Natrag

(P)likovi

Vučiću će sudija optužnicu pročitati na engleskom

A nama će ostati dužan za sva zlodela

Nije lako Aleksandru Vučiću, stislo ga je sa svih strana. Iz Amerike ga pritiskaju zbog kriminala, iz Evropske unije zbog Kosova, Rusi takođe zbog Kosova, ali iz sasvim suprotnih razloga. Jesen u Srbiju donosi privredni kolaps, zatvaranje firmi i radnih mesta, inflaciju i bedu. Pandemija korona virusa ugrozila je zdravstveni sistem, odnela je hiljade života i još će, ne vidi joj se kraja. Diktator ima milion problema, a nijedno rešenje. O nesrećama, koje je pomahnitali vladar navukao na sebe i Srbiju, piše zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je najjači i najpametniji, najsposobniji i najuspešniji. Tako o sebi misli on. To mu govore i mnogi pripadnici kartela. Većina laskanjem kupuje funkcije i poslovne kombinacije. Neki se poltronišu iz straha, poput Željka Mitrovića, a ima i onih koji mu se na taj način sprdaju u lice, kao što to radi Milomir Marić.

Značajan doprinos izgradnji tog kulta daje Vladimir Popović, zvani Beba, koji iz senke savetuje diktatora, tapše mu po ramenima i ohrabruje ga da skoči preko ruba provalije. Vučić podmićuje lažne novinare, analitičare i slične bednike da ga hvale na Pinku i u Informeru, da aplaudiraju na sednicama političkog krila naprednjačkog kartela i zaklinju mu se u vernost.

Hvalospevi, ma koliko bili prosti i lažni, amortizovali su Vučićev instinkt za samoodržanje, karakterističan za svakog iskusnijeg uličnog šibicara.

Taman što se uljuljkao u uverenju da je zaista onakav kao što ga opisuju Sarapa i D.J. Vučićević, suočio se sa izazovima na koje njegova škrta inteligencija ne ume da nađe pravi odgovor.

Najveću rupu u Vučićevom naprednjačkom Titaniku napravili su Amerikanci. Agenti FBI završili su nekoliko istraga i pokrenuli seriju hapšenja. (O dosadašnjim rezultatima tih akcija i onome šta se tek očekuje čitajte u rubrici "Su(lu)dovanje".)

Pored opisanih slučajeva, u kojima glavne uloge imaju Andrej Vučić i kumovi Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Goran Veselinović, kao i Nenad Kovač, vođa kartela se našao na mukama i zbog afere "Folksvagen", čiji kraci iz Nemačke vuku preko Bosne pravo do njega.

Iako ima mnogo ozbiljnijih korupcionaških i kriminalnih afera u koje je Aleksandar Vučić direktno uključen, ova mu je posebno bolna, jer su ga prodali Nemci, čiju lojalnost je godinama skupo plaćao.

Afera "Dieselgate" kulminirala je pre dva meseca, kad su uhapšena dva direktora nemačkog "Audija". Prvo je, 9. juna, na graničnom prelazu između Slovenije i Hrvatske, uhapšen Aksel Ejzer, a šest dana kasnije je istu sudbinu doživeo njegov kolega Rupert Štadler, kome su nemački policajci stavili lisice na ruke.

Obojica su uhapšeni po poternici američkog Ministarstva pravde, na zahtev tužilaštva u Mičigenu, koje vodi istragu protiv njih i još dvojice menadžera u "Audiju", osumnjičenih da su u nekoliko hiljada vozila instalirali kompjuterske programe za lažiranje podataka o količini i štetnosti izduvnih gasova. "Audijeva" matična kompanija, "Folksvagen AG", priznala je krivicu i nagodila se da plati odštetu od 2,8 milijardi dolara. Ne zna se kakva presuda čeka osumnjičene direktore "Audija".

Posle tog skandala, "Folksvagen" je potresao još jedan, mnogo ozbiljniji, u koji je uključen i Aleksandar Vučić. Nemački portal businessinsider.de objavio je da poseduje snimke 50 sati razgovora vodećih ljudi kompanije "Folksvagen", koji su pokušali da spreče bosansko-hercegovačko preduzeće "Prevent" da preuzme fimu "Gramer".

Preduzeće "Prevent" osnovano je 1952. u Sloveniji. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka sarađuje sa "Folksvagenom". U Volfsburgu je početkom devedesetih otvorilo filijalu, koju je vodio Nijaz Hastor.

Posle rata u SFRJ, Hastor je u Bosni i Hercegovini otvorio desetak proizvodnih pogona u okviru poslovnog sistema "Prevent", u koji je uključeno oko 13.000 radnika. Pod njegovom upravom, "Prevent" je stekao globalni značaj u automobilskoj industriji. Svaki četvrti auto, proizveden u evropskim fabrikama, ima neki deo napravljen u "Preventu". Najčešće su u pitanju kutije menjača i presvlake za sedišta, a posle ulaska u "Gramer" uključiće se i u proizvodnju centralne konzole i naslona za glavu.

Koliki uticaj ima "Prevent", videlo se 2016. godine, kad je ta firma obustavila dostavu presvlaka za "Folksvagen", pa je zaustavljena proizvodnja "Golfa" i "Pasata". Da bi se smanjio uticaj "Preventa", menadžment "Folksvagena" je napravio strategiju prekida saradnje. Tajni projekat, nazvan "Elefant", zaista je onemogućio "Prevent" da ucenjuje komitente. Iako je bosanska firma i dalje podnosila najpovoljnije ponude na tenderima, menadžment "Folksvagena" je primenio princip "best-bid" (najbolje ponude, koja se ne zasniva samo na najnižoj ceni, nego i na zadovoljenju rokova isporuke i ostalih usluga), što je dovelo do toga da "Prevent" bude isključen iz proizvodnje "Golfa 8".

"Prevent" je pokušao da odgovori kupovinom deonica u "Grameru", kako bi dodatno pojačao pozicije u automobilskoj industriji. Međutim, "Folksvagen" je odgovorio najjačim adutom, u igru je ubacio bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. "Uključio se i Šreder, on će nam pomoći", rekao je jedan "Folksvagenov" projektni menadžer, što je zabeleženo na tajnom snimku koji je nedavno objavljen.

Šreder je u aferu uvukao svog poslovnog ortaka Aleksandra Vučića.

- Verujem da ću sledeće nedelje uspeti da završim dolazak jedne velike, jedne od tehnološki najnaprednijih nemačkih kompanija u Srbiju. To će biti čudo - rekao je Vučić početkom marta prošle godine.

Vučić je i tada znao da "Folksvagen" ne namerava da u Srbiji otvori proizvodne pogone, ali to je najavio kako bi opravdao komunikaciju sa menadžerima tog nemačkog automobilskog giganta i njihovog specijalnog izaslanika Šredera. Pravi zadatak, koji je Vučić preuzeo, odnosio se na potragu za firmom koja bi kupila deonice u "Grameru" i smanjila uticaj "Preventa", a sve u interesu "Folksvagena".

U "Folksavegnu" su se nadali da će Šreder, uz pomoć svog ličnog prijatelja Vladimira Putina, naći rešenje u Rusiji. Međutim, od toga nije bilo ništa.

Deonice "Gramera" kupila je kineska kompanija "Nindžbo Žifeng". Posrednik u tom poslu bio je Vučić.

"Folksvagen" ga je bogato nagradio. Vučić je proviziju podelio sa Šrederom.

Kad se činilo da je kombinacija uspešno završena, Vučića su stigle loše vesti iz Sjedinjenih Američkih Država. Postupajući po tužbi jedne američke kompanije, koja smatra da je oštećena prilikom sporne prodaje "Gramerovih" akcija, FBI je pokrenuo istragu. Po Vučića još crnje vesti stigle su iz Volfsburga. Menadžment "Folksvagena" ga je obavestio da se "gospodin Šreder ne javlja", tako da predsednik Srbije mora sam da rešava svoj problem.

Ostavljen na cedilu, Vučić je prinuđen da agentima FBI objašnjava zašto je i kako učestvovao u pregovorima o poslu u kome je oštećena američka kompanija. Šreder se izvukao, a kakav stav u takvim sporovima zauzima "Folksvagen" videlo se po tome da su se po drugoj američkoj tužbi nagodili da plate odštetu, a svoje bivše direktore prepustili na milost i nemilost pravosudnim organima u Mičigenu.

Her Aksel Ejzer je znao da postoji američka poternica za njim. Ipak, seo je u kamper i krenuo na krstarenje. Prošao je Austriju i Sloveniju, stigao je do hrvatske granice. Kad je predao pasoš, cariniku se uključilo crveno svetlo s uputstvom za hapšenje. Od tada, Ejzer se nalazi u zatvoru u Puli.

Svaki put kad krene u privatnu posetu izvan Srbije, Aleksandar Vučić može da prođe kao Ejzer. Amerikanci uvek mogu da nađu zgodnu ćeliju u kojoj će čekati ekstradiciju. Dok obavlja funkciju predsednika države Vučić je, verovatno, malo bezbedniji. Na njegovu žalost, američko pravosuđe ima karakteristike kakve kinolozi pripisuju pitbul terijerima. Kad zagrize, ne pušta.

Za bivšim direktorima "Audija" poternica je izdata pre dve godine. Amerikancima se nije žurilo, bar ne dok nije otvorena i ova afera u kojoj je uključen Vučić.

To je samo jedan od uzroka glavobolje koju kod srpskog diktatora izazivaju američki pravosudni organi. Amerikanci mu ne daju mira ni povodom istraga koje njihovo tužilaštvo vodi protiv 500 lica uključenih u nedavne ulične nerede, kao i protiv 2.000 pojedinaca i kompanija osumnjičenih za finansiranje i organizovanje nasilnih demonstracija, među kojima su Antifa i Black Lives Matter.

Na zahtev američkog Ministarstva pravde, srpska Uprava za sprečavanje pranja novca zatražila je od banaka uvid u sve transakcije od 1. januara 2019. godine. Objavljen je spisak na kome se nalazi 37 nevladinih organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca.

- Taj spisak su napravili Ana Brnabić i Siniša Mali kako bi skrenuli pažnju sa pojedinaca i kompanija koje se nalaze na pravom spisku, pod pravom istragom. Pravi spisak, na kome se nalazi više od 500 imena, uručen je lično Aleksandru Vučiću. Na njemu su ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, svi njegovi kumovi i bliski saradnici.

Da bi izvrdao postupanje po nalogu, Vučić je izvršio diverziju i objavio lažni spisak. Bilo mu je potrebno da se izazove bura i opstrukcija, pa da kaže da ne može izvršiti nalog jer ga pritiskaju mediji, nevladine organizacije i Evropska unija. Svima s lažnog spiska zajedničko je to što su primali novac iz Soroševih fondova, ali samo njih 10 odsto je zaista povezano sa finansiranjem međunarodnog terorizma.

Na toj listi se nalaze Kanvas i Srđa Popović, koji zna zašto je tu, pa nije kukao u medijima, za razliku od većine ostalih predstavnika nevladinih organizacija i novinara - tvrdi Srđan Nogo.

Na lažnom spisku su Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Libek, Građanske inicijative mladih, Novosadska novinarska škola, CEAS, Crta, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, BIRODI i ostale NVO sličnog profila, NUNS i UNS, kao i novinari Vukašin Obradović, Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović i drugi. Tu je i Vuk Jeremić i njegov Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Stevan Dojčinović iz KRIK-a i Branko Čečen iz CINS-a ukazali su na nelogičnost da se proveravaju njihovi računi, tobože zbog sumnje da finansiraju teroriste, a to radi vlast u državi u kojoj je karlet Darka Šarića oprao milijardu evra stečenih švercom narkotika.

- Objavio sam dokumente, audio snimke i transkripte s oznakom "državna tajna" iz akcije "Balkanski ratnik", koja je vođena protiv Šarićevog narko klana. Na tim snimcima zabeleženi su telefonski razgovori Zorana Ćopića Ćope, osuđenog zbog pranja para, s Nenadom Kovačem, Savom Terzićem, raznim biznismenima i direktorima Komercijalne, NLB, Pireus i drugih banaka. To dokazuje da su i oni umešani u pranje narko novca. Sve sam objavio, ali BIRN, KRIK i CINS nisu hteli da o tome izveštavaju, a sad se pozivaju na taj slučaj - kaže Nogo.

Na lažnom spisku se nalazi i ime Andreja Nosova, službenika u Vladi Srbije, člana tzv. Kreativnog tima Ane Brnabić. Inače, Nosov je već petnaestak godina nezvanični dojavljivač informacija i analiza američkim ambasadorima u Beogradu.

Ambasadori su se smenjivali, ali ne i Nosov, koji ih je obaveštavao šta se dešava na političkoj sceni Srbije. Sigurno ne zbog njega, povodom spiska se i zvanično oglasila ambasada SAD.

- Zabrinuti smo zbog nečega što deluje kao selektivna istraga o izvesnom broju organizacija civilnog društva i medijskih kuća u Srbiji koje se bave istraživačkim novinarstvom, kao i pojedinaca od kojih mnogi rade na promociji demokratije, jačanju vladavine prava i pomažu Srbiji da napreduje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji - navodi se u saopštenju ambasade SAD.

Kad su i Amerikanci upozorili da se vodi selektivna istraga, Vučić je preko svojih medija plasirao informaciju da se na spisku nalaze i četiri ministra. Čak je na konferenciji za medije ispričao kako ga je zvao jedan od ministara, da pita zašto se proveravaju njegovi računu. Vučić, tobože, nije znao šta da mu kaže, pošto se uopšte ne bavi tom istragom, ni ne poznaje Željka Radovanovića, šefa Uprave za sprečavanje pranja novca.

U vrhu Srpske napredne stranke se govori da je Ministarstvo finansija, u čijoj nadležnosti je ta Uprava, kontrolisalo ministra Sinišu Malog. Navodno, izvršena je provera računa Aleksandra Vulina, Zorane Mihajlović i još jednog ministra iz koalicije. Finansijski forenzičari su se uzalud trudili, svi računi su čisti kao suza bogorodice Angeline.

Vučić je svestan da se omča oko njegovog vrata steže zbog kriminala, ne zbog političkih avantura na međunarodnoj sceni i, još manje, diktature koju je zaveo u Srbiji. Svestan je i da obaveštajne službe nekoliko najmoćnijih zemalja imaju dokaze njegovih prljavih poslova. Na to ne može da utiče drugim sredstvima, osim političkim uslugama. Samo tako može da kupuje vreme za opstanak na vlasti. A, dok je tu, nastaviće da se bavi svojom osnovnom delatnošću - pljačkanjem Srbije.

Dok traje provera računa novinara, Vlada Srbije je donela Zaključak kojim je most preko Dunava u Novom Sadu proglasila projektom od nacionalnog značaja. Miloš Vučević, novosadski gradonačelnik, formirao je Radnu grupu koja će se baviti izgradnjom mosta.

Prema rešenju iz Generalnog projekta, most će se izgraditi u nastavku Bulevara Evrope, preko Šordoša. Planirano je da posao bude završen za "pet ili šest godina". Vučević kaže da je procenjena vrednost projekta 125 miliona evra, plus 11 miliona evra za eksproprijaciju zemljišta.

Poslovni model je prepoznatljiv. Ako je sada istaknuto da projekat vredi 125, može se očekivati da na kraju košta minimum 250 miliona evra. Bez obzira ko dobije posao na tenderu, podizvođači su poznati, biće to građevinska preduzeća pod kontrolom Andreja Vučića, Zvonka Veselinovića i Milorada Dodika.

Uostalom, Novosađani kažu da nije slučajno što je "Galens" u poslednjih nekoliko godina kupio brojne parcele na Fruškoj gori. Pošto iza te kompanije stoje mlađi bata Vučić i Dodik, ne čudi što su pametno investirali oko sto hiljada evra u zemljište koje će sad prodati za 11 miliona evra.

Istovremeno dok se bude gradio most, iste firme će biti angažovane na izgradnji tzv. Fruškogorskog koridora, koji je pre nekoliko dana najavio Aleksandar Vučić. Uz "Beograd na vodi", projekti "Novi Sad na vodi", most preko Šordoša i Fruškogorski koridor postaće nove gigantske praonice prljavog novca.

U Vučićevoj organizaciji očerupan je i budžet Beograda. Javno komunalno preduzeće Parking servis je kupio 18 vozila "Land Rover Diskaveri", po ukupnoj ceni od 302 miliona dinara. Na vozila je ugrađen specijalni sistem "Sokolovo oko" za očitavanje registarskih tablica pomoću kamera koje snimaju iz svih ugolova. Vozila su predata Komunalnoj policiji, čiji pripadnici će ih voziti beogradskim ulicama, snimati i sankcionisati nepropisno parkirane automobile.

Goran Vesić, večiti zamenik gradonačelnika Beograda, potrebu za nabavkom tih skupih i moćnih vozila opravdao je činjenicom da nose 70 kg tešku opremu za snimanje. Inače, takav terenac bez problema može da nosi putnike ukupne težine od preko pola tone, dakle skoro tri Ksenije Vučić. Naravno, kao u svim poslovima naprednjačkog kartela, u pitanju je unosna mahinacija. Tender za nabavku ovih vozila napravljen je tako da je nedostajalo samo da se kao obavezni uslov navede da prodavac mora da se zove Ostoja.

Ostoja Mijailović je bio solidan čačanski limar. Poslovni uspon napravio je ulaskom u politiku. Postao je vlasnik kompanije "British Motors" i dobio zastupništvo svetskog brenda "Jaguar Land Rover". Kao vrhunska hostesa, na beogradskom Sajmu automobila 2017. godine reklamirao je model "Diskaveri":

"On je terenac koji pruža sigurnost i komfor pre svega, pa je kao takav adekvatan izbor za porodicu, ali i za ljude iz biznis sveta, koji neretko većinu poslovnog dana provede na putu, Veliko je interesovanje i medija, što je sigurna potvrda za njegov dalji uspeh na domaćem tržištu." Prevario se.

Prodaja je išla toliko loše da je Mijailoviću bila ugrožena licenca. Spas je našao u Vučiću, koji je pristao da, o trošku građana Beograda, kupi ovih 18 komada.

U Srbiji, najsiromašnijoj državi Evrope vlast kupuje terence od 142.000 evra, a u Holandiji, jednoj od najbogatijih evropskih zemalja, za isti posao kupuju vespe od po 1.600 evra.

Kolika je razlika u ceni, tolika je i u količini korupcije.

U Vučićevoj Srbiji sve je laž, sve je prevara koja za cilj ima samo pljačku javnih resursa. Paralelna stvarnost se ogleda u svakom segmentu društva, a najskuplja i najuočljivija je u privredi.

Što je stanje gore, to njegovi kreatori moraju da budu maštovitiji, da izmišljaju sve besmislenije trikove. Jedan od njih, baš blistav, režimski iluzionisti su priredili pre neki dan, kad je kompanija "Bisonde" dodelila "Diposu" specijalnu nagradu "Sertifikat bonitetne izvrsnosti".

Privreda se raspada, u poslednja četiri meseca 700.000 radnika je ostalo bez posla, a do kraja godine taj broj će se udvostručiti. Industrija ne postoji, poljoprivreda se gasi, a za najuspešnije poslovanje nagradu dobija preduzeće koje iznajmljuje državne stanove i zgrade. "Dipos" je jedini pravi uspeh napravio kad je omogućio Vučićevim kumovima i poslovnim ortacima da po bagatelnim cenama kupe luksuzne vile na Dedinju i Senjaku. Za taj podvig rukovodici "Diposa" trebalo bi da dobiju sertifikat o robijaškoj dugogodišnjoj izvrsnosti.

Dok se to ne desi, dok pripadnici naprednjačkog kartela ne završe u zatvoru, Srbija neće biti pravna država.

Vučić je uveren da se to nikad neće desiti. Zato ni ne pokušava da obuzda pohlepu, pljačkaške nagone, pa ni mržnju prema narodu kojim vlada. On to i ne krije. Ne propušta priliku da se ruga žrtvama svojih zločinačkih avantura.

U izbornoj noći, dok je u centrali SNS-a proslavljao pobedu, zbijao je šale na račun Vojislava Šešelja, Saše Radulovića, Sergeja Trifunovića i Nenada Čanka, kojima je potopio nadu da će preskočiti cenzus. "Budale, pričali su kako će kontrolisati glasanje, a Zelja ih pokidao. Zelja ne zna da nabroji tri padeža, ali njima pred nosom može da ukrade hiljade glasova", smejao se Vučić.

Na još monstruozniji način ruga se penzionerima, koji su mu najverniji glasači, a oteo im je onolike pare. Opljačkao im je milijardu evra i onda zatrpao presudama, na osnovu kojih im javni izvršitelji plene po pola penzije, šporete i frižidere. A, oni svejedno glasaju za njega.

Kad govori o političkim protivnicima, Vučić u mržnju unosi i poveću dozu prezira. Ni javno, dok je opisivao kako u policijskim stanicama kukaju i mole pretučeni demonstranti, nije mogao da suzdrži sadistički osmeh.

Sa istom bolesnom grimasom nedavno je pred dvoje stranih novinara pričao kako priznanje Kosova ne zavisi od Skupštine, Vlade ili naroda, već samo od njegove dobre volje.

"Kažu da ne smem da priznam Kosovo. Podići će se narod, oboriće me s vlasti. Mnogo se plašim... Sutra kad bih potpisao sporazum s Kosovom, šta bi bilo? Pred Skupštinu bi došlo hiljadu ludaka, onih što se plaše 5G mreže, vakcina i što pričaju da Zemlja nije kugla, nego kocka. Šta će da urade? Vikaće mi da sam peder, diktator, bolesnik, da sam žvalav i debeo... Pa, šta? Kad se umore, otićići će kućama i nastaviće da me pljuju na Tviteru. Zar tih junaka da se plašim? Pa, onoliko su mi pretili jer ih je policija tukla, a sutradan ni roditelji pretučenih nisu smeli da dođu na protest. Nisu smeli da brane ni rođenu decu, a, kao, braniće Kosovo", objasnio je Vučić na čemu gradi vlastitu samouverenost.

Ne plaši se, kaže, ni štrajka zdravstvenih radnika, kojim je nedavno zapretio Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i radnika u zdravstvu. Vučić je uveren da sve građane može da kontroliše strahom.

- Kad bih dva dana vodio kampanju u kojoj bi se tvrdilo da se korona virus širi na visini većoj od 1,5 metar, svi hrabri Srbi bi hodali pognuti. Posle toga, mogao bih da kažem da je korona pala do 50 centimetara. Svi bi puzali. Takvi su Srbi - ruga se diktator.

Nažalost, u njegovom opisu stanja u narodu ima dobar deo istine. Međutim, isto tako, videlo se da je taj junak ustuknuo pred studentima onog časa kad su krenuli na Predsedništvo. Na demonstrante, koji su se 7. jula spontano okupili pred Skupštinom, uplašeni kukavac poslao je svu oružanu silu koju je imao na raspolaganju. Tada je pokazao da i sam zna koliko je slab i bedan.

Koliko god da sam sebe sokoli, i Vučić je svestan da živi kao Pablo Eskobar. Ima novac, moć, uticaj, svoju vojsku, sve što poželi... Ali, ne sme da sam izađe na ulicu, među građane, koje naziva jadnim beskičmenjacima.

Sebe i sve svoje, svoje roditelje, brata i decu, sve ih je osudio da večno budu okruženi plaćenim telohraniteljima. Nikad više nijedan od tih Vučića neće moći slobodno da prošeta ulicom. Za neke od njih to ionako nije važno, znaju da će skončati na robiji.

Za njih, kao i za Srbiju, najbolje bi bilo da ih tamo smeste srpski, a ne američki pravosudni organi.

Kako sad stvari stoje, ipak izgleda da će Vučić uskoro slušati kako mu neki američki sudija čita optužnicu na engleskom. Šteta. Ali, ako je to način da se Srbija oslobodi diktature, neka bude tako.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane