Govoreći otvoreno

Kad klovn zabavlja narod, to je komedija. Kad klovn vlada narodom, to je tragedija

Picousti nije Zlatosuti

Kad klovn zabavlja narod, to je komedija. Kad klovn vlada narodom, to je tragedija.To pravilo je u praksi dokazao Aleksandar Vučić. Potpisom ugovora u Vašingtonu učinio je uslugu Americi, Izraelu i Kosovu, a naneo trajnu štetu interesima države koju predstavlja. Jednim parafom, zavadio je Srbiju sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom, Turskom, Irakom, Iranom, Libanom i još nekim muslimanskim državama s Bliskog istoka. Zbog avanturizma mentalno poremećenog diktatora sad pola sveta preti Srbiji političkim i ekonomskim kaznama.

Predrag Popović

Ne postoji ludnica u kojoj bi i najteži pacijent imao potrebu i hrabrost da za Donalda Trampa javno kaže da je lopov i šibicar, a za Vladimira Putina da je pokvareni primitivac. Toliko je oboleo samo Aleksandar Vučić.

Bolest se baš otela kontroli u Vašingtonu, na pregovorima delegacija vlasti u Beogradu i Prištini, uz posredovanje Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika američkog predsednika Trampa. Sastanak je prošao u vašarskoj atmosferi.

Nijedan od učesnika nije imao ovlašćenja, najmanje predsednik Srbije. Kosovski političari su kasnili jer im se pokvario auto, da bi Vučić, na prvoj pauzi, dobio napad histerije. Izašao je na zadnja vrata, jedina kroz koja su ga puštali da uđe u Belu kuću, i novinarima Pinka i TV Prva ispričao kako su zli Amerikanci podmetnuli "tačku 10", u kojoj se zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova.

"Ja ovo neću potpisati, makar me sekli motornom testerom", rekao je Vučić, spreman da život žrtvuje, samo da ne uradi ono što niko od njega nije ni tražio.

Kad je obavešten šta Vučić laže, Grenel je na Tviteru kratko odgovorio: "Nije istina". U replici, Vučić je novinarki Pinka, tobož napadajući "Đilasove medije" rekao da nije ni bitno da li je pisalo ili ne, kritikuju ga "patološki lažovi".

U takvoj atmosferi nije mogao ni nastati drugačiji "istorijski dokument" od ovog, koji je utvrđen 4. septembra. Na dva lista papira nabacane su teme koje nemaju ama baš nikakve veze sa zvaničnim razlogom sastanka - normalizacijom ekonomskih odnosa Srbije i tzv. Kosova. Samo u toj tački sastanak je dobio neki smisao.

Dogovoreno je da američka "US International Development Finance Corporation" i EXIM banka sarađuju sa Srbijom i Kosovom na realizaciji određenih infrastrukturnih projekata. Poslove će nadgledati kancelarija IDFC, koja će biti otvorena u Beogradu. U dokumentu se ne navodi ni vrednost projekata, ni rokovi, ništa više. Za osnovnu temu vezana je još samo odrednica o američkoj podršci razvoju tzv. Mini-Šengena.

Sve ostalo može da se čita kao spisak američkih zahteva Srbiji. Između ostalog, Srbija se ovim dokumentom obavezala da umesto od Rusije naftu i gas kupuje iz SAD, Azerbejdžana ili neke evropske države. Takođe, Srbija mora da spreči ulazak na svoje tržište 5G mreže "nepouzdanih proizvođača", iza koje stoji kineska kompanija Huavei, koja je već dve godine na američkoj crnoj listi, a u Srbiji oprema skoro sve državne institucije.

Pored toga, Srbija je preuzela obavezu da Hezbolah proglasi terorističkom organizacijom i da ambasadu u Izraelu prebaci iz Tel Aviva u Jerusalim. Na taj način, Srbija nije dobila ništa (naprotiv, istim dokumentom određeno je da Izrael prizna nezavisno Kosovo), a zamerila se muslimanskim državama na Bliskom istoku, pre svega Libanu, gde je Hezbolah na vlasti.

Nema logike ni u stavki koja obavezuje Srbiju da "radi na dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 svetskih zemalja". Kako da to radi? Možda bi neka korist na popularizaciji homoseksualizma nastala kad bi ova delegacija (Vučić, Mali, Đurić i Čadež) napravili turneju po tim državama, pa da njihovi građani vide pedere koji su uspeli u politici i kriminalu.

Bez obzira na sve besmislice, Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti potpisali su "ugovor", svaki za sebe, na svom papiru. Očigledno, taj dokument nema nikakav pravni značaj, nema nikakve pravne posledice, niti će neispunjenje obaveza izazvati bilo kakve sankcije. Nema veze, Donald Tramp je obojici potpisao zahvalnicu na spremnosti da sarađuju i podelio prigodne poklone.

Po svom običaju, Vučić je iskoristio priliku da napravi još nekoliko incidenata. Da bi dobio na značaju, rekao je da nije potpisao nikakav ugovor sa Kosovom, već sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kao oko nepostojeće "tačke 10" opet ga je demantovao Grenel: "Ne bih pokušavao da objasnim šta predsednik Vučić govori srpskim novinarima. Srbija i Kosovo su potpisali ugovor o saradnji. Nisu potpisali ugovor sa SAD. Mi nismo potpisnik."

Ni Grenel ne može da stigne da demantuje sve Vučićeve laži. Neposredno pred put za Vašington, na samitu u Sloveniji, Vučić je najprizemnijim rečnikom izvređao Donalda Trampa.

- Viktora Orbana doživljavam kao prijatelja naše zemlje. Donalda Trampa doživljavam kao velikog lidera. Ja sam mali, on je veliki, uvek je bio veliki, ali kad je trebalo nešto da se ukrade - rekao je Vučić.

Kasnije je objašnjavao da je, zapravo, mislio na Bojana Pajtića, da je bivši predsednik Demokratske stranke "veliki kad je trebalo nešto da se ukrade". Međutim, sudeći po tretmanu koji je dobio u Vašingtonu, izgleda da mu Amerikanci nisu poverovali.

U Belu kuću je ulazio i izlazio na vrata za poslugu. Zabranjeno mu je da izjave srpskim medijima daje ne samo u zgradi, nego i u dvorištu. Vučić je svojim novinarima davao izjave na ivičnjaku Freedom Plaza, nedaleko Bele kuće. Na kraju, najveće poniženje pretrpeo je na sastanku s Trampom u Ovalnom kabinetu.

Tramp je sedeo za radnim stolom, Vučić na niskoj stolici, dva metra dalje, a uza zid publika - dvadesetak vodećih ljudi američke administracije, plus tri srpska nesrećnika - stoji i gleda predstavu s elementima horora. Fotografiju s tog sastanka trebalo bi zabraniti mlađima od 18 godina, pornografija nije za taj uzrast, naročito ne domino style.

Ipak, izgleda da su uživala oba glavna aktera. Tramp je dobio materijal za izbornu kampanju, a Vučić još jedan detalj koji ga identifikuje s njegovim idolom Josipom Brozom. I Tito je pušio u Ovalnom kabinetu. Tito je u Vašingtonu primljen 1971. godine. Posle svečanog dočeka, sa Ričardom Niksonom je seo pred novinare. Usred razgovora, izvadio je tompus, i to kubanski, i zapalio ga. Šokirani predsednik Amerike, ljubazno mu je skrenuo pažnju da to nije dozvoljeno: "Gospodine predsedniče, mi ovde, u Beloj kući, ne pušimo". Tito se nasmejao, pućnuo dim iz tompusa i rekao: "Blago vama".

Od tada, u Beloj kući su, bar koliko se zna, pušili samo Monika Levinski i Aleksandar Vučić. Na različite načine, ali sa istom simbolikom. Kao Monika što je Bila Klintona, tako je i Vučić bio spreman na sve načine da zadovolji Trampa.

Iako je izgledao ponižen i jadan, onako presaldumljen u stolici, Vučić je godinama maštao o toj sceni, ovekovečenoj na zajedničkoj fotografiji s Trampom. O tome svedoči Aleksandar Stefanović, bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke, koji je 1993. godine uzeo Vučića pod svoje, uveo ga u politiku i presudno uticao na njegov đavoimanuti razvojni put.

- Kad je, 9. novembra 2016. godine objavljeno da je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, pozvao me Goran Veselinović Baba i tražio da se hitno vidimo. Tražio je da obavim razgovor s mojim prijateljem, koji je nekada bio i Vučićev "poznanik", a koga su Vučić i njegovi više puta slagali i prevarili. Pošto oni jako dobro znaju da je dotični u prijateljskim odnosima sa Trampom i njegovom porodicom, zatražili su da kaže bilo koje uslove kako bi sredio sastanak sa Trampom, za šta su bili spremni debelo da plate.

Znao sam da je Vučić od dotičnog tri meseca pre američkih izbora dobio informaciju da Tramp sto posto pobeđuje i da se ni slučajno ne petlja sa Sorošem i Klintonovima. Pitao sam Babu šta da kažem, zbog čega je Vučić otišao kod Klintonovih. Baba mi je tada rekao da mu prenesem da je Zoran Korać, savetnik Vučića, kriv što je Vučić otišao kod Klintonovih, jer mu je on garantovao da će pobediti Hilari.

Kad sam sve to preneo mom prijatelju, on se slatko nasmejao i rekao da će pomoći Srbiji, ali da teško može pomoći Vučiću. Rekao mi je: "Aco, zamisli da kažem Trampu da ga primi, a on me pita ko je taj Vučić. Pa, kad mu objasnim da je Vučić zajebao Rudija Đilijanija, da je dao dva miliona dolara Hilari Klinton, za koju je lobirao, pa namestio ratnog zločinca da "podržava" Trampa, preko BIA doturao falsifikovane podatke za Melanijinog oca, predstavljajući ga kao saradnika Udbe, da je pomogao Sorošu da, sa Srđom Popovićem Kanvasom, organizuje proteste protiv Trampa i traži ponovno brojanje glasova i impičment...

Šta misliš, kakav će stav imati Tramp prema Vučiću? Jedini način da ga uvedem u Ovalnu sobu jeste taj da ga posade na magareću stolicu, da mu se svi smeju i da vide budalu s kojom se Tramp sprda" - opisao je Aleksandar Stefanović u svojim memoarima.

Tramp je Vučića primio baš po tom scenariju. Poseo ga je u magareću stolicu i izvrgao ga ruglu, da svi vide kakav se bednik nalazi na funkciji predsednika Srbije.

Vučić je shvatio poruku, ali ona nije imala efekat. Vučićev mentalni sklop je imun na činjenice iz realnog sveta. Kad sve što se dešava prebaci u svoj privatni univerzum, poremećeni diktator kreira stvarnost onako kako njemu odgovara, a ne kakva je zaista. Tramp je mogao da ga skine golog, da ga bičuje i šamara, Vučić bi se svejedno svojim medijima hvalio kako je odlično primljen, bratski i drugarski.

- Došao sam u Belu kuću, uveli su nas u Ovalnu sobu, što je posebna čast, privilegija. Tu su bili Majk Pens, senator Džonson, Grenel, kompletan vrh SAD. Tramp u visokoj fotelji, oni meni dodaju stolicu, ja sedam. Imali smo normalan razgovor, branio sam i naš odnos s Kinom, slušao me predsednik Amerike. Zamislite da sam rekao: "A, što je moja stolica uska i mala, što nemam fotelju kao vi?" Šta da sam rekao: "Meni je mnogo važnija stolica od sporazuma, odoh ja odavde".

Ne sanjam stolice, ne maštam o niskim strastima. Mogao sam da stojim, ako je trebalo. Imao sam dobre bilateralne razgovore sa Trampom, koji su doneli dobre stvari za našu zemlju. Dobio sam i posebnu poruku koju mi je napisao Tramp. Dobio sam i ključeve od Bele kuće i Tramp mi je rekao prilikom uručivanja: "Uvek možeš da uđeš ovde". Papir ću ostaviti ćerki Milici, olovku kojom sam potpisao sporazum ostaviću sinu Vukanu, a sinu Danilu ću ostaviti olovku koju mi je Tramp poklonio - rekao je Vučić.

Štetu koju je izazvao potpisom ugovora i bruku koja je napravio svojim lažima i ludačkim ponašanjem, to će ostaviti Srbiji.

Bruka se nije zadržala samo u globalnim medijima, već je izazvala eksploziju rusofobije u naprednjačkom kartelu. Povod je dala Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

- Ako ste pozvani u Belu kuću, a stolica je postavljena kao da vas ispituju, sedite kao na fotografiji broj 2. Ko god da ste. Verujte mi - napisala je Zaharova, uz fotografije Vučića i Trampa i scene iz kultnog filma "Niske strasti", u kojoj Šeron Stoun prekrštenih nogu sedi pred policajcima.

Zaharova se sutradan izvinila, objasnivši da se njena kritika odnosila na aroganciju američkih političara: "Izvinjavam se, ali moja objava je pogrešno protumačena. Jedino što je u njoj napisano bilo je neslaganje sa arogantnim stavom "izuzetnih". Trikovi protokola postali su jedan od načina koji američki zvaničnici redovno koriste kako bi veštački stvorili izgled svoje ekskluzivnosti. A ovo je neprihvatljivo."

Mogla je da se izvinjava koliko hoće, Vučić je odlučio da iskoriti njenu objavu na Fejsbuku kao povod za napad na Rusiju. Po njegovom naređenju, Marko Đurić je pokrenuo lavinu uvreda na račun Zaharove, Putina, Lavrova i cele Rusije.

Đurić je Zaharovoj poručio da bi trebalo da je "bude sram". U zanosu, nehotice je opisao kako je Vučić pristajao da ga ponižava i Vladimir Putin: "Naš predsednik je kod ruskog predsednika i po sat i po vremena čekao na prijem i nikada nije tražio posebnu stolicu, sram Vas bilo".

U tom stilu Zaharovu je izvređao i Aleksandar Vulin: "Iza Vučića ostaju dela, iza Zaharove zloba koje će da se stidi". V

učićev lik i zlodelo zdušno su branili najgrlatiji naprednjački paraziti, pa i pripadajući trabanti poput Milana Antonijevića, izvršnog direktora Soroševe Fondacije za otvoreno društvo, i Dragana Šutanovca, bivšeg predsednika Demokratske stranke.

Da najgluplji uvek nastupa najagresivnije dokazao je Dragan Šormaz, član Glavnog odbora SNS-a: "Što se mene tiče, ovo je nešto najbolje što je moglo da nam se dogodi. Jadnici u Moskvi, nemoćni kepeci na svetskoj političkoj sceni, paćenici bez saveznika, pokazali su otvoreno da ih Srbi ne interesuju, nego da nas samo koriste. Daleko im lepa kuća!"

Na kraju, da ne bude nedoumice oko toga ko je kreator antiruske kampanje, javio se i Aleksandar Vučić.

- Marija Zaharova najviše govori o sebi. Primitivizam i prostakluk govore o njoj, kao i o onima koji su je tu postavili - rekao je Vučić.

Ni najluđi kompleksaši s društvenih mreža nikad nisu sebi dozvolili da u razmaku od nekoliko dana predsednika Sjedinjenih Država nazovu lopovom, a predsednika Rusije primitivcem i prostakom. Toliko je bolestan samo predsednik Srpske napredne stranke.

A, da je bolest u progresiji dokazao je i besmislenim lažima, lakim za proveru i demantovanje. U Vašingtonu je lagao da je uspeo da iz ugovora izbaci "tačku 10", koja se odnosila na međusobno priznanje Srbije i Kosova. Ugovor, kao što se vidi, uopšte nema numerisane stavke, pa ne postoji, niti je postojala famozna "tačka 10", koju je Vučić izmislio samo da bi se preko svojih medija u srpskoj javnosti predstavio kao tvrdi borac protiv nezavisnosti Kosova.

Kao što je Ričard Grenel morao da to demantuje, tako je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov bio prinuđen da reaguje na saopštenje koje je Vučić objavio posle njihovog telefonskog razgovora 6. septembra.

"Dvojica sagovornika su konstatovala da su odnosi Srbije i Rusije iskreno prijateljski. Oni su takođe potvrdili odlučnost da se nastavi rad na ostvarenju svih zajedničkih projekata, kao i međusobna podrška na međunarodnoj političkoj pozornici. Gospodin Lavrov je rekao da će Rusija uvek podržavati prijateljsku Srbiju, dok je predsednik Vučić izrazio uverenje da će dolazak predsednika Rusije Vladimira Putina u Srbiju biti od istorijskog značaja i doprineti unapređenju odnosa i saradnje dveju zemalja", navodi se u saopštenju Predsedništva Srbije.

U skladu s dobrim diplomatskim običajima, posle ovakvih razgovora saopštenje izdaje viši po rangu, u ovom slučaju predsednik države. Odluka nižeg po rangu da objavi svoju verziju razgovora očigledno predstavlja neku vrstu demantija, odnosno isticanja činjenica koje je Vučić u svom saopštenju prećutao.

"U razgovoru su obe strane izrazile usmerenost ka svestranom razvoju odnosa strateškog partnerstva i političkog dijaloga u skladu sa dogovorima predsednika dvaju država. Vučić je informisao o rezultatima sastanka u Vašingtonu i predstojećim razgovorima u Briselu. U kontekstu provere da li se i dalje poklapamo u pogledima o problemu Kosova, istaknuta je neizmenjena pozicija Rusije u korist dugotrajnog i čvrstog regulisanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244", navodi se u saopštenju kabineta Sergeja Lavrova, a primetno je da se u njemu ne pominje poseta Putina Srbiji, koju je Vučić najavio za oktobar.

Vučićeve intrige u kojima je slagao da su Amerikanci zahtevali da prizna Kosovo i da su Rusi odustali od insistiranja na Rezoluciji 1244, pored ludila, imaju još jedan zajednički imenitelj - svesnu nameru da što više oteža međunarodni položaj Srbije, kako bi dobio opravdanje za konačnu izdaju Kosova i Metohije. Ipak, Vučićev prevarantski inženjering nije uspeo. Ne samo zbog njegovog diletantizma, već zbog američkih beskompromisnih uslovljavanja. U "ugovor" o ekonomskim odnosima s Kosovom ubačene su i odrednice o preseljenju srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim i proglašenju Hezbolaha za terorističku organizaciju.

Posle potpisivanja dokumenta, dok je sedeo za stočićem pored Trampa i Hotija, kad je čuo šta se nalazi u tekstu, Vučić se šokirao. Počeo je da okreće listove, da traži gde se pominje Jerusalim...

U jednom trenutku je zblanuto pogledao prema Đuriću i Malom, ali vapaj za pomoć je bio uzaludan. Skrušen, stavio je ruku na čelo, spreman da zaplače. Ipak, imao je toliko prisebnosti da kontroliše taj pokret, pa je prstima prošao kroz kosu.

Snimak očajnika na You Tube videlo je više od sto miliona ljudi. Taj video je podelio i Karl Bild, bivši specijalni izaslanik UN za Balkan. Samo na njegovom nalogu, mučenje Vučića videlo je više od 7,5 miliona korisnika YT.

Pristankom da sedište srpske diplomatske misije preseli u Jerusalim, Vučić je naneo nesagledivu štetu interesima Srbije. Tim potezom dokazao je lojalnost Sjedinjenim Američkim Državama. Do juče, samo su SAD i Gvatemala otvorile ambasade u Jerusalimu. S druge strane, Vučić je, najblaže rečeno, ugrozio odnose s nekoliko uticajnih arapskih država, koje dosad nisu priznale Kosovo, a sa Srbijom su imale prijateljske odnose, kao što su Irak, Iran, Sirija... Srbija je priznala Jerusalim kao prestonicu Izraela, čemu se protivi muslimanski svet, a Izrael joj se revanširao tako što je u istom dokumentu priznao nezavisnost Kosova.

I tu štetu Vučić je pokušao da opravda lažima.

- Mnogima je krivo zbog sporazuma. Kažu, nisam ni pročitao sporazum. Ceo dan i noć sam 500 puta proveravao svaku reč. Onoliko koliko sam znao o oba sporazuma niko u sali nije znao. Na kraju se dogodilo da su zamenili fascikle kad smo potpisali - slagao je Vučić.

Tobože, greškom protokola kod Vučića je završila Hotijeva fascikla i obrnuto. Besmislena laž. Dokument nije razmenjivan, svako je potpisao samo svoj primerak. Čak i da je došlo do zamene, da je Tramp zaista krišom poturio Vučiću Hotijevu fasciklu, opet ne bi bilo problema.

To je objasnio Ričard Grenel, kome je postala redovna obaveza da demantuje laži predsednika Srbije: "Ugovori koje su potpisali predstavnici Srbije i Kosova identični su u 99,9 odsto teksta. Razlikuju se samo u poslednjoj rečenici kosovskog primerka, gde se navodi da će Izrael priznati Kosovo."

Naravno, Vučić je glumio iznenađenje u Beloj kući. Još početkom marta ove godine, na konferenciji AIPAC, takođe u Vašingtonu, Vučić je izraelskim državnicima i lobistima obećao preseljenje srpske ambasade u Jerusalim. Kad je to potpisao, odlučio je da se pravi naivan, pa je izmislio budalaštinu o zameni fascikle. Njemu su ukrali fasciklu, kao njegovom bratu ličnu kartu. Pa, u to ne veruje ni Marko Đurić, a on za sebe misli da je plejboj, neodoljivi zavodnik sa Pravnog fakulteta.

U slučajnu grešku vašingtonskog protokola nisu poverovali ni komesari Evropske unije. Tri dana po potpisivanju "ugovora", Evropska unija je upozorila Srbiju i Kosovo da ne prebacuju ambasade u Jerusalim ili će biti sankcionisane. Odmah posle upozorenja, EU je konkretizovala pretnju Kosovu.

- U slučaju Kosova nisu ispunjeni svi potrebni uslovi kako bi se eventualni zahtev za kandidaturu za članstvo u EU ozbiljno razmotrio. Kandidatura se ozbiljno razmatra samo ako su ispunjeni određeni kriterijumi, a jedan od njih je da ste priznati kao država od strane svih zemalja članica. Bez toga ne možete započeti realan proces - rekao je 8. jula Peter Stano, portparol Evropske unije.

Pored Rusije, Evropske unije, Turske i muslimanskih država s Bliskog istoka, Vučić se vašingtonskim potpisom odrekao i čeličnog prijateljstva s Kinom. Obavezao se da spreči postavljanje Huaveijeve G5 mreže, kao i ostale opreme tog kineskog tehnološkog giganta. Vučić se do juče zaklinjao u bratstvo sa Kinom, u znak solidarnosti hteo je da u jeku epidemije korone ide u Vuhan, na kineskom jeziku je recitovao dirljivu poruku bratu Si Đinpingu, pristao je da Kini ustupi sve građane Srbije za testiranje vakcina... Nije očekivao da će čelično bratstvo tako brzo da pukne, pod prvim ozbiljnijim pritiskom Amerike.

Vučić bez problema zateže odnose s Rusijom, nada se da će uspeti da balansira sa Evropskom unijom, ali za Kinu nema rešenja, nema načina da izađe iz tog zagrljaja. Ukoliko zategne prema Huaveiju, kineske kompanije će napustiti smederevsku železaru, RTB Bor i raskinuti ugovore o zdravstvu i infrastrukturnim projektima. Naravno, Srbija će morati da vrati novac iz kreditnih linija, koje vrede oko sedam milijardi evra. Kinezi neće oprostiti ni dinar, a Srbija nema ni toliko da ih obešteti za Vučićevo ludilo.

Iste razmere problema, kao što s Kinom ima u ekonomskom, Vučić s Iranom ima u bezbednosnom sektoru. Američke obaveštajne službe znaju sve o njegovim dogovorima s Kasemom Solejmanijem, iranskim generalom, koga je američka raketa proletos raznela u paramparčad. Pod pritiskom NATO-a, Vučić je pristao da raskine zvanične ugovore s Iranom, ali zadržao je tajne kanale za izručenje Huavejive opreme preko Kipra. Sad je pukla i ta kriminalna šema. Neko će morati da odgovara i nadoknadi štetu.

Kad je prvi put bio na vlasti, Vučić je, kao šef ratne propagande, značajno doprineo da dođe do NATO bombardovanja. Sad je Srbiju uvukao u sukobe s kojim nema nikakve veze, kao što je bliskoistočni, a pritom je ugrozio odnose sa EU, Rusijom, Kinom, Turskom, Nemačkom, pa i sa svojim mentorima iz globalističkog kruga u Americi. Budućnost Srbije je stavio na kocku zato što je ucenjen vlastitim kriminalnim aktivnostima.

Poludelog klovna hitno treba maknuti sa scene. Za njega je kasno, ali ne i za normalne građane Srbije, koji ne žele da budu topovsko meso u Vučićevom ratu protiv celog sveta.

antrfile

Stižu dolari?

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, tvrdi da su Sjedinjene Američke Države odlučile da sa oko osam milijardi dolara pomognu građanima Srbije da lakše podnesu posledice kovid krize.

- Hoću za vaše gledaoce da kažem jednu važnu vest koja do sada nije objavljena. Vi znate da sam ja nekoliko godina živeo u SAD i da imam dobre kontakte, kao i u Rusiji. Moji prijatelji iz amerike su mi javili da postoji jedna tačka u sporazumu koja nije objavljena ovde, da reč je o ekonomskoj pomoći. Svaki građanin Srbije treba da dobije po hiljadu dolara. To je negde oko osam milijardi dolara - rekao je Đorđević 8. septembra u intervjuu televiziji Newsmax Adria Srbija.

Pre njega, Vučićev bilten Informer objavio je naslov "Stižu Trampove milijarde", ali ne zna se da li je reč o istom paketu pomoći Srbiji. Pored ćutanja američke administracije, sumnju u tačnost ovih informacija naročito pojačava Vučićevo tihovanje. Da je dobio obećanje o osam milijardi dolara, Vučić bi to predstavljao veličanstven uspeh svoje politike.