Natrag

Postdemokratija

VIRUS ĆE PRESUDITI

U „Tabloidu" od 5.marta, koji je već bio u štampi u vreme kada je Vučić raspisao izbore 4.marta, objavio sam tekst pod naslovom „Virusi odlučuju o izborima" tvrdeći da će biti odloženi uprkos Vučićevoj najavi. Sad on ponovo tvrdi da ne može više biti odlaganja i da se moraju održati 21. juna, a ja i dalje tvrdim da će o tome odlučivati virus, koji je pokazao izuzetnu sposobnost mutiranja. Tako je mutirao i u virus sveopšteg nepoverenja, počev od komšija koji nas možda mogu zaraziti, pa sve do države i njenih kriznih štabova, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

U vlast koja širi strah i paniku, ali i opoziciju koja se opet nije snašla, a onda i generalno prema demokratiji i izborima. Zbog svega na glasanje za Skupštinu, koja nikom nije nedostajala više od dva meseca, velika većina građana neće izaći.

Bojkotaši su to odavno rešili, neutralni nemaju razloga da reskiraju zdravlje, a pošto se ne glasa za Vučića, ni njegovim pristalicama to neće biti među prioritetima. Imaju ljudi sad većih briga i pametnija posla.

Evo šta sam tačno napisao u pomenutom tekstu, koji sam redakciji ovog magazine poslao još 27.februara, kada se u našim medijima malo ko bavio opasnošću od epidemije koja je uveliko pretila iz Italije. "Vlast će na to u početku odgovoriti svojom već tradicionalnom politikom "ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine", ali ako se strah, na kojem se inače ova vlast održava, otme kontroli, Vučić bi mogao da odloži izbore i da na tome profitira.

Koristeći strah od smrtonosnog virusa, pred kojim se na sve pristaje, svi bismo dobrovoljno bili u kućnom pritvoru, gde bi nam njegove televizije prale mozak na ruke. Srbija bi postala jedan veliki politički karantin sve dok njemu to bude odgovaralo, a svi koji prežive bili bi mu zahvalni". Nažalost, pogodio sam, što i nije neka mudrost kad tipuješ sve suprotno onome što Vučić kaže.

I, evo ga, dok se virus još širi, ali sve manje pa je ljudima laknulo, ukida vanredno stanje da bi se proglasio pobednikom i na izborima iskoristio taj momentum. Jer ko zna kako će biti sutra, kad počnu da se osećaju posledice, psihičke i ekonomske. I kada ljudi dođu sebi.

Bezbroj je primera u javnosti, posebno na društvenim mrežama, koji svedoče o promenama koje su proizveli epidemija i odgovori vlasti na nju, od individiulnog bunta i hapšenja zbog toga, do kolektivnog lupanja u šerpe i bakljada sa krovova višespratnica.

Za one ozbiljnije promene u ponašanju i donošenju odluka još ćemo da sačekamo, ali sad je već jasno da su se promenili prioretiti kod ljudi. Bez obzira na različite povode, motive i pojavne oblike, sve se svodi na pitanje hoće li se posle vanrednog stanja vratiti normalan život, a svi znaju da se sa izborima to ne može dogoditi jer naročito za vreme izbora ovde nikad ništa nije bilo normalno.

Može se vratiti samo privid slobode i demokratije koji najbolje ilustruje vic o Hodži koji objašnjava šta je to demokratija: To vam je kad se ja popnem na minaret i odozgo vas imam pravo popišati, a i vi imate pravo mene!

Sve u svemu, izbori koje Vučić najavljuje po mom sudu su pod velikim znakom pitanja, uprkos njegovim tvrdnjama da će ih sigurno biti do kraja juna. Njemu se očigledno žuri, jer računa da će mu trenutno većina građana biti zahvalna što je ipak preživela, a nije siguran da će tako biti i kasnije, kad prođe šok posle dvomesečnog robovanja u izolaciji i kad prevladaju post traumatski stresovi pojedinaca i društva u celini.

Kad suočavanjem sa ekonomskom krizom strah i depresiju zamene kontra efekti, bes i agresivnost. Zato sam siguran da već ima spreman i plan B, za još jedno odlaganje izbora kad se uveri da ne mogu uspeti zbog suviše male izlaznosti.

Da bi ohrabrio i odobrovoljio svoje birače, proglasio je pobedu nad virusom i ukidanje vanrednog stanja, svima je obećao po sto eura i ekonomski procvat, ali pošto je virus još prisutan i može da se povampiri, uvek može da mu posluži kao izgovor da se od izbora ipak odustane. A, do toga će doći ako se Vučić uveri da raspoloženje građana za njega nije dobro, odnosno da osim bojkotaša ima i previše onih kojima izbori nisu baš prvi izbor posle izlaska iz karantina. Imaju ljudi mnogo prečih problema za rešavanje, a još uvek i strah od mogućeg ponovnog širenja zaraze.

U tom smislu, pored političkih, postoje i sasvim praktični problemi. Na primer, kako će se glasati? Sa maskama ili bez? Ako birači ne budu skinuli masku prilikom preuzimanja listića, pitanje je kako će ih komisija identifikovati, a ako je skinu koliko bi time ugrozili i svoje i zdravlje drugih prisutnih. Pa iste olovke sa kojima će svi zaokruživati odabrane brojeve.

Veliko je pitanje koliko je, čak i među najvećim njegovim pristalicama, onih koji su spremni da tako izazivaju sudbinu zbog nekih izbora na kojima se ne bira Vučić, nego tamo neka Skupština za koju niko nije ni primetio da nije radila više od dva meseca.

Pošto se bojkot izbora temelji na principu "što gore to bolje", biće da je više profitirao od virusa, nego Vučić, bez obzira na njegove pokušaje da se proglasi pobednikom.

Stanje je objektivno gore nego što je bilo, u svakom pogledu, naročito što se tiče ravnopravnih uslova za fer i poštene izbore, ali i raspoloženja građana . Zapravo, to šta građani trenutno misle i osećaju, potpuna je enigma i za vlast i za opoziciju.

Nikome nije sasvim jasno koliko je sve glasniji građanski protest svake večeri, politički a koliko prosto ljudski bunt protiv svega što nas je snašlo i nemoći da se tome suprotstavimo. I tu ne pomažu ni naručena istraživanja javnog mnenja, jer posle svega ljudi još uvek ne rezonuju sasvim racionalno, a onda se ne mogu očekivati ni takvi odgovori u anketama. A dokle će tako, ne zna se.

Nije onda čudo što se i u opoziciji koja se odavno opredelila za bojkot, sad razmišlja o izlasku na izbore, računajući na taj faktor nepredvidivosti u prvoj reakciji građana na šok terapiju kroz koju su prošli.

Najbliži tome je Sergej Trifunović, protagonista šok politike, ali uz konsultacije i sa Đilasom i Tadićem, koji samo u potpuno neočekivanoj reakciji birača mogu da se nadaju da nešto ušićare. Možda će zvučati paradoksalno, ali baš to bi mogao biti dodatni razlog da Vučić ipak odustane od izbora, uplašen da možda oni znaju nešto što on ne zna.

Poznato je da diktatori u poodmakloj fazi paranoje počnu da se plaše i svoje senke, da sumnjaju u sve oko sebe, da u svemu vide zaveru, pa tako i Vučić može da posumnja i u ispitivanja raspoloženja birača koja mu serviraju njegovi plaćenici, za koje zna da su mu i dosad dodavali procente popularnosti.

Bez obzira na Vučićeve brojne promašaje i zakašnjenja, na to koliko se sprdao sa virusom a onda nam pretio, širio strah i paniku, ili na neke dobre poteze koje je povukao, opšti je utisak da u tom stvarnom ili izmišljenom ratu, nema pobednika.

Najpre, nije jasno da li je virus zaista pobeđen, a i ako jeste, kada će i kako stići opipljivi rezultati te pobede. Mnogo smo svi morali da žrtvujemo, brojne su rane još otvorene, ožiljci još sveži, a opasnost još prisutna, da bismo slavili pobedu. Još manje je motiva za ulazak u novu bitku, za novu pirovu pobedu na izborima koji danas mnogo manje znače nego pre pandemije.

Dakle, ako na to računa, na efekat euforičnog izlaska iz velike krize, grdno se vara, jer građani se još ne osećaju tako. Zapravo nisu još ni izašli. Veruju da je prošlo ono najgore, ali još sabiraju utiske i još strahuju od repa epidemije i drugog talasa koji se očekuje. Mnogo im je važnije da saznaju kada će biti pronađen lek nego kada će biti izbori, više brinu hoćemo li na jesen imati vakcinu nego Skupštinu, koja inače ništa ne odlučuje.

Zbog svega, ne bih se iznenadio da Vučić prihvati predlog svog bivšeg protivkandidata Saše Jankovića, koji je u otvorenom pismu predsedniku zatražio od njega da zbog teških posledica od epidemije i vanrednog stanja, ali i sve većih sukoba sa opozicijom koji bi mogli da se otmu kontroli i prerastu u još žešće obračune, donese novi leks specijalis kojim bi se omogućilo zakonsko odlaganje izbora do avgusta.

Dodatni argument za to, koji Janković ne pominje, je svetska pandemija koja je još na snazi i biće još dosta dugo, a koji bi mogao da posluži kao još jedan razlog i opravdanje za takvu odluku, pod izgovorom da su međunarodni zakoni jači od naših. Dakle, sve se namešta Vučiću za odstupnicu. Drugi Jankovićev predlog, koji je dao samo iz razloga da ovaj lakše proguta prvi, a to je da se u međuvremenu formira tehnička vlada u koju bi ušli i predstavnici opozicije, Vučić neće uzeti ni u razmatranje, ali će njegovim odbijanjem svojim pristalicama pokazati da ne podleže pritiscima iz opozicije.

Čak i ta očigledna radikalizacija sukoba vlasti i opozicije, koju pominje i Janković, po mom sudu može da smanji izlaznost na izbore. Radikalni Naprednjaci će sigurno izaći sa još žešćim motivima, a radikalizovani opozicionari sigurno neće, ali većinu građana koji će se tako naći između te dve vatre upravo to bi moglo odvratiti.

Nije to atmosfera u kojoj običan svet želi da učestvuje, nije to njihova bitka. Eto još jednog razloga da Vučić razmisli i još jednom učini suprotno onome što je najavio, što, kao što znamo, njemu nije strano, naprotiv.

Dokaz da se o odlaganju izbora razmišlja od samog početka njihovog reanimiranja, jesu i izjave nekih čelnika takozvane opozicije koji su bili na dogovoru sa Vučićem o pokretanju, odnosno nastavku predizbornih radnji i izborne procedure, a u kojima se naglašava da je na tom sastanku postignuta apsolutna saglasnost da se izbori ponovo odlože ukoliko se pogorša klinička slika virusa u zemlji. Čak, da treba ponovo uvesti i vanredno stanje ako virus počne ponovo naglo da se širi.

Pošto nije jasno koji su kriterijumi za to, odnosno kakva epidemiološka slika bi se smatrala kritičnom za takve mere, jasno je da će se sa time moći manipulisati.

Dakle, o izborima će ponovo odlučivati virus, koji je još uvek prisutan u glavama ljudi toliko da im ne pada na pamet da ga izazivaju. A tumač potencijalne opasnosti biće svakako Vučić, uz malu pomoć korumpiranih doktora, koji će opet da ohrabruju ili plaše narod po porudžbini.

A može im se, jer objektivno, kada je korona virus u pitanju, niko ništa ne može sa sigurnošću da tvrdi. Isto važi i za Vučića, protiv koga takođe još nije pronađena vakcina.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane