Natrag

Razaranja

Kakva je međusobna sličnost rijaliti programa „Dvor" sa događajima na Belom Dvoru

DIN, DIN, DINASTIJA, SERIJA MI NAJMILIJA

Gde neprekidno traje druga sezona rijalitija „Dvor". Kako je nepostojeći prestolonaslednik naprasno stekao kćerku. Šta je sve građanin Karađorđević izrekao u bizarnim saopštenjima i šta je sve rađeno sa umetničkim delima iz državne kolekcije. Kakvo je poreklo više miliona eura koje su Karađorđevići potrošili na obnovu tuđeg vlasništva i šta im je zapravo cilj. Kakve su se sve čudne porodične veze dešavale na Dvoru. Kakva je funcija dvorskog Instituta za majku i kćerku. Šta je Ministarstvo kulture uradilo povodom slučaja slika Narodnog muzeja, ko su „istraživači istorije". Kakva je uloga ministra kulture u svemu ovome i koje su još njegove brljotine.

Stanislav Živkov

Pre osam godina na RTV Pink emitovana je prva sezona srpskog rijaliti-šou programa koji je trajao ukupno 54 epizode emitovane od 16. januara do 11. marta

Kako sada stoje stvari, čini se da u dvorskom kompleksu na Dedinju već nekoliko godina bez ikakvih prekida traje druga sezona ovog rijaliti šou programa, pri čemu su učesnici redom svi mogući i nemogući članovi porodice samoproglašenog prestolonaslednika nepostojeće Kraljevine Srbije, odnosno građanina Aleksandra Karađorđevića i žene mu građanke Katarine, a posebno je postalo zanimljivo nakon obelodanjivanja afere oko uzurpacije slika Narodnog Muzeja o kojoj su redom pisali.

Uglavnom, nevešto pokušavajući da se izvuče iz svega, najpre se na svojoj FB strani oglasio građanin Aleksandar Karađorđević i to bizarnom tvrdnjom kako "odluka da se slike iznesu sa dvorskog kompleksa nije na meni nego na državi"!!!

Dalje se navodi da način na koji je pravno uređen odnos između Prestolonaslednika Aleksandra i Države, nosi sa sobom određene obaveze i odgovornost, te zabranjuje Prestolonasledniku Aleksandru da raspolaže bilo kojom imovinom koja čini Dvorski kompleks.

Sva imovina zatečena u Dvorskom kompleksu u trenutku kada je Prestolonaslednik Aleksandar postao korisnik istog, državna je.

Kao korisnik, Prestolonaslednik Aleksandar nije ovlašćen da daje niti slike, niti bilo koju drugu pokretnu imovinu bilo kome, pa ni Muzeju, jedino vlasnik imovine može odlučiti ko će biti držalac iste. Imajući to u vidu, nema mesta optužbama Prestolonaslednika Aleksandra zbog nepostupanja protivno obavezama koje ima.

Šta više, optužbe na račun Prestolonaslednika Aleksandra bez prethodne provere sa njim ili nadležnim telima, te korišćenje neproverenih izvora, nisu samo pogrešni, već i protivno zakonskim propisima.

Nastavak je usledio 2. novembra kada je na istoj strani postavljena polupismena objava

Pojedina glasila lažu, koja osim nastupa besa, nije donela ništa pametno: "Oštro osuđujem Alo!, Blic, Ekspres i Magazin Tabloid zbog objavljivanja i širenja laži o meni, mojoj supruzi, mojoj porodici i onima koji su nam bliski" - izjavio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.

"Ni jedanput pomenuti mediji nisu tražili moj komentar. Ovo su sramotni mediji, koji delaju po primitivnim pravilima džungle i doprinose lošem imidžu naše države"- navodi gospodin Karađorđević.

Međutim, pažvljivim pregledom svih mogućih objava što na samom web sajtu dvora što na web sajtu veleprodaje kafe i ostaih drangulija Bean and leaves pronašli smo zaista neverovatnu vest koja najbolje govori o pravim namerama građanina i građanke Karađorđević, jer tamo doslovce piše sledeće: kako bi pokrili ogromne troškove, što je i pored redovne godišnje državne pomoći nemoguće, krunski princ i princeza su prodali svoju veliku kuću u Londonu, stečenu dugogodišnjim radom, te investirali novac u održavanje dvorca koji je još uvek vlasništvo države.

Na inicijativu građanina Aleksandra Karađorđevića brojna vredna umetnička dela bila su restaurisana na račun vlada prijateljskih država Dalje se takođe navodi kako umetnička zbirka stvarana od tridesetih do osamdesetih godina XX veka sadrži dela nekih od najistaknutijih imena fransuskog narok, klasicizma rokokoa i kasnog 15. veka poput Nikolasa Pusena, Gaspara Dugeta, Sebastijena Burdona, Nikolasa Čaperona Fransoa Bukera Kloda Vernea...

Ovde se sa pravom postavlja pitanje kako je uopšte moguće da neko ko uopšte nije vlasnik nego samo korisnik kulturnog dobra na svoju ruku organizuje i finansira restauraciju pojedinih umetničkih dela u državnom vlasništvu koja su takođe kulturno dobro i za koja se zna procedura o izvođenju konzervatorsko restauratorskih radova.

Bilo bi jako zanimljivo videti da li je uopšte i od koga je tražena saglasnost za izvođenje radova , te da li uopšte postoji dokumentacija o stanju umetnina pre, tokom i nakon konzervatorskih radova i gde se ta dokumentacija, ako uopšte postoji, zapravo nalazi.

Svojevremeno su građanin i građanka AleksandariI Katarina Karađorđević čak javno izjavili da su u uređenje dvorskog kompleksa na Dedinju uložili 3 i po miliona svojih sredstava, a ako se zna da su svi njihovi dosadašnji zahtevi za restituciju imovine odbijeni, uz raznorazne pretnje međunarodnim sudovima, sasvim je jasno da iza ovog ulaganja novca u državnu imovinu zapravo priprema teren za narednu tužbu, kojom bi se tražilo sticanje imovine po osnovu ulaganju u istu!

tome da na Dvoru zaista traje rijaliti šou najbolje govori i najnoviji skandal vezan za sprečavanje povratka pet slika zakonitom vlasniku Narodnom Muzeju u Beogradu koji je slike ustupio još pedesetih godina, u vreme kada je delimično opljačkani dvorski kompleks ponovno uređivan što pozajmicom pojedinih slika, što ciljanim otkupom nameštaja i drugih umetnina koji je vodila posebno formirana komisija koju su činili najveći stručnjaci tog vremena što se lako može proveriti uvidom u knjižurinu Državna umetnička kolekcija gde je navedeno poreklo za svako umetničko delo, pa čak i faslifikovana dokumentacija za mermernu bistu Portret mladog čoveka, rad Andrea Rićija koja je ukradena 1947 godine, i potom prodata Dvoru 1954. godine.

A u slučaju pet slika Narodnog Muzeja pozajmljenih dvoru postoji kompletna dokumentacija koja se čuva u samom muzeju a sada je građanin Karađoka našao da izjavi da Način na koji je pravno uređen odnos između Prestolonaslednika Aleksandra i Države, zabranjuje Prestolonasledniku Aleksandru da raspolaže bilo kojom imovinom koja čini Dvorski kompleks.

Sva imovina zatečena u Dvorskom kompleksu u trenutku kada je Prestolonaslednik Aleksandar postao korisnik istog, državna je.

Kao korisnik, Prestolonaslednik Aleksandar nije ovlašćen da daje niti slike, niti bilo koju drugu pokretnu imovinu bilo kome, pa ni Muzeju, jedino vlasnik imovine može odlučiti ko će biti držalac iste. Stoga uopšte nije jasno kako po Karađoki Muzej nije vlasnik imovine već država, a po njemu država kao jedino vlasnik imovine može odlučiti ko će biti držalac iste. Iz ovoga se jasno vidi namera da se ovakvim nakaradnim tumačenjem zakona pet slika vlasništvo Narodnog muzeja po svaku cenu proglase državnim vlasništvom kako bi država na taj način slike ostavila na dvoru iako su vlasništvo Narodnog muzeja kome je država takođe osnivač!

tome da je u pitanju upravo ovakva mahinacija najbolje govori hronologija čitavog slučaja. Nakon prvobitnog zahteva Narodnog muzeja kojim je tražen povraćaj slika i odbijanja koje je potpisao lično građanin Karađoka ispostavilo se da je iza čitavog slučaja zapravo svojevrsni dvorski institut ta majku i kćerku, odnosno građanka Katarina Karađorđević i njena kćerka iz prvog braka Alison Endruz koje na dvoru vode glavnu reč!

Narodni muzej je isprva tražio da se za potrebe nove stalne postavke sa dvora vrati slika "Trgovac divljači" holandskog umetnika Adrijana van Utrehta (ostale slike u vlasništvu muzeja su J. E. Ekering: "Mrtva priroda"; ser Džordž Klauzen; "Srebrno letnje jutro" te slike ser Čarlsa Simsa "Amor i žena" i "Posle kupanja"), što je upravo Alison Endruz sprečila da bi se posle prvih vesti o monumentalnom skandalu oglasio klan Karađorđević grubim saopštenjem u kome se tvrdilo da su neosnovano napadnuti i da je posredi zla namera, a građanka Katarina je vršila zamenu teza isticanjem "svog humanitarnog aspekta" a sam građanin Karađorđević je potom potpisao odgovor koji je dostavljen muzeju u kome se insinuiralo da su u muzejskim zbirkama kulturna dobra koja članovi porodice Karađorđević smatraju svojom privatnom svojinom, pa je zato sa dvora traženo da muzej dostavi dokaz o vlasništvu!

Sve ovo je trajalo skoro dve godine a za to vreme je Komisiji zaduženoj za godišnji pregled kulturnih dobara koja se nalaze u dvorskom kompleksu Dedinje sistematski sprečavan pristup i uskraćena je mogućnost kontrole mikroklimatskih uslova i stanja u kojem se dela nalaze.

U septembru 2018. Narodni muzej je uputio poslednji dopis fondu kraljevskog dvora radi preciziranja termina posete komisije koja bi obavila redovnu kontrolu stanja kulturnih dobara, što komisiji nije omogućeno.Uglavnom već 15 meseci Stručne službe Narodnog muzeja od poslednjeg pregleda nemaju informaciju u kakvom stanju se nalaze dobra, u kakvim uslovima se čuvaju niti kako se njima rukuje a u isto to vreme pristup dvoru bio je omogućen, osim redovnim posetiocima koji su dolazili u obilazak dvora, i belosvetskoj Kurti i Murti, pošto građani Karađorđevići dok odbijaju da daju slike za izložbe, istovremeno izdaju prostor dvora za zabave (čitaj, za pare) i glume ludilo kada neko pokuša da im nešto ospori.

U međuvremenu su se ispodešavale još neke jače stvari, pa se tako recimo pojavila vest praćena fotografijom za koju se pojašnjava da je na njoj građanin Karađorđević sa kćerkom, a do sada je bilo poznato samo da iz prvog braka ima tri sina cvećke, a građanka Katarina sina i kćerku, a ova još četvoro dece što znači da građanin Karađorđević ima još i četvoro unuka, zdepastih na babu! Doduše čudne porodične veze nisu ništa novo u klanu Karađorđević , tim pre ako se zna da se recimo dugogodišnja švalerka kralja Petra II izvesna Mici Lou nakon njegove smrti, preudala za kraljevog rođenog brata Andreja Karađorđevića , postala princeza Eva Marija Karađorđević a sam Andrej Karađorđević izvršio je samoubistvo trovanjem gasovima iz auspuha 1990 godine!

Kako se stvar baš lepo zakomplikovala Ministarstvo kulture je najpre formiralo jednu radnu grupu, a onda je ministarstvo rasformiralo, samo jer Karađorđevići nisu hteli da sarađuju. Potom je ministarstvo iznova imenovalo drugu radnu grupu. U prvoj radnoj grupi su bili stručnjaci i predstavnici ne samo različitih muzeja već i ostalih institucija zaštite kulture.

U drugoj radnoj grupi je ćerka Alison i ostali „istraživači istorije" sa Dvora. Stiče se utisak da je ministarstvo praktično samo izlazilo u susret zahtevima Karađorđevićima, koji su odbijali po sopstvenom nahođenju šta su hteli, pa čak i da se pojave na sastancima na kojima su trebali da se sretnu sa stručnjacima.

Komisija je trebalo da obavi pregled i sačini zapisnik u kome konstatuje stanje kulturnih dobara i uslove u kojima su izložena na Dvoru. S obzirom na to da Fond Kraljevski dvor nije odobrio uvid i rad Komisije, Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je Radnu grupu, u septembru 2018.

Na sastanku 26. 9. 2018. na inicijativu i poziv dvora, kojem su prisustvovali Nj. k. v. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević sa saradnicima, dogovoreno je da se u cilju prevazilaženja postojeće situacije formira Radna grupa koja je formirana 17. 10. 2018. godine i nju su činili predstavnici: Ministarstva kulture i informisanja, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja primenjene umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Fonda Kraljevski dvor.

Posle više neuspelih pokušaja da predstavnici Dvora odgovore na pozive za prvi sastanak, radna grupa se bez njih sastala 15. 11. 2018. godine. Kako ni u narednom periodu predstavnici dvora nisu odgovarali na pozive, ova grupa se više nije sastajala.

Novi sastanak kojem su prisustvovali gospodin Aleksandar Karađorđević i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević održan je 27. marta 2019. u dvorskom kompleksu. Nakon ovog sastanka, Ministarstvo kulture i informisanja obrazovalo je novu radnu grupu sa istim ciljevima koja ima osam članova.

Osim četvoro dvorjana koji nemaju adekvatne fakultete, ali su ipak „istraživači istorije", tu su još četiri člana od kojih je troje iz ministarstva i jedno stručno lice iz drugog muzeja, ali ne i onog koji potražuje umetnička dela.

Ukratko rečeno radi se o krajnje bizarnoj radnoj grupi pošto o sudbini vrednih umetničkih slika koje Karađorđevići odbijaju da vrate muzeju, odlučuju ministar kulture Vladan Vukosavljević, koji je član Krunskog saveta Karađorđevića i radna grupa u kojoj je, Alison, ćerka građanke Katarine koja se na sajtu proizvođača kafe Bean and leaves predstavlja kao kćerka samog građanina Karađorđevića a u radnoj grupi figurira kao istraživač istorije koja je zapravo trgovac kafom!!!.

Ćerka već desetak godina živi u Srbiji u dvorskom kompleksu, a sada je ušla i u državne radne grupe. Ni tu nije kraj: Alison je u radnoj grupi kao - „istraživač istorije". Osim nje, „istraživači istorije" su još tri lica sa Dvora Karađorđevića. Inače, ćerka Alison u podacima koje je sama navodila o sebi na društvenim mrežama, nigde nije navela da ima fakultetsko obrazovanje.

Na Fejsbuk profilu pod stavkom „posao i obrazovanje" navodi da je osnivač brenda „Bean and leaf", u prevodu „list i zrno". U državnoj radnoj grupi „istraživač istorije", Alison se u realnosti bavi prodajom kafe. Nju reklamira pod sloganom: „Piće sa preporukom Njegovog kraljevskog visočanstva". Na sajtu se navodi da je i dobavljač opreme za pripremu kafe ambasadama i na kraljevskom dvoru.

Ime ćerke princeze Katarine - zajedno sa članovima Krunskog saveta - navodi se u zvaničnom dokumentu radne grupe koja se bavi sudbinom prisvojenih slika. Alison je inače pri APR-u pre 4 godine registrovala firmu Bean and Leaves na adresi Savski nasip 7, a sama firma osnovana je sa ukupnim kapitalom od 2000 dinara pri čemu su članovi GREEN DRAKE LIMITED, Winchester road 125, Eastleigh, Hampshire, Engleska sa udelom od 40%, zatim Alison Kimperly Antrious sa grčkim pasošem AN4645484 i udelom od 55% te Jonathan Robinson iz Engleske sa udelom od 5%!!!

A sama Alison se svojevremeno uselila u tzv slamnatu kuću u dvorskom kompleksu, a kada je njen polubrat Filip poželeo da se tamo useli, majka I kćerkica su ga pitale: ko si ti da tražiš tako nešto??? Kada je počela cela gužva oko slika građanka Katarina je izjavila kako je njena kćerka došla da pomogne, te da nije učinila ništa od onog za šta su je "nedavni zlonamerni napadi optužili", kao i da je uložila ogroman napor u istraživanju istorije porodice Karađorđević." A pitanje je kakve veze sa svime time imaju slike Narodnog Muzeja????

Posebna je priča činjenica da se sam dvorski kompleks koristi za sve i svašta pa je tako svojedobno organizovana raskošna degustacija Bean and Leaf kafe na Kraljevskom dvoru koja je u najmanju ruku ličila na valov, a na sajtu pržionice kafe čak je rečeno da su Njegovo Kraljevsko Visočanstvo građanin Aleksandar Karađorđević sa kćerkom Alison, bili domaćini degustacije kafe održanoj na Kraljevskom Dvoru!!!

Gosti su bili u prilici da uživaju u vrhunskoj Bean and Leaf kafi sa svih strana sveta i mineralnoj Royal Spring vodi koje se služe na Kraljevskom Dvoru, u brojnim ambasadama i hotelima kao što su Metropol Palace, Courtyard by Marriott, Hyatt Regency, Crowne Plaza, Square Nine, Radisson Blu, Mercure Excelsior, Grand Casino, Vinska kuća Kovačević, Crystal Palace, Vila Jelena, Kalemegdanska terasa i mnogi drugi.

Građanin Aleksandar Karađorđević je čak istakao da uživa kako u Bean and Leaf kafi i Royal Spring vodi tako i u izvrsnim proizvodima Bean and Leaf klijenata: Olympus Plaze Food Parks Yu, Nuzi pekare, Restorana Na Ćošku, ali i u proizvodima partnera koji su učestvovali na valovu : Catering d.o.o., Comp Comerca i Poko Loko-a.

Očito je da su neki na dvoru našli pa zašli i mnogi se pitaju po čemu je građanka Katarina princeza jer očito je da je ova baba tiranin na dvoru, zaposleni beže glavom bez obzira. Kakav kralj, kakve princeze, bogu fala mi nismo monarhija. Sa ovakvim" kraljom" bi daleko dogurali, ionako se kotrljamo. Nije ona nikakva princeza! Samo u Srbiji neko moze da živi kao kralj, princ, princeza, a to nisu, niti mogu da budu dok smo Republika, po drustvenom uredjenju!...

Ona je uspela u onome o čemu svaki lopov i ilegalni trgovac umetninama sanja - ukrasti legalno, zadržati za sebe i prodati po želji ili potrebi. Siajno. Devojka (baba) živi lopovski san. Pitanje je takođe da li su slike još uopšte na Dvoru, ili su otišle ko zna gde, jer je činjenica da iz Dvora ne vraćaju pet umetničkih slika.

A glavne kolovođe ovakvog odnosa prema vrednostima koje pripadaju državi i građanima Srbije su supruga građanka Katarina i njena ćerka iz prvog braka Alison Endruz, zajedno sa članovima Krunskog saveta!

A sada je ceo postupak preuzelo Ministarstvo kulture, na čijem je čelu Vladan Vukosavljević. Međutim, malo poznato javnosti, ali i članovima Vlade - Vukosavljević je ni manje ni više, već 15 godina, od 2004. godine, član Krunskog kabineta porodice Karađorđević.

Otuda ne čudi da, Karađorđevići na svako pitanje o slikama ne propuste da provuku: „Ministar je član Krunskog saveta i naš prijatelj". A nikome ne pada na pamet da spomene pitanje sukoba interesa! A dotični ministar već ima dovoljno putera na ćelavoj glavi! Tu je recimo slučaj pranja para sa programom za obradu muzejske građe IMUS za koji je Ministarstvo godinama šakom i kapom delilo pare muzejima, a štos je u tome da korišćenje tog programa uopšte nije nikakva zakonska obaveza već lični ćef ministra kulture pošto programe i propise vezano za muzejsku građu donosi Narodni Muzej kao centralna muzejska ustanova a pre par meseci je lično ministar kulture poslao cirkularno pismo svim muzejima sa naredbom da svi kustosi do kraja godine u IMUS unesu po 600 predmeta ne bi li se na taj način opravdalo pranje para u režiji Ministra kulture.

Naravno ovde treba spomenuti i javni skandal nastao oko finasniranja festivala igre gde je ministar kulture dobio direktno preko nosa od strane direktorke festivala Aje Jung koja je javno kazala kako se niko do sada nije toliko trudio da uguši Beogradski festival igre kao ministar Vukosavljević. Sigurna sam da je Festival igre projekat koji će nadživeti i ministra Vukosavljevića i Vladana Vukosavljevića !

Isto tako, ministar kulture je selektivno neobavešten pa je pre par meseci, nakon našeg pisanja o nezakonitim radovima u manastiru Manasija, umesto da proveri zbog čega ne postoje građevinske i ostale dozvole za radove na bedemu, naprosto okrenuo telefonom direktorku Republičkog zavoda Mirjanu Andrić i pitao da li je tačno to šta je napisano u Tabloidu a verovatno mu je odgovoreno da ništa nije tačno pošto ga Manasija nakon tog razgovora više nije zanimala!

Ministar kulture je takođe naneo neprocenjivu štetu time što je bez ikakvih konsultacija sa bilo kime trgovao sa Rusima uvlačeći im se pri tome maksimalno, pa je tako kao "uspešan" trgovac isposlovao da Rusi nama vrate davno ukraden list Miroslavljevog jevanđelja, a da mi u zamenu njima damo 7 veoma vrednih slika slikara Reriha, koje su bile vlasništvo Narodnog Muzeja, a sve po sistemu "Mi imamo sedam malih a ti imaš jednu veliku"!

Sledeći skandal Ministarstva je nedavna aukcija slika u Beču na kojoj se pojavila do sada nepoznata slika Paje Jovanovića. Iako je predsednik Vučić svojevremeno izjavio kako država mora da osnuje fond za ovakve slučajeve, Ministarstvo kulture je zvanično saopštilo kako neće učestvovati na aukciji kuće "Doroteum", gde će na prodaju biti ponuđena javnosti nepoznata slika Paje Jovanovića "Prosidba".

Iako je stručna javnost konstatovala da je ova slika umetnički najznačajnije Jovanovićevo delo koje se našlo na aukciji u "Doroteumu" u poslednjih pet godina iz Ministarstva kulture su izjavili da ona ipak nije od prioritetnog značaja za našu sredinu.

Te da su odlučili da sliku prepustimo aukcijskom nadmetanju ali glavno da je Marina Abramović od prioritetnog značaja!!!

Ovo saopštenje sročila je izvesna Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture i informisanja za Sektor kulturnog nasleđa. Samo koji dan kasnije upravo ista ta Vanušićka je telefonom zvala na sve strane da saopšti da ona ne stoji iza saopštenja za javnost koje je sama potpisala, te da joj je lično gospodin ministar naredio šta treba da napiše, a posebno je bilo zanimljivo reagovanje samog ministra kada je čuo da se Vanušićka ogradila od same sebe i još pri tome rekla da upravo ministar zajedno sa šefom kabineta donosi sve odluke i podmeće ih na potpis svojim pomoćnicima!

Po sistemu jarac klan nedoklan, Vukosavljević je kao svinja na masnu krpu navalio da progura izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma kako bi redom mogao da kažnjava organe vlasti na svim nivoima, ustanove, institucije... pa čak i medije i da ih da natera da umesto latinice, koriste ćirilicu od čega do danas nije bilo ništa!

A ipak kao šlag na torti ministrovih brljotina isplivao je skandal ovaj put propraćen pljuvanjem jer je 19. oktobra, u Srpskom telegrafu objavljen članak "Novi skandal Vladana Vukosavljevića'' ministar plaća da pljuju Vučića" u kome se ističe kako je ministar finansirao napade na predsednika objavljene u NIN-u i gde se grubo spajaju laži i klevete.

Sve ovo ni najmanje ne čudi jer se radi o ministru kulture koji nije iz kulture pa je tako u zvaničnoj biografiji, koja je dostavljena parlamentu pre njegovog izbora za ministra, pisalo je da je pohađao postdiplomske studije "Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini".

Po završetku Pravnog fakulteta bio je suvlasnik kompanije za pružanje pravnih usluga u prometu nekretnina, a nakon toga i suvlasnik preduzeća za odnose sa javnošću i korporativno lobiranje.

Bio je član i Krunskog kabineta Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, ali i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski.

Pre izbora na funkciju ministra kulture, bio je sekretar za kulturu Grada Beograda. A sada je stečajni upravnik srpske kulture!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane