Natrag

Tabloid je pozvan

Može li se stati na rep ministru unutrašnjih poslova, njegovom ocu i kumovima?

Don ministar i njegova banda

Svakodnevno se ime ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića pominje u javnosti. Počev od lažne diplome i doktorata, do kupovine kuće na Bežanijskoj kosi i vile u Petrovcu na moru, do afera njegovog penzionisanog oca Branka oko posredovanja u kupovini hotela ''Šumadija'' u Beogradu, te afere kupovine oružja od valjevske fabrike ''Krušik'' po povlašćenoj ceni i prodaji islamistima. Do ubistva koje je izvršio ministrov kum, ubivši direktora AMSS, koji je imao 11 pištolja sa dozvolom kuma Nebojše, pa do poslednje, u kojoj je njegov kum Goran Papić, zaposlen u SBPOK-u pretukao nevinog građanina.

potpukovnik Goran Mitrović

Sve afere su pokrivene ličnom zaštitom tiranina Aleksandra Vučića, kome je lažni doktor blizak srcu i šlicu.

Dokle će ovaj smutljivac i ovejani kriminalac, koji se svakodnevno oglašava raznim povodima, zloupotrebljavajući funkciju ministra policije, još biti na slobodi? Šta još treba da uradi građanima Srbije, da bi bio stavljen na crnu listu Trampove i administracije EU?

U ovom broju donosimo službenu belešku koju je u svojstvu građanina dao Dejan Pejović iz Beograd, a koja ''nije zanimala tužioca''.

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Policijska stanica Voždovac

Odsek za suzbijanje kriminaliteta

KU broj:

Datum: 24.10.2019.godine Beograd

Službena beleška o obaveštenju primljenom od građana

Dana 24.10.2019.godine godine, u 12.24 na osnovu člana 286. stav 2. u vezi člana 288. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, građanin Pejović Dejan, ime oca Ratomir, JMBG: 2307971783414, državgćanin R. Srbije, .... dao je ovlašćenom službenom licu ime i prezime Aleksandru Stepanoviću, PS Voždovac, povodom dođaja od dana 22.10.2019.g ispred restorana "Jahorina", sledeće:

Obaveštenje:

Započeto u 09:30.

Dana 22.10.2019. godine parkirao sam svoj automobil "VW CADY" reg oznaka BG274-PI uz ogradu svog restorana gde i uvek parkiram. U automobilu na mestu suvozača ostala je moja supruga Ivana Pejović. Ja sam izašao iz kola u pekaru koja se nalazi 10 m daleko da kupim burek i jogurt. Na vratima izlaska iz pekare utrčala je moja supruga sva usplahirena i potresena i viknula :"Dejane, Papić nam ogreba auto". Ja sam prišao autu i primetio novo oštećenje (švagu), na automobilu koje je naneseno oštrim predmetom i koje nije postojalo do toga momenta. Pogledao sam na levo i na daljini od nekih 30 m nalazio se gospodin Milorad Papić.

Prišao sam gospodinu Papiću, na daljini od 2 m stao i pitao ga jakim tonom ."Papiću zašto mi deseti put uništavaš auto", na šta je on odgovorio "Vidiš da u rukama nemam ništa, nisam to ja", a ja sam ga ponovo pitao povišenim tonom "Zašto mi deseti put uništavaš auto" na šta je on odgovorio: "Nisam ja".

Tada sam mu ja rekao "Uhvaćen si na delu, videla te je žena koja je sedela u kolima" na šta se on potpuno razbeseneo i podivljao i počeo da mi preti rečima: "Smradu jedan znaš li ti ko sam ja , znaš li ti ko je moj sin, znaš li ti da je njemu ministar kum", na šta sam mu ja odgovorio rečima:"Ne znam ko je tvoj sin niti me zanima tvoj sin niti me zanima njegov kum, zašto mi deseti put uništavaš auto".

U tom momentu gospodin Papić staje u bokserski gard i kreće u napad na mene, prvu pesnicu me je zakačio u predelu ramena, ja sam izveo korak unazad, drugu pesnicu sam ja blokirao rukom, krenuo sam dva koraka nazad. Moja supruga Ivana je stala između nas, i rekla mi: "Pomeri se Dejane, nemoj da se tučeš" i ja sam to i uradio i pomerio se 4-5 koraka unazad, nakon toga sledi novi napad gospodina Milorada Papića gde me je isti udario 2-3 puta jako pesnicom u rame, te udarece nisam uspeo da izbegnem, nisam se nadao da će me ponovo napasti, bežao čak do Zaplanjske ulice nekih 30 m daleko što se vrlo jasno vidi na kamerama, tj da ja bežim a da on mene juri.

Sve vreme njegovog napada na mene pretio mi je funkcijom svoga sina i da će sada on doći da me bije. Shvativši da je problem ozbiljan ja sam rekao da ću pozvati policiju, a on je rekao sada ću da pozovem da te biju.

Ja sam okrenuo službu 192 PS Voždovac, predstavio se ko sam i zamolio da što pre izađu, da me čovek napada, da me bije i da mi treba ozbiljna pomoć. Gospodin Papić je nekoga telefonirao sa svoga telefona i rekao mu: "Sine dođi ovamo". Nakon toga mi smo se razdvojili na nekih 30 m, ja sam stajao ispred svoje kapije a gospodin Papić je stajao 30-40 m dalje. Čekali smo 4-5 minuta nakon čega je stigla crna "Škoda" V1575- AR Š AO iz koje su išala dvojica ljudi sa tamnim naočarima, jedan visok i crn sa blago puštenom bradom čije ime tada nisam znao, a kasnije sam saznao da se zove Antonijević Miroslav i da je službenik SBPOK-a i drugi gospodin nižeg rasta , smeđ, proćelav, čije ime takođe nisam znao a kasnije sam saznao da se zove Goran Papić, da je službenik SBPOK i da je sin gospodina Milorada Papića.

U tom momentu bio sam ozbiljno prestrašen za bezbednost sebe i svoje supruge, koja je bila kraj mene i pozvao sam telefonom prijatelje iz MUP-a da ih pitam šta da radim.

Dok sam zvao prijatelja iz MUP-a pratio sam kretanje dvojice opisanih lica, oni su se uputili prema Miloradu Papiću a ja sam vodio razgovor sa prijateljem iz MUP-a i pitao ga šta da radim, ovo su neki kriminalci, izgleda da hoće da me ubiju.

Sve vreme sam držao te ljude na oku, koji su prišli na metar Papić Miloradu i on je rukom pokazao na mene. Istog momenta opisana lica su krenula ka meni i ja sam rekao prijatelju iz MUP-a, "Brate ovi idu ka meni, hoće da me ubiju. U tom momentu prijatelj me savetuje uđi u objekat i zatvori vrata. Ja sa daljine od 0,5 m hvatam ručku od vrata, nakon čega stiže prva pesnica u glavu, druga, treća, četvrta, ja prestrašen urlam na telefon "Brate biju me," isto to ponavljam više puta i nakon jednog udarca nogom u rebra ispada mi telefon i ja padam na zemlju a telefon ostaje upaljen sve vreme.

Lica nastavljaju da me šutiraju, udaraju nogama po celom telu dok ležim na asfaltu, i stavljaju mi lisice na ruke, i u tom momentu Goranu Papiću ispadaju pištolj i 2 šaržera municije nakon čega sam se smrtno uplašio jer sam bio siguran da će me ubiti.

Moja supruga izbezumljena od straha vrišti, moli, preklinje rečima "Nemojte ga tući, nemojte ga ubiti, nije ništa kriv, napao nas je Milorad Papić".

U tome sam čuo glas Milorada Papića koji viče "Ubijte đubre" i viče to dva puta. To šutiranje moje na zemlji i gaženje je trajalo 5-6 minuta, a ja jedino što sam uspeo je bilo da viknem supruzi "Čuvaj decu."

Nakon toga sam izgubio svest, ne znam koliko dugo. Posle udarca nogom u glavu sa leve strane sa koje je bio gospodin Papić Goran ponovo sam se osvestio. Nakon 6-7 minuta premlaćivanja i gaženja dva pomenuta lica su me polu svesnog podigli i ubacili na zadnje sedište pomenutog auta "Škode".

Sa desne strane je prošao Goran Papić, seo pored mene na zadnje sedište a sa leve strane je gospodin Miroslav Antonijević seo i istog momenta ustao i otišao. U kolima se nastavila agonija mog premlaćivanja. Goran Papić me je udarao pesnicom u glavu, rebra, rame između 25 i 30 puta punom snagom, ponavljajući mi pitanje: "Dokle ću ja da ima problem s tobom".

Na to sam mu ja odgovorio da on nema nikakve probleme sa mnom, da je to obična laž, da ja njega nikad u životu nisam video i da sa mnom "Nikada, niko, nije imao probleme."Agonija mog premlaćivanja se završila 7-8 minuta nakon toga kada je došla redovna policija policijske uprave Voždovac, koji su me preuzeli, lisicama vezanih ruku nazad i skinuli su lisice od ove dvojice i stavili su mi ni krivom ni dužnom, premlaćenom, poniženom, izbezumljenom, prestrašenom svoje lisice.

U istom momentu gospodin Goran Papić je nestao. Nakon toga seo sam u auto policijske stanice Voždovac, izbezumljen i prestravljen, zatražio sam lekarsku pomoć na licu mesta jer je služa hitne pomoći stigla na lice mesta, a činovnici policijske uprave Voždovac su odbili da mi se pruži lekarska pomoć koja mi je bila preko neophodna.

Dalje postupljnje činovnika policijske stanice Voždovac se svelo na razgovor sa mnom u kome je jedna inspektorka kulturnim i finim glasom pričala samnom i gospodin Aleksandar Stepanović takođe, dok sam bio vezan lisicama na zadnjem sedištu, blago pokušavajući da mi sugerišu da sam ja ovde kriva strana.

Ovim putem želim da im se zahvalim, bili su izuzetno fer i korektni prema meni, prihvatili su da lisice kojim su mi bile ruke vezane nazad, prihvatili su da mi lisicama vežu ruke napred. Nakon toga odveden sam kao poslednji kriminalac vezanih ruku pod policijskom pratnjom i rotacijom nesnosnih bolova u celom telu na koje sam se sve vreme žalio u policijsku stanicu Voždovac da dam izjavu o pomenutom događaju.

Ja nisam imao snage da dam izjavu, već sam zamolio hitnu pomoć da me zbrine, oni su to vrlo korektno i uradili.Tada sam dao izjavu, nakon čega sam sa lisicama vezanih ruku odveden u Klinički cenar na dalje pretrage.

U "Kliničkom centru" sam bio vezan lisicama još nekih 40 minuta i nakon moje 25-te molbe činovnicima oni su mi skinuli lisice. Posle završenih kliničkih pregleda vraćensam u PS Voždovac oko 18:00 časova i tada sam izjavio da nisam u stanju da dam izjavu o događaju i da ću je dati naknadno. Izuzetno sam uplašen za sebe, svoju porodicu, imam noćne more i strahove, dva dana spavam pod jakim lekovima, snom vrlo lošeg kvaliteta zbog straha činovnika iz SBPOK-a jer znam kakva ovlašćenja imaju i kako su ih zloupotrebili. Zato molim nadležne organe da pruže zaštitu mojoj porodici i meni koji nikada, nikada, nikada nisu došli u sukob sa zakonom.

To je sve što imam da izjavim.

Završeno u 11:30.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane