Propadanje

Poslovanje privrede i banaka SRbije u 2018 i prethodnih pet godina

Tuđim parama do propasti

Privreda Srbije nema ni dinara sopstvenog kapitala za finansiranje obrtne imovine, već zato koristi tuđa sredstva, a za finansiranje stalne imovine nedostaje joj 26 milijardi evra. Stanje u poljoprivredi je nimalo obećavajuće, i ako država ne odobri subvencije za nabavku mehanizacije i ulaganja u navodnjavanje, plastenike i podizanje novih farmi propašće i primarna poljoprivredna proizvodnja, jer smo kapacitete za proizvodnju hrane i pića prodali strancima. Banke, uglavnom u ino vlasništvu, u prošloj godine su zaradile pola milijarde evra i ta sredstva slobodno mogu transferisati u inostranstvo, tvrdi za Magazin Tabloid ekonomski ekpert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Agencija za privredne registre objavila je zvaničan Bilten o poslovanju privrede Srbije u 2018. godini. Nakon početne analize sagledavanja ukupnog poslovanja privrede u prošloj godini, odabrali smo nekoliko bitnih pokazatelja koje smatramo korisnim našim čitaocima.

Ono što posebno zabrinjava je usporen rast industrijske proizvodnje, koji je u 2018. godini iznosio samo 1,3 odsto, dok je u prethodnoj godini bio 3,9 odsto, a u 2016. godini 5,2 odsto. Drugi negativan pokazatelj je rast spoljnotrgovinskog deficita, koji je u prošloj godini iznosio 5,6 milijardi evra, što je za 30 odsto veći deficit nego onaj iz prethodne godine. Pozitivan pokazatelj rasta srpske privrede je rast zaposlenosti u privredi koja je u 2018. godini u odnosu na prethodnu godinu dostigla rast od 4,6 odsto.

Stepen pokrivenosti ukupne poslovne imovine sopstvenim kapitalom

Da bi smo sagledali sa kolikim stepenom pokrivenosti sopstvenim kapitalom ukupna privreda pokriva svoju poslovnu imovinu (stalnu i obrtnu) sastavili smo sledeći šestogodišnji pregled ukupno angažovane imovine, sopstveni kapital i ukupne obaveza i na osnovu tih agregata izveli stepen pokrivenosti i stepen zaduženosti domaće privrede, te ocenili da li je privreda prezadužena ili ne.

Privreda Republike Srbije je na kraju 2018. godine koristila 126,6 milijardi evra ukupne vrednosti poslovne imovine, od čega 59,3 odsto stalne imovine, ili 75,2 milijarede evra, a ostatak od 40,7 odsto obrtne imovine ili 51,4 milijardi evra.

Ta imovina finansirana je sopstvenim kapitalom 38,99 odsto, ili sa 49,4 milijarde evra, a razlikom od 60,01 odsto ukupnim obavezama, ili sa 77,2 milijarde evra.

Dakle, prvreda sopstvenim kapitalom pokriva, na kraju 2018. godine, samo 38,99 odsto ukupne vrednosti angažovane poslovne imovine (stalne i obrtne), dok su obaveze dostigle 60,01 odsto, i što je još gore, sopstvenim kapitalom ne pokriva ni ukupnu vrednost stalne imovine, već joj za to pokriće nedostaje više od 25,8 milijardi evra.

Prema tome, ukupna vrednost stalne imovine izražene u evrima, po srednjem kursu na dan 31 decembra 2018 godine, bila je 75,2 milijarde evra, a celokupan sopstveni kapital iznosio je 49,4 milijarde evra, pa je za pokriće stalne imovine sopstvenim kapitalom nedostajalo čitavih 25,8 milijarde evra.

Pored toga celokupnu vrednost obrtne imovine u iznosu od 51,4 milijardu evra naša privredna društva pokrivaju u celosti iz obaveza. Dakle, ukupne obaveze privrednih društava su 77,2 milijarde evra veće su od sopstvenog kapitala za 56,5 odsto. Dakle, sa tim ukupnim obavezama privreda pokriva sa 51,4 milijardi evra ukupnu vrednost obrtne imovine, a razlikom od 25,8 milijardi evra deo stalne imovine nepokriven sopstvenim kapitalom.

Sa takvom strukturom izvora sredstava i sa tim stepenom zaduženosti privreda ne može uspešno poslovati. Da nije došlo do naglog pada kamatnih stopa na svetskom tržištu, pa i kod nas, privreda da bi bila u znatno lošijem položaju. Ekonomisti smatraju da privredni subjekti sopstvenim kapitalom moraju da pokrivaju bar vrednost stalne imovine, a to kod nas nije slučaj. Opšti zaključak je da privreda u tekućem proizvodnom ciklusu, ili u nabavci trgovačke robe, u celosti posluje tuđim sredstvima, pa to prouzrokuje nelikvidnost, posebno kada neko od kupaca proizvoda, usluga i robe ode u stečaj, a time i u bankrot.

Broj zaposlenih u privredi povećan je za 50.120 radnika, ili 4,6 odsto

Dobro je što je u 2018. godini ostvaren rast poslovnih prihoda za 7,1 odsto, uz rast utroška goriva i energenata od 7,9 odsto i rast izdvajanja za zarade i naknade zarada od 10,3 odsto. Broj zaposlenih u privrednim društvima, uključivši u njih i zaposlene u javnim preduzećima, povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 50.120, dnosno za 4,6 odsto. Ako se ima u vidu da je to povećanje u 2017. godini u odnosu na prerthodnu godinu bilo 34.456, tako da je broj zaposlenih u privredi, uključivo u to i javna preduzeća, porastao na kraju prošle gofine na 1.131.227 radnika, po prvi put u poslednjih nekoliko godina, možemo sa te tačke gledišta, biti zadovoljni.

Ukupan prihod, rashodi i rezultat

Da bi se sagledalo poslovanje privrede u poslednjih šest godina prikazaćemo kretanje prihoda po vrstama, ukupnih rashoda i neto prebijenog rezultata. Iz tog pregleda jasno se vidi da je privreda u 2013 i 2014 godini poslovala sa neto gubitkom, dok je u naredne četiri godine ostvarivala pozitivan finansijski rezultat.

Pad kamatnih stopa i rast vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je samo u 2017. godini ojačao za četiri odsto, dok je dinar u odnosu na američki dolar u toj istoj godini ojačao, čak, za 13,3 odsto, pozitivno se odrazilo na pad finannijskih rashoda za kamate i kursne razlike. U 2018. godini dinar je bio stabilan u odnosu na srednji kurs evra, jer je 1. januara te godine za jedan evro trebalo biti izdvojeno 118,4727 dnara, a na kraju te godine 118,1946 dinara, što je rast dinara od 0,23 odsto. Nasuprot tome, za jedan američki dolar bilo je potrebno na početku godine izdvojiti 99,1155 dinara, a na kraju godine 103,3893 dinara, što je rast vrednosti amereičkog dolara u toj godini od 4,31 odsto. Ako se posmatra američki dolar na početku 2017. godine kada je trebalo izdvojiti 117,1353 dinara i po isteku dve godine (31.12.2018) 103,3893 dinara, američki dolar je u tom dvogodišnjem periodu oslabio za 11,7 odsto. Kretanje kursa imalo je povoljan odraz na poslovanje privrede, posebno u 2017. godini.

U 2018. godini privredna društva iskazala su neto dobitak, umanjen za neto gubitak, u iznosu od skoro 500 milijardi dinara, ili 4,2 milijarde evra, dok je taj iznos u 2017 godini 437,2 milijarde dinara, što je više za 14,3 odsto više, a to je iznosilo 3,7 milijardi evra. Taj dobitak doprineo je da sopstveni kapital na kraju 2018. godine dostigne 49,4 milijade evra, što je uvećanje sopstvenog kapitala u odnosu na prethodnu godinu za 466 milijrdi dinara. Sa

Tim uvećanjem od 8,7 odsto, bez obzira što je u njemu sadržano i povećanje kapitala po novim ulozima, kao i iznošenje u inostranstvo dobiti i jenu raspodelu u zemlji za domaće vlasnike kapitala, treba biti zadovoljan.

Sa neto prinosom od 4,2 milijardi evra kapital iskazan na kraju 2017. godine doneo je profitnu stopu u 2018. godini od 11,52 odsto, što je iznad svih očekivanja. Ali kako američko uvođenje taksi na čelik i aluminijum i blokada Rusije od strane Evropske unije i SAD, doneti novo zlo svetskoj privredi, pa i nama. Amerka može da ruši Sporazum o trgovini, a Srbija ne može da finansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju iz sopsrtvenih rezervi.

Ako bi se ovaj bilans privrede Srbije podelio na dva bilansa sa prikazom imovine, kapitala i obaveza; privrednih subjekata u vlasništvu inostranih lica i privrednih subjekata u vlasništvu domaćih lica koje razvrstavanje u Agenciji za privredne registre traje pola sata, a oni traže milione dinara, tek tada bi izašlo pravo stanje finansijske strukture naše privrede, posebno one u vlasništvu domaćih biznismena i naših građana.

Uvoz i izvoz u 2018. godini

Ukupna robna razmena u 2018. godini iznosila je 328,2 milijarde evra. Uvoz je u prošloj godini u odnosu na prethodnu godinu, posmatrano u evrima, porastao za 13,08 odsto, dok je izvoz u tom period bio nešto niži, i iznosio je 8,1 odsto. Ukupna vrednost izvezene robe u toj godini dostigla je 16,3 milijarde evra, a ukupan uvoz 21,9 milijardi evra, te je ostvareni deficit 5,6 milijardi evra. To znači da je pokrivenost izvoza uvozom dostigla 74,3 odsto, što je znatno niže od prethodne godine kada je iznosila 77,5 odst.

Spoljnotrgovinska robna razmena sa zemljama člancama Evropske unije učestvovala je u ukupnoj našoj razmeni sa 63,3 odsto, dok je razmena sa zemljama CEFTA dostigla 3,76 milijardi evra, od čega izvoz 2.834, a uvoz samo 931 milijardu evra, pa je pokrivenost izvoza uvozom dosatigla nivo od 304 odsto. Izvoz u ove zemlje u prošloj godini u ukupnom našem izvozu učestvuje sa 17,4 odsto.

Kapital i poslovanje banaka u 2018. godini

U 2018. godini u Srbiji je poslovalo 27 banaka sa ukupnom poslovnom imovinom od 3.774 milijarde dinara, što je više u odnosnu na prethodnu godinu za 12 odsto. Dakle, banke su raspolagale sa ukupnom aktivom u prošloj godini , od 31,9 milijardi evra, u čemu je sopstveni ukupan kapital 5,73 milijardi evra, ili 17,96 odsto od ukupne vrednosti raspoložive aktive. Sopstveni kapital u odnosnu na prethodnu godinu povećan je za svega 22,3 milijarde dinara, ili za 188 miliona evra. U 2018. godini neto dobitak svih banaka iznosio 70,4 milijarde dinara, odnosno 596 miliona evra, pa proizlazi da je u toj godini izneto u inostranstvo dividende ino-vlasnicima i raspodeljeno domaćim licima vlasnicima akcija 48,1 milijarda dinara, ili 407 miliona evra.

U 2018. i prethodne dve godine banke su ostvarile neto dobit umanjenu za neto gubitak u sledećim iznosima (u milionima evra): 2016. 148,6 2017. 538,2 2018. 596,0

Značajan pad kamatnih stopa nije uticao na poslovanje banaka, već naprotiv, od kada su kamatne stope pale, banke posluju još pozitivnije, jer su iskoreistile da izdatke po osnovu kamata na štednju stanovništva I depozite privrede, svedu na minimalnu meru.

Evo pregleda o strukturi neto prihoda bsanaka u prošloj godini (u milijardama dinara):

Banke, od ukupnog neto prihoda ubiraju po osnovu kamata 72,2 odsto prihoda, dok po osnovu naknada i provizija ubiraju skoro 23 odsto prihoda, što zajedno dostiže 95,2 odsto ukupnog neto prihoda banaka, u prošloj godini. Na zarade, naknade i druga lična primanja banke izdvaju 25 odsto neto prihoda.

Nakon oporezivanja ovih 27 banaka iskazalo je pozitivan rezultat u iznosu od 71,3 milijarde dinara, što je više nego u 2017. godini za 4,4 odsto, dok je gubitak u poslovanju banaka iskazan u iznosu od 924 miliona dinara,što je skoro pet puta manje nego u prethodnoj godini, ili samo 21,3 odsto. Nakon prebijanja negativnog sa pozitivnim, banke su u 2018. godini ostvarile neto dobitak 70,4 milijarde dinara, ili 596 miliona evra, a to je više od deset odsto prinosa na kapital, što je izuzetno visok nivo.

Poslovna imovina i rezultati poslovanja poljoprivrede u 2018. godini

Poljoprivreda, po Međunarodnoj klasifikaciji delatnosti obuhvata, još i šumarstvo i ribarstvo. Poljoprivreda je u 2018. godini, imala 3.876 privrednih subjekata, što je za šest njih više nego u predhodnoj godini, sa 32.096 zapšoslenih, za 0,3 odsto niže od prethodne godie, angažovala je ukupunu vrednost poslovne imovine u iznosu od 868,5 milijardi dinara, ili po srednjem kursu, 7,3 milijarde evra, od čega je stalna imovina 5,2 milijarde evra, a obrtna imovina svega 2,1 milijardu evra. Sopstveni kapital svih 3.876 privrednih društava, u ovoj delatnosti, iznosio je 3,99 milijardi evra i sa tim kapitalom privredna društva iz oblasti poljoprivrede pokrivala su 76,7 odsto ukupne vrednosti stalne imovine. Dakle, poljoprivreda nema ni dinara sopstvenog obrtnog kapitala, već iz kredita i potraživanja dobavljača, države i zaposlenih, tj. iz obaveza pokriva u celosti vrednost celokupne obrtne imovine i još 1,2 milijarde evra sredstava usmerenih za pokrivanje stalne imovine, tako da su privredna društva iz delatnosti poljoprivrede dužna tri milijarde evra.

Sa tim nivoom zaduženosti, tj. sa poslovanjem tuđim sredstvima, u delatnosti poljoprivrede, koja ima koeficijent obrtanja obrtne imovine na godišnjem nivo, niži od jedan, ne može se uspešno poslovati.

U 2018. godini privredna društva iz delatnosti poljoprivrede ostvarila su ukupne prihode u iznosu od 3,2 milijarde evra, što je u odnosu na prethodnu godinu 8,1 odsto više. Na tom prihodu iskazan je neto negativan rezultat, u prebijenom iznosu, umanjen za iskazane gubitke, nešto više od miijardu dinara, ili 8,7 miliona evra. Sa takvim nivom poslovanja ne može se obezbediti reprodukcija, pa ni nabavka nove poljoprivredne mehanizacije, a da ne govorimo o ulaganju sredstava u navodnjavanje i gradnju novih plastenika i farmi.

Magazin Tabloid je u više navrata predlagao da se poljoprivredi odobre subvencije iz državnog budžeta u visini od 30 odsto za nabavku savremene mehanizacije i 40 odsto za uložena sredstva u navodnjavanje, plastenke i ulaganja u farme, jer to je iznos koji se prilikom ulaganja, po osnovu PDV, carina i raznih poreskih dažbina, sliva u republički budžet, ali Vlada ćuti. Ako se ima u vidu i činjenica da su bivša društvena preduzeća iz delatnosti poljoprivrede "rasturena", odvajanjem prerađivačkih kapaciteta za proizvodnju hrane i pića od primarne poljoprivredne proizvodnje, a da su preduzeća koja proizvode hranu i piće kupile pretežno inostrane firme, te da je poljoprivredno zemljište uglavnom prodato na aukcijama i tenderima našim građanima i našim biznismenima, jasno je da su oni iz sopstvenih sredstava, a Boga mi i iz kredita banaka, nakon te kupovine ostali bez sopstvenog kapitala, pa danas posluju obrtnim kapitalom koji je u celosti bankarski i iz sredstava dobavljača za isporučeno seme, veštačko đubrivo i sredstva za zaštitu bilja. Zato država mora da interveniše. Ako Tramp može da štiti američku industriju, čak i od prijatelja iz NATO-Evrope, Srbija može da zaštiti svoju primarnu poljoprivrednu proizvodnju, koja je i posle privatizacije, u najvećem delu, ostala u vlasništvu naših građana i domaćih biznismena.

Poslovna imovina i rezultati poslovanja rudarstva u 2018. godini

U delatnosti rudarstvo u 2018. godini poslovalo je 366 privrednih društava, sa 22.505 zaposlenih, što je više za 6,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Poznato je da su u rudarstvu i privredna društva koja se bave vađenjem kamena, šljunka i peska, te obradom mermera i granita. Ukupno angažovana poslovna imovina svih privrednih društava iz delatnosti rudarstva na kraju prošle godine iznosila su 562 mlijarde dinara, ili 4,75 milijardi evra. U tom iznosu je stalna imovina 3,4 milijarde evra i ona je sopstvenim kapitalom u iznosu od 2,5 milijardi evra, pokrivena samo sa 75 odsto. Dakle i ova delatnost u celini posluje tuđim obrtnim kapitalom, pa i pored toga nedostaje joj za pokriće angažovane neotpisane vrednosti stalne imovine još 900 miliona evra.

Na ukupnom poslovnom prihodu ostvarenom u 2018. godini od 346 milijardi dinara, ili od 2,9 milijardi evra, iskazan je neto dobitak u iznosu od 109,4 milijarde dinara, odnosno 925 miliona evra. Toliko visok nivo neto dobiti ostvaren je, najverovatnije, otpisom dugova iz Unapred pripremljenih planova reorganizacije RTB Bor, posebno što iz redovnih prihoda ostvarenih u 2018. godini tog dobitka nem, već on potiče iz ostalih prihoda, a mi pretpostavljamo das u to prihodi iz UPPR RTB Bor.

Poslovna imovina i rezultati poslovanja u građevinarstvu 2018. godine

U oblasti građevinarstva u 20218. Godini bilo je 87.279 privrednih društava, što je 2,7 odsto više nego na kraju prethodne godine. Ova društva su imala 67.588 zaposlenih. Ukupan prihod ovih društava u prošloj godini povećan je za 15,2 odsto. Taj prihod dostigao je 5,9 milijardi evra i na njemu je u toj godini iskazana; 65,2 milijarde dinara neto dobit; 35,5 milijardi dinara neto gubitak; 29,6 milijardi dinara neto dobit, umanjena za gubitke, što čini 250 miliona evra.

Taj iznos je šet ipo puta veći od neto dobiti ostvarene u prethodnoj 2017. godini, što je pouzdan pokazatelj da i naše građevinarstvo polako izlazi iz dugogodišnje krize.

Kretanje nivoa neto zarada

Prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, konačno su prekoračile iznos od 400 evra. U 2018. godini prosečna neto zarada po zaposlenom u privredi Republike, iznosila je 49.650 dinara, što po srednjem kursu evra, iznosi 420 evra. U prethodnoj godini neto prosečna zarada po zaposlenom u privredi iznosila je 46.600 što iznosi 398 evra, što je povećanje iskazano u evrima 6,9 odsto.

Imajući u vidu da je inflacija u 2018. godini iznosila dva odsto, to proizlazi da je realno povećanje zarada, ipak, bilo oko pet odsto. Taj nivo je znatno niži od drugih zemalja iz ovog dela Evrope.

Glosa

Prema navodima Blumberga, srpska ekonomija je na desetom mestu najslabijih ekonomija u svetu.