Natrag

Razaranje

Dokle se stiglo sa sistematskim urnisanjem nastave arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

NEKROFILIJA I FEMINIZAM KAO STATUSNI SIMBOL

Šta se sve ispodešavalo nakon izlaska prethodnog broja Tabloida. Kakva je cirkularna poruka kružila preko Vibera. Kako je izbegnuto postavljanje nezgodnih pitanja. Kako su kapitalni intelektualni kapaciteti završavali arheologiju. Kako je reformom programa studija dvadesetak normalnih ispita zamenjena sa pedesetak , mahom nenormalnih. Kakve su bile posledice praktične primene nečijih razmišljanja. Kakve se sve nebuloze predaju na fakultetu. Ko se bavi nekrofilijom. Šta bi trebalo uraditi sa kubicima koščurina sa arheoloških iskopavanja. Kako nastaju generacije arheologa idiota.

Stanislav Živkov

Nakon objavljivanja prethodnog teksta o najnovijem skandalu na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, praktično istovremeno se dogodilo više zanimljivih događaja. Pošto je već u četvrtak rano ujutro na svim kioscima u široj okolini Filozofskog fakulteta Tabloid bio rasprodat, u akciju je stupio Radio Mileva i to tako što je među arheolozima preko Vibera kružila poruka koja je glasila ovako: Stanislav opet opleo arheologe sa Odeljenja SB, DM i TC i Bojanu važnu Mihailović da joj muž bude mentor a nigde ga nema, ustvari ona je Bosiljka koja je uhvatila muža na trudničku klopku bila je među najgorim studentima.

Istovremeno je sa više beogradskih grobalja javljeno da se čuju čudni zvuci iz grobova nekadašnjih eminentnih arheologa koji se uveliko prevrću u svojim grobovima zbog svega šta je učinjeno da bi se nastava arheologije po svaku cenu urnisala čime je definitivno potvrđeno staro pravilo da kad god se pomisli da se nešto ne može niže urušiti, ispostavi se da se može dalje urušiti i pasti ne na samo dno, već tri metra niže.

Druga stvar koja se dogodila je činjenica da je kompletan Filozofski fakultet naprasno otišao na kolektivni godišnji odmor što samo po sebi govori da je nezakoniti izbor Cvjetičanin Dr Tatjane namerno pakovan na poslednju sednicu Nastavno naučnog i izbornog veća pre naprasnog godišnjeg odmora, što takođe znači da je sve bilo vrlo brižljivo isplaniran još mnogo ranije (prvi put se dovođenje Cvjetičanin dr Tatjane spominjalo 10. Februara) kako se na samom Fakultetu ne bi postavljala nezgoda pitanja u vezi poslednjih dešavanja na elektronskim sednicama Nastavno naučnog i Izbornog veća!

Naravno u poslednje dve nedelje, i pored više obraćanja uopšte nije bilo moguće dobiti rezultate elektronskog glasanja što samo po sebi najbolje govori da je verovatno sve prošlo kako je planirano. Takođe se ispostavilo da je Cvjetičanin dr Tatjana naprasno otišla u samoizolaciju pošto je negde imala nekakav rizičan kontakt, mada bi čovek najpre pomislio da je svaki kontakt sa njom zapravo visokorizičan!

Ipak najzanimljiviji od svega bio je razgovor sa jednim saradnikom Fakulteta koji je do detalja opisao kako je zapravo formiran arheološki paket derišta Odeljenja za arheologiju pa se tako ispostavilo da su sve njih na arheologiju upisali ni manje ni više nego njihovi roditelji koji su očito shvatili o kakvim se intelektualnim kapacitetima zapravo radi, o čemu najbolje govori primer jednog arheologa koga je otac, takođe arheolog, upisao na odeljenje za arheologiju gde je i sam predavao pa je tako jednog dana, nakon sinčićevog diplomiranja, arheolog tata kod kuće za trpezarijskim stolom zatekao svog sina arheologa koji začudo čita knjige koje su tati arheologu tog dana stigle poštom, nakon čega se tata arheolog iz glasa rasplakao i ridao pošto, eto sinčić se rešio da nešto i pročita.

Takođe se ispostavilo i da je sadašnjeg upravnika Odeljenja Duška Mihailovića takođe upisao otac eminentni violinista tako da je i on zapravo punopravni član paketa arheoloških derišta. Osim toga, ispostavilo se da je i njegova sadašnja žena Bojana po dolasku iz Kruševca u Beograd naprasno promenila ime jerbo se do dolaska u Beograd zvala Bosiljka a onda je naprasno sama sebe prekrstila u Bojanu, verovatno kako bi se sakrila činjenica da je bila među najgorim studentima arheologije u svojoj generaciji!

Ipak, najporaznije saznanje bile su okolnosti vezane za dolazak Dubravke Ujes na Fakultet, jer je ona došla čistom slučajnošću nevezano za pedigree.

Naime, eminentnom profesoru pokojnom Vladislavu Popoviću bio je potreban asistent na katedri i odabrao je za svog asistenta Vujadina Ivaniševića iz Arheološkog Instituta, što je izazvalo odijum u samom institutu preko puta Knez Mihailove ulice, a rezultat tog odijuma bilo je Ivaniševićevo odustajanje od prelaska na fakultet, a to zbog toga što mu je prelazak doslovce zabranila siva eminencija Instituta Popović-Pacov dr Marko, ucenivši ga ko zna čime, tako da je na kraju za čudo morao biti raspisan konkurs nakon koga je primljena Dubravka Ujes koja je na Fakultetu provela desetak godina, nakon čega joj je pukao film pa je otišla u inostranstvo.

Sličan je bio i slučaj izvesne Ivane Radovanović koja je takođe neko vreme bila na fakultetu, nakon čega joj je takođe pukao film pa je najpre prešla preko ulice u Arheološki institute da bi na kraju postala profesor univerziteta u Kanzasu pri čemu niko živi pojma nije imao da je Radovanovićka konkurisala tako da su raznorazna beogradska arheološka derišta bila neprijatno iznenađena njenim odlaskom!

A što se Popović Dr Marka - Pacova tiče malo je poznato da se on pre tridesetak godina po svaku cenu utrpavao da postane profesor na Odeljenju za arheologiju što mu, srećom po studente, nikada nije pošlo za rukom, nakon čega je svesrdno primenjivao geslo: ako ne mogu ja, ne mogu ni drugi, pa je iz čiste pakosti sprečavao bilo kakav prelazak iz instituta na fakultet pri čemu nije birao sredstva, a čak je i sopstvenu drugu ženu naterao da napusti fakultet i pređe u Balvanološki institut ANUS-a .

Nekako u isto to vreme na samom Odeljenju počela je serija skandala vezanih za prekoredno sticanje doktorskih disertacija a bez magistarskog rada što je sve organizovao pokojni Dragoslav Srejović a među tim doktorantima svakako su najpoznatiji izvesni Mile Stojić, alias Mile Če Gevara i sada pokojni dr Ljubomir Bukvić, inače veliki ljubitelj studenkinja, koji je slučajno bio u vrlo ustreptalim odnosima upravo sa Dubravkom Ujes , koju je najpre pokazivao kao trofej u pančevačkom muzeju, da bi se sa njom potom debelo pokarabasio, otprilike na krv na nož, da bi na kraju i karijeru i život okončao sa studentkinjom koja ga je navodno našla mrtvog 2001. godine, iako i danas kruži priča o sasvim drugim okolnostima njegove smrti! Uglavnom nakon smrti eminentnih profesora na Odeljenju za arheologiju Branka Gavele, Aleksandrine Cermanović Kuzmanović i Aleksandra Jovanovića koji su za sobom ostavili impozantan naučni opus i veoma važne knjige, arheološka knjiga klasične arheologije na Odeljenju spala je na njihovu asistentkinju Stašu Babić koja je u međuvremenu po nepoznatim kriterijumima avanzovala do zvanja ... profesora a sada i šefa odeljenja za arheologiju čime je bio otvoren put za njegovo definitivno i temeljno urnisanje koje je realizovano putem dve paralelne linije.

Jedna linija bila je izvedena pod izgovorom reforme obrazovanja i prilagođavanja nastave potrebama Bolonjske deklaracije, a druga je izvedena tako što je , s par izuzetaka, kompletno odeljenje za arheologiju doslovce pretvoreno u privatnu prćiju i zabran Staše Babić, Aleksandra Palavestre (skraćeno Stašavestra ili po nekima Stašalavestra) u koji su opet po nepoznatim kriterijumima dovođeni raznorazni bizarni likovi čiji je glavni kvalitet bio umetnost slugeranjstva i šenjenja Babićki i ekipi!

Uglavnom umesto nekada eminentnog odeljenja za arheologiju gde se jasno znalo ko pije i ko plaća i gde su studije obuhvatale polaganje ne više od 20 ispita u koje su spadali i Odbrana i zaštita 1 i 2, marksizam kasnije nauka o društvu, strani jezik, latinski, starogrčki, preistorijska, klasična, arheologija bliskog istoka, srednjevekovna arheologija, numizmatika, epigrafika, metodologija arheoloških istraživanja, te istorije vizantije, starog i srednjeg veka naprasno je sve izmetastaziralo pa se ispostavilo da se nakon reforme polaže svega pedesetak ispita, najvećim delom nebuloznih, a sve je zapravo izvedeno pod izgovorom slabe prohodnosti studenata, a zapravo se po svaku cenu želelo omogućiti da neki doživotno student koji su očito bili pravi kapaciteti pa su dvadesetak ispita polagali i po dvadesetak godina.

Tipičan primerak ovakvog kapaciteta svakako je vd direktora Pančevačkog muzeja Miroslav Birclin koji je dvadesetak ispita polagao svega sedamnaest godina a takvih ima na svakom koraku. Uglavnom umesto normalnih gorenavedenih predmeta dobili smo prave bisere od kojih navodimo ubedljivo najbolje egzemplare.

Pre svega tu je bizaran predmet pod enigmatskim naslovom Archaeologia analecta za koji uopšte na sajtu odeljenja ne postoji nikakav silabus ali smo zato pronašli dva značenja reči analecta: odabrano štivo ali i rob koji skuplja mrvice nakon obeda iz čega se vidi da je ovaj kapitalni predmet zapravo nekakva vrsta čitalačkog časa.

Već smo pisali o još jednom bizarnom predmetu pod imenom Arheologija i javnost koji proučava navodno kompleksne međusobne odnose između arheologije i javnosti, društvenu ulogu arheologije; pojavu pseudoarheologije; pojam arheološke i kulturne baštine; prezentaciju i popularizaciju nasleđa; uloga medija u prezentaciji nasleđa i formiranju slike o arheologiji i arheolozima; podizanje svesti o značaju arheološke baštine; arheologija i turizam; zakonsku regulativa; istoriju zaštite arheološkog nasleđa u našoj zemlji što sve zajedno ne znači apsolutno ništa osim najobičnijeg drndanja odavno izdrndane vune a tek kada se vidi da je jedan od ciljeva izučavanja i kritičko razmišljanje o mestu arheologije u savremenom društvu i društvenoj odgovornosti arheologa svakom iole normalnom čoveku definitivno pada mrak na oči, baš kao u genijalnom romanu Bore Ćosića "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" gde mama kaže kako je zaboli glava kada pomisli koliko ljudi živi na kugli zemaljskoj , na šta joj tata odgovara: "Ko te tera da misliš".

A uostalom veliki mislioci su bili i Marks, Engels, Lenjin i Staljin a zahvaljujući praktičnoj primeni njihovih dubokoumnih razmišljanja pobijene su stotine miliona ljudi tokom XX veka!

Naravno ima tu još dosta jakih stvari, recimo predmeti , sada prekršteni u kurseve Arheologija i pseudoarheologija i Arheologija i socijalna antropologija Arheologija i socijalna antropologija zamišljen je kao opšti paralelni uvid u dve srodne discipline: socio-kulturnu antropologiju i arheologiju i kao nastavak i dopuna obaveznog kursa Uvod u studije arheologije.

Težište je stavljeno na socio-kulturnu antropologiju, pošto se mnoge opšte teorijske teme arheologije već obrađuju u predmetu Uvod u studije arheologije. Socio-kulturna antropologija ne sagledava se na kursu integralno, već je istaknuta veza ove discipline s arheologijom i prožimanje dveju disciplina.

Otud i izvesna nesrazmera u tretiranju značaja pojedinih antropoloških škola. Arheologija i socijalna antropologija imale su zajedničke korene i početke da bi se potom, u zavisnosti od različitih teorijskih koncepata, vremenom razilazile i ponovo približavale i konačno, početkom XXI veka, našle suočene sa sličnim problemima i temama.

Cilj kursa je upoznavanje studenata s istorijom ideja i osnovnim teorijskim konceptima socio-kulturne antropologije, bez kojih je nemoguće razumeti teoriju i praksu savremene arheologije. Jedino nikome normalnom ne može biti jasno kakav je rezultat ovakvog mešanja baba i žaba, jer kada se to i pokuša, kao rezultat ovakvog zamešateljstva obavezno ispadnu čavke!

Na žalost to nije sve jer postoji još jedan kurs pod veoma sličnim imenom Socijalna antropologija za arheologe Koji je predviđen za studente arheologije i komplementaran je kursevima „Uvod u studije arheologije" i „Arheologija i socijalna antropologija - istorija ideja".

Na kursu se obrađuju osnovni fenomeni značajni za arheologiju i socijalnu antropologiju, kao što su: prožimanje i međusobni odnos prirode i kulture, komunikacija i jezik, oblici egzistencije i ekonomski sistemi, pol i rod, srodstvo, poreklo i porodica, socijalna stratifikacija (klasa, etnos i rasizam), politička organizacija (družina, pleme, poglavarstvo, država), religija, umetnost i stil, kulturna promena itd.

Sve ove teme su u antropologiji definisane i problematizovane, te se u arheologiji moraju koristiti s neophodnim predznanjem koje ovaj kurs pruža.

E a pošto su očito sve moguće vrste antropologije jako pomodne autorima nastavnog programa je bilo veoma stalo da sve budalaštine sa petog sprata fakulteta, odnosno sa davno upropašćenog odeljenja za etnologiju i antropologiju po svaku cenu preliju i na četvrti pa je osim ovih antropologija na odeljenju ubačena i svojevrsna nekrofilija, odnosno proučavanje natrulih koščica i koščurina isčeprkanih iz zemlje da bi se ustanovio pol, starosna dob , boleštine, povrede i sve druge stvari vezane za nekrofiliju a sve ovo je zapravo posao za prosekture i patologije, ali pošto su sada bolšetine, pretežno duševne, postale statusni simbol kod većeg dela što arheologa što etnologa i antropologa na samom fakultetu, sada je preko ovakvih nebuloza organizovano i ispiranje mozgova studenata i razvijanje duševnih bolesti i kod njih.

Kome normalnom može biti jasno kakve veze sa arheologijom recimo ima kurs Istoriografija i antropologija arheologije gde se pored ostalog kaže kako je Sociokulturna evolucija u arheologiji i antropologiji obavezna za studente koji izaberu temu oblasti Teorija arheologije.

Dalje se navodi da Ideja evolucije, kao jedna od najznačajnijih paradigmi u prirodnim i društvenim naukama, već vekovima prožima gotovo sve interpretacije ljudskog društva u prošlosti i sadašnjosti, pa je nezaobilazana, ali i kontroverzna tema u humanističkim disciplinama.

Evolucionističke ideje, ali i oštre reakcije i otpori evolucionizmu, ostavili su dubokog traga u antropološkim i arheološkim teorijama. Taj sukob ideja ogleda se u suprotstavljenim paradigmama jednolinijske evolucije, kulturno partikularističke škole, kulturnoistorijske arheologije, neoevolucionističke antropologije, nove arheologije, postprocesne arheolgije, evolucione psihologije i nove evolucionističke arheologije, što sve u prevodu znači da se sve opet svodi na isprazno filozofiranje i ispiranje mozgova studentima sa notornim budalaštinama koje blage veze nemaju sa arheologijom kao naukom, ali zato veoma mnogo veze imaju sa idiotizmom onih koji su izmišljali ovakve nakaradne nastavne programe!

Dalje su tu i Arheologija pejzaža, i Arheologija razmene i trgovine pri čemu jedino nije jasno kako se mogu vršiti arheološka istraživanja nečega što fizički ne postoji već je samo prisutno kao pojava tokom istorije.

kakvim se budalaštinama radi opet najbolje govore podaci sa web strane odeljenja gde se navodi kako arheologija pejsaža proučava način na koji različite zajednice ovladavaju pejzažem, razumeju ga, tumače i prenose znanja o življenom i imaginarnom prostoru; posledice u arheološkom zapisu i mogućnosti tumačenja različitih aspekata života u prošlosti (ekonomski, religijski, socijalni); osnovni koncepti fenomenološkog pristupa u arheologiji pri čemu je cilj izučavanja kursa:obogaćivanje teorijsko-metodoloških znanja kandidata; osposobljavanje za sagledavanje prostorne dimenzije života u prošlosti, koja čini važnu okosnicu arheološkog istraživanja!!!!

Naravno ima tu još bisera za koje uopšte nema podataka o ikakvom nastavnom planu, recimo tu su Epistemologija u teoriji arheologije 1 i 2 pa zatim Istoriografija i antropologija arheologije, ali je za sve gorenavedene predmete veoma važna činjenica da ih predaje izvesni Aleksandar Palavestra, inače sin akademika Predraga Palavestre, član „Stašavestre" i slučajno nekakav kum Cvjetičanin dr Tatjane koji se odavno kompromitovao kao član upravnog odbora u vreme direktorovanja Cvjetičanin dr Tatjane a koji je očito jedva dočekao da mu se nekakva kuma pridruži u prodavanju magle na Odeljenju za arheologiju!

A samom nekrofilijom odnosno fizičkom antropologijom bakće se izvesna Sofija Stefanović koja predaje sledeću gomilu budalaština: Arheoosteologiju-identifikaciju i analizu ljudskih skeletnih ostataka, Bioarheologiju, Paleodemografiju, Fizičku antropologiju, Fizičku antropologiju - osteoarheologiju, Fizičku antropologiju u istorijskom periodu, Fizičku antropologiju u praistorijskom periodu, Evoluciju čoveka, Metodologiju fizičke antropologije, Paleodemografiju, Antropostatistiku, Bioarheologiju, Bioarheologiju dece, Evoluciju čoveka, Evolucionu ekologiju, Metodologiju fizičke antropologije, Paleodemografiju i Postanak i razvoj čovekove vrste.

A osnovno pitanje je opet: kakve sve to veze ima sa arheologijom. A odgovor je isti: Nikakve!!!! Uostalom pošto se ljudske i životinjske koščurine ionako iskopavaju na desetine kubika, možda bi napokon trebalo izvući i neku materijalnu korist i to tako što bi se prikupljene koščurine spaljivale u pećima i tako dobijen pepeo bogat kalcijumom koristio za proizvodnju tzv Bone China engleskom porcelana koji se proizvodi uz dodatak 30% koštanog pepela zahvaljujući čemu se postiže poluprovidnost i mala debljina proizvoda koji se smatraju jednim od najskupljih vrsta Engleskog porcelana!

Koliko bi Fakultet zaradio prodajom porcelanskih figurica recimo u obliku lobanje? Uzgred budi rečeno, na kom se ono kursu sluša džez kao nastavna jedinica?A šta se tek može reći o nekim kursevima šefice odeljenja za arheologiju Staše Babić?

Recimo predmeta klasično nasleđe u savremenoj srpskoj kulturi koji obuhvata i pregled nekih relevantnih teorijsko-metodoloških pristupa (teorija recepcije, postkolonijalna teorija)? Ili predmeta Arheologija identiteta , tj arheološko istraživanje aspekata individualnog i grupnog identiteta (rodni, etnički, starosni, religijski, statusni), na osnovu materijalne kulture; načini konstruisanja, održavanja i promene u (samo)percepciji grupa i pojedinaca; osnovni teorijski koncepti izučavanja identiteta u srodnim oblastima istraživanja (socijalna antropologija, sociologija, psihologija).

Dalje se navodi kako kurs obuhvata proučavanje široke i interdisciplinarnu metodologije od vrlo specijalizovanih analiza porekla sirovina, materijala i artefakata, preko prostornih studija i modela distribucije, do opštih i posebnih teorijskih problema koji zadiru u socio-antropološke interpretacije razmene, kao što su: interakcionistička škola, (Dirkemov uticaj, Marsel Mos i "Ogled o daru), supstantivistička i formalistička škola ekonomske antropologije (Karl Polanji, načini i sfere razmene), pitanje razmene kao uzroka društvene promene, svetski sistem (Imanuel Valerštajn), problem centra i periferije i sfera interakcije.

Jedino ostaje nejasno šta je pisac hteo da kaže? Ipak kruna svega svakako je predmet Arheologija roda za koji na web stranama odeljenja uopšte ne postoje podaci o programu kursa. Međutim sasvim je jasno da se to zapravo odnosi na feminizam i to agresivne vrste pošto je javna tajna da je Stašu Babić i njenu majku vrlo rano ostavio otac, inače novinar Dragan Babić, koji je bio oličenje intelektualnog bon vivana kakvi su bili moderni u vreme kada je Jugoslavija bila egzotično "predgrađe" Zapada, danas daleko više poznat kao veliki ženskaroš i ljubavnik glumice Liv Ulman, nego po svojim novinarskim ostvarenjima.

Tako se i danas pamti kako je tokom emisije od 45 minuta smuvao poznatu svetsku glumicu što je videla i tv publika jer u jednom trenutku tokom intervjua za njih više nije bilo ni kamere ni publike i stvar je postala potpuno lična. Tako, najpribližnije, izgleda opis antologijskog intervjua koji je Dragana Babića i Liv Ulman , veliku zvezdu Bergmanovih filmova, odveo u strasnu vezu.

Babić je uspeo u onome o čemu su sanjali milioni muškaraca tog doba i to zato što je bio zgodan, harizmatičan, elokventan i - načitan. Za razliku od njega, kćerka mu nije ni zgodna ni harizmatična, ali vrlo proračunata što najbolje pokazuje činjenica da se najpre zabavljala sa svojim sadašnjim mužem koga je ostavila kako bi se udala za pokojnog Miodraga Tomovića koga je ostavila kako bi se preudala za istog onog koga je već ostavila a taj je očito pravi mazohista pošto je sve to trpeo!

A sve te nebuloze poput lupetanja o arheologiji roda, agresivni feminizam, levičarstvo zapravo vuku korene zbog kompleksa iz detinjstva a ako se zna da je Staša Babić svojedobno izvodila nastavu i na Alternativnoj akademskoj mreži koju je plaćao Soroš, stvari postaju daleko jasnije!

A šta tek reći o stupidnoj knjizi „Evropski univerzitet 2010?" koju je uredila zajedno sa Srbijankom Turajlić koja može da krekeće tri sata a da čovek potom pojma nema šta je uopšte rekla. Ili o člancima poput ovog: Statusni identitet i arheologija? Neka neko prevede na srpski jezik šta bi ovo trebalo da bude!

Međutim ima jedna stvar na koju niko nikada nije obraćao pažnju a to je činjenica da se čitava nastava svih predmeta na odeljenju za arheologiju odnosi gotovo isključivo na područje Evrope i Mediterana.

Niko nikada nije postavio pitanje zbog čega se društvance na fakultetu, i na arheologiji i na istoriji umetnosti , sa vrlo retkim izuzecima pravi kao da nikada nisu postojale druge drevne kulture koje su se razvijale i nestajale paralelno sa onima koje se proučavaju na Filozofskom Fakultetu.

Odgovor za to nam daje genijalni reditelj i scenarist Blejk Edvards u jednom od filmova o inspektoru Kluzou, kada Kluzo na pitanje njegovog šefa Drajfusa kako idiot postaje policajac, odgovara: lepo, upiše policijsku akademiju. Prema tome, očito je da idioti nastaju studiranjem arheologije u Beogradu kod idiota.

A što se akademskih titula tiče, još 1981 godine je jedna na žalost pokojna prijateljica ovog novinara lepo rekla: dete dosta mi je nedoj..anih doktorki nauka!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane