Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (191)

Lov je počeo, a karteli u mišjoj rupi

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Viši sud u Beogradu odredio je 25. jula ekstradicioni pritvor za 11 osumnjičenih koji su u petak uhapšeni na 16 lokacija u Srbiji, zbog sumnje da su organizovali 16 lažnih investicionih platformi i protivpravno pribavili više od 70 miliona dolara.

Sudija za prethodni postupak doneo je rešenje kojim je odredio pritvor do 60 dana prema osumnjičenima, po zahtevu za pružanje međunarodne pravne pomoći Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, precizira se u saopštenju suda.

Oni se terete da su putem lažnih investicionih platformi pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 70 miliona dolara.

Među uhapšenima su državljani Srbije, Crne Gore, Australije i Filipina, a to su K. K, K. F. A. K, M. P, U. S, N. K, A. S, A. S, M. M, N. D, B. R. i N. M.

Pritvor im je određen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da bi se lica, čije se izručenje zahteva, boravkom na slobodi mogla sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja.

Protiv ovog reešenja osumnjičeni i njihovi branioci imaju pravo žalbe veću Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u roku od tri dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

U saopštenju suda se ukazuje da je, pored postojanja razloga za određivanje pritvora, ovakva odluka doneta iz razloga što sva navedena lica potražuju pravosudni organi SAD radi vođenja krivičnog postupka prema osumnjičenima za urotu, za počinjenje prevare sa prebacivanjem novca, dok osumnjičene K. K, K. F. A. K, M. P, U. S, N. K, A. S, A. S, M. M i dr. i za urotu za počinjenje pranja novca.

SAD tražile pritvor 17. jula

Osumnjičeni su uhapšeni po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal nakon čega su saslušani u postupku međunarodne pravne pomoći koju Srbija pruža nadležnim pravosudnim organima SAD.

Ministarstvo pravde SAD je 17. jula dostavilo zahtev za određivanje privremenog pritvora za 11 lica Ministarstvu pravde Srbije, rečeno je Tanjugu u srpskom Ministarstvu.

U istom krivičnom predmetu nadležni organi SAD su Ministarstvu pravde dostavili zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć i dopunu zamolnice, kojima je zatraženo preduzimanje više radnji na teritoriji Srbije, između ostalog saslušanje lica, pretres prostorija i lica, pribavljanje dokaznog materijala i drugo, dodaju u Ministarstvu.

Osumnjičeni su za organizovanje najmanje 16 lažnih investicionih platformi

Za uhapšene se sumnja da su kao organizovana kriminalana grupa od 2011. godine do danas, učestvovala u stvaranju, promovisanju i organizaciji najmanje 16 lažnih investicionih platformi koristeći se internetom i onlajn veb stranicama, čime su pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 70 miliona dolara.

Ova grupa je pronalazila investitore širom sveta, uključujući i one u Severnom okrugu države Teksas, koji su investirali u lažne investicione platforme za binarne opcije gde su pripadnici grupe stvarali lažne trgovinske transakcije, lažne potvrde o podizanju novca kao i lažne potvrde o prebacivanju novca, navodi tužilaštvo.

Pripadnici organizovane kriminalne grupe su pristali da investiraju, služeći se lažnim identitetima i koristeći lažne titule, putem imejla ili putem video-konferencijskih veza upućivali da prebace svoje "investicije" na međunarodne bankovne račune povezane sa organizatorom ove grupe.

Nakon toga grupa je po nalogu organizatora zatvarala ove lažne investicione platfome i nakon nekog vremena ponovo otvarala nove sa istim već razrađenim metodom rada.

Sumnja se da su organizator i pripadnici ove grupe pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 70 miliona dolara.

Ministartvo pravde Srbije dobilo je poveći spisak zahteva za ''preuzimanjem pravne pomoći'' od strane srpskog pravosuđa, a koja se odnosi na proveru računa osumnjičenih, njihove imovine...

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, koji zamenjuje odsutnu ministarku Nelu Kuburović, dva dana nije smeo da obavesti nadležne šta se od Srbije potražuje.

Interesantno je da Federalni istražni biro nije uspostavio, ovim povodom, saradnju sa srpskim ministarstvom unutrašnjih poslova, već je zahtevao da osumnjičene sudiji za prethodni postupak privede i lokacije pretrese državni tužilac u prisustvu agenata FBI-a i da sami odrede policijsku jedinicu koja će postupati po nalogu, a da predhono nisu znali kuda idu u akciju.

Od 16 osumnjičenih privedno je njih 11. od čega su četvoica državljani drugih zemalja. Lako je zaključiti da najvažniji u ovom lancu koji je oštetio Sjedinjene Države za najmanje 70 miliona dolara nedostaju glavni organizatori.

Nije teško zaključiti da je ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović isključen iz saradnje sa američkim službama bezbednosti koje istražuju kriminal i zločine balkanskih diktatora.

Ministar se slomio pred uticajem svog zaštitnika Aleksandra Vučića, a nakon što je u maju prošle godine predvodio delegaciju koja je u Vašingtonu primljena na najvišem nivou. Strefanović je obećao saradnju u hapšenju Vučićevog kartela, ali se pokazao nedoraslim za ovaj poduhvat, pa će i sam završiti na doživotnom zatvoru.

Sa državnim sekretarom Radomirom Ilićem obavljen je razgovor, u kojem je naglašena potreba da Srbija dosledno poštuje preuzete zakonske obaveze u saradnji sa američkim istražnim organima oko hapšenja i isporučivanja osumnjičenih za najteža krivična dela.

Trebalo je nekoliko dana da Ministarstvo pravde Srbije dostavljene zahteve koje je podneo FBI-a, dostavi Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je, potom, izdalo nalog za pretres lokacija i privođenje osumnjičenih sudiji za prethodni postupak Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koji je odredio pritvor za privedene.

Među uhapšenim, za sada, nema Andreja Vučića, mada je, odmah iza brata, na listi čije hapšenje se očekuje.

Ali, koliko su Vučićevi karteli nemilosrdni, potvrđuje ponašanje predsednika Višeg suda u Beogradu sudije Aleksandra Stepanovića. On je odmah stupio u kontakt sa advokatima uhapšenih, da utvrdi njihovu platežnu sposobnost. On predsedava vanraspravnim većem koje odlučuje po žalbi na pritvor, a potom i na donošenje odluke o ispunjenosti uslova za ekstradiciju.

Formalno, Stepanović može da promeni rešenje o određivanju dvomesečnog pritvora, da ga zameni kućnim pritvorom i omogući pritvorenima, osim stranim državljanima, a formalno može i njima, pa da uteknu. Za velike pare. Milion evra je najmanja ponuda!

Istražne američke službe i Europol su detaljno upoznati o kriminalizaciji srpskog pravosuđa, o sprezi tužilaštva, sudova, advokata i izvršne vlasti, tako da se može desiti da u okviru istrage i glave pravosudne mafije završe u zatvoru.

Za sada Stepanović trlja ruke. Možda je neki dogovor i postignut.

Očekuje se da u talasima FBI-a, a potom DEA i Agencija za sprečavanje pranja novca počnu da pune fioke Ministarstva pravde Srbije zahtevima za hapšenjem.

Prošla akcija FBI-a je stavljanje srpskim kartelima ''opasnsoti u izgled''. Neki od članova Vučićevog karetla su, preko posrednika, stupili u kontakt sa centralom FBI-a, nudeći svoje saradničke usluge i obaveštenja. Pokazalo se da sve što oni mogu da potvrde, pedantni istraživači FBI-a znaju.

Vučićev kartel se, uljuljkan zaštitom koju je imao u belom svetu Aleksandar Vučić, toliko osilio da su pravili početničke greške, ostavljajući smrdljive tragove iza svojih nedela.

Strah se uvukao u kosti onih koji su stekli desetine miliona evra i još toliko vrednih nekretnina.

Sa uhapšenima Vučićevi emisari obavljaju razgovore kako da se brane, da sve poriču i da optužuju njima nepoznate, da brane Andreja i njegovu ekipu.

Vučići misle da su američke sudije i porota kao i sudije Privrednog suda u Beogradu, koje su oslobodile Andreja od optužbi da je vlasnik privrednog društva preko kojeg su oprani milioni evra, koje je on stavio sebi u džep. Sudija je, sprdajući se sa pravdom, zaključio da je Andeju Vučiću ukraden identiet!

FBI-a nije nadležna za hapšenje srpskih sudija i tužilaca. Oslobađanje Srbije je nemoguće bez masovnog privođenja pravdi tužilca i njihovih zamenika koji su služili mafiji iz vlasti, Vučićevim kartelima, a i sami sebi, naplaćujući usluge.

Spisak sudija koji moraju biti uvedni u postupak utvrđivanja odgovornosti, nastojaćemo da objavimo u prvom septembarskom broju Magazina Tablolid.

U ovom broju podsećamo čitaoce na plate sudija Ustavnog suda Srbije. Ovi gmazovi, koji čuvaju sve kriminalne odluke i zakone Vučićeve vlasti i kartela, debelo su plaćeni. Svi oni moraju biti stavljeni pod istragu, da se utvrdi koliko su predmeta sakrili, koliko su presuda doneli ne poštujući zakon, a služeći vlasti. Dobar islednik bi za nekolio dana obezbedio dovoljno dokaza da ih sve, odreda, osude na kazne zatvora i da ostatak života provedu u Zabeli, Nišu i Sremskoj Mitrovici.

Dekan pravnog fakulteta ne ume da sroči ni rešenje

Upravni sud u Novom Sadu je presudom broj III 7 U 6458/18 koju je 5. juna 2020. donelo veće sastavljeno od sudija Nade Balešević (predsednica), Vesne Slijepčević i Gordane Nikolić Vrbaški poništio rešenje Pravnog fakulteta u Novom Sadu kojim je bio suspendovan apsolvent Stefan Karanović. Ovaj student je pod udar disciplinske komisije fakulteta dospeo, jer je bio osumnjičen da stoji iza tekstova u Magazinu Tabloid u kojima je opisivan kriminal koji se odvija između zidova ovog zdanja.

Na Stefana se najviše okomio profesor Dragan Milkov koji tvrdi da iza njega zaštitnički stoji njegov kolega i takođe redovni profesor, koji je tada bio i šef naprednjačke poslaničke grupe, Aleksandar Martinović, zbog čega Milkov važi za sivu eminenciju fakulteta.

Upravni sud je u ukinutom rešenju našao niz nepravilnosti, kako u dispozitivu, tako isto i u obrazloženju. U suštini, jedino nije imao zamerke na potpis ovlašćenog lica i pečat. Prosto je neverovatno da na jednom pravnom fakultetu ne postoji pravnik sposoban da makar dispozitiv napiše kako treba.

U dispozitivu prvostepenog rešenja nema opisa radnje povrede discipline (što nije u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ali ni sa Pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti studenta), kao ni u prijavi, ali ni u dispozitivu drugostepenog rešenja, pa se postavlja logično pitanje kako je moglo da bude doneto rešenje na osnovu nepropisne prijave i kako to da ni prvostepena, a ni drugostepena disciplinska komisija nisu uočile ovaj nedostatak. Ima li na Pravnom fakultetu uopšte nekog ko se razume u upravno pravo?

Sud je utvrdio i da je obrazloženje prvostepenog rešenja kontradiktorno i nerazumljivo, dok se drugostepeno rešenje samo poziva na obrazloženje prvostepenog rešenja, te je tako i ono nezakonito. U spisima Disciplinske komisije Fakulteta nema dokaza da je Stefan uopšte pozivan da se izjasni pred Komisijom i prisustvuje saslušanju svedoka, ali da nema ni zapisnika o sprovedenim radnjama. Sve je odrađeno tajno, bez ostavljanja tragova. Profesionalno, ali za kriminalce, a ne profesore pravnog fakulteta.

Stefanu je od prvog momenta bilo uskraćeno pravo na odbranu, jer niti je pozvan na sednicu Komisije, niti se u obrazloženju prvostepenog rešenja navodi na kojim je on skupovima konkretno uzeo učešća (čime bi prekršio Pravilnik), pa mu čak nisu ni dostavljeni spisi predmeta iz kojih bi mogao da se upozna sa konkretnim dokazima koji ga terete.

Ni drugostepeno rešenje, doneto na osnovu žalbe Stefana na prvostepeno rešenje kojim mu je izrečena maksimalna kazna po tadašnjem Statutu fakulteta (kasnije je Statut promenjen upravo iz razloga kako bi se Stefanu u jednom drugom postupku izrekla još teža kazna) nije otklonilo uočene nedostatke, već se samo pozvalo na prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja, navodi sud na strani 9 presude, uopšte nisu navedeni razlozi zbog kojih se Stefanova žalba odbija, odnosno zašto se ne prihvataju veoma detaljno navedeni žalbeni razlozi. Da ceo upravni postupak nije bio nedvosmisleno politički motivisan, moglo bi se reći kako su i prvostepena i drugostepena Disciplinska komisija samo otaljavale svoj posao ne zamarajući se previše zakonskim odredbama.

Konačno, sud je utvrdio kako drugostepena komisija u svom rešenju uopšte ne navodi iz kojih razloga se žalba odbija. Samo se poziva na zaključke prvostepene komisije, pa Fakultet čak i u odgovoru na tužbu navodi kako žalbena komisija nije dužna da u obrazloženju svog rešenja navodi posebne razloge, već je dovoljno da se samo pozove na razloge iznete u ožalbenom rešenju. Zakon o opštem upravnom postupku predviđa nešto drugo, odnosno dozvoljava da se u drugostepenom rešenju pozove na obrazloženje prvostepenog rešenja, ali zahteva i da se jasno navedu razlozi za odbijanje navoda iznetih u žalbi o kojima prvostepeni organ nije mogao da se izjasni, jer u to vreme nisu ni postojali. Ukazivanje Stefana u svojoj žalbi na povrede zakona prilikom donošenja prvostepenog rešenja Disciplinska komisija nije mogla da ceni i to je morala da uradi Žalbena komisija.

Stefan je, umesto da diplomira, tri godine učio pravo po sudovima. Studiranje počeo iznova u Crnoj Gori, a profesor, kolege, dekan i njihova kamarila ga je tužila i krivično i parnično. Spisak sudija koji su napali Stefana je dugačak, a ističu se dvoje. Sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Stevan Pavlov osudio je Strefana zbog ugrožavanja sigurnosti profesora Milkova, a novčanu kaznu će mu izreći zloglasna Milenija Petričević u Višem sudu u Beogradu. A Upravni sud utvrđuje da je proces protiv Stefana lažan, montiran...

Ko će platiti Stefanu tri izugubljene godine života?

Pismo zaposlenih iz Drugog osnovnog suda

Ovim putem ukazujem na situaciju u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, a povodom epidemije korona virusa COVID 19. Naime, iako je Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zaraznih bolesti propisano da je potrebno organizovati rad u najboljem zdravstvenom interesu zaposlenih, rad u ovoj ustanovi je organizovan, kao da epidemija i ne postoji.

U Drugom osnovnom sudu u Beogradu se ne poštuju mere socijalnog distanciranja, obzirom na veliki broj zaposlenih nemoguće je držati međusobnu distancu od 1,5 metara. Zaposleni sa temperaturom dolaze na posao, jer su zabrinuti za svoj radnopravni status, u slučaju otvaranja bolovanja, obzirom da su u većem broju zaposleni na određeno vreme. Tome posebno treba dodati da svakodnevno u sud uđe više stotina stranaka, kojima se na ulazu ne meri temperatura, ne prolaze kroz dezobarijeru, niti im se vrši dezinfekcija ruku, a veliki broj ni ne nosi zaštitne maske. Navedeno ima za posledicu zabrinjavajući broj potvrđenih slučajeva korona virusa među zaposlenima, a i među članovima njihovih porodica.

U situaciji kada je zdravstveni sistem pred kolapsom, ne može se ni pretpostaviti šta bi značilo da se korona virus u kolektivu koji broji više stotina ljudi, dodatno proširi.

Zaposleni su opravdano zabrinuti za svoje zdravlje i u krajnjoj linili svoje živote, pa vas molim da reagujete što hitnije, kako se situacija ne bi otela kontroli, nakon čega će biti kasno za naknadnu primenu bilo kakvih mera.

Molim vas da u skladu sa vašim nadležnostima preduzmete mere kako bi se u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, organizovao rad od kuće odnosno rad u smenama, što je i preporučeno od strane Vlade Republike Srbije, a sve u cilju zaštite zdravlja zaposlenih i njihovih članova porodica. Na taj način bi se svakako smanjio broj ljudi koji se nalaze u sudu, samim tim i mogućnost zaraze, a posao bi mogao i dalje nesmetano da se obavlja.

podeli ovaj članak:

Natrag