REPUBLIKA SRBIJA

NARODNI SUD PRAVDE U BEOGRADU

K. br. 1/19

Dana 28.02.2019. godine

Beograd

U IME NARODA

NARODNI SUD PRAVDE U BEOGRADU i to sudija X1 kao sudija pojedinac, sa zapisničarem Y1, u krivičnom postupku protiv okrivljenih Đurić Olivere i dr. zbog više krivičnih dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1/19 od 06.02.2019. godine, nakon održanog javnog glavnog pretresa dana 28.02.2019. godine doneo je i javno objavio

P R E S U D U

1. Okrivljena Olivera Đurić, JMBG sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Višeg suda u Beogradu,

2. okrivljeni Živko Jevđenijević, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu,

3. okrivljeni Zoran Bursać, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu,

4. okrivljeni Goran Ramić, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu,

5. okrivljena Dušanka Đorđević, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Višeg suda u Beogradu,

6. okrivljena Anja Zrelec, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Višeg suda u Beogradu,

7. okrivljena Slađana Marković, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Višeg suda u Beogradu,

8. okrivljeni Zoran Tatalović, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

9. okrivljena Radmila Dragičević-Dičić, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

10. okrivljena Maja Kovačević Tomić, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

11. okrivljena Sonja Pavlović, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

12. okrivljena Milunka Cvetković, JMBG XXXXXXXXXXXXX sa prebivalištem u XXXXXXXXXXXXX, Ul. XXXXXXXXXXXXX, po zanimanju dipl. pravnik, sudija Vrhovnog kasacionog suda,

KRIVI SU

što su:

I

okrivljeni Olivera Đurić, Živko Jevđenijević i Zoran Bursać

dana 15.10.2018. godine u Novom Beogradu, Bulevar Zorana Đinđića 104, u zgradi Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao saizvršioci, kao sudije - članovi veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, u krivičnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi protiv oštećenog Dejana Dragojlovića u predmetu K. 25011/10, u nameri da nanesu štetu oštećenom u vidu njegovog lišenja slobode, doneli nezakonit akt - rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1384/18 od 15.10.2018. godine kojim je prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću određen pritvor, iako je odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a protiv oštećenog kao okrivljenog se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika, koje krivično delo je brisano iz Krivičnog zakonika počev od 01.03.2018. godine na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16), kao i krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti, bili svesni svojih radnji i želeli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihove radnje zabranjene,

II

okrivljeni Zoran Bursać, Živko Jevđenijević i Goran Ramić

dana 13.11.2018. godine u Novom Beogradu, Bulevar Zorana Đinđića 104, u zgradi Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao saizvršioci, kao sudije - članovi veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, u krivičnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi protiv oštećenog Dejana Dragojlovića u predmetu K. 25011/10, u nameri da nanesu štetu oštećenom u vidu njegovog lišenja slobode, doneli nezakonit akt - rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1578/18 od 13.11.2018. godine kojim je prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, iako je odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a protiv oštećenog kao okrivljenog se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika, koje krivično delo je brisano iz Krivičnog zakonika počev od 01.03.2018. godine na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16), kao i krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti, bili svesni svojih radnji i želeli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihove radnje zabranjene,

III

okrivljeni Zoran Bursać, Živko Jevđenijević i Goran Ramić

dana 19.12.2018. godine u Novom Beogradu, Bulevar Zorana Đinđića 104, u zgradi Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao saizvršioci, kao sudije - članovi veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, u krivičnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi protiv oštećenog Dejana Dragojlovića u predmetu K. 25011/10, u nameri da nanesu štetu oštećenom u vidu njegovog lišenja slobode, doneli nezakonit akt - rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine kojim je prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, iako je odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a protiv oštećenog kao okrivljenog se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika, koje krivično delo je brisano iz Krivičnog zakonika počev od 01.03.2018. godine na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16), kao i krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti, bili svesni svojih radnji i želeli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihove radnje zabranjene,

IV

okrivljeni Dušanka Đorđević, Anja Zrelec i Slađana Marković

dana 31.12.2018. godine u Beogradu, Ul. Katanićeva 15, u zgradi Višeg suda u Beogradu, kao saizvršioci, kao sudije - članovi veća Višeg suda u Beogradu, u krivičnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi protiv oštećenog Dejana Dragojlovića u predmetu K. 25011/10, u nameri da nanesu štetu oštećenom u vidu njegovog lišenja slobode, doneli nezakonit akt - rešenje Višeg suda u Beogradu Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića izjavljene protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine kojim je prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, iako je odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a protiv oštećenog kao okrivljenog se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika, koje krivično delo je brisano iz Krivičnog zakonika počev od 01.03.2018. godine na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16), kao i krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti, bili svesni svojih radnji i želeli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihove radnje zabranjene,

V

okrivljeni Zoran Tatalović, Radmila Dragičević-Dičić, Maja Kovačević Tomić, Sonja Pavlović i Milunka Cvetković

dana 05.02.2019. godine u Beogradu, Ul. Nemanjina 9, u zgradi Vrhovnog kasacionog suda, kao saizvršioci, kao sudije - članovi veća Vrhovnog kasacionog suda, u krivičnom postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi protiv oštećenog Dejana Dragojlovića u predmetu K. 25011/10, u nameri da nanesu štetu oštećenom u vidu njegovog lišenja slobode, doneli nezakonit akt - presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 112/19 od 05.02.2019. godine kojom je odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine, kojim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu je prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, iako je odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a protiv oštećenog kao okrivljenog se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 Krivičnog zakonika, koje krivično delo je brisano iz Krivičnog zakonika počev od 01.03.2018. godine na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16), kao i krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika, za koja krivična dela je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pri čemu su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti, bili svesni svojih radnji i želeli njihovo izvršenje i bili svesni da su njihove radnje zabranjene,

čime su izvršili:

okrivljena Olivera Đurić (pod I) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljeni Živko Jevđenijević (pod I, II i III) produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi čl. 33 i 61 Krivičnog zakonika;

okrivljeni Zoran Bursać (pod I, II i III) produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi čl. 33 i 61 Krivičnog zakonika;

okrivljeni Goran Ramić (pod II i III) produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi čl. 33 i 61 Krivičnog zakonika;

okrivljena Dušanka Đorđević (pod IV) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Anja Zrelec (pod IV) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Slađana Marković (pod IV) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljeni Zoran Tatalović (pod V) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Radmila Dragičević-Dičić (pod V) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Maja Kovačević Tomić (pod V) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Sonja Pavlović (pod V) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika;

okrivljena Milunka Cvetković (pod V) krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 Krivičnog zakonika,

pa ih sud na osnovu odredaba čl. 4, 42, 45 i 54 Krivičnog zakonika za navedena krivična dela

OSUĐUJE

okrivljenu Oliveru Đurić na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci;

okrivljenog Živka Jevđenijevića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci;

okrivljenog Zorana Bursaća na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine;

okrivljenog Gorana Ramića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenu Dušanku Đorđević na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci;

okrivljenu Anju Zrelec na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenu Slađanu Marković na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenog Zorana Tatalovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci;

okrivljenu Radmilu Dragičević-Dičić na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenu Maju Kovačević Tomić na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenu Sonju Pavlović na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine;

okrivljenu Milunku Cvetković na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Oliveri Đurić izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 5 (pet) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom Živku Jevđenijeviću izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 7 (sedam) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom Zoranu Bursaću izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 8 (osam) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom Goranu Ramiću izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 7 (sedam) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Dušanki Đorđević izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 7 (sedam) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Anji Zrelec izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Slađani Marković izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenom Zoranu Tataloviću izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 7 (sedam) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Radmili Dragičević-Dičić izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Maji Kovačević Tomić izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Sonji Pavlović izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 85 Krivičnog zakonika, prema okrivljenoj Milunki Cvetković izriče se MERA BEZBEDNOSTI zabrane vršenja sudijske dužnosti u trajanju od 6 (šest) godina.

Na osnovu odredbe člana 264 Zakonika o krivičnom postupku, obavezuju se okrivljeni Olivera Đurić, Živko Jevđenijević, Zoran Bursać, Goran Ramić, Dušanka Đorđević, Anja Zrelec, Slađana Marković, Zoran Tatalović, Radmila Dragičević-Dičić, Maja Kovačević Tomić, Sonja Pavlović i Milunka Cvetković da sudu solidarno naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.

Obrazloženje

Optužnim predlogom javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1/19 od 06.02.2019. godine okrivljenima Oliveri Đurić, Dušanki Đorđević, Anji Zrelec, Slađani Marković, Zoranu Tataloviću, Radmili Dragičević-Dičić, Maji Kovačević Tomić, Sonji Pavlović i Milunki Cvetković stavljeno je na teret izvršenje po jednog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika u saizvršilaštvu iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 KZ, a okrivljenima Živku Jevđenijeviću, Zoranu Bursaću i Goranu Ramiću stavljeno je na teret izvršenje po jednog produženog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika u saizvršilaštvu iz člana 360 stav 1 u vezi čl. 33 i 61 KZ. Zamenik javnog tužioca je u završnoj reči ostao pri navodima optužnog predloga i predložio da okrivljeni budu oglašeni krivim i osuđeni na kazne zatvora, kao i da im bude izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja sudijske funkcije iz člana 85 KZ.

Okrivljeni Olivera Đurić, Živko Jevđenijević, Zoran Bursać, Goran Ramić, Dušanka Đorđević, Anja Zrelec, Slađana Marković, Zoran Tatalović, Radmila Dragičević-Dičić, Maja Kovačević Tomić, Sonja Pavlović i Milunka Cvetković su odbili da iznesu odbranu. U završnoj reči su izjavili da se ne osećaju krivim, jer su tokom svojih karijera doneli desetine odluka poput odluka koje su ovde u pitanju, kako bi bili zadovoljeni interesi lica koja su ovakve odluke od njih zahtevala i od kojih lica su njihove pozicije u službi zavisile.

Sud je u dokaznom postupku ispitao svedoke Irenu Mladenović, Anđeliju Barbarez, Lelu Rajović, Jelenu Paravinju, Andreu Jakovljević i Tatjanu Milenković, izvršio uvid u spis predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10, pročitao izveštaje iz kaznene evidencije za okrivljene, pa je savesnom ocenom svih dokaza pojedinačno i skupno utvrdio činjenično stanje kao u izreci presude.

Ispitana u svojstvu svedoka, Irena Mladenović je izjavila da je kao sudijski pomoćnik u krivičnom vanpretresnom veću Prvog osnovnog suda u Beogradu učestvovala u donošenju rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1384/18 od 15.10.2018. godine, te da joj je tog dana, oko 13 časova, od strane članova veća, ovde okrivljenih Olivere Đurić, Živka Jevđenijevića i Zorana Bursaća, ne seća se tačno od koga, naloženo da pisano izradi rešenje o određivanju pritvora, s tim što joj je naglašeno da se ne upušta u pitanje postojanja osnovane sumnje da je tamo okrivljeni Dejan Dragojlović izvršio krivično delo. Nakon što je završila sa radom, napustila je prostoriju u kojoj su ostale imenovane sudije, koje su još nešto kratko dopisivale i prepravljale u rešenju, ali joj nije poznato šta jer nije obraćala pažnju, ni tada ni naknadno. Posle toga, to rešenje je ekspedovano, a seća se da je to rešenje ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu. Nakon ukidanja, Prvi osnovni sud u Beogradu još jednom je doneo rešenje o određivanju pritvora u istom predmetu, s tim što ona nije učestvovala u tome tom prilikom, koje rešenje je takođe ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu. Sledeći put je ponovo učestvovala u donošenju rešenja u istom predmetu, i to rešenja K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine, kada joj je od strane članova veća, sudija ovde okrivljenih Zorana Bursaća, Živka Jevđenijevića ili Gorana Ramića, ne seća se tačno koga, rečeno da prepiše prethodno rešenje od 13.11.2018. godine, nakon čega je ponovo napustila prostoriju u kojoj su ostali sudije Bursać i Ramić, a čula je da su oni nešto dopisali i prepravili u rešenju, pre nego što je isto ekspedovano. Poznato joj je da je to rešenje potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu. Stranke u predmetu ne poznaje.

Ispitana u svojstvu svedoka, Anđelija Barbarez je izjavila da je kao sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu učestvovala u izradi rešenja tog suda Kž2. 983/18 od 26.10.2018. godine, kada su veće činile sudije Slađana Marković, Zoran Tejić i Dušanka Đorđević. Koliko se seća, većanje je bilo kratko, te joj je rečeno da uradi rešenje o ukidanju prvostepene odluke, jer nije utvrđeno postojanje osnovane ili opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, jer mu je na teret stavljeno krivično delo koje je brisano iz Krivičnog zakonika i još neka krivična dela za koja je gonjenje bilo zastarelo. Ne seća se više ničeg neobičnog u vezi sa tim rešenjem.

Ispitana u svojstvu svedoka, Lela Rajović je navela da je kao sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu učestvovala u izradi rešenja K. 25011/10 - Kv. 1578/18 od 13.11.2018. godine, kada su sudsko veće činile ovde okrivljeni sudije Zoran Bursać, Živko Jevđenijević i Goran Ramić. Seća se da joj je odmah rečeno da će ponovo biti određen pritvor i da će biti naređeno izdavanje poternice, kao i da počne da radi na tom rešenju, a za osnov da uzme prethodno, ukinuto rešenje. Nakon što je to završila, sudije Bursać i Ramić su u zasebnoj prostoriji još radili na rešenju, pre nego što je isto ekspedovano. Ništa joj više nije poznato o predmetu, s tim što se seća da je i to rešenje bilo ukinuto i da se predmet ponovo bio vratio u veće, ali ona više nije bila njime zadužena.

Ispitana u svojstvu svedoka, Jelena Paravinja je izjavila da je kao sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu učestvovala u izradi rešenja tog suda Kž2. 1129/18 od 03.12.2018. godine. Veće su činile sudije Snežana Petričić, Dušanka Đorđević i Anja Zrelec. Seća se da, pošto je rešenje u istom predmetu bilo prethodno ukidano, a prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz prethodnog rešenja, joj je kratko rečeno da ponovo uradi rešenje o ukidanju i da ponovi iste naloge prvostepenom sudu, što je i učinila. Ništa drugo joj o predmetu nije poznato.

Ispitana u svojstvu svedoka, Andrea Jakovljević je izjavila da je kao sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu učestvovala u izradi rešenja tog suda Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine, kojom prilikom su veće činile ovde okrivljene sudije Dušanka Đorđević, Anja Zrelec i Slađana Marković. Pošto je bio dan kada se čekala Nova godina i radno vreme je bilo skraćeno, seća se da joj je od strane sudije Dušanke Đorđević rečeno da prvostepeno rešenje treba potvrditi, ponavljajući razloge koje je dao prvostepeni sud. Pošto joj se žurilo zbog skraćenog radnog vremena, postupila je po nalogu predsednika veća, izradila rešenje i predala ga dalje na potpisivanje sudijama i na ekspediciju. Ništa joj drugo u vezi predmeta nije poznato.

Ispitana u svojstvu svedoka, Tatjana Milenković je izjavila da je kao savetnik Vrhovnog kasacionog suda učestvovala u izradi presude tog suda Kzz. 112/19 od 05.02.2019. godine. Tom prilikom, sudsko veće činile su ovde okrivljene sudije Zoran Tatalović, Radmila Dragičević-Dičić, Maja Kovačević Tomić, Sonja Pavlović i Milunka Cvetković. Seća se da je prisutnim članovima veća prenela svoja mišljenja u vezi podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, a da su joj članovi veća kratko saopštili da je potrebno da zahtev odbije, prihvatajući u svemu razloge nižih sudova, što je i učinila. Ništa drugo joj u vezi predmeta nije poznato.

Sud je iskaze svedoka Irene Mladenović, Anđelije Barbarez, Lele Rajović, Jelene Paravinje, Andree Jakovljević i Tatjane Milenković ocenio kao logične, uverljive i ubedljive, imajući pri tome u vidu da su u saglasnosti kako međusobno, tako i sa drugim izvedenim dokazima, pa ih je kao takve u celosti prihvatio.

Čitanjem spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 utvrđeno je da se pred tim sudom vodi krivični postupak protiv okrivljenih Dejana Dragojlovića i Predraga Stevića, kojima je optužnicom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 586/07-09 od 20.12.2010. godine stavljeno na teret da su kao saizvršioci izvršili produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi sa stavom 1 tačka 4 KZ u sticaju sa produženim krivičnim delom falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 KZ i produženim krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi sa st. 1 i 2 KZ, sve u vezi čl. 33 i 61 KZ. Okrivljenima je optužnicom stavljeno na teret da su radnje izvršenja krivičnih dela preduzeli „u periodu od neutvrđenog dana početkom 2007. godine pa do sredine 2008. godine", odnosno pojedine radnje, za koje nije opredeljeno na koja se pojedinačna krivična dela odnose, „03.05.2007. godine", „09.05.2007. godine", „18.05.2007. godine", „10.05.2007. godine" odnosno „početkom aprila meseca 2008. godine". Postupajući zamenik javnog tužioca Prvog OJT u Beogradu Sofija Radak je dopisom KT. 586/07-09 od 28.03.2018. godine vratila sudu spis predmeta protiv okrivljenih Dragojlovića i Stevića zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 KZ u sticaju sa produženim krivičnim delom falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 KZ i produženim krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 KZ, sve u vezi čl. 33 i 61 KZ, na dalji postupak i odluku. Na neodržanom glavnom pretresu dana 28.09.2018. godine, postupajući zamenik javnog tužioca Sofija Radak predložila je da prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću bude određen pritvor zbog toga što očigledno izbegava da dođe na glavni pretres.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1384/18 od 15.10.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu Olivera Đurić, Živko Jevđenijević i Zoran Bursać, prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću je na osnovu odredbe člana 498 stav 1 ZKP u vezi člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP određen pritvor, koji se okrivljenom ima računati od dana i časa lišenja slobode i koji mu po tom rešenju može trajati 30 dana, a najduže do objavljivanja presude. U obrazloženju rešenja navedeno je, između ostalog, „da je okrivljeni neposredno sudu 10.07.2018. i 27.09.2018. godine predavao određene podneske iz čega se zaključuje da je okrivljeni u tom periodu bio takvog zdravstvenog stanja da je mogao da pristupi do zgrade suda". Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 983/18 od 26.10.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu sudije Slađana Marković, Zoran Tejić i Dušanka Đorđević, ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1384/18 od 15.10.2018. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju rešenja navedeno je između ostalog: „Naime imajući u vidu da je od podignute optužnice protiv okrivljenog Dragojlović Dejana prvi put 13.03.2009. godine, a koja je poslednji put izmenjena 20.12.2010. godine, pa do donošenja rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenom Dragojlović Dejanu od 15.10.2018. godine krivični zakon više puta izmenjen, to je neophodno da prvostepeni sud u skladu sa žalbenim navodima branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića utvrdi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, posebno kada se ima u vidu da je izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u Službenom glasniku RS broj 94/16, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 KZ brisano. Pored toga prvostepeni sud je prilikom donošenja pobijanog rešenja propustio i da utvrdi da li je za krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 KZ i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi stava 1 i 2 KZ u međuvremenu eventualno nastupila apsolutna zastarelost."

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1578/18 od 13.11.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu sudije Zoran Bursać, Živko Jevđenijević i Goran Ramić, prema okrivljenom Dragojlović Dejanu na osnovu člana 498 stav 1 ZKP u vezi člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP određen je pritvor koji mu se ima računati od dana i časa lišenja slobode i koji mu po tom rešenju može trajati 30 dana, a najduže do objavljivanja presude, dok je stavom drugim na osnovu člana 598 ZKP prema okrivljenom naređeno izdavanje poternice. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je između ostalog da je „okrivljeni neposredno sudu 10.07.2018. i 27.09.2018. godine predavao određene podneske iz čega se zaključuje da je okrivljeni u tom periodu bio takvog zdravstvenog stanja da je mogao da pristupi do zgrade suda". Takođe je navedeno da „prvostepeni sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a kako je to propisano članom 420 stav 2 ZKP". Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 1129/18 od 03.12.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu sudije Snežana Petričić, Dušanka Đorđević i Anja Zrelec, ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1578/18 od 13.11.2018. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je između ostalog „jer je prvostepeni sud propustio, prilikom donošenja pobijanog rešenja da ceni činjenice koje su od značaja za postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Dragojlović Dejan izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, imajući u vidu da je od podignute optužnice protiv okrivljenog Dragojlović Dejana prvi put 13.03.2009. godine, koja je poslednji put izmenjena 20.12.2010. godine, pa do donošenja rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenom Dragojlović Dejanu od 15.10.2018. godine krivični zakon više puta izmenjen, to je neophodno da prvostepeni sud u skladu sa žalbenim navodima branilaca okrivljenog Dragojlović Dejana utvrdi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret."

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu sudije Zoran Bursać, Živko Jevđenijević i Goran Ramić, prema okrivljenom Dragojlović Dejanu na osnovu člana 498 stav 1 ZKP u vezi člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP određen je pritvor, koji se okrivljenom ima računati od dana i časa lišenja slobode i koji mu po tom rešenju može trajati 30 dana, a najduže do objavljivanja presude, dok je stavom drugim na osnovu člana 598 ZKP prema okrivljenom naređeno izdavanje poternice. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je između ostalog da je „okrivljeni neposredno sudu 10.07.2018. i 27.09.2018. godine predavao određene podneske iz čega se zaključuje da je okrivljeni u tom periodu bio takvog zdravstvenog stanja da je mogao da pristupi do zgrade suda". Takođe je navedeno da „prvostepeni sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a kako je to propisano članom 420 stav 2 ZKP", kao i da „veće iz člana 21 stav 4 ZKP ističe i da prilikom odlučivanja o predlogu za određivanje pritvora, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, a kada je dokazni postupak pred završetkom, nije ovlašćeno da analizira i ocenjuje da li se u radnjama koje se okrivljenom stavljaju na teret dispozitivom optužnog akta stiču zakonska obeležja nekog krivičnog dela, niti da izvodi zaključke na osnovu rezultata dokaznog postupka, nalazeći, na primer, da ne postoji ni osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio neko krivično delo, jer bi time veće, mimo svojih zakonskih ovlašćenja, zapravo prejudiciralo ishod krivičnog postupka, odnosno odluku o krivici, a o čemu je po odredbama Zakonika o krivičnom postupku jedino ovlašćen da odlučuje prvostepeni sud nakon završetka glavnog pretresa. Imajući u vidu pravno stanovište ovog suda izneto kako u ovom rešenju, tako i u rešenju ovog suda od 13.11.2018. godine, veće iz člana 21 stav 4 ZKP ukazuje da je drugostepeni sud, u skladu sa odredbom člana 467 stav 4 ZKP, ovlašćen da preinačenjem rešenja ovog suda donese konačnu odluku o predlogu za određivanje pritvora prema okrivljenom Dejanu Dragojloviću".

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine, donetim od strane veća u sastavu sudije Dušanka Đorđević, Anja Zrelec i Slađana Marković, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića izjavljene protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je između ostalog: „pravilno je prvostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke imao u vidu i okolnost da prvostepeni sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, u smislu odredbe člana 420 stav 2 ZKP...", „pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nije ovlašćen da analizira i ocenjuje da li se u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret dispozitivom optužnog akta stiču zakonska obeležja nekog krivičnog dela, niti da izvodi zaključke na osnovu rezultata dokaznog postupka", kao i „Prilikom donošenja svoje odluke veće drugostepenog suda je imalo u vidu sve navode žalbe branilaca okrivljenog, ali je ocenilo da su isti bez uticaja na donošenje drugačije odluke suda, imajući pre svega u vidu fazu u kojoj se krivični postupak nalazi - fazu glavnog pretresa i dokaznog postupka koji je u toku, tim pre jer se izneti žalbeni navodi, a naročito u pogledu krivičnog dela iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 KZ, koje je Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS" broj 94/16), brisano iz krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, tiču donošenja odluke tek nakon sprovedenog i dovršenog kontradiktornog postupka, u kome će sudija pojedinac tek nakon održanog glavnog pretresa odlučiti o donošenju odluke u smislu žalbenih navoda branilaca okrivljenog...".

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 112/19 od 05.02.2019. godine, donetom od strane veća u sastavu sudije Zoran Tatalović, Radmila Dragičević-Dičić, Maja Kovačević Tomić, Sonja Pavlović i Milunka Cvetković, odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine. U obrazloženju navedene presude navedeno je između ostalog: „Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dejana Dragojlovića ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 1 ZKP i povrede zakona iz člana 439 tačka 1 i 2 ZKP, na taj način što je prema okrivljenom određen pritvor i doneta naredba za izdavanje poternice u krivičnom postupku koji se prema okrivljenom vodi zbog tri krivična dela od kojih je u odnosu na dva nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a jedno brisano Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS", broj 94/16), te počev od 01.03.2018. godine ne postoji kao krivično delo u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog Dejana Dragojlovića isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju rešenja je dao jasne i dovoljne razloge (na strani trećoj stav dva i na strani četvrtoj stav jedan i tri drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491 stav 2 ZKP na njih upućuje."

Iz izveštaja iz kaznene evidencije za okrivljene Oliveru Đurić, Živka Jevđenijevića, Zorana Bursaća, Gorana Ramića, Dušanku Đorđević, Anju Zrelec, Slađanu Marković, Zorana Tatalovića, Radmilu Dragičević-Dičić, Maju Kovačević Tomić, Sonju Pavlović i Milunku Cvetković proizlazi da okrivljeni nisu ranije osuđivani.

Odredbom člana 27 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 94/16) propisano je da se glava dvadeset druga menja i glasi, nakon čega su propisana nova krivična dela protiv privrede u članovima od 223 do 245. Odredbom člana 42 istog zakona propisano je da odredba člana 27 stupa na snagu 1. marta 2018. godine. U članu 27 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno izmenjenoj glavi XXII Krivičnog zakonika nije predviđeno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi. Dakle, navedeno krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi, propisano ranijim članom 238 Krivičnog zakonika, počev od 01.03.2018. godine ne nalazi se u krivičnom zakonodavstvu u Republici Srbiji.

Odredbom člana 103 tačka 6 Krivičnog zakonika propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, dok je tačkom 7 istog člana propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad proteknu tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine. Odredbom člana 104 stav 6 Krivičnog zakonika propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastupa u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Odredbom člana 355 stav 1 Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 KZ kazniti zatvorom do tri godine. Odredbom člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 KZ kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Kako je optužnicom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 586/07-09 od 20.12.2010. godine okrivljenom Dejanu Dragojloviću stavljeno na teret da je krivična dela koja su mu stavljena na teret izvršio „u periodu od neutvrđenog dana početkom 2007. godine pa do sredine 2008. godine", odnosno pojedine radnje, za koje nije opredeljeno na koja se pojedinačna krivična dela odnose, „03.05.2007. godine", „09.05.2007. godine", „18.05.2007. godine", „10.05.2007. godine" odnosno „početkom aprila meseca 2008. godine", u trenutku kada je zamenik javnog tužioca predložio da prema okrivljenom bude određen pritvor 28.09.2018. godine, kao i u vreme kada je veće Prvog osnovnog suda u Beogradu prvi put odlučivalo i ovom predlogu 15.10.2018. godine, nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355 stav 1 KZ i falsifikovanje službene isprave iz člana 357 stav 3 u vezi st. 1 i 2 KZ. Takođe, u ovim momentima, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238 stav 2 u vezi stava 1 tačka 4 ranijeg Krivičnog zakonika nije bilo propisano zakonom kao krivično delo.

Odredbom člana 211 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, uz ispunjenost daljih uslova propisanih tačkama 1, 2, 3 i 4 istog stava istog člana. Dakle, nesumnjivo je da se pritvor ne može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo koje je brisano iz Krivičnog zakonika, jer navedeno ponašanje više u skladu sa važećim propisima ne predstavlja krivično delo. Isto važi za krivična dela za koja je nesumnjivo i nesporno nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Glava XVIII Zakonika o krivičnom postupku nosi naziv „Glavni pretres i presuda", dok je naslov iznad odeljka 2. „Presuda", a naslov iznad člana 420 „Odnos presude i optužbe". Odredbom člana 420 stav 1 ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Stavom 2 istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, jasno je da se citirana odredba stava 2 ovog člana odnosi na situaciju donošenja presude, a nikako se ne može primeniti na situaciju regulisanu odredbom člana 211, odnosno na odlučivanje o predlogu za određivanje pritvora. Bez obzira na eventualnu mogućnost da sud po završetku glavnog pretresa okrivljenog oglasi krivim za drugo krivično delo u odnosu na delo koje mu je optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret, zakonom nije dozvoljeno da prilikom odlučivanja o predlogu za određivanje pritvora sud utvrdi da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo, ukoliko krivično delo koje je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret više ne predstavlja krivično delo, jer je iz Krivičnog zakonika brisano izmenama zakona.

Takođe, na prijemnim šalterima sudova, uključujući i Prvi osnovni sud u Beogradu, službenici suda ne vrše identifikaciju lica koja im predaju podneske, zbog čega se ne može zaključiti da je, ako je na šalteru suda predat podnesak koji je potpisalo neko lice, upravo to lice došlo do šaltera suda i podnesak predalo lično. Ovako nešto bi okrivljenima, kao sudijama, moralo biti poznato i svakako im je poznato, imajući u vidu njihove godine starosti, stručnu spremu, životno i radno iskustvo.

Ne mogu se prihvatiti navodi iz obrazloženja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine (delo iz izreke ove presude pod III) da „veće iz člana 21 stav 4 ZKP ističe i da prilikom odlučivanja o predlogu za određivanje pritvora, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, a kada je dokazni postupak pred završetkom, nije ovlašćeno da analizira i ocenjuje da li se u radnjama koje se okrivljenom stavljaju na teret dispozitivom optužnog akta stiču zakonska obeležja nekog krivičnog dela, niti da izvodi zaključke na osnovu rezultata dokaznog postupka, nalazeći, na primer, da ne postoji ni osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio neko krivično delo, jer bi time veće, mimo svojih zakonskih ovlašćenja, zapravo prejudiciralo ishod krivičnog postupka, odnosno odluku o krivici", budući da je na osnovu odredbe člana 211 stav 1 ZKP sud apsolutno imperativno prevashodno obavezan da utvrdi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pri čemu krivično delo svakako predstavlja ponašanje koje je važećim zakonom predviđeno kao krivično delo, a to ne može predstavljati ponašanje koje je ranije važećim zakonom bilo propisano kao krivično delo, a nakon toga brisano iz zakona. Time se ne prejudicira odluka o krivici, s obzirom da se ova ocena suda iz člana 211 stav 1 ZKP odnosi upravo samo na situaciju odlučivanja o predlogu za određivanje pritvora, a ne i na konačnu odluku o krivici, koja se donosi presudom.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 94 od 24. novembra 2016. godine, koji je stupio na snagu 01.03.2018. godine), u članu 27) predviđena su krivična dela protiv privrede - Glava 22. i data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, kojom se predviđa 29 krivičnih dela, s tim što više ne postoji propisano kao krivično delo pod nazivom "zloupotreba ovlašćenja u privredi", pa je na taj način prestalo da postoji kao posebno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi do tada propisanog odredbom člana 238) KZ.

Nadalje, Narodni sud pravde u Beogradu nalazi da radnje za koje su optužnicom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 586/07-09 od 20.12.2010. stavljeno na teret u konkretnoj situaciji protiv okrivljenog, ovde oštećenog, Dejana Dragojlovića, i to za osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, a koje se sastoje u tome: "na drugi način grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom" se ne mogu podvesti pod nijednu inkriminaciju bilo kojeg od 29 krivičnih dela protiv privrede, propisanih Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine.

Odredbom člana 5. stav 2) KZ koji je važio na dan 01.03.2018. godine, kao i sada važećim Krivičnim zakonikom, takođe odredbom člana 5. stav 2), propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz napred navedenog a usled dekriminalizacije krivičnog dela, budući da kod brisanja krivičnog dela iz zakona to delo više nije po zakonu krivično delo tako da je jedino moguće donedi presudu kojom se okrivljeni, ovde oštećeni, oslobađa od optužbe primenom odredbe člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nadalje, u konkretnoj situaciji protiv okrivljenog, ovde oštećenog, Dejana Dragojlovića predloženo je određivanje pritvora na osnovu člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP, iz razloga što očigledno izbegava da dođe na glavni pretres, a ne zbog toga što postoje okolnosti koje bi ukazivale na opasnost od bekstva. Odredbom člana 598 ZKP propisano je da se izdavanje poternice može narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovođenje ili rešenje o određivanju pritvora. Dakle, kako u konkretnom slučaju prema okrivljenom pritvor nije predložen niti određen zbog bekstva ili opasnosti od bekstva, na osnovu odredbe člana 598 ZKP nisu postojali zakonski uslovi za naređivanje izdavanja poternice prema okrivljenom, što je učinjeno rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv.1578/18 od 13.11.2018. godine i K. 25011/10 - Kv. 1782/18 od 19.12.2018. godine.

Iz svega navedenog jasno proizlazi da su rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1384/18 od 15.10.2018. godine, rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv. 1578/18 od 13.11.2018. godine, rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 25011/10 - Kv.1782/18 od 19.12.2018. godine, rešenje Višeg suda u Beogradu Kž2. 1210/18 od 31.12.2018. godine i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 112/19 od 05.02.2019. godine nezakoniti akti.

Da su okrivljeni postupali u nameri da nanesu štetu oštećenom Dejanu Dragojloviću sud je zaključio iz njihovih objektivnih radnji, te nužnog saznanja svih okrivljenih, kao sudija koji postupaju u krivičnoj materiji, da na osnovu člana 216 ZKP eventualno izjavljena žalba protiv rešenja o određivanju pritvora ne zadržava njegovo izvršenje, te da se oštećeni izlaže mogućem lišenju slobode već donošenjem prvostepenog rešenja o određivanju pritvora. Tokom ovog postupka nisu utvrđeni dublji motivi postupanja okrivljenih protiv oštećenog, ali okrivljenima i dalje stoje na raspolaganju zakonom predviđene mogućnosti, poput sporazuma o svedočenju okrivljenih odnosno osuđenih lica, kojima bi mogli poboljšati svoj krivičnopravni položaj u zamenu za iskaze o relevantnim činjenicama ovog i/ili drugih slučajeva.

Da su okrivljeni bili svesni svojih radnji i da su želeli njihovo izvršenje, dakle da su postupali sa direktnim umišljajem i bili svesni zabranjenosti svojih radnji, sud je utvrdio na osnovu njihovih objektivno preduzetih radnji, zatim iskaza svedoka i drugih izvedenih dokaza tokom postupka, pri čemu ni uračunljivost okrivljenih nije dovedena u pitanje.

Dakle, svim izvedenim dokazima sud je utvrdio da se u radnjama okrivljenih stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnih dela za koja su oglašeni krivim i koja su opisana u izreci ove presude.

Da su svi okrivljeni postupali kao saizvršioci u smislu odredbe člana 33 KZ utvrđeno je na osnovu toga što su donosioci svih pet nezakonitih odluka iz izreke presude sudska veća sa po više članova, koji su sa umišljajem sprovodili zajedničku odluku, odnosno bitno doprineli izvršenju krivičnih dela.

Da su okrivljeni Živko Jevđenijević, Zoran Bursać i Goran Ramić izvršili po jedno produženo krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, sud je utvrdio iz činjenice da su isti izvršili više istih krivičnih dela (okrivljeni Živko Jevđenijević i Zoran Bursać po tri, okrivljeni Goran Ramić dva) u vremenskoj povezanosti, protiv istog oštećenog, na istom mestu i prostoru i korišćenjem iste situacije - funkcije sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, zbog čega su njihove radnje pravno kvalifikovane kao radnje izvršenja po jednog produženog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi čl. 33 i 61 KZ, dok su radnje okrivljenih koji su učestvovali u donošenju po jedne nezakonite odluke, i to okrivljenih Olivere Đurić, Dušanke Đorđević, Anje Zrelec, Slađane Marković, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković pravno kvalifikovane kao radnje izvršenja po jednog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360 stav 1 u vezi člana 33 KZ.

Prilikom odlučivanja o krivičnim sankcijama, sud je imao u vidu sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti propisane odredbom člana 54 KZ, pa je tako od olakšavajućih okolnosti na strani svih okrivljenih cenio njihovo porodično stanje, godine starosti i raniju neosuđivanost. Kao otežavajuće okolnosti sud je cenio stepen krivice okrivljenih, kao i jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra, odnosno značaj dobra oštećenog koje je radnjama okrivljenih povređeno odnosno ugroženo, a to je lična sloboda kao najviša ljudska vrednost i ljudsko pravo. Imajući u vidu navedene okolnosti, broj radnji izvršenja krivičnih dela kod okrivljenih Živka Jevđenijevića, Zorana Bursaća i Gorana Ramića, rang suda za koji su okrivljeni donosili odluke, te ulogu predsednika sudskih veća kod okrivljenih Olivere Đurić, Zorana Bursaća, Dušanke Đorđević i Zorana Tatalovića, sud je okrivljenu Oliveru Đurić na osnovu člana 45 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenog Živka Jevđenijevića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenog Zorana Bursaća na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, okrivljenog Gorana Ramića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljenu Dušanku Đorđević na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenu Anju Zrelec na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljenu Slađanu Marković na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljenog Zorana Tatalovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenu Radmilu Dragičević-Dičić na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljenu Maju Kovačević Tomić na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, okrivljenu Sonju Pavlović na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i okrivljenu Milunku Cvetković na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine. Sud smatra da će ovako utvrđenim kaznama biti ispunjena kako opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4 KZ, tako i svrha kažnjavanja iz člana 42 KZ u vidu sprečavanja učinilaca da vrše krivična dela i uticanje na njih da ubuduće ne čine krivična dela (specijalna prevencija), kao i uticanje na druge da ne vrše krivična dela (generalna prevencija), te izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.

Na osnovu odredbe člana 85 KZ, sud je prema okrivljenima izrekao meru bezbednosti zabrane vršenja sudijske dužnosti, i to prema okrivljenoj Oliveri Đurić u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljenom Živku Jevđenijeviću u trajanju od 7 (sedam) godina, okrivljenom Zoranu Bursaću u trajanju od 8 (osam) godina, okrivljenom Goranu Ramiću u trajanju od 7 (sedam) godina, okrivljenoj Dušanki Đorđević u trajanju od 7 (sedam) godina, okrivljenoj Anji Zrelec u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljenoj Slađani Marković u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljenom Zoranu Tataloviću u trajanju od 7 (sedam) godina, okrivljenoj Radmili Dragičević-Dičić u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljenoj Maji Kovačević Tomić u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljenoj Sonji Pavlović u trajanju od 6 (šest) godina i okrivljenoj Milunki Cvetković u trajanju od 6 (šest) godina, nalazeći da bi njihovo dalje vršenje sudijskih dužnosti bilo opasno.

Na osnovu odredbe člana 264 Zakonika o krivičnom postupku, sud je obavezao okrivljene Oliveru Đurić, Živka Jevđenijevića, Zorana Bursaća, Gorana Ramića, Dušanku Đorđević, Anju Zrelec, Slađanu Marković, Zorana Tatalovića, Radmilu Dragičević-Dičić, Maju Kovačević Tomić, Sonju Pavlović i Milunku Cvetković da sudu solidarno naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.

Zapisničar Sudija

Y1 X1

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ove presude dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od prijema prepisa presude, Narodnom sudu pravde u Beogradu, a preko ovog suda.