Natrag

Propadanje

Predlog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu

Vlada se spašava novim zaduživanjima

Ukupni planirani prihodi su hiljadu i 314,5 milijardi dinara, ili oko 11,1 milijardu evra, dok su nedostajuća sredstva, izražena u budžetskom deficitu samo 33 miliona evra. Republički budžet za iduću godinu planiran je 5,5 odsto veći od onog za prethodnu godinu. Samo za kamate u 2020. godini planiran je rashod 942 miliona evra, što je znatno više od prethodne godine kada, su bili niži za 70 miliona evra, a za rashode svih zaposlenih planirano je skoro 2,7 milijardi evra. Srbija mora da se zaduži 5,1 milijardu evra, uzimanjem novih kredita, da bi iz tih sredstava vratila dospele kredite u približnom iznosu, te sa razlikom od 33 miliona evra budžetskog suficita, ili 0,30 odsto pokrila planirani deficit budžeta. Eksluzivno za Magazin Tabloid ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić opisuje Predlog budžeta za 2020. godinu, koji će se uskoro naći pred poslanicima

Miodrag K. Skulić

Ukupni rashodi planiranog republičkog budžeta za 2020. godinu iznose 1.318,4 milijardi dinara, ili 11,14 milijardi evra, dok su prihodi republičkog budžeta za tu godinu 1.314,5 milijardi dinara, te je ukupan planiran budžetski deficit 3,9 milijarde dinara, ili 0,30 odsto.

I u 2020, kao i u 2019. godinu Srbija ulazi bez umanjenja penzija koje je godišnje iznosilo više od 210 miliona evra, a ukupno za četiri godine oko 850 miliona evra. Već drugu godinu ulazi se i sa vraćenim primanjima u javnom sektoru i državnoj administraciji koje je godišnje iznosilo oko 240 miliona evra, a za ove četiri godine skoro celu milijardu evra, ma da je za 2019. godinu i dalje ostalo u budžetu smanjenje zarada u javnom sektoru za planirani iznos od 12,4 milijarde dinara, ili oko 105 miliona evra.

Međutim, u finansijskom podbilansu zaduživanja u zemlji i iz inostranstva, javlja se fenomen koji već više godina predstavlja zaduživanje po obveznicama, blagajničkim zapisima i kreditima međunarodnih finansijskih organizacija i država, samo u svrhu vraćanja većeg dela u prethodnom periodu uzetih ogromnih kreditnih zaduženja države.

To potvrđuju analitički podaci dati u razdelu Ministarstva finansija, iz kojih se jasno vidi sledeće: 574,5 milijardi dinara izdaci za otplatu glavnice, što iznosi 4,86 milijardi evra; od čega; 259,2 milijardi dinara otplata glavnice domaćim kreditorima (2,19 milijardi evra) i 310,4 milijardi dinara otplata glavnice stranim kreditorima (2,56 milijardi evra), 4,9 milijardi dinara otplata glavnice po garancijama (41,6 miliona evra).

Dakle, država u 2020. godini planira da vrati 4,68 milijardi evra.

Naša država je nesposobna da iz tekućih poreskih i drugih primanja pokrije čak i tekuće nužne rashode, pa se za svaki dospeli kredit domaćim bankama, inostranim finansijskim organizacijama i državama, mora nanovo u celosti zaduživati, jer joj, čak, i za zatvaranje tekućih rashoda budžeta, nedostaje ukupan fiskalni deficit u iznosu od 20,16 milijardi dinara, ili oko 170,4 miliona evra.

Vlada Republike Srbije iz sopstvenih sredstava republičkog budžeta nije u stanju da finansira nikakvu modernizaciju i rekonstrukciju, a posebno izgradnju novih objekata, u oblasti elektroprivrede; prenosa i distribucije el. energije, putogradnji, železnici,gasovodima, izgradnji i rekonstrukciji kliničkih centara, emisionoj tehnici,kontrli leta, pa ni Fiat Automobile Srbija. Već se za sva ta investiciona ulaganja nanovo zadužujemo.

Kapitalna ulaganja u 2020. godini

planirano 111,3 milijarde dinara, ili 940 miliona evra

Za investiciona ulaganja predviđeno je za 2020. godinu 111,3 milijardi dinara, odnosno 940 miliona dinara, ili više nego u planiranom budžetu za prošlu godinu 132 miliona evra, a to predstavlja 8,44 odsto, a za prethodnu godina sredsrtva za tu namenu iznosila su 7,65 odsto ukupno planiranih sredstava budžeta. Najveća investiciona ulaganja su; eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata 13,2 milijardu dinara; izgradnja puta Batočina - Kragujevac: milijardu dinara; izgradnja autoputa Obrenovac - Ljig pet milijardi dinara; izrada projekta mađarsko - srpske železnice: 14,6 milijardi dinara; izgradnja autoputa Surčin - Obrenovac: dve milijarde dinara; izgradnja obilaznice oko Beograda i mosta na Savi 4,35 milijardi dinara; izgradnja autoputa Preljina - Požega: 5,27 milijardi dinara; izgradnja puta Pojate - Preljina: 4,5 milijardi dinara; izgradnja autoputa Beograd - Sarajevo:4,64 milijarde dinara; rekonstrukcija državnog puta Novi Pazar - Tutin: 2,92 milijarde dinara; izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica: 5,5 milijardi dinara; izgradnja autoputa Novi Beograd - Surčin: tri milijarde dinara; izgradnja autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik: milijradu dinara; zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice MUP-a: četiri milijarde; izgradnja Data centra u Kragujevcu: 2,4 milijarde dinara; svi ostali manji projekti u planiranoj vrednosti nešto manje od 38 milijardi dinara

Planirani prihod od PDV na domaće proizvode

opao na samo 10,6 odsto u planiranom budžetu za 2020. godinu, dok je u prethodnoj 2019. godini PDV na domaćoj robi u ukupnom planiranom PDV iznosio 13 odsto, a prethodne godine 15,1 odsto.

Zar pad učešća PDV na domaćoj robi ne govori o ubrzanom opadanju domaće proizvodnje i sve većem oslanjanju na uvoz, po kom osnovu država ostvaruje 89,4 odsto ukupnih prihoda po osnovu PDV na granici, unapred naplaćenim PDV.

Opadanje stope učešća PDV na proizvode kupljene sa domaćeg tržišta, je ozbiljan znak potpunog uništenja proizvodnih kapaciteta zemlje, a to što se ove dve tri godine otvaraju inostrane fabrike, uz obilatu državnu potporu, je znak da je to šrafcigerska i lohn konfekcijska proizvodnja, bazirana na uvoznim komponentama, primer Kompanije Fiat i brojnih drugih pogona.

Od akciza je planiran prihod za 2020. godinu 311 milijardi dinara, ili 2,63 milijarde evra, dok je u prethodnoj 2019. godini taj planiran iznos bio 291,4 milijarde dinara, što je 10,7 odsto više.

To je znak prevaljivanja nedostatka planiranih prihoda na teret poreskih obveznika, kako građana tako i privrednih subjekata i preduzetnika, posebno zbog većih prihoda planiranih za akcize na naftne derivate.

U narednom pregledu jasno se vidi da se očekuju posebni prihodi od uvedenih akciza na električnu energiju koje za narednu godinu iznose 17 milijardi dinara, a uvedene su prvi put u planirani budžet za 2017. godinu.

Iz ovog tabelarnog pregleda jasno se pokazuje da se privrednim subjektima i građanima stavljaju na teret znatno veće poreske i ukupne javne dažbine. Tako se u 2020. godini planira uvećanje PDV za 42,9 milijardi dinara, ili za više od 362 miliona evra, što iznosi povećanje PDV za osam odsto. Prihodi od akciza planirani su u ovom budžetu veći za 19,6 milijardi dinara, ili više za oko 166 miliona evra.

Planirani rashodi budžeta Republike Srbije

za 2018, 2019 i 2020. godinu

Za 2020. godinu donosimo osnovnu rekapitulaciju rashoda po nameni, a da bi se realnije sagledalo kretanje pojednih vrsta rashoda u istom tabelarnom pregledu donosimo i prikaz tih rashoda u republičkim budžetima za prethodne dve godine. Za narednu godinu planiranu su izdaci u iznosu od 11,2 milijarde evra, i u dinarskom iznosu veći su od planiranih za 2019. godinu za 5,2 odsto :

Ulaganja u obrazovanje

188 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što čini 14,30 odsto ukupnih planiranih rashoda republičkog budžeta

Za sve vidove obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko) planom republičkog budžeta za 2020. godinu predviđeni su izdaci u iznosu od 188 milijardi dinara, ili 1,59 milijardi evra, što čini 14,30 odsto ukupnih rashoda republičkog budžeta planiranih za iduću godinu:

Ulaganja u pokrivanje dela isplata za penzije i transferi organizacijama socijalnog osiguranja 186,6 milijardi dinara, ili 1,58 milijardi evra.

U budžetu za narednu 2020. godinu transferi organizacijama za obavljanje socijalnog osiguranja iznose 186,6 milijardi dinara, ili 1,58 milijardi evra, što predstavlja 14,16 odsto ukupnih planiranih rashoda budžeta za iduću godinu, i sadržani su u sledećim planiranim izdacima; 157,6 Republičkom fondu penzijskog osiguranja; 22,9 Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja; 1,0 Nacionalnoj službi zapošljavanja; 5,1 ostali socijalni transferi

Republika i ove godine planira da Republičkom fondu penzijskog i invaliskog osiguranja nadomesti nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija, u iznosu od 157,6 milijardi dinara, što je u odnosu na izdatke za te iste svrhe planirane u prošloj godini, manje za 23,8 milijardi dinara, ili za više od 13 odsto. To je znak veće zaposlenosti i bolje naplate dosprinosa od poslodavaca, a to čini 14,16 odsto republičkog budžeta, odnosno 1,33 miijarde evra, dok transfer Republičkom fondu zdravatvenog osiguranja iznosi 22,9 milijardi dinara, što čini 1,74 odsto republičkog budžeta, odnosno 193,6 miliona evra. Nacionalnoj službi zapošljavanja planiran je transfer milijardu dinara, odnosno 8,5 miliona evra.

Planirani rashodi za socijalnu pomć za narednu godinu iznose 125 milijardi dinara, ili milijardu i 56 miliona evra, što čini 9,51 odsto republičkog budžeta

U socijalni program, ne računajući gore navedeni iznos potreban za isplatu punih penzija i druge socijalne doprinose koje sufinansira Republika, planiraju se sledeće socijalne isplate u visini milijarde i 56 miliona evra:

Planirana sredstva za sudstvo, tužilaštva i državno pravobranilaštvo

U republičkom budžetu za narednu godinu planirano je 35,4 milijarde dinara za sudstvo, tužilaštva i državno pravobranilaštvo, odnosno nešto manje od tristotine miliona evra. što čini 2,64 odsto ukupnih planiranih rashoda budžeta za iduću godinu, i to:

Nedovoljno planirane subvencije za poljoprivredu, puteve i kulturu

Ukupne subvencije planirane su u iznosu od 95,4 milijarde dinara i manje su nego u budžetu za prethodnu godinu za 4,9 milijardi dinara. Za Železnicu su u narednoj godini planiraju manja sredstva za 560 miliona dinara, a za JP Putevi Srbije za čak 1,5 milijardi dinara.. Poljoprivreda je za iduću godinu dobila manja sredstva za skoro punu milijardu dinara, dok je, nažalost, za kulturu planiran manji iznos subvencija za 950 miliona dinara, ili 14,4 odsto, a do manjih sredstava iz budžeta za kulturu je planirano ui godinu dana ranije za čak manje 22,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupan iznos planiran za subvencije u privredi za iduću godinu iznoisi 806 miliona evra i čini 7,26 odsto ukupnih rashoda u republičkom budžetu za iduću godinu:

To najvernije pokazuje dole navedeni tabelerni pregled kretanja planiranih sredstava za subvencije u republičkim budžetima za period 2015 - 2020. godine:

Za konsolidaciju poslovanja REU Resavica planirana su sredstva uvek veća od pet milijardi dinara, skoro u istom iznosu, kao i prethodnih godina, ali od te konsolidacije nema ništa, već se u konkretnom radi o sufinansiranju tekućih rashoda.

Agencije, uprave, kancelarije, fondovi i drugi korisnici budžeta po predlogu za 2020. godinu

Panirani su u rashodi u iznosu od 162,2 milijarde dinara, ili 12,30 odsto ukupnih rashoda republičkog budžeta

U finansiranju ovih 111 organizacionih jedinica koje se podmiruju iz republičkog budžeta 22 republička fonda, 20 je uprava, 13 kancelarija, po devet direkcija i zavoda, sedam agencija, šest ustanova, četiri inspekcije, po tri su službe i saveti i drugi brojni organizacioni delovi na koje se usmerava u 2020. godini 162,2 milijarde dinara, ili oko milijardu i 370 miliona evra, što čini 12,30 odsto ukupnih rashoda budžeta predviđenih za narednu godinu.

Vlada ništa ne radi na njihovom smanjenju, ili ukidanju, izuzev što su nestala planirana sredstva za Agenciju za privatizaciju, koja se utopila u Ministarstvo privrede.

Otkada je Ministarstvo privrede pripojilo Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond u prethodne dve godine usporena je prodaja društvenih preduzeća, pa ni akcije koje su u posedu Akcijskog fonda u skoro hiljadu prodatih društvenih preduzeća u poslednjih 15 godina, ne kotiraju na berzi, niti se povremeno iznose na prodaju kao takve.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane