Natrag

Tragom vesti

Ekskluzivno: zašto i zbog koga Srbija ne sme da stekne energetsku nezavisnost

Kolonija i njena mafija

Na tajnim pregovorima u Beogradu, koji su trajali od 1. do 16. novembra 2018. godine, a koje su vodili najviši zvaničnici Svetske banke sa predstavnicima vlade Republike Srbije, dogovoreno je zatvaranje skoro svih rudnika uglja JP PEU „Resavica" kako bi se naša zemlja gurnula u energetsku zavisnost od inostranstva. Pri tome se radi o najvećem sistemu rudnika uglja na Balkanu čije su dokazane zalihe deset puta veće od spoljnog duga Srbije i koji raspolaže sa dve milijarde tona uljnih škriljaca iz kojih bi mogla da se proizvodi nafta.

Mersiha Hadžić

JP PEU „Resavica" je najznačajnije preduzeće za eksploataciju uglja na Balkanu. Ima devet rudnika, 12 jamskih pogona i zapošljava više od 4.000 radnika. Godišnje proizvede oko 600.000 tona raznih vrsta uglja, između ostalih visokokalorični kameni ugalj i antracit koji se koristi u hemijskoj industriji (samo 2 odsto svog iskopanog uglja na svetu je antracit).

Osim toga, na području Aleksinca, na zemljištu koje pripada „Resavici", otkrivene su zalihe uljanih škriljaca iz kojih bi mogla da se izvuče nafta za 60 milijardi dolara (po aktuelnim cenama), odnosno naftni derivati u vrednosti od 180 milijardi dolara. Ukupne zalihe uglja same vrede deset puta više nego javni dug Srbije, a tu su još različiti minerali, pa nafta u škriljcima...

Kada bi se „Resavica" modernizovala i otvorila se nova nalazišta, Srbija bi u velikoj meri stekla energetsku nezavisnost. Upravo to je razlog zbog čega se „Resavica" uništava, mada od tog upropašćavanja vlastodršci imaju i izuzetnu finansijsku korist.

Direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju Stephen Ndegwa uputio je 24. novembra 2018. pismo (redakcija Magazina Tabloid je u posedu kopije srpske verzije) ministru rudarstva i energetike Aleksandru Antiću i ostalim sagovornicima sa kojima je razgovarao u periodu od 1. do 16. novembra 2018. godine. U stavu 2 pisma navodi se: „...Zadovoljan sam što smo uspeli da potvrdimo zajedničko razumevanje na temu zatvaranja rudnika Resavica..."

Bez obzira na to šta pričaju aktuelni vlastodršci, ne planira se nikakva revitalizacija i proširenje rudnika, već njihovo zatvaranje. Zauzvrat je Ndegwa obećao da će Svetska banka pomoći u izradi projekata novih rudnika, ali ne onih u sklopu „Resavice" i ne onih koji su značajni za energetski sektor. Srbija ne sme da stekne energetsku nezavisnost, to je sada jasno!

Osim ministra Antića, sa Ndegwom su o ovome razgovarali i postigli pomenuti dogovor i: ministar građevinarstva i potpredsednik vlade Zorana Mihajlović, ministar finansija Siniša Mali, ministar privrede Goran Knežević, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević, Mirjana Filipović (državni sekretar u Ministarstvu rudarstva), Ivan Janković (pomoćnik ministra rudarstva), Jasmina Hadžiabdić (savetnik u Ministarstvu rudarstva), Vuk Delibašić (savetnik u Ministarstvu finansija), Nenad Vlaketić (direktor u Ministarstvu finansija) i Marko Vuković (v.d. direktora JP PEU „Resavica"). Da bi se potvrdila važnost postignutog dogovora, u razgovore se povremeno uključivao i izvršni direktor Svetske banke Verner Gruber, koji je, takođe, dobio jedan primerak pisma od 24, novembra 2018.

Na tim sastancima je postignut tajni dogovor (koji se krije od javnosti) da se „Resavica" zatvara u dve faze. Prva će se odvijati od 2021. do 2023. godine kada će biti zatvoreni rudnici Jasenovac, Ibarski rudnici, Velika Čuka i Bogojevo.

U drugoj fazi, čiji će početak i trajanje biti naknadno dogovoreni, biće zatvoreno još četiri rudnika (ne navodi se koja), tako da bi ostao još samo jedan rudnik. Ndegwa napominje na samom početku svog pisma kako se radi o podršci Svetske banke planovima vlade Republike Srbije. Znači da su ovdašnje vlasti same, uprkos javnim obećnjima da će spasiti „Resavicu", odlučile da zatvore rudnike i na ulicu izbace 4.000 rudara, a ne da ih na to tera bilo ko iz inostranstva.

Ndegwa je napomenuo i kako je Svetska banka saglasna da se otpuštenim radnicima isplate otpremnine po modelu iz 2017. godine. Te iste godine, kada je stvoren model po kome će se otpuštati zaposleni, ministar Antić, tokom svoje posete „Resavici" na dan rudara 6. avgusta je rekao: „Zajedno sa ekspertskim timom Svestske banke pravimo plan restrukturiranja i reorganizacije ove kompanije, zajedno sa planom finansijske konsolidacije i očekujem da će on biti gotovo do kraja godine i nakon toga usvojen u Vladi Srbije". Sada se vidi kakav „plan restruktuiranja i reorganizacije" je napravljen. Isti ovakvi planovi biće napravljeni i za sve ostale činioce u energetskom sektoru kako bi se obezbedila trajna zavisnost Srbije od uvoza energenata.

Uništavanje „Resavice" traje već duže vremena, ali se ubrzalo u trenutku kada je počelo dogovaranje sa Svetskom bankom

Prethodni v. d. direktora „Resavice" Stevan Dželatović uhapšen je u aprilu 2017. zbog primanja mita u visini od 30.000 evra. Na njegovo mesto doveden je mlađani, nesposobni, ali zato lopovluku skloni Marko Vuković. U poslednjoj godini u kojoj je Dželatović bio direktor, 2016, „Reasavica" je ostvarila gubitak od 1,05 milijardi dinara. Već u 2017. njegov naslednik je uspeo da duplira minus na 2,2 milijarde dinara, a u prvih devet meseci 2018. (još nema podataka za poslednji kvartal) stiglo se do gubitka u visini od 1,4 milijarde evra.

A kakvo je stanje danas u Resavici, svedoči izveštaj koji je predsednik Opštinskog odbora SNS Reavica podneo svom nadređenom, u kome se govori o lopovlucima koji treba da uruše rudnike o ostave rudare bez posla, a Srbiju bez uglja.

STROGO POVERLjIVO

Predsedniku Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Despotovcu Nikoli Nikoliću

Informacija o zloupotrebama u JP PEU Resavica

Na osnovu Vašeg ličnog naloga, da Vam „samo za Vaše oči" hitno dostavim informaciju o zloupotrebama službenog položaj a „lažnog V D direktora" Marka Vukovića, kako biste Vi ispred Optinskog odbora SNS Despotovac mogli hitno da delujete u stranci i kod nadležnih institucija i što pre zaustave stanje kolapsa u JP PEU Resavica.

Navešću moja dosadašnja saznanja u najkraćim crtama, kako bi ste mogli samo da sagledate obim i razmere zloupotrebe, bahatog trošenja državnih para na osnovu kojih ćete moći zvanično da zatražite pokretanje istrage u cilju sprečavanja daljih krađa.

Kao što sam naveo u zvaničnom izveštaju da je Marko Vuković „lažni VD direktor" jer istekom VD mandata konstantno čini krivično delo lažnog predstavljanja, što mu omogućavaju nadzorni odbor i resorno ministarstvo rudarstva tj. ministar Antić lično.

Sledeća zlopotreba je ogromnih razmera i meri se milijardama dinara a odnosi se na lažiranje proizvodnih rezultata i lažno sačinjavanje izveštaja od strane svih direktora rudnika koji su računopolagači za zalihe iskopanog uglja. Lažno prikazane količine se mere hiljadama tona, samo je u Resavici do sada već lažno prikazano preko 20.000 tona što je slučaj i u ostalim rudnicima. Na osnovu tog lažnog ispunjavanja plana se po kolektivnom ugovoru povlače budžetska sredstva iz ministarstva rudarstva. Rudarski inspektori pri minstarstvima su takođe u tom lancu krađe para jer su to do sada morali da ustanove.

Obzirom da mu tata Ivan Vuković zapravo vodi kompaniju iz senke i da se on za sve Pita što se tiče tehnike, ne može se ništa nabaviti ni platiti bez njegovog znanja. Takođe on odlučuje i oko odabira privatnih izvođača radova za pripremne radove u jamama gde su nemerljive mogućnosti za lažno prikazivanje količine iskopanog materijala. Za vreme vladavine njegovog sina je imao nekoliko promašenih investicija u jamama gde je potrošio silne milione omogućivši privatnim podizvođačima da kopaju i ne dođu do uglja. Svaki tender za nabavku opreme tata Ivan dobro osmisli koliko će da vredi i dogovori ko će da ga dobije a za tehniku naplate nastupa njegov sin „lažni VD direktor" koji pravi razne cesije i kompenzacije kako bi zavarao tragove. Ukoliko slučajno dobije tender neko ko nije „njihov" tender se uglavnom poništava a ako ne može da se ponipggi isporučilac ne bude splaćen po ugovoru već se naplaćuje sudskim putem gde „lažni VD direktor" ima šemu sa sudskim izvršiocima. U investicionim nabavkama tata Ivan je profesionalac u pravljenju • fiktivnih situcija gde se uzimaju najviše para. Svi pričaju o separaciji u rudniku „Soko" i o ventilacionom sistemu gde su samo pljuštale fiktivne fakture koje su bile odmah isplaćene.

Organizacija svega gore navedenog je veoma vešto osmišljena i realizuje se preko poslušnika iz tehničke, komercijalne i finansijske službe. Pojedinačna imena ne navodim jer za vas nisu trenutno bitna ali jasno da su to sve najbliži saradnici „lažnog VDa".

4. Najveći segment svih vrsta zloupotreba je u ŠPEU Resavica je pod kontrolom sindikata tj. njegovog predsednika Nebojše Milenkovića „Bulija" koji je dolaskom Vukovića dobio najveću moć koju je sindikat imao do sada. Njegov spektar zloupotreba i trgovine uticajem je veliki ali ću ih u najkraćim crtama navesti:

Sumnjivim ugovorom sa posredničkom firmom sindikat JPPEU-a raspolaže karticama i mobilnim telefonima gde su poklanjani kao mito (za kupovinu fudbalskih rezultata) i prodavani za razduživanje dugova ogroman broj najskupljih telefona a sve po nalogu „lažnog VD direktora" i Bulija.

Pošto je nedavno postavljen i za komercijalnog rukovodioca u Rembasu sada ima apsolutnu kontrolu nad isporukom komercijalnog uglja u svim rudnicima a posebno u Rembasu gde je na vagi zaposlio svog brata. Bezbroj puta je zloupotrebio doznake svojih kamarata i uzeo im ugalj da bi razduživao česte kockarske dugove. Sva zapošljavanja u rudniku Rembas i zavisnim preduzećima idu preko Bulija, zašta se od „kandidata" uzima 1500 evra za rad na određeno i 3-5000 evra na neodređeno, sve u zavisnosti od radnog mesta.

Pošto je on predsednik fudbalskog kluba sve „kandidate" provlači kao fudbalere, tako da je do sada pozapošljavao preko 50 „kandidata". Novac od „kandidata" za radna mesta se uzima i deli preko Markovog „zelenaša" Pauna iz Stenjevca koji po njihovim nalozima preuzima keš i nosi ga kome treba.

Postavio je svoje poslušnike u zavisnim preduzećima uz pomoć kojih realizuje sve svoje fiktivne kombinacije, navešću najsvežije: preko Đule razdužuje diskont „Ružu" kome duguje mnogo para a preko Rembas Transa je kupio fudbalski klub iz Gadžinog Hana za 40.000 evra i investirao je u fudbalski stadion Rembas do sada preko 20.000 evra a cela investicija treba da prebaci 100.000 evra kako bi razdužio vlasnike preduzeća „Gral" i „AlehR" koji su mu takođe dali pare.

Sve se to radi bez ugovora i ikakvih papira isključivo fiktivnim fakturama za piće i prevoz uglja do TE Svilajnac. Javna je tajna da je preko kupovine fudbalskog kluba isfinansirano novo radno mesto u EPS-u za „lažnog VD direktora" preko izvesnog Dejana Ignjatovića iz Gadžinog Hana, koji je zapravo prodao fudbalski klub i platio 20.000 evra za direktorsko radno mesto u EPSu Dejanu Miljanoviću, izvršnom direktoru EPS-a, koga je dovodio na sve događaje u JP PEU gde se jede i pije, radničko-sportske igre, dan rudara u Resavici, gde su se bahatili ispred gladnih rudara.

Na kraju ću navesti možda najveću opasnost koja preti Resavici, ali i celom našem kraju, koja se nadvila dolaskom na scenu „lažnog VD direktora", a to je kriminalna organizacija Marka Vukovića koju vodi Paun Ilić iz Stenjevca, koji se hvali da radi za BIA i da kao „saradnik" ima zaštitu policije i naše stranke, preko Nebojše Stefanovića, kome je davao pare na kamatu, dok nije bio ništa.

Uz pomoć Pauna, Marko drži pod kontrolom svoje najbliže saradnike, koji budu prebijani ili opljačkani, ukoliko su neposlušni. Od kako je došao za VD direktora, Marko je primio u JP PEU Rembas i zavisna preduzeća nekolicinu kriminogenih pojedinaca, koje u ime Marka prete svima koji pokušaju da dignu glas protiv sve goreg stanja u kompaniji.

U sektoru korporativne bezbednosti- i unutrašnje kontrole je Marko postavio svog kuma Darka Grkića koji je inače Paunov šurak, a nedavno je u toj službi počeo da radi i Paunov sin, tako da je jasno kako funkcioniše Markov sistem strahovlade.

Ono što je najvažnije da je Paun zadužen za sve „crne" finansijske transakcije i nelegalna plaćanja. Svi dobavljači koji žele da im bude redovno plaćano moraju da idu u Stenjevac na doručak, gde se dogovore o svim uslovima „saradnje".

Uvidom u nekoliko mesečmih izveštaja o plaćanju se jasno može videti ko je „privelegovani" partner za koga uvek mora da ima uplate. Sve je providno ko dan!

Naravno da je ovo samo „vrh ledenog brega" koji sam pokušao da u najkraćim crtama predstavim, ali iz koga se jasno vidi da u Resavici vlada dobro organizovana kriminalna organizacija, koja nikada do sada nije bila u JP PEU, ali i u našoj maloj opštini Despotovac.

Jasno se prepoznaje da smo svi ugroženi i da svi moramo nešto pod hitno preduzeti. Vi ste na potezu predsedniče.

SREĆNO!!!

Predsednik mesnog odbora SNS Resavica

Zvonimir Žnider

Zagađenje je alarmantno a vlast po običaju ćuti

Godinama je Vučićeva vlast govorila da je (poklonjeni) RTB stub razvoja Bora i Timočke krajine i da će kroz strateško partnerstvo sa Kinezima procvetati. I tvrdio je (ne samo on) da će ostati u većinskom vlasništvu države. Nakon prodaje (poklanjanja) većinskog dela firme nema ni jedne oznake koja bi podsećala na RTB Bor.

Treba podsetiti da je prilikom puštanja u rad rekonstruisane Topionice Vučić, u svom maniru, izjavio da je u Boru napravljeno čudo!! I jeste na žalost. Stotine miliona evra, po ideji Dinkića i kasnije Vučića, je otišlo u to „čudo"! Bez tendera i uz puno mahinacija.

Prodajom RTB Bor želeli su da se oslobode svih afera i krađa.

Danas smo svedoci da je država zaboravila da i u Boru i okolini žive ljudi.

U Izveštaju o ispitivanju kvaliteta ambijentalnog vazduha za za januar mesec 2020. godine, vidi se nastavak zagađenja iz 2019. godine i veliko prekoračenje štetnih materija u vazduhu u odnosu na zakonom dozvoljene. Stanje ekologije je poražavajuće!

-Koncentracija arsena se kreće, od 53 ng/m3 vazduha na mernom mestu Gradski park, 125 ng/m3 u Krivelju, 493,3 ng/m3 na mernom mestu Institut, dok na mernom mestu Jugopetrol ide do neverovatnih 5401 ng/m3, čime je oboren neslavan rekord iz decembra meseca 2019. godine (4771,5 ng/m3 vazduha). - Koncentracija izuzetno kancerogenog kadmijuma se kreće od 8,2 ng/m3 vazduha u gradskom parku, preko 57,2 ng/m3 kod Instituta, do užasavajućih 1556,5 ng/m3 na mernom mestu Jugopetrol!

Iz izveštaja se vidi da koncentracija sumpor-dioksida (SO2), na mernom mestu Jugopetrol prekoračuje graničnu i tolerantnu vrednost ( koja po zakonu iznosi 125 µg/m3 vazduha) zabeleženo u toku 20 dana! Na mernom mestu Tehnički fakultet u toku 9 dana, na mernim mestima Gradski park i Institut tokom 4 dana a po po zakonu u toku kalendarske godine sme se prekoračiti samo 3 puta!

IZVEŠTAJ O ISPITIVANjU KVALITETA AMBIJENTALNOG VAZDUHA U BORU- GODIŠNjI IZVEŠTAJ ZA 2019. godinu, daje poražavajuće rezultate i pokazuje da aktuelnu vlast SNS-SPS zdravlje građana uopšte ne interesuje, iako je država i dalje vlasnik više od trećine Zijina.

Može se reći da više brinu o zagađivaču,

Zakonski propisi se krše od strane zagađivača- zagađenje je stalno prisutno i daleko je iznad dozvoljenih zakonskih propisa, kako za sumpordioksid (SO2), tako i za suspendovane čestice (RM10), pri čemu su koncentracije izuzetno opasnih materija poput Arsena (As), Kadmijuma(Cd) stalno prisutne u višestruko povećanim kincentracijama od zakonom dozvoljenih. Takođe, posle dugo vremena se pojavljuju opasni metali, Olovo (Pb) i Nikl (Ni). To potvrđuje i godišnji izveštaj o zagađenju koje za račun grada Bora vrši Laboratorija za hemijska ispitivanja INSTITUTA ZA RUDARSTVO I METALURGIJU U BORU (ima ih na sajtu grada Bora-javni prikaz). Ove izveštaje dobijaju: GRAD BOR, Ministarstvo za zaštitu životne sredine-Sektor za zaštitu životne sredine (Vesna Mitrović) i Ministarstvo za zaštitu životne sredine(područni centar Bor- Inspektor Emila Tošić).

Izveštaj za 2019. godinu pokazuje da su prekoračenja, u odnosu na godišnju graničnu vrednost (50 µg/m3 vazduha), evidentirana na mernom mestu Tehnički fakultet (69 µg/m3 vazduha) i Jugopetrol (166 µg/m3 vazduha). Prekoračenje dnevne granične i tolerantne vrednosti (125 µg/m3 vazduha) je višestruko veće od zakonom dozvoljene ( tri puta u toku kalendarske godine). Po mernim mestima to izgleda ovako: Gradski park-30 dana, Institut-8 dana, Tehnički fakultet -47 dana i Jugopetrol- čak 139 dana, sa maksimalno izmerenom koncentracijom 1O2 od 1783 µg/m3 vazduha u novembru mesecu!

Prekoračenje dnevne granične i tolerantne (50 µg/m3) koncentracije suspendovanih čestica (RM10) zabeleženo je u Krivelju (36 dana) i na Jugopetrolu (72 dana), gde je zabeležena maksimalna koncentracija 150 µg/m3.

Izmerene koncentracije olova a pogotovo arsena i kadmijuma su alarmantne!

-Na mernom mestu Jugopetrol koncentracija olova je bila 52 dana iznad dnevne granične zakonom dozvoljene vrednosti sa maksimalno izmerenom koncentracijom olova u suspenovanim česticama RM10 u decembru (6032 µg/m3 u odnosu na zakonom dozvoljenu vrednost 1 µg/m3). - Srednja godišnja koncentracija izuzetno kancerogenog kadmijuma se kretala od 10,6 ng/m3 vazduha u gradskom parku, do 44,9 ng/m3 na mernom mestu Jugopetrol (9 puta veća koncentracija od zakonom dozvoljene (5 ng/m3). Maksimalno je izmerena koncentracija kadmijuma od 370,1 ng/m3 vazduha!

-Srednja godišnja koncentracija arsena po mernim mestima se kretala, od 11,1 ng/m3 vazduha na mernom mestu Krivelj, 14,5 kod Tehničkog fakulteta, 31,3 na mernom mestu Institut, 115,8 u gradskom parku do 550 ng/m3 vazduha na mernom mestu Jugopetrol. U odnosu na godišnju ciljnu vrednost (6 ng/m3 vazduha) ogromna su prekoračenja! Dnevna koncentracija arsena na mernom mestu Jugopetrol dostigla je u decembru mesecu 4771,5 ng/m3 vazduha.

Aktuelna vlast u Boru, umesto da štiti građane indirektno brani zagađivača.

Ovaj izveštaj mora da zabrine sve dobronamerne ljude, jer pokazuje da su građani i životna sredina ugroženiji nego ikad. Državni organi, ako ima bar malo odgovornosti, moraju reagovati, jer lokalnu vlast ovo ne dotiče! Kupovina vremena sa tzv. javnom novogodišnjom raspravom o kratkoročnom akcionom planu pokazuje da lokalna vlast ne sme da se zameri ni Kinezima, ni centrali SNS i zbog toga su Borani žrtve tih igrarija. Vlast u Boru na čelu sa gradonačelnikom Milikićem je svojevrsni portparol i zaštitnik zagađivača.

Građani jesu prevareni , Kinezi nisu! Oni će, za godinu dve, podići novu metalurgiju i „možda" pročistiti vazduh ako ocene da neće mnogo biti na gubitku. Vučićevu vlast su, očigledno, nečim zadužili. A šta je sa narodom koji se truje? Izmerene vrednosti arsena, kadmijuma i olova u vazduhu moraju biti signal za sve odgovorne u Srbiji! Zanemarivanje ovog problema pokazuje da ovde nisu samo prevare u pitanju. Ovde je reč o nekoj vrsti dozvoljenog trovanja građana kakvo nije skoro viđeno, pri čemu nadležne institucije ne reaguju. Dok Vučićeva vlast ćuti mladi beže iz Bora glavom bez obzira.

U slučaju da nadležne institucije i dalje ništa ne čine ovaj se problem mora podići na međunarodni nivo, jer je zdravlje svih nas iznad interesa pojedinaca i profita zagađivača.

Najavljene tužbe prema zagađivaču ne mogu biti zamena za najveću dragocenost- zdravlje građana!

Koliko to novca treba, po osnovu kazni, naplatiti zagađivaču da bi se opravdalo trovanje i gubitak zdravlja najmlađe populacije?

Narodna stranka, Bor

predsednik Gradskog odbora

i član Izvršnog odbora Narodne stranke

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane