Da se zna

Skandalozna istraga tužilaštva u slučaju bande Veljka Belivuka

Tužilaštvo prikriva zločine Danila i Aleksandra Vučića

Kad je najavio rat protiv mafije, Aleksandar Vučić je optužio kriminalnu grupu Veljka Belivuka za ubistva, otmice, dilovanje droge i druga teška krivična dela. Na televiziji je prikazao fotografije raskomadanih tela Belivukovih žrtava. Režimski mediji su tri nedelje objavljivali pažljivo frizirane informacije o monstruoznim zločinima. Na isti način, kao što je uređivao medije, Vučić je usmeravao i istragu Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se javnost pripremila za neuspeh celog slučaja, za slabu optužnicu, koja će dovesti do oslobađajuće presude. Od svega što su dosad tužioci prikupili, najjači utisak ostavljaju svedočenja žena čiji su muževi ubijeni. Magazin Tabloid u ovom broju objavljuje transkripte ispitivanja Jelene Veličković, supruge Gorana Goksija Veličkovića, i Marijane Krstović, supruge Zdravka Radojevića.

Predrag Popović

Na tri hiljade stranica istražnog postupka KTI 4/21 ne nalazi se nijedan konkretan dokaz zločina Veljka Belivuka, niti su saslušani šefovi i operativci političkog krila njegovog klana Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović i Novak Nedić. Istragom nisu obuhvaćeni ni policajci i tužioci, kojima su porodice otetih i ubijenih žrtava prijavili nestanak.

Goran Veličković, zvani Goksi, zajedno s Milošem Radisavljevićem, zvanim Kimi, predvodio je Partizanovu navijačku grupu „Jang bojs”. U ratu za prevlast na tribinama, oni nisu imali šanse protiv „Janjičara”, na čijem čelu su bili zamenik komandanta Žandarmerije Nenad Vučković Vučko, Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, i Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja.

Kad su proterani s „juga”, „jangeri” su promenili naziv u „Partizanovci” i prešli na istočnu tribinu. Međutim, ni tu nisu bili poželjni. Kimi je pretučen na jednom splavu kod Ade Huje, a Goksiju su polomljene obe ruke i razbijena glava u sačekuši, koja mu je priređena na naplatnoj rampi kod Niša.

U saradnji s policijom, tu akciju je predvodio Aca Rošavi. Za uspomenu, Rošavi je svom drugaru Danilu Vučiću poklonio bejzbol palicu s natpisom „Poligraf, radi 100 posto”, kojom je prebijao „Partizanovce”.

Velja Nevolja je pesmom na You Tube najavio presudu Goksiju. Na nalogu „Južna tribina” okačen je snimak na kome „Janjičari” pevaju „A, gde žuriš Goksi, bre, a gde žuriš, prebismo ti jangere...”

Pod tim video klipom objavljene su i preteće poruke. „Kad se završava pritvor Goksiju”, upitao je jedan od anonimni komentator. Drugi je dodao: „Čim se završi, dobićete snimak”. U Veličkovićevo ime, koji se tada nalazio u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora u Beogradu, neko je napisao: „Jedva čekamo, veruj i on želi da popriča malo. Spremite govor i vidimo se uskoro.” Izazov je prihvaćen porukom: „Ne boj se ti za naše, brini za svoje, bolje bi ti bilo. Bolje vidite gde vam je nestao onaj Vukša. Šta bi? Nema Vukše?”

Kao što je najavljeno na internetu, kao što je nestao Vukašin Gošović Vukša, 3. avgusta 2020. godine nestao je i Goran Veličković Goksi. U dopuni krivične prijave KU br. 48/21, koju su podneli Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala, od 1. marta 2021. godine navodi se da postoji osnovana sumnja da su pripadnici organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka izvršili teško ubistvo Gorana Veličkovića.

“Krivično delo ubistva Veličkovića izvršeno je na sledeći način: osumnjičeni Vučinić je 03.08.2020. godine, po nalogu Veljka Belivuka, ostvario sastanak sa Veličkovićem, pri čemu je istog na prevarni način, putničkim vozilom 'Smart', reg. oznaka BG1893MG, odvezao do pripadnika Belivukove kriminalne grupe, koji su ga potom ubili. Navedeno potkrepljujemo činjenicom da je prilikom hapšenja Belivuka, lišen slobode i Nemanja Đurić, pripadnik iste organizovane kriminalne grupe, koji je navedenom prilikom koristio PMV marke 'Smart'. S tim u vezi, Đurić i Belivuk su na dan lišenja slobode, u rejonu Rudnika, ostvarili konspirativni sastanak. U vozilu marke 'Smart' pronađeni su DNK tragovi osm. Đurić Nemanje i osm. Budimir Miloša i osm. Budimir Marka”, navodi se u dopuni krivične prijave.

Policija je izvršila uvid u snimke nekoliko bezbednosnih kamera i opisala kretanje Gorana Veličkovića: “Oko 16:31 časova uočen je Veličković odeven u košulju bele boje, sa belim kačketom i zaštitnom maskom crne boje na licu, torbicom prebačenom preko ramena sa desna na levo, kako ulazi u prodavnicu 'Lilly', odakle izlazi oko 16:34 časova, gde se vidi da isti u rukama drži mobilni telefon. Nakon navedenog, evidentirano je Veličkovićevo kretanje nizbrdo prema ul. Kneza Miloša, gde se susreo sa Vukom Vučinićem (odevenom u majicu kratkih rukava, bermudama tamnije boje sa torbicom prebačenom preko ramena sa leva na desno), da bi imenovani pešice nastavili kretanje uzbrdo Višegradskom ulicom u pravcu Urgentnog centra. U rejonu između Klinike za kardiologiju i Klinike za psihijatrijske bolesti 'Dr Laza Lazarević', ul. Resavska, uočeno je parkirano PMV marke 'Smart', crne boje, kojem su prišli Veličković i Vučinić, nakon čega je Vučinić seo na mesto vozača istog PMV, dok je Veličković seo na mesto suvozača...”

Kamere su pratile automobil do puta prema Zaklopači. U povratku, primećeno je da u “Smartu”, pored Vučinića, ne sedi Veličković, nego neki nepoznati muškarac. Na osnovu toga, policijski službenici su zaključili da je Veličković ubijen u Ritopeku.

“Da je ubistvo Veličkovića izvršeno u Ritopeku govori u prilog i činjenica da je 'Sky' telefonski broj 882350843936569, čiji je korisnik bio Veličković, registrovan dana 03.08.2020. godine na baznoj stanici koja odgovara lokaciji pomenute kuće u Ritopeku oko 17:00 časova”, navodi se u dopuni krivične prijave, koju su potpisali policijski potporučnik Vlade Jovanović, major Petar Popović i major Milan Dašić.

Mnogo detaljniji opis dešavanja na dan nestanka Gorana Veličkovića, kao i svega što je usledilo, dala je njegova supruga Jelena. Zamenik tužioca Saša Ivanić ispitao je Jelenu Veličković, u statusu svedoka-oštećene, 16. marta u prostorijama Tužilaštva za organizovani kriminal. Tužilac je istakao da se Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću, Vuku Vučiniću i Vladi Draganiću stavlja na teret da su “03.08.2020. godine u Beogradu, iz bezobzirne osvete lišili života Veličković Gorana”. Jelena Veličković je opisala događaje tog dana:

- Bili smo kod mojih roditelja, ručali smo, u pola pet sam ostavila supruga u Višegradskoj ulici, rekao mi je da ide da se nađe sa svojim drugarom koga on nije imenovao. Pitala sam ga kako će da se vrati kući, rekao mi je da će se vratiti brzo, da će ga taj drugar dovesti kući ili će doći taksijem. Telefon sam uočila u kolima, kad sam ga pozvala. Uveče sam preko Nenada Zonjića poslala poruku, pošto je imao “Skaj” telefon da mu pošalje, pošto je inače imao pretnje sa navijačke strane Partizana i južne tribine. Nenad mu je poslao poruku: “Pita te Jelena kada ćeš doći kući”, on je rekao: “Kasnije”. To je bilo oko osam. U 10 sati mu je opet poslao poruku na moju inicijativu. Rekao je: “U gužvi sam”. Ujutru sam opet pozvala Nenada, znači to je već četvrti, ujutru u osam sati gde je stigla poruka: “Spavam, javiću se”. Oko jedan sat, čini mi se da je bilo, bila je zadnja ta poruka što se mene tiče: “Reci J doći ću kući do 5”. Otišla sam, živeli smo privatno iz tog razloga što je imao saznanja da mu prete sa južne tribine, otišla sam kući u 5, njega nije bilo. U 8 sati mi je stigla poruka od Nenada da je sve izmaklo kontroli. Stigla mu je poruka na “Skaj”: “Nabavi pištolj i idi ubij Isaka, Isak me je namestio”, na šta je Nenad posumnjao da to Goran ne govori, na to ga je upitao “Šta sam ti kupio za rođendan?” To im je bila kontrolna poruka. Na to je dobio odgovor “Nemoj da me smaraš“. Nenad mu je opet uputio poruku “Ozbiljno te pitam šta sam ti kupio za rođendan”.

Inače, Goranu je bio rođendan 23. jula, ovo je bilo znači 4. avgusta. Na to je dobio poruku “Dobićeš ti paket ispod belog BMW-a” i tu se sva komunikacija završava. Uveče četvrtog sam pozvala policiju Železnik, prijavila nestanak svog supruga gde su me oni uputili da sutradan idem u 29. novembar i prijavim nestanak svog supruga, što sam i učinila. Posle toga sam stavila u novine da je moj suprug nestao i od tad više ga nikad nisam niti čula, niti videla.

Jelena Veličković je opisala pretnje koje je njen suprug dobijao, pa i kako je pretučen kod niške naplatne rampe, u napadu koji je predvodio Aca Rošavi. To je istaknuto i u prepisu audio snimka ispitivanja koje je vodio Saša Ivanić.

ZAMENIK TUŽIOCA: A, recite mi je l' suprug pominjao konkretno imena i prezimena od koga mu preti opasnost?

JELENA VELIČKOVIĆ: Konkretno meni ne, ali to je u principu južna tribina, a pre toga, kad se stvorio istok, bili su i “Vandal bojs” sa podgrupom, koji su prešli kad je Veljko Belivuk skinuo nanogicu, pa je došao na južnu tribinu i od grupe “Janjičari” zapalio zastavu i pretvorio je u zastavu “Principi”, “Iz principa” u stvari. E, od tada je krenulo sve to. Posle ja nisam znala, videla sam kada je moj suprug nestao, da je bio i klip gde piše “Goksi Janger i dva kaubojca”. Kad je bilo vanredno stanje, policijski čas, stoje dva kaubojca i ubijaju tog nekog i taj u tom komentaru, tom klipu kaže: “Pa što ga ubi, još nije počeo policijski čas”, a on kaže: “Znam gde mu je kuća, neće stići do deset sati”.

ZAMENIK TUŽIOCA: Od lica koja sam Vam pročitao da su osumnjičena za izvršenje krivičnog dela teškog ubistva, da li nekoga od ovih osoba Vi poznajete?

JELENA VELIČKOVIĆ: Poznajem.

ZAMENIK TUŽIOCA: Koga?

JELENA VELIČKOVIĆ: Vuka Vučinića, koji je bio dobar drugar sa mojim mužem i ja sam bila dobra drugarica sa njegovom ženom, družili smo se privatno, išli na rođendane, dolazili su nam na slavu.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste sa tom osobom, ako se tako dobro poznajete, pričali u vezi događaja od 3. avgusta 2020?

JELENA VELIČKOVIĆ: Ne, ja sa Vukom nisam pričala. Zvala me njegova žena kada sam u medije pustila, na Kuriru, da je nestao moj suprug, zvala me njegova žena i rekla mi kako ne može da veruje da je moj suprug nestao. Al' kažem ja isto ne mogu da verujem i ne znam šta se ovo dešava. Ona je sve vreme kontaktirala sa mnom i govorila mi da sa Vukom Vučinićem nije u dobrim odnosima, da je trudna sa trećim detetom, i da on nije kod kuće. Posle toga, kad se desilo da su uhapšeni dotični Veljko Belivuk i Marko Miljković i ostali, ona me je zvala i pitala me da li sam pročitala u Kriku da je njen muž Vuk Vučinić učestvovao u celoj toj priči. Ja sam rekla da nisam pročitala, kao što i nisam, i da ja ne znam šta da kažem povodom toga i da ja ne sumnjam u njih, što i nisam sumnjala. Ona mi je rekla da će da ide da se žali u 29. novembar za lažnu optužbu. Ja sam rekla slobodno idi i radi sve što je u tvojoj moći.

Jelena Veličković je zameniku tužioca Ivaniću rekla da je na fotografijama, koje su objavljene u medijima, prepoznala raskomadano telo Gorana Veličkovića. Režimski mediji su preneli informacije iz “izvora bliskih istrazi” da je Veličkovićeva glava pronađena u bunaru na imanju u Ritopeku. Takođe, isti izvori su tvrdili da je Belivukova grupa pet dana mučila Veličkovića, da bi ga na kraju ubila, navodno, jer nije hteo da otkrije šifru svog telefona kako oni ne bi saznali ko je njegov kontakt iz škaljarskog klana. Fotografije na kojima se vidi odsečena glava, stavljena na leđa ubijenog Veličkovića, poslate su, navodno, “škaljarcima”, “jangerima” i nekim pripadnicima Belivukove grupe.

Zamenik tužioca Saša Ivanić zasad nije saslušao Aleksandra Vidojevića, kao i njegovog drugara Danila Vučića, iako se može pretpostaviti da imaju saznanja o sukobu Belivuka i Veličkovića. Istraga nije zainteresovana ni za saznanja koja imaju policajci, koji su vodili istragu po prijavi Jelene Veličković da je nestao njen suprug. Da su na vreme pregledali snimke bezbednosnih kamera, na koje se sada pozivaju, možda su mogli da ga spasu od smrti.

Nije bilo spasa ni za Zdravka Radojevića. Njegova tragedija odvijala se po istom scenariju koji je primenjen u slučaju Gorana Veličkovića. Belivukova ekipa mu je prvo javno pretila, ali ne snimcima na You Tube, nego grafitima preko murala njegovog pokojnog brata Aleksandra, jednog od vođa navijača Crvene zvezde. Kao što je Veličkovića na prevaru u smrt odveo “drugar” Vučinić, tako je Radojevića u zamku namamio “iskreni prijatelj” Nemanja Lakićević. Takođe, Marijana Krstović, Radojevićeva supruga, prošla je istu vrstu drame kao i Jelena Veličković.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Zoran Babić saslušao je Marijanu Krstović, u svojstvu svedoka-oštećene, 16. marta 2021. u prostorijama TOK-a.

ZAMENIK TUŽIOCA: Prema navodima krivične prijave i naredbe za sprovođenje istrage, 10. novembra 2020. godine došlo je do lišenja života Vašeg sada pokojnog supruga Radojević Zdravka, mi za izvršenje tog dela teretimo Lakićević Nemanju, Belivuk Veljka, Miljković Marka, Draganić Vlade i Budimir Marka. Ovo su lica koja su, po nama, učestvovala u izvršenju krivičnog dela gde je oštećen Vaš suprug. Možete li nam nešto ispričati o dešavanjima koja su prethodila tome samom danu 10. novembra i dešavanjima tog dana, kao i dešavanjima narednih dana?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Meni je suprug rekao da ga to jutro probudim u 07:30 časova i ja sam ga probudila u 08:10 časova, jer sam se ja uspavala. On je posle nekih 20-tak minuta izašao iz stana i rekao mi je da će se vratiti do 10 časova. Ja sam ušla u spavaću sobu da detetu zamenim pelene, da ga spremim za vrtić, u tom momentu sam čula vibraciju u telefonu i ja sam pomislila da je moj, nešto je zaboravio i primetim da ne zvoni moj telefon, nego da je njegov pored kreveta na punjaču. Ja do tada nikad nisam imala običaj da se javljam na njegov telefon i vidim da ga zove Nemanja Lakićević. Ja se javim, zato što sam onda povezala, pretpostavljam da ide sa njim da se vidi, on se uspava, ostao mu telefon, i javim se i prvih 7,8, 10 sekundi vičem “halo, halo, halo” u telefon i Nemanja kao “ej, kao telefon je sam pozvao iz džepa”, ja kažem “izašao je ima 15 minuta, 20” i on mi na to govori “evo, evo vidim ludaka” i tu se završava naš razgovor.

Ja odvodim dete u vrtić, vraćam se kući, Zdravko ne dolazi, još ja razmišljam “dobro, sa Nemanjom je, zvaće me”. Ne znam gde je, otišao je bez telefona, ko zna gde još, uzimam dete u 15:00 časova iz vrtića, to je utorak bio, odlazim kod mojih u Krnjaču i sve to, i njega nema, 18:00 časova, 19:00 časova, nema ga. Vraćam se u stan. Njegov telefon zvoni, vidim propuštene pozive i mnogo nekih poruka, ali ne mogu da otvorim jer nemam šifru njegovih telefona i ja sve kao gde je, nema ga, 22:00 časova uveče, 23:00 časova, 00:00 časova i u tom momentu celu noć počinje da zvoni taj njegov telefon i zove ga sin od 12 godina iz prvog braka, sa kojim do tad ja nisam u dobrim odnosima. I to je to, čekam tu noć, njega nema. Ujutru u 10:30 časova zovem Nemanju Lakićevi-

ća prvi put. Ne javlja mi se. Posle pola sata zovem ga opet, on mi se ne javlja. Uspaničeno zovem Zdravkovu snajku sa Mirijeva, ženu koja ima 46 godina i počinjem da plačem “Ljiljo, nešto nije u redu, Zdravko nije došao juče ceo dan, celu noć kući”, ona mi kaže “Ajde, kreni kod mene”. U tom momentu mene Nemanja zove i ja onako, kao laknulo mi, sada ja ne znam da li smem nešto da kažem, ne znam da nisu napravili nešto, ne znam, i rekoh “Ej, Nemanja, kada možemo da se vidimo?” On kao “evo, šetao sam kera nešto u parku, idem za Mladenovac, zovem te čim se vratim”. Ja kažem “dobro”. (...) Naš prvi susret je na OMV pumpi u Krnjači, to je sreda 15:30 časova, ja ga pitam “Nemanja, gde je Zdravko?” On mi, kao, “Ne znam, stvarno, idem da vidim po kraju da li je nešto neko, pa javljam ti se”. Sat i po vremena kasnije došao je u Mirijevo, ja silazim ispred zgrade. Nemanja mi kaže “Evo ga na mreži, na 'Skaju', šta da ga pitam?” Ja kažem “Nemoj ništa da ga pitaš, reci da ću mu polomiti glavu kada dođe kući”, ja blokirala od svega, i posle mu kažem “Pitaj ga šta da radim”. Nemanja mi na to govori “Rekao ti je da telefon baciš u reku i da izađeš iz stana” i kao to je to. Penjem se gore kod Ljilje, odlazimo za Borču i kupim stvari sve, gasim grejanje, spuštam roletne, izlazim iz stana, nosimo njegov telefon, kupim dete u Krnjači, kao sklanjam se sa detetom na Mirijevo, kako smo prešli most otišli smo do Ada Huje, tu smo slomiri mobilni na pola i bacili stvarno u vodu. Nemanji u 21:30 časova šaljem poruku “Jel ima nešto novo, jel se javio?” “Nema ništa novo”. To je to i tu noć, oko 02:50 časova, sreda noć, on je meni pustio poruku “E, Maki, zaspao sam, sve je OK, čujemo se ujutru”. To je to.

ZAMENIK TUŽIOCA: Ko Vam je poslao poruku?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Nemanja Lakićević, glasovno, to imam u telefonu. To je četvrtak ujutru. Nemanja me zove “Ajde da se vidimo, nemam dobre vesti, jesi gore u mom starom kraju?” Pošto je on pre živeo na Mirijevu, ja kažem “Da”, on kaže “Sada ću da dođem”. On je došao, ja u tom momentu sam sišla sa detetom i on se tu onako pogubio, ja kao “Šta je bilo”, on kao “Ne, ne, ništa, ništa, idem, vidimo se posle”. Ja sam tada izašla iz auta, razmišljam, mislim da u tom momentu već ne verujem ni samoj sebi. On me ponovo zove taj dan oko 17 časova, ja silazim sama i kažem “Šta se desilo?” Kaže “Kod Igora na plac je došlo 20 ljudi sa maskama, uzeli su sva Zdravkova vozila”. Ja kažem “Nemanja, kako su mogli da uzmu sva Zdravkova vozila kad ste vi sedam dana pred Zdravkov nestanak sklonili sva kola, da ne bi neko zapalio zbog tih grafita, ne znam ni ja čega, i vozio je tvoj auto”. On kao “Ne znam, to mi je pustio na telefon, vratio sva kola tamo, možda se sklonio negde pa da se proda, da imate od čega da živite, ne znam, evo ne znam”. Ja kažem “Jel možeš da mu kažeš da snimi glasovnu poruku, ja ne dam kola. Nemanja, on ne bi dao kola, ne bi ih sklanjao”. “Veruj mi, rešava problem neki, ko zna šta je, ne znam, Maki, vidiš, znači, ni meni nije jasno, ja sam vratio ta kola, dao sam Igoru Arizanoviću i neko je došao kod Igora”. To meni govori u četvrtak i ja već tu vidim da nešto nije u redu. Sa Mirijeva se vraćam za Krnjaču u petak. Petka se slabo sećam, jer tu sam ja već na lekovima...

U subotu ujutru pozvala sam Igora Arizanovića da ga pitam “Igore, šta je sa kolima, Marijana ovde”. On mi je na to rekao kao “E, pa došlo je njih 20 sa maskama, ja sam dao sva kola, Zdravkova, da uzmu”. Ja kažem “Čekaj, što ti meni, kao njegovoj ženi, nisi javio, ko je došao?” “Ne znam, ja sam se uplašio.” Ja kažem “Pa dobro, i meni neko da je tražio, ja bih sigurno dala, ali red je da mi javiš, kako ja da znam da ti ta kola nisi prodao i isekao u delove, baviš se kolima, znači kako mogu da verujem... Zašto nisi prijavio policiji?” “Ne znam, pitaj Čipija, Čipi je dovezao kola u utorak.” Ja kažem “Kako utorak, meni je Čipi rekao u četvrtak?” On kaže “Ne, ne, postoji kamera na Mol pumpi.” Zdravko je nestao u utorak. Čipi, to je Nemanja Lakićević, u 19:10 časova je dovezao sva kola.” Kažem “Dobro”. To je subota ujutru. Ja zovem Nemanju i pitam ga gde su kola. “Na pecanju sam, ne čujem te, snimi vojs”, kao glasovnu poruku, i ja mu kažem “Ja sad idem u policiju da prijavim”. I naravno, išla sam da prijavim i bila sam u 29. 3-4 sata, izlazim iz 29. i mene Igor Arizanović zove na Viber, kao “sad je neko bio, snimao mi kola ovde kod žene, ja sam to morao da prijavim policiji”. Ja kažem “Kako si to prijavio policiji, a nisi prijavio kad su odvezli Zdravkova kola”. “Ne, ne, dođi da se vidimo, pa ću da ti pokažem snimak, da vidiš kako su se ugasili farovi.” Ja, kao, “ne zanima me” i ja se sa njim nisam ni videla.

ZAMENIK TUŽIOCA: I pričali ste o nekim pretnjama ili nekom strahu koji je bio i kod Vas i kod Zdravka. Šta je to uzrokovalo?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Pošto mi živimo u Borči, a Zdravkov sin iz prvog braka živi u Kotežu, to je mesto do mesta... Desetak dana pred Zdravkov nestanak, postoji u Kotežu mural Zdravkovog pokojnog brata, koji je bio navijač Zvezde i tu je ispisano jednu noć, mislim ja ne znam kako da se izrazim, polni organ je nacrtan na licu njegovog brata i prvo je ispisano “Zdravko pičko jebemo ti sve”. Zdravko je to prekrečio i opet je u toku noći to isto napisano. E, Zdravko je tad odlučio da skloni sva kola, da ta deca, navijači, ne znam, ti što to crtaju i rade, da oni ne zapale sva kola, kola su skupa. Onda je uzeo da vozi Nemanjin auto, jer Nemanja živi u gradu i da se ne zna. E, na dan Zdravkovog nestanka, taj utorak, u utorak uveče na tom zidu ispisano je “Zdravko pičko jebemo ti žene”,.

ZAMENIK TUŽIOCA; A Zdravko, da li je i on bio navijač?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Ne.

ZAMENIK TUŽIOCA: Nije iz te priče navijačke?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Nije. Njegov brat jeste, taj Aleksandar, što je bio njegov mural, ali Zdravko nije. Možda ako je u životu otišao na jednu-dve utakmice Zvezdine, što je odveo sina iz prvog braka i bili su sad ono kad je nešto Zvezda igrala u Švajcarskoj, to je išao sa sinom od 12 godina, vodio ga.

ZAMENIK TUŽIOCA: Kad ste razgovarali u policiji, spominjali ste komunikaciju, navodnu komunikaciju Čipija sa Zdravkom, gde Vam je Čipi pročitao poruku “Maki u problemu sam, daj sva kola”. Da li je tako bilo?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Tako mi je rečeno.

ZAMENIK TUŽIOCA: Da li Vas je uznemirilo to što Vas je u toj poruci navodno nazvao Maki?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Pa, jeste, zato što on mene nikad nije zvao tako, Maki je zvao svog sina i njegov sin je bio ukucan “Maki moj”, mene Maki u životu nije nazvao. Onda sam ja Nemanji tražila, on je napisao “Maki ne veruje da si ti”, pošto sam ja tražila da snimi glasovnu poruku i on nije snimio glasovnu poruku, ja sam rekla “Napiši mu kako se nas dvoje međusobno zovemo” i on kao pita “kako se vi međusobno zovete”, i on na to napiše “Maki u problemu sam daj sva kola”. I ja kažem on bi mi napisao “Ljubice koji ti je đavo bre u problemu sam”, znači mi smo se zvali Ljubice i onda sam ja ukapirala da... Meni je tu bilo jasno da on više tu nije živ, jer da je on živ, njega bi pitali kako ste se zvali, e to je momenat gde ja tada počinjem da plačem i shvatam da on nije živ sto posto.

ZAMENIK TUŽIOCA: Je l' ste Vi ikada posle ovoga sa Čipijem, sa Lakićevićem, pričali ponovo o nestanku Zdravkovom, o nekoj njegovoj ulozi u tome, da li ste ga pitali “dobro, šta je bilo sa Zdravkom”?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Ne, ja sam u subotu otišla da prijavim Zdravkov nestanak, tamo sam bila i u nedelju ujutru sam ja Čipiju, Nemanji Lakićeviću, pustila poruku “Nadam se da ćeš mi jednog dana reći zašto si to uradio”. Onda je on došao kod mojih roditelja lično kući, pravdao mi se “Svašta bih ti rekao, nisi psihički dobro, veruj mi znam ga 20 godina, nemam ništa s tim, čekaj, razumeš, stani...” On mi se pravdao da nema ništa sa tim: “Ja samo mogu da ti pomognem, šta god da ti treba zovi me”.

ZAMENIK TUŽIOCA: Opišite mi u kom su odnosu bili Nemanja Lakićević i Zdravko. Je l' su oni prijatelji?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Prijatelji poslednjih 20 godina. Nemanja Lakićević je prvenstveno bio pijatelj Zdravkovog pokojnog brata, što je umro pre šest godina, ujedno i Zdravkov.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jesu li se družili?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Da, super je bio. Pa, ja sam do petka sve verovala Nemanji i molila ga za pomoć. E, onda je meni Igor Arizanović rekao “Eto, pitaj Nemanju, Nemanja sve zna” i tu meni već kreće sumnja.

ZAMENIK TUŽIOCA: Pričali ste u policiji i od čega ste se izdržavali Zdravko i Vi. Zdravko se bavio i kockanjem, koliko sam razumeo i...

MARIJANA KRSTOVIĆ: Jeste, da. Išli smo zajedno, mislim tamo u Đevđeliju, ono na granici sa Grčkom, tamo su... kako se zove, išli smo na igre, onda je Zdravko u Cerskoj isto držao četvrtkom igru sa Vojkanom, posle je on prestao i išao je dva puta nedeljno na igru, Vojkan je držao.

ZAMENIK TUŽIOCA: To igra, milite na kartanje ili?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Da, da. I igrao je tikete, mislim on je i čuvao tikete, ja kod kuće imam sačuvane sve njegove dobitne tikete.

ZAMENIK TUŽIOCA: A, je l' imao Zdravko dodira sa drogom?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Imao je do pre dve godine, jeste, poslednje dve godine nije.

ZAMENIK TUŽIOCA: Šta je radio? Je l' se on drogirao?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Pa nije, daleko bilo, nije se drogirao, sigurno.

ZAMENIK TUŽIOCA: Prodavao?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Pa, mi smo zajedno poslednje četiri godine i ja ne znam, ali znam sigurno da nije, nije imao sigurno poslednje dve godine, mislim i za te prve dve godine, ja ne znam, on to meni nikad nije ni rekao ništa, ali za poslednje dve godine znam sto posto, zato što mi je rekao kao da su to pare na kamatu, kocka, to sa kolima...

ZAMENIK TUŽIOCA: A niste čuli da je nekad pre radio sa drogom?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Pa, čula sam, zato što sam ja isto odrasla u tom kraju. Mislim, svašta se priča i za njega i za ovog i za onog. Jesam, čula sam.

ZAMENIK TUŽIOCA: Da li Vam se ikad požalio da mu neko preti, da ima ozbiljnu pretnju i po život i da li je bio zabrinut i za Vas i za dete, za starijeg sina?

MARIJANA KRSTOVIĆ: Ne, kad je taj grafit bio išvrljan, ja sam njemu rekla, ja sam ga pitala “Zdravko, je l' smo u problemu? Nemoj neko neku bombu da mi stavi na auto, vodim svako jutro dete u vrtić.” “Je l' si ti normalna, da li bih ja držao tebe ovde sa detetom i Marka, tamo u Kotežu, da je problem? Nikad. Ne znam šta je problem, nema problema.” Onda sam ja tu rekla “Dobro, reci mi da znam, da se sklonim u selo”. Onda mi je rekao “Ti, ako misliš da treba da ideš u selo, ti idi, ne bh vas držao ovde.”

Istraga Tužilašta za organizovani kriminal nije utvrdila motive Belivukove grupe za ubistvo Gorana Veličkovića i Zdravka Radojevića. Osim indicija u presretnutim razgovorima troje pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka, nema nikakvih dokaza ko ih je, kad i kako usmrtio. Istražni postupak je namerno oročen na period od početka 2019. godine kako bi se sakrili tragovi koji od Belivukovog klana vuku prema Aleksandru i Danilu Vučiću, kao i prema Stefanoviću, Hrkalovićki i Nediću, koji su kriminalcima obezbeđivali političku i policijsku podršku. Tužioci uspešno sabotiraju istragu kako bi abolirali od odgovornosti Aleksandra Vučića, a to mogu samo ako optužnicu protiv Belivuka montiraju tako da bude laka za odbacivanje na sudu. Žrtve i njihove porodice ne zanimaju nikoga iz vrha naprednjačkog kartela, policije i tužilaštva. Oni su samo deo crne statistike, koja će se nastaviti dok je Vučić na vlasti.