Natrag

Pogled iz Moskve

Nikada još tema smanjenja stanovništva nije bila tako akutna kao sada.

Demografski slom

Sve nas je manje, i to nagoni da se zapitamo da li pad broja stanovnika predstavlja ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. „Već četvrtu godinu zaredom ubrzava se prirodni pad broja stanovnika, što stvara značajne rizike za realizaciju nacionalnog cilja - obezbeđenja održivog prirodnog rasta broja stanovnika Ruske Federacije", primećeno je u izveštaju glavnog državnog odeljenja za kontrolu, tvrdi istraživač Jurij Aleksejev

Piše: Jurij Aleksejev

Brojke govore same za sebe: prema podacima Računske komore RF (parlamentarni organ finansijske kontrole), 1. septembra 2019. stalnog stanovništva Rusije bilo je 146,7 miliona, što znači da nas ima 52,5 hiljada manje. Za osam meseci ove godine, umrlo je 219,2 hiljlade ljudi, što je 1,3 puta više nego u istom periodu 2018.

Ovo zabrinjavajuće smanjenje stanovništva objašnjavaju naučnici. Poznati lekar, sociolog i filozof Igor Aleksejevič Gundarov smatra da živimo u uslovima tzv. kaskadnih demografskih reakcija. Njihova suština je u tome da se, sa padom nataliteta, svakih 20 godina broj mladih u reproduktivnom dobu smanjuje.

Ako se ovaj mehanizam ne zaustavi, do 2050. će se rađati veoma mali broj ljudi, i stići ćemo do tačke bez povratka.

I prema prognozi socijalno-ekonomskog razvoja RF, u periodu 2020-2022. nećemo izbeći prirodni pad broj stanovnika. Neće nam svanuti ni 2023. godine. Ubrzano izumiranje nacije izaziva zabrinutost ne samo vlasti, već i Ruske pravoslavne crkve, koja je problemu smanjenja stanovništva posvetila Svetsko rusko narodno veće.

Njegova svetost patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril skrenuo je pažnju vernika i nevernika na to da „veoma mnogo gorućih problema našeg vremena imaju demografske korene". O tome ne govore samo pusta sela u poljoprivrednom i industrijskom regionu evropskog dela Rusije (Nečernozemlje) i nedostatak radnika za osvajanje prostora Dalekog istoka, već i centralnih regiona. Migrantska kriza, o kojoj se naširoko diskutovalo, a koja je pogodila evropske zemlje, već je pred vratima naše velike domovine.

Pitanje nacije postaje: biti ili ne biti. Nedostatak radne snage usporava ekonomski rast, ugrožava socijalne garancije za stariju generaciju i, u slučaju daljeg pogoršanja, nosi rizik od gubitka teritorija i raspada države.

I ovo nije horor priča, kaže patrijarh, već prognoza koju daju naučnici, koristeći, između ostalog, i metode naučnog prognoziranja. Težina demografskog problema vidi se i u Poslanici ruskog predsednika iz 2018. godine, u kojoj se problem rasta ili smanjenja stanovništva direktno povezuje sa nacionalnom bezbednosti.

Ali, bez obzira na to, postoje ljudi liberalnog usmerenja (njih demografi zovu antinatalistima), koji se trude da dokažu da se ne događa ništa strašno. „Demografski slom" koji se približava - to je, navnodno, prirodna pojava, izazvana ehom rata i šok reformi.

Antinatalisti se trude da ubede vlast da je „podrška rađanju - trošenje vremena i sredstava koji se mogu bolje iskoristiti". Pad broja stanovnika („demografska tranzicija"), ubeđeni su oni, može biti ekonomski koristan, jer će omogućiti podelu dohotka, od sirovina i drugih resursa, na manji broj ljudi. I uopšte, stvaranje porodice i rađanje dece, to je intimna stvar u koju država i društvo ne treba da se mešaju.

Takva razmišljanja idu na ruku revnosnim optimizatorima. Manje ljudi, manje problema, za čije rešavanje se koristi državni novac. Ministrastvo finansija odavno teži smanjenju socijalnih davanja, koji predstavljaju rizik za budžet. Stalno se postavlja pitanje: odakle uzeti novac za socijalne olakšice. Uostalom, glavni zadatak ministarstva finansija je budžetski suficit, a po kojoj ceni će on biti ostvaren - zvaničnici se malo brinu.

Ako želimo da našoj zemlji vratimo status velike države, podseća patrijarh, onda pre svega treba da mislimo na one koji žive u našoj zemlji, a ne na novac. Zar u prošlom veku nismo postali velika država umnogome zahvaljujući upravo demografskim prednostima i moćnom potencijalu ruskog naroda.

Brz rast stanovništva Rusije pre svega je imao duboke duhovne i filozofske korene.

U Rusiji, institucija porodice i podrška dece su cenjeni od davnina. Zajednica je pomagala u vođenju domaćinstva. Odmah posle svadbe, celo selo je mladencima pomagalo u pravljenju kolibe, dodeljivali su im zemljište koje je hranilo seoske porodice.

Možemo samo da zavidimo našim precima koji su mirno živeli na svojoj zemlji, s poverenjem u budućnost, bez problema koji otežavaju život savremenog čoveka. Ali, vreme ne može da se vrati.

Za sreću nije dovoljno samo dati mladoj porodici zemlju. Ne samo zato što je mnogo zemlje odavno prodano i preprodano, a polja koja su hranila Rusiju zarasla su u korov. Iako država pokušava da uvede red u zemljišne odnose, korigujući zakone, pitanje oživljavanja nekadašnjeg načina života danas, naravno, nema smisla.

Tokom godina razornih reformi, naše selo je ostalo bez ljudi i izgubilo je ranije značenje. Spas ne predstavljaju ni parcele koje se sada dodeljuju porodicama sa više dece kako bi na njima izgradili svoju kuću sa okućnicom. Zato što to nije dovoljno za podršku porodicama sa više dece na selu. Porodicama sa više dece su potrebne i subvencije, a njih država ne obećava svima.

U novoj Rusiji je donet niz mera za podršku porodici, majkama, deci, koje će se dalje razvijati i produbljivati. Danas, prema nekim ocenama, zahvaljujući materinskom kapitalu i drugim merama, izdvajanja za demografsku politiku bliže se sumi od 1% BDP-a. To je više nego u mnogim drugim zemljama.

Ipak, demografi, predstavnici države, društveni delatnici, govore da udeo izdvajanja za očuvanje našeg naroda treba da bude još veći.

Mnogi od njih predlažu da se prilikom obračuna penzija u obzir ne uzima samo radni, već i roditeljski staž, kako majki, tako i očeva koji pošteno dele sa svojim ženama teret podizanja dece. Ovde bi bili korisni očinski kapital ili penzijske olakšice za očeve više dece i samohrane očeve. Zakonski predlozi već su u Državnoj dumi. Ali, neće svi biti prihvaćeni.

Iz Ministarstva za ekonomski razvoj predlažu u svojim prognozama drugi, ekonomičniji put - povećati broj stanovnika, ali ne dodatnim merama socijalne podrške, već pomoću migranata. Za njih se priprema niz značajnih olakšica. Tako je, naprimer, strancima koji rade kod nas, dozvoljeno da imaju dvojno državljanstvo, u slučaju dobijanja stalnog prebivlišta u Rusiji. Osim toga, oni koji studiraju ili su završili ruske univerzitete ili institute (fakultete) zemalja Zajednice nezavisniih država ili baltičkih zemalja, lakše će dobijati dozvolu za privremeni boravak, boravišnu dozvolu i državljanstvo.

Očigledno je da bi oni koji dolaze trebalo da nam obezbede osnovni rast stavnovništva do 2024. godine. Prema prognozama Ministarstva za ekonomskih razvoj, to bi za rezultat trebalo da donese da do 2024. broj stanovnika poraste na 149 miliona ljudi. Ali, zamisli činovnika lako se razbijaju o logiku poznatih demografa.

Tako, naprimer, Sergej Šuljgin, ekspert Međunarodne laboratorije za demografiju i ljudski kapital Instituta za primenjena ekonomska istraživanja Ruske akademije nacionalne ekonomije i javne uprave, smatra da pre nego što se urade prognoze, treba obratiti pažnju na neujednačenu strukturu ruskog stanovništva. Postoji nesklad u broju pripadnika različitih generacija, zato, u principu, u dogledno vreme ne može biti održivog rasta.

Situaciju može da spase obezbeđivanje povećanog izdvajanja za demografiju i porodičnu politiku. Mere državne politike, ubeđen je Šuljgin, trebalo bi da budu orijentisane na pomoć porodici, pre svega onoj sa mnogo dece, i to u svim etapama životnog ciklusa.

Pritom, po Šuljginovom mišljenju, samo državnim investicijama neće se rešiti problem niskog nataliteta. U Skandinaviji, naprimer, postoje programi usmereni na rodnu ravnopravnost, pa žene dobijaju više slobodnog vremena, tako da mogu da razmišljaju o rađanju deteta. U Rusiji, takve vrste programa tek počinju da se uvode.

Ali, pomenutih rodnih programa i mera socijalne podrške na koje su svi navikli, ima malo, smatra predsednica Nacionalnog roditeljskog komiteta Irina Volinec (majka četvoro dece). Podrška mora da bude ciljana. Ispod granice siromaštva kod nas je danas oko 20 miliona ljudi, podseća ona. A među njima upravo ima mnogo porodica sa decom, i to sa više dece.

Irinu zabrinjava to što kod nas korenje pušta novo razumevanje „dečjeg siromaštva", koje ranije nije bilo svojstveno za Rusiju. Ništa se neće promeniti sve dok se u društvu porodice sa više dece budu smatrale glupošću. Sve dok ne bude postojao jedinstven standard za dostojno detinjstvo, dok dodata vrednost ne bude ostajala u Rusiji.

Nacionalni roditeljski komitet se zalaže za stvaranje Ministarstva za porodicu - organa koji će i donositi odluke i kontrolisati njihovo sprovođenje, koji neće biti odgovoran samo za demografiju, već generalno za budućnost zemlje.

Takvo ministarstvo bi trebalo da ima neograničena prava. Naprimer, da zabranjuje tv emisije i publikacije, blokira sajtove, koji propagiraju razvrat, koji ruše porodične vrednosti, a uz to da „strogo kažnjava beskrupulozne biznismene i, pre svega, oligarhe, zbog izvlačenja sredstava iz zemlje, da nacionalizuje sva njihova novčana sredstva, pokretnu i nepokretnu imovinu, u korist siromašnih".

Majku četvoro dece, Irinu, možemo da razumemo: patila je, trpela, umorila se... Ukratko, htela bi da sve reši jednim potezom i da od sutra okrene novi list.

U svakoj kritičnoj situaciji, vanredne mere su, naravno, potrebne, ali nisu dovoljne. Demografska politika će imati uspeha samo onda kada u njenim temeljima budu „prave duhovne vrednosti, kao što su čovekoljublje, poštovanje svake ličnosti, visoko vrednovanje majčinstva i očinstva, roditeljskog rada", smatra patrijarh Kiril.

On predlaže da se promeni savremeni pogled na svet tako da porodice sa decom ne budu smatrane parazitima, a da se opredele sredstva za podršku ovim porodicama kao nepovratni budžetski trošak. Vlast mora da shvati da su to najvažnije i najrentabilnije investicije.

Konačno, treba prestati sa razmatranjem demografskih problema, roditeljskog rada i socijalno-ekonomskih problema kao međusobno nezavisnih kategorija.

Iako su državi potrebni i autoputevi, i mostovi, i stadioni, i centri za odmor mladih i starih, ulaganje u ljude, u nove živote, treba da postane apsolutan prioritet. Tek tada će Rusija moći da obnovi svoju nekadašnju slavu, da igra „svoju nezamenljivu ulogu u našoj sudbini, u sudbini naših potomaka i u celoj svetskoj istoriji".

Pogled iz Moskve

Mats Palsvig - Edvard Snouden svetskog finanasijskog sistema.

Kako bankrotiraju cele države

Sa Matsom sam se upoznala u januaru 2016. godine. Tog dana je u Kopenhagenu držao besplatna predavanja o svetskom bankarskom sistemu i njegovim tajnama. Slavu i popularnost Mats je stekao upravo posle tih predavanja koja je kasnije, na jutjubu, pogledalo oko deset hiljada Danaca.

Piše: Evgenija Grinberg, (Kopenhagen)

Ko je Mats Palsvig? Kakva su to bila predavanja, o čemu je on govorio i zašto zvanična Danska tako pažljivo pokušava da ućutka njegove objave, a njega lično diskredituje?

Rodivši se u porodici psihologa prilično levičarskih shvatanja, Mats je nasledio moralne principe svojih roditelja, ali ne i njihovu ideologiju. Nakon studija ekonomije i prava, veći deo svoje karijere je radio u transnacionalnim bankama, gde se bavio trgovinom akcijama i investicijama, u čemu je postigao solidan uspeh.

Zauzimao je visoke položaje u bankarskoj sferi, pa je i komunicirao sa uticajnim ljudima iz svetske finansijske elite. Činilo se da tako dobro ustrojen i dobrostojeći život nije sklon oštrim rezovima i da neće dovesti do ozbiljnih obrta sudbine na pravom i predvidljivom putu karijere.

Ali, sve je ispalo drugačije.

Bankar koji se bavio deviznim i investicionim operacijama, koji je radio na visokim položajima u transnacionalnim bankama, tokom rada je otkrio sve tajne svetskog finansijskog sistema. Krećući se u svetu investicionog bankarstva, Mats se više puta suočio sa neobičnim stvarima, koje nisu podlegale racionalnom objašnjenju: finansijske operacije koje dovode do bankrota i siromašenja čitavih zemalja, odigravale su se bukvalno pred njegovim iznenađenim očima.

Mats je više puta bio u direktnom kontaktu sa rukovodiocima centralnih banaka niza zemalja, razgovarao je i sa gospođom Dženet Jelen, bivšom šeficom Uprave federalnih rezervi SAD. Svim tim ljudima, s obzirom na svoje sjajno ekonomsko obrazovanje, postavljao je stalno ista nezgodna pitanja: „Zašto, čim MMF počne da pomaže nekoj zemlji u razvoju, ta zemlja odmah počne da trpi ogromne gubitke i uskro bankrotira?" „Zašto se ekonomska politika tih zemalja vodi suprotno svim pravilima visokih ekonomskih škola?" „Zašto rukovodioci bankarskog sistema rade sve direktno suprotno od onoga što je potrebno za podršku stabilnog ekonomskog razvoja zemalja?"

Ubrzo nakon razgovora, i to upravo sa Dženet Jelen, Mats je izgubio posao i po svemu sudeći dospeo na crnu listu, jer nije mogao da se zaposli. Pošto je imao mnogo slobodnog vremena, Mats je počeo da čita. Mnogo je čitao. Čitao je svu literaturu koja mu je pomagala da nađe odgovore na svoja nezgodna pitanja.

U njegovom okruženju su se našli i ljudi koji su znali šta da mu preporuče. Među knjigama koje je Mats pročitao i koje danas preporučuje onima koji žele da se upoznaju sa stvarnim svetskim poretkom su i knjige: Politička ponerologija (ponerologija je učenje o zlu o čovekovoj prirodi) Endrjua Lobačevskog, Vol strit i boljševička revolucija, Entonija Satona, Ispovest ekonomskog ubice, Džona Perkinsa, Nacionalizacija rublje. Put Rusije ka slobodi, Nikolaja Starikova.

Kako mu je žena Ruskinja, Mats nije mogao da ne obrati pažnju na situaciju u ruskoj ekonomiji. Na to kako se iz nje isisavaju resursi i kako se oni izvlače na Zapad, što su operacije u kojima Rusija gubi oko 60 milijardi rubalja godišnje. Na koji način spoljni dug i zahtevi MMF-a veštački povećavaju kamatnu stopu na kredite u ruskim banakama, favorizujući inostrani kapital.

Zapadni „banksteri" (reč nastala kombinacijom reči bankar i gangster) uspeli su da ubede Rusiju u to da je ona bankrotirala. Zamislite državu najbogatiju prirodnim resursima, državu čiji stanovnici nemaju nijedan bankarski stambeni dug, ni jedan dug za finansiranje proizvodnih kapaciteta. Ta zemlja bi mogla sama sebe da finansira, ali proglasili su je za bankrotiranu zemlju.

U ruski Ustav, koji su doneli korumpirani političari, uneti su zakoni po kojima zemlja nema prava da ima svoje obveznice u rubljama. Odnosno, Rusija nema prava da proizvodi svoj sopstveni novac. Ti zakoni su doveli do toga da većina običnih građana izgubi svoju ušteđevinu - na taj način je Mats u svom predavanju okarakterisao ono što se u Rusiji desilo devedesetih. To je bilo 2016. godine - godine kada se razbuktala antiruska kampanja.

Postepeno, rasute informacije su se slagale u jednu slagalaicu i Mats je jasno video razmere globalne obmane. Video je kako je mala grupa ljudi uzurpirala pravo na operacije u vezi sa proizvodnjom novčane mase, faktički na svetskom nivou, kao i svu vlast nad državama, pa čak i kontinentima, koja je s tim u vezi.

Iz prve ruke je saznao kako su se proizvodile i kako se proizvode nezakonite finansijske mahinacije, koje bacaju stanovništvo nerazvijenih zemalja u bedu, i kako se uz pomoć manipulacija sa rentama održava ekonomsku prednost zapadnih zemalja.

Saznavši sve to, Mats je shvatio da ima obavezu da ovu informaciju prenese što većem broju ljudi. Upravo zato su u januaru 2016. organizovana pomenuta besplatna predavanja. Tada je Mats pokušao da podigne zavesu koja prikriva zločine svetske elite. Predavanjima je prisustvovalo skoro 1000 ljudi, nakon čega su oni postavljeni na jutjub i pregledani više od 10.000 puta, što je za zemlju veličine Danske i jezik koji govori oko 6 miliona ljudi, priličan broj, iako je to nedovoljno da bi se promenilo javno mnenje.

Na predavanja je pozvano oko 1200 novinara i 197 članova danskog parlamenta. Niko od njih nije došao. Od svih poslanika, samo dva su odgovorila na poziv: napisali su da shvataju važnost tema, ali nemaju prava da ih javno razmatraju. Postavlja se pitanje: ko i zašto ima dovoljno moći da ograniči slobodu govora danskih parlamentaraca?

Mats je na predavanjima detaljno izložio mehanizme velikih bankarskih prevara, koje dovode do uništenja ekonomija celih zemalja, mehanizme koji su mogući samo zato što američkom centralnom bankom vlada mala grupa ljudi, u suštini - kriminalni elementi. Govorio je i o tome kako funkcioniše insajderska trgovina na najvišem nivou. Ogromne su ljudske tragedije koje su prouzrokovali ovi ljudi, i sve ekonomske krize stvorila je upravo ta grupa prevaranata.

Uzmimo, naprimer, grčku krizu. Polovinu grčkog javnog duga čini novac potrošen na kupovinu nemačke, francuske i američke vojne tehnike. Grčki budžet za vojsku bio je nekoliko puta veći od budžeta drugih evropskih zemalja. Zašto jedna od najsiromašnijih država Evrope mora da ima vojni budžet najveći u Evropi? Bivši predsednici vlada, koji su krali i bavili se ovim mahinacijama, 2016. godine već su bili u zatvorima, a plaćali su svi Grci. Kada smo u vestima slušali da će Grčka dobiti toliko i toliko novca, mislili smo da će ih dobiti Grci. A nije tako. Novac je jednostavno prebacivan sa jednog računa na drugi, u istoj banci...

Na taj način se ispostavlja sledeće - ako jedan čovek počini neki kriminal, onda on lično za to odgovara, a ako vlada ili velika korporacija učine nešto kriminalno, onda za to plaćaju obični ljudi.

Matsova aktivna priroda nije mu dozvolila da sedi skrštenih ruku i pasivno posmatra ono što se dešava.

On aktivno radi kako na širenju dobijene informacije, tako i na promeni nepravednog svetskog poretka. Ipak, u uslovima stroge cenzure zapadnih državnih medija, to ne da nije jednostavno, već je skopčano sa mnogim neprijatnostima.

Na jednom predavanju Matas je rekao:

„Monetarni sistem treba promeniti tako da on koristi običnim ljudima, a ne da služi za bogaćenje male grupe bogataša.

Prinuđen sam da ovo radim, uprkos tome što je to potpuna ludost - ja sam kao onaj dečak koji stoji na vrhovima prstiju da bi dodirnuo mesec, znam da je to nemoguće, ali bez obzira na to, radim. Osećam se kao da sedim na dve stolice - držim se liberalnih shvatanja u ekonomiji, a moji roditelji pripadaju levičarskim aktivistima."

Upravo ta okolnost ga je navela da razmisli o sistemu koji ne ponižava ljudsko dostojanstvo, koji bi zadovoljio i levičare - socijaliste, ali i one koji zastupaju ekonomski liberalizam. A pre svega, koji bi doneo ekonomsku stabilnost običnim ljudima i mogućnost ekonomskog razvoja ne samo transnacionalnim koncernima, već i malim firmama.

Činjenica da je svetski bankarski sistem prevaziđen - nesporna je. Ipak, vlast i njoj podređeni mediji rade sve kako bi diskreditovali ovu ideju i njenog nosioca.

Iz javnog polja i javne svesti masa, uklanjaju se sve ideje koje ugrožavaju temelje svetskog ekonomskog sistema.

Tako, bez obzira na to što je u leto 2019. Mats uspeo da se kandiduje za parlamentarne izbore, što uopšte nije jednostavno, i kao i svuda, podrazumeva prikupljanje potpisa i drugu birokratiju, ovog leta on, nažalost, ipak nije uspeo da prikupi koliko-toliko značajnu količinu glasova.

Ipak, Mats nastavlja svoje aktivnosti, trudeći se da poljulja svest prosečnog građanina. Pre ili kasnije (bolje pre, naravno), njegovo delovanje doneće plodove.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane