Natrag

Do koske

Kako i dalje pljačkaju Srbiju

Uzimaju, ne pitaju

Raspada se kriminalni sistem Aleksandra Vučića. Sukob klanova Andreja Vučića i Nebojše Stefanovića izazvao je fatalnu podelu u kartelu Srpske napredne stranke. Dok jedni drugima kvare poslove i podmeću političke, pravosudne i medijske spletke, američke obaveštajne službe i Europol seku krakove njihove mafijaške hobotnice. Poslednji udar dogodio se 4. decembra, kad je u Hrvatskoj uhapšeno osam pripadnika međunarodne kriminalne bande čiji tragovi vuku prema Aleksandru Vučiću.

Milica Grabež

Hrvatska specijalna jedinica „Uskok" uhapsila je šest hrvatskih i po jednog državljanina Mađarske i Srbije zbog sumnje da su se bavili pranjem novca. Ta međunarodna grupa kriminalaca bavila se pranjem novca preko fantomskih firmi i finansijskim prevarama koje su realizovali u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i nekoliko evropskih i azijskih zemalja.

Samo u Hrvatskoj, u periodu od septembra 2018. do decembra 2019, oprali su 3,2 miliona evra i 680.000 funti, koje su preko jedne „fikus-firme" prebacivali na račune u Kini, Slovačkoj i Sloveniji. Osumnjičeni su novac stečen kriminalnim delima deponovali na račune svojih fantomskih preduzeća, da bi ga zatim prebacivali na bankarske račune, s kojih su podizali keš i tako zatirali tragove.

„Kao lica koja će samo formalno obavljati funkciju direktora u trgovinska preduzeća koja su osnivali postavljali su hrvatske, mađarske, srpske, bugarske i bosansko-hercegovačke državljane. Trgovinska društva isplaćivala su odštete licima koja su se predstavljala kao oštećene stranke. Na taj način transferisan je, odnosno opran, veći deo novca stečenog kriminalnim radnjama", navodi se u saopštenju hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kao organizator međunarodne grupe kriminalaca osumnjičen je izvesni Jovica Jovanović. Nimalo slučajno, hrvatska policija u saradnji sa stranim službama, nije objavila ni inicijale uhapšenih, ali jeste s punim imenom i prezimenom za navodnog šefa bande istakla čoveka bliskog pojedincima iz vrha vlasti u Srbiji.

U dobro obaveštenim krugovima za pedesetogodišnjeg Jovanovića se tvrdi da je neko vreme sarađivao s jednom srpskom obaveštajnom službom. Iako je crnogorskog porekla, živeo je u Osijeku, gde je osnovao tri firme, preko kojih se upustio u pranje novca.

Već činenica da je operacija „Familija" sprovela istrage poslovanja 20 sumnjivih preduzeća, a biće ih još, pokazuje da je Jovanović slaba karika u tom kriminalnom lancu.

U saradnji sa Stjepanom Barišićem Moljcem i Draganom Bakovićem Bamburom, vođama čepinskog klana, i njihovim mentorom Đurom Dečakom, organizovao je pranje novca klijenata iz Srbije. Naivno je smatrao da ima zaštitu kriminalaca iz HDZ-a i SNS-a, pa je u posao, na mesta direktora svojih firmi, postavljao prijatelje. Kad je istraga stigla do njih, „prijatelji" su ga odmah izdali. Jovanović zasad izmiče hapšenju. Navodno, sklonio se u Vojvodinu, gde mu živi bivša supruga.

Hrvatska policija je proletos pokrenula seriju hapšenja u Slavoniji, ali grupa najtraženijih kriminalaca uspela je da pobegne kod jataka u Srbiju. Naravno, njima je namerno dozvoljeno da se sklone, kako bi se otkrilo ko im pomaže. Dok su to shvatili, njihovi srpski zaštitnici su se našli na udaru Europola.

Međutim, intervencijom iz vrha vlasti, srpska policija i tužilaštvo odbili su saranju s hrvatskom policijom i Europolom. Na taj način privremeno su odložili suočavanje s posledicama svojih krivičnih dela.

Novi udar na srpsko krilo međunarodne bande perača novca predstavlja raskrinkavanje Jovice Jovanovića. Pretpostavlja se da je ministar policije Nebojša Stefanović obavestio FBI, Europol i hrvatske kolege o njegovoj ulozi u toj grupi kako bi istragu usmerio na braću Vučić i njihovog zeta Damira Zobenicu, visokog funkcionera SNS-a i aktuelnog potpredsednika Skupštine Vojvodine.

Prema informacijama iz vrha srpskog MUP-a, samo je pitanje dana kad će Jovanović propevati i otkriti čiji novac je prao preko svojih firmi. Ako ga ne ubiju u Vojvodini.

Aleksandar Vučić ne može da zaustavi, ni da preusmeri istragu, kao što ne može ni da preboli pare, koje su mu blokirane na stranim računima. Ipak, može da se osveti Stefanoviću.

U seriji akcija, kojima preseca Vučićeve kombinacije sa švercom narkotika, Stefanović je nedavno otvorio aferu s poljoprivrednim dobrom „Jovanjica", na kome je nađena plantaža marihuane. Policija je zaplenila 649,4 kg osušene i 3.954 kg droge u sirovom stanju. Opozicioni političari, među kojima je najuporniji i najglasniji Miroslav Aleksić, potpredsenik Narodne stranke, isticali su veze vlasnika „Jovanjice" Predraga Koluvije s ministrima Aleksandrom Vulinom, Sinišom Malim, Branislavom Nedimovićem i Aleksandrom Antićem, kao i sa direktorom „Koridora Srbije" Zoranom Babićem.

Aleksić tvrdi da ima dokaze i da je Koluvija, u trenutku hapšenja, telefonom pozvao Andreja Vučića, kome je rekao samo jednu rečenicu: „Nismo se ovako dogovorili". Vulin i mlađi Vučić su najavili tužbe protiv Aleksića, ali da ispod dima ima vatre govori i podatak da je Koluvija s Aleksandrom Vučićem, kao član privrednih delegacija, išao na poslovne forume u svetu. - U toku je obračun Nebojše Stefanovića i Andreja Vučića. „Krušik" je Stefanovićev, „Jovanjica" Andrejeva. Andrej Vučić je pomogao da u javnosti odjekne afera Stefanovićevog oca. Stefanovićevi su onda uhapsili Andrejeve proizvođače marihuane. Sada Andrej Neši šalje poreznike - tvrdi Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Dok Poreska uprava proverava poslovanje firmi Stefanovićevih kumova Dmitra Đurovića i Aleksandra Papića, Aleksandar Vučić je u aferu „Jovanjica" posredno uvukao i ministra policije. Da bi sakrio tragove koji od Koluvije vuku prema njemu i njegovom bratu, Vučić je preko „Kurira" plasirao informaciju da je vlasnika „Jovanjice" u SNS doveo Dragomir Petronijević, član Glavnog i Izvršnog odbora SNS-a, Gradskog veća Beograda i, što mu je najznačajnija funkcija, potrčko Nebojše Stefanovića.

Kad je od Vučića preuzeo mesto predsednika Gradskog odbora SNS-a, Stefanović je za jednog od najbližih saradnika izabrao Petronijevića. U početku, Petronijević je obavljao sve poslove iz sive zone u opštini Voždovac, gde je bio direktor „Kancelarije za mlade", da bi, kad se dokazao, avanzovao do gradske vlasti i šefa sektora za start-ap programe. Stefanović mu je iz krivične evidencije izbrisao detalje iz prošlosti, kad je imao problema sa zakonom zbog upotrebe i dilovanja marihuane. Osim sa Stefanovićem, Petronijević je blisko sarađivao sa Petrom Panićem Panom, u čijem restoranu na stadionu FK Zemun je bio redovan gost. To, naravno, Vučić ne sme da pominje, da ne naljuti kuma Panića.

Iz Vučićevog tabora plasirane su informacije da je Petronijević dobrovoljno pristao na saradnju u kojoj će kompromitovati svog mentora Stefanovića. Čak i ako to nije tačno, očigledno je Vučić izvukao Petronijevića na naslovne strane kako bi se osvetio za ofiranje Jovice Jovanovića.

Sukobi u vrhu kartela i pritisak stranih obaveštajnih službi ipak ne zaustavljaju Vučićev pljačkaški juriš na državnu imovinu. Oteo je sto hektara najskupljeg beogradskog zemljišta za „Beograd na vodi", iz „Telekoma" je izvukao 200 miliona evra za „Kopernikus", da bi tim novcem kupio dve televizije s nacionalnom frekvencijom i 26 hektara poslovnog prostora uz Savu s novobeogradske strane, po bagatelnoj ceni sam sebi je prodao 300.000 hektara PKB-a, a nedavno je otkriveno da je iz Elektro-privrede Srbije ispumpao 14 miliona evra.

Milorad Grčić, generalni direktor EPS-a, potpisao je dve odluke, kojima je ćerka-firmama „Đerdap usluge" i „Emporio tim" omogućeno zapošljavanje 390 novih radnika na administrativnim i informatičkim poslovima, kao da niko od 30.000 zaposlenih u tom preduzeću nema kvalifikacije da obavlja te zadatke.

Troškovi EPS-a tako su povećani za sedam miliona evra, koliko je već bačeno na kupovinu softvera firme Slaviše Kokeze. Beogradska vlast hvali se kupovinom kineskih „Higer" autobusa, kakve ne koristi nijedan evropski grad, jer ne ispunjavaju saobraćajne propise.

Grad Beograd je autobuse kupio po ceni od 204.000 evra po komadu, a na sajtu te kompanije se navodi da najskuplji model košta 65.000 evra. Ne zna se ko je i kako podelio razliku u ceni, koju su platili svi Beograđani.

Sigurno je samo da je posao bio veoma unosan, pošto je tender namešten baš prema uslovima koje ispunjava „Higer", da bi se eliminisala mogućnost da ga dobije beloruska kompanija MAZ, koja po nižoj ceni nudi kvalitetnije autobuse.

Na isti način dogovorena je i izgradnja „Moravskog koridora", koja je posle fingiranog tendera dodeljena američko-turskom konzorcijumu „Behtel-Enka". Ugovor vredan 900 miliona evra, pre nekoliko dana potpisala je ministarka Zorana Mihajlović.

Na tu prevaru reagovao je Dragan Đilas, koji je američkog ambasadora Entoni Godfrija obavestio da je cena tog posla duplo veća od realne: „Za građane Srbije nebitno je da li nas zajedno sa režimom pljačkaju kineske, ruske, francuske, azerbejdžanske, turske, britanske ili američke firme. Jer krađa je krađa i lopovi su lopovi."

Pored takvih, krupnih pljački, Vučić ne zanemaruje ni male.

Opština Rakovica nedavno je za svojih 200 zaposlenih kupila 600 jakni, 600 prsluka, 600 majica i 500 kačketa. Sve te korupcionaške kombinacije jednog dana biće predmet istrage.

Koliko god otimao iz javnih resursa i koliko god podmićivao strane moćnike, Aleksandar Vučić neće uspeti da izbegne odgovornost. Kad padne s vlasti, od svega što je oteo od građana Srbije, možda će mu ostati dovoljno tek za kantinu u nekom od zatvora.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane