Natrag

KiM

Vučiću se žuri da prizna nezavisnost

Instagram država

Epidemija Koronavirusa najznačajnija je po tome što je zapravo svuda u svetu paravan za mnoge radnje koje ne bi, ili bi vrlo teško, prošle u redovnom okruženju. U Srbiji ne samo što nije drugačije već se po mnogim stvarima veoma visoko kotiramo u svetu. Naročito po totalnoj uzurpacija vlasti koja je, za jednostrano informisane penzionere, izvedena na šarmantan način, ali pre svega po situaciji koja je nastala na Kosovu i Metohiji. Srbi, pa i Albanci sa severa pokrajine, postali su jedini ljudi na planeti za koje istovremeno važe duple mere a zakona nema ni za koga.

Ivan Maksimović

Od nedavno na Instagramu počinje i završava se efektivna briga države Srbije o delu svojih građana. Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, napustio je ne samo svoju Kancelariju već i Tviter i Fejsbuk i preselio se na Instagram tako da novinari više ne moraju da odlaze u "udaljene krajeve" u kojima žive Srbi već je potrebno samo da preuzmu neki od izveštaja koje Đurić tu objavi, ilustrovane primamljivom grafikom.

Tu sva srpska javnost može da se informiše o dostavljanju osnovnih životnih namirnica iako sve to i manjka upravo zbog Vođine "lavovske borbe" za KiM.

Magazin Tabloid je zavirio u jedan od tih paketa i uverio se da je on u stvari više prazan nego pun. Sadrži osnovna sredstva za higijenu koja stanu u običnu potrošačku korpu za jednokratnu upotrebu. To samo pokazuje da vlast ne preza da se koristi sredstvima nižim od samog dna ljudske ništine u svrhu samopromocije.

Instagram državnost nije samo odraz krajnje prostačke neodgovornosti već jedan u nizu koraka kojima vlada Aleksandra Vučića ukida državu Srbiju na delu njene teritorije a time i sopstvene atribute vlasti. Đurić to nije učinio ni malo naivno niti zato što ništa drugo nije mogao. Ne. Ovo je proračunat i precizno izveden korak dalje na putu odustajanja od KiM.

Ulogu i odgovornost Marka Đurića na terenu sve češće vrši službenik koga je srpska javnost gotovo i zaboravila da ima, Dejan Pavićević, oficir za vezu između Beograda i Prištine.

Iza ove, u svetu jedinstvene formulacije, krije se aktivnost koja prema opisu odgovara ulozi ambasadora neke države u stranoj zemlji! Pavićević je u stvari ambasador Srbije u Srbiji, odnosno u delu države koju Vučić više ne prepoznaje kao deo države Srbije, na Kosovu i Metohiji. Njegova sve češća, bezmalo svakodnevna istupanja u medijima većim ili gotovo banalnim povodom, ukazuju na činjenicu da se sa iz pokrajine povlači i Kancelarija za Kosovo i Metohiju čiju ulogu sada preuzima Pavićević.

Ovo nedvosmisleno potvrđuje činjenica da iako se zgrada Kancelarije za KiM nalazi u Kosovskoj Mitrovici, njen direktor Marko Đurić kao i svih sedmoro njegovih zamenika, svoje sedište imaju u Beogradu!

Ovo važi čak i za Pavićevića u toj funkciji, koji je za javnost neprimetno imenovan za pomoćnika direktora Kancelarije za KiM pa njegove aktivnosti mediji često predstavljaju kao aktivnosti Vlade Republike Srbije.

Tako je zabašuren konačni prenos nadležnosti sa srpskih na separatističke kvazi-insitutucije. Dan kada ćemo umesto pomoćnika Kancelarije slušati izjave "ambasadora" sa KiM biće samo lagani raskorak na putu u novu a očekivanu promenu koja neće izazvati ni mig ionako kontrolisanih medija.

Pavićević se, kao i Marko Đurić, dugo pripremao za ovu ulogu i to pod budnim okom upravo onih koji su omogućili da KiM dobiju međunarodno "zasebne" konture. Svoju političku karijeru započeo je pod okriljem OEBS-a i nekoliko nevladinih organizacija da bi pitanjem Kosova i Metohije počeo konkretnije da se bavi od 2008. godine i to najpre u svojstvu šefa kabineta Ministra za Kosovo i Metohiju, a zatim kao sekretar pregovaračkog tima koji je predvodio Borislav Stefanović u Cvetkovićevoj vladi.

U najkritičnijem momentu, septembra 2012. vlada Ivice Dačića, sada već pod kapom SNS-a, odredila ga je za šefa pregovaračkog tima u dijalogu Beograda i Prištine. Ovo je iznenadilo i dojučerašnje Pavićevićeve nadležne pa je tako Tadićev ministar za KiM, Goran Bogdanović, izjavio za "Danas" da je bio „zatečen kada je čuo da je do juče bliski saradnik Stefanovića i član Demokratske stranke, postavljen za glavnog pregovarača".

Početkom 2013. Pavićević je postavljen za oficira za vezu s Prištinom kako bi nadgledao primene sporazuma dogovorenih u Briselu, a posao je trebalo da obavlja u misiji EU u Prištini gde je i smešten sve ove godine!

On se nije obazirao na prozivke ni svoju prošlost te je jednostavno objasnio da "nije ličnost koja je stranački opredeljena", već da je "ovo posao koji je od najvećeg interesa za Srbiju i mora da se odradi profesionalno i bez strančarenja. Prvi put imamo ozbiljan konsenzus i ozbiljnu strategiju kako da probleme rešimo."

A kako je i šta su rešavali to već vrlo dobro vidimo. Svakako upada u oči i to da probleme još uvek "rešavaju".

Jedan od najdrastičnijih slučajeva ugrožavanja Srba poslednjih dana, bila je serija napada, incidenata i krađa u selu Gojbulja, u opštini Vučitrn.

Prvi incident u poslednjoj serijinapada dogodio se 27. aprila kada je pet punoletnih Albanaca pokušalo da obije crkvu a zatim su lupali crkvenim zvonom što je privuklo meštane koji su se sa Albancima suočili i oterali ih.

Dva dana kasnije, 29. aprila, u sred bela dana grupa Albanaca lomila je prozore na osnovnoj školi u tom selu a zatim na zidu ispisala grafite "UČK " i nacrtala nešto nalik orlu sa albanske zastave.

Mediji koji ovakve slučajeve nazivaju "provokacijama" sada su nazvali "zlodelom", ne da bi alarmirali javnost i nadležne da takve pojave spreče već da bi dali na značaju odlasku Dejana Pavićevića u Gojbulju tim povodom gde je zasukao rukave, latio se četke i kante i prekrečio grafit jer, valjda, to niko drugi ne ume! Barem ne pred kamerama.

Grupu Albanaca koja je ispisivala grafite svojim telefonom fotografisala je Milica Apostolović iz ovog sela, inače samohrana majka. To je bilo vrlo hrabro ali je mnogo i koštalo. Od tada Albanaci je vidno drže na oku. Za četiri dana tri puta su dolazili do njene kuće. Znaju da ih je fotografisala, poruku su poslali i cepanjem umrlice njenog brata koji se upokojio pre nešto više od mesec dana i tada je shvatila da više ne može sama da se bori.

Dan nakon što su ispisivali grafite, pri povratku kući iz sela auto je prošao pored nje i sina. Kada je stigla do kapije taj auto je već bio parkiran tamo. Prepoznala je da su to isti ljudi, uplašila se za sina i sebe i pobegla u susedno, albansko dvorište. Nisu je maltretirali ali su iste iste noći pojavili pred njenom kućom. Te noći nije smela da zaspi ali više se ne oseća sigurnom ni da ostane u selu.

Zbog svega što joj se dešava u Gojbulju je ponovo došao, ali sada mediji već navode - oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini, Dejan Pavićević.

"Nažalost užasna situacija za jednu samohranu majku i za dete. To je jedna situacija koja vas pogodi u srce. Na svaki način Kancelarija za KiM, Vlada Srbije i predsednik Republike (kad su već novinari tu da malo promovišemo i Vođu koji luk nit' jeo, nit'mirisao, samo ga malo zatrovao) boriće se da ovoj ženi i detetu pomognemo i obezbedimo dostojan život. Ja ću ponovo razgovarati sa policijom i međunarodnim predstavnicima koji su zaduženi za bezbednost da se našim ljudima obezbedi osnovno ljudsko pravo na egzistenciju, da normalno žive u svojim kućama", rekao je Pavićević koji od tolike brige prenebregnuo činjenicu da Milica u stvari nema svoju kuću.

Meštani tvrde da su se Albanci koji ih uznemirvaju baš u tom trenutku pojavili u neposrednoj blizini.

Milica je za Magazin Tabloid potvrdila da od straha ne izlaz iz kuće već dva dana.

"Očekujem do državnih organa Srbije da nam reše ovaj problem. Da nam obezbede neki smeštaj u Kosovskoj Mitrovici. Obećali su da će rešiti ali, iskreno, ne verujem više u te priče. Jedino rešenje vidim u tome da uzmem sina pod ruku i da odemo pod neki most ili u park. Živim u tuđoj kući 22 godine, kuću su prodali Albancima a ja imam rok do 15. maja da se iselim, Vlada Srbije ćuti. Da li je vlada toliko nemoćna da mom sinu spasi život i obezbedi mu normalno detinjstvo ili im je stalo samo do toga da se bogate dok siromašni propadaju" pita se Miica.

Pavićević joj je obećao da će o njenom slučaju da obavesti predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandra Spirića koji je i primio nakon dva dana.

"Rekao mi je da nađem neki stan do 200 evra i da će opština da preuzme plaćanje kirije a ja da im odnesem ličnu kartu. Našla sam stan i odnela dokumenta, primio me je gospodin Topličević koji je rekao da je taj stan skup i da nađem drugi do 170 evra pa da dođem sutra. Rekla sam mu da ako dođem i sutra onda će to da me košta 60 evra a oni se svi zezaju sa mnom jer nemam nikog da me zaštiti" kaže zabrinuto Milica.

Na Đurđevdan Pavićević je sa predsednikom privremenog organa opštine Vučitrn, Aleksandrom Mišićem privatno bio na slavi jedne porodice u Gojbulji.

"Zar nisu mogli i mene da obiđu a ne da Mišić gasi telefon" očajna je Milica.

Na žalost, i briga lokalnih funkcionera za svoje sunarodnike u nevolji, manja je od brige o komforu predstavnika državne vlasti.

Narednog dana Milica je opet otišla za Kosovsku Mitrovicu. Predala ličnu kartu i zahtev službenicama u opštini "ali verujte, čak su i one ubeđene da od toga neće biti ništa" kaže ona za Magazin Tabloid.

Dolazak u Kosovsku Mitrovicu udaljenu oko 13 kilometra od Gojbulje, za nju predstavlja ozbiljan problem jer joj privatni prevoznici, s obzirom da je sav prevoz obustavljen zbog pandemije, naplaćuju 20 evra. Poređenja radi, albanski taksi na toj relaciji, gde Srbi ne smeju da voze zbog nepostojanja bezbednosti, u redovnim okolnostima košta oko 1,5 evra a saobraća i školski autobus koji prevozi radnike pa Srbi koriste i taj prevoz kada im vozači dozvole.

Milica sa sinom živi od socijalnih primanja koja iznose 10.000 dinara mesečno plus 3.000 dinara dečijeg dodatka. Na susrete sa predstavnicima vlasti potrošila je gotova sav taj iznos samo na prevoz.

Ona dobija redovnu socijalnu pomoć u namirnicima čija je količina jednaka za sve a to je zaista nedovoljno. Kaže da se žene koje joj tu pomoć uručuju iskreno trude da joj pomognu pa donose čak i garderobu od svoje dece za njenog sina.

Kakva je relacija između Vlade Srbije i lokalne vlasti kada je briga za svoj narod na Kosovu i Metohiji u pitanju, slikovito pokazuje i njen slučaj.

Decembra meseca "Večernje novosti" su pisale o njenom slučaju, tada je slala i molbu Kancelariji za KiM da bi joj Spirić na sastanku rekao da on za njen slučaj nikada nije čuo što je dodatno obehrabrilo i ogorčilo.

Milici je ostalo još nedelju dana do datuma kada mora da napusti kuću u kojoj sada živi. Dok čitate ovaj broj Magazina Tabloid možda će još jedna samohrana majka, Srpkinja sa Kosova i Metohije biti na ulici sa svojim sinom usled nebrige Vlade Republike Srbije da svom narodu pomogne kada mu je najteže.

A ko zna, možda je i naša percepcija pogrešna pa grešimo kada mislimo da su Srbi narod koji treba da ima prioritet u pomoći države pri rešavanju njihovih problema jer neki drugi prolaze mnogo bolje i to Albanci.

Početkom marta, takozvani "ministar za povratak i zajednici" pri separatističkom sistemu na KiM, Dalibor Jevtić, rekao je da su iz tog budžeta ove godine odredili pola miliona evra manje za povratnike. Razlog nije naveden, možda leži u činjenici da za povratnike ništa nije urađeno pa im ni novčana sredstva nisu potrebna. Procenat sigurnih povratnika već godinama uspešno zadržava svoju stabilnost i vrti se oko 1% (i slovima: jedan procenat) do sada.

Dva meseca kasnije separatstička "vlada" kosovskih separatista donirala je za potrebe Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe - pola miliona evra. Odluka države Srbije koja sa punim pravim i u skaldu sa domaćim i međunarodnim pravnim aktima ne priznaje secesiju Kosova i Metohije, ovaj put je stavljena po strani kako se te opštine ne bi "zamarale detaljima". Tako je po prvi put novac iz budžeta kosovskih separatista proknjižen kroz Narodnu banku Srbije kao "donacija Vlade Republike Kosovo" kako su javnosti predočeno na osnovu dokumenata za sednice SO Bujanovac.

Vučić je izgubio moralnu orijentaciju, mnogi, a i nezavisni stručnjaci iz te oblasti, sumnjaju da je izgubio i razum. Jedino još uvek uspeva da sačuva opsednust gubljenjem državne teritorije.

Naredne izbore zakazao je za 21. jun. Na njima se ne može rešiti ništa dobro u korist Srbije ma za koga glasali. Zato postoji opravdana zabrinutost da je taj datum određen kako bi 28. juna, na Vidovdan, mogao da učini nešto mnogo gore od onoga kada je Srbiji za premijera doveo Anu Brnabić, lezbejku, Hrvaticu, ime sa platnog spiska Soroševih i NVO američke duboke države. Šta bi to moglo da bude ne samo da nije teško ogoditi već je teško postaviti bilo šta uz zvanično priznanje nezavisnosti ilegalno otrgnutog Kosova i Metohije.

Vučić je slabog zdravlja i to je više nego očigledno, ali je i jako umoran i iscrpljen. Ne bi smo smeli da dozvolimo da potpuni gubitak njegovog fizičkog ili psihičkog zdravlja onemogući pravosudne organe da ga pozovu na optuženičku klupu i odrede mu po zasluzi za sve što učinio po pitanju državnog integriteta i suverenosti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane