeg prihoda, bez sopstvenog kapitala, društvo je moralo iskazati visok nivo gubitaka.

IMK 14. oktobar, AD u stečaju, Kruševac

Republika Srbija je vlasnik ovog akcionarskog društva 79,33 ODSTO , Fond za razvoj 6,65 odsto, Akcionarski fond 4,68 odsto, a razliku od 9,34 odsto poseduje 11 malih akcionara,. Obzirom da je ovo akcionarsko društvo u stečaju, na kraju 2017. godine nije imalo zaposlenih, pa ni neki značajan poslovni prihod. Vrednost poslovne imovine na kraju te godine iznosila je više od 12 miliona evra, a ukupne obaveze 96 miliona evra, jer je gubitak iznad vrednosti imovine dostigao 84 miliona evra.

Reagovanje

Podvodom teksta ''Mrtve duše živeće i dalje''

U tekstu pod naslovom „Mrtve duše živeće i dalje", objavljenom u Magazinu Tabloid, 10. januara 2019. godine, izneto je niz neistina na račun Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i podataka koje objavljuje.

RZS nikad nije objavio podatak da je tokom 2015. zaposleno 572 hiljade lica, već da je u 2015. zabeležen porast registrovane zaposlenosti od 2,8% u odnosu na 2014. godinu. To znači da je 2015. godine broj zaposlenih u odnosu na 2014. veći za 50. 801 lice, kao što piše u drugom pasusu „opisnog dela" koji autor kasnije u tekstu parafrazira.

Dakle, nema govora o rastu registrovane zaposlenosti od 572 hiljade. Izgleda da je autor došao do tog broja koristeći pogrešan podatak o ukupnom broju zaposlenih za 2014. godinu. Broj zaposlenih u 2014. godini NIJE bio 1 323 hiljade, kao što autor navodi, već 1 698 hiljada - od čega je 1 323 hiljade zaposlenih kod pravnih lica, a 1 375 hiljada čine preduzetnici i zaposleni kod njih. Takođe, autor nije uzeo u obzir metodološke razlike u definiciji i obuhvatu zaposlenih u 2015. u odnosu na 2014. godinu. Naime, od 2015. godine definicijom zaposlenih obuhvaćeni su i zaposleni van radnog odnosa (64 hiljade), kao i zaposleni u vojsci i policiji (83 hilj.).

Ključne činjenice koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom poređenja broja zaposlenih iz APR-a i registrovanog broja zaposlenih iz RZS-a su to da podaci o broju zaposlenih kojim raspolaže APR dolaze iz završnih računa, da se u ovom slučaju pod brojem zaposlenih podrazumevaju zaposleni u radnom odnosu, da samo 10% preduzetnika predaje završni račun, da postoji više tipova završnih računa i da nije u svakom sadržan broj zaposlenih. Tek u svetlu ovih činjenica, korelacija između podataka o broju zaposlenih RZS-a i APR-a je više nego očigledna.

Direktor,

Dr Miladin Kovačević

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane